Dakle, ovaj zakon o privatizaciji je usko vezan sa međunarodnim poslovima zbog toga što smatramo da mala i srednja preduzeća treba da sarađuju sa Irakom, Kinom, Rusijom, Belorusijom i upravo na primeru kako to SRS radi kada su u pitanju politički kontakti, tako treba da budu i ekonomski odnosi između tih država i zamalja koji su oduvek bili prijateljski srpskog naroda. Govori se o agencijama i fondovima koji se spominju u ovom zakonu, u Predlogu zakona, a govore u stvari da tim predlogom treba da se onemogući da oni ministri koji imaju svoje firme na svastike, na kumove, na tetke itd, moraju kanalisati iz tih sivih tokova u agencije i fondove.

Čekajte, vi ste me jedan minut opominjali pa sam izgubio dragoceno vreme da kažem ono što je najbitnije. Ono što je najbitnije u ovom zakonu, to je da je ovde bilo mnogo reči o profesorima, a niste govorili o najvažnijem profesoru, a to je profesor dr Vojislav Šešelj, koga ste potpuno neopravdano isključili sa ove sednice, pa sada govorite o nekim nebulozama koje mi srpski radikali ne možemo da prihvatimo, a te nebuloze su seksualne afere koje se spominju savkog dana i u kuloarima ove skupštine...

Vi mudro želite da prikrijete sve ono što se dešava, da narod o tome ne zna, a da se sa tim aferama provuku svi ovi zakoni koje ste vi predloži, a odbijate zakone koje predlažu opozicone stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon koji je danas pred nama, u svetlu je socijalnih zakona, koje smo imali i prethodnog dana, i on u mnogome nije različit. Nije različit u tome što poslanička grupa SRS smatra da je ovaj predlog zakona, koji se menja, nepovoljniji od prethodnog zakona. Ovde smo čuli od ministra da je zakon, odnosno osnovica izračunata na osnovu procena i proračuna, koji su vršeni na bazi informacija o finansijama.
Možemo da se složimo da je to tako, ali se ne možemo složiti da su to procene koje će građanima, odnosno korisnicima ovog zakona poboljšati prava na korišćenje iz ove socijalne kategorije. Dakle, gotovo smo sigurni da ovaj zakon takođe, sa ovim osnovicama, ne odgovara ovome što je nuđeno građanima Srbije u predizbornoj kampanji.
Poboljšanje na osnovu ovog zakona ne postoji. Šef poslaničke grupe DOS-a je rekao, dakle i priznao, da ne postoji poboljšanje, ali da se vrši redifinisanje u onom delu gde se neutralno dejstvo zakona vrši u finansijskom pogledu. Mogli bismo se složiti da ta redefinicija postoji, ali ona u stvari umanjuje prava korisnika ovog zakona. Pre svega, umanjuje prava zbog toga što je prenebregnuta činjenica da je danas život mnogo skuplji, da su poskupele sve osnovne životne namirnice, i sve ono što su nameti DOS-ovske vlasti doprineli da je danas skuplje.
Takođe, i ovoj kategoriji korisnika skuplje su osnovne potrebe, a to su pojedina pomagala, jer se ovde verovatno radi o invalidima, ortopedska pomagala, invalidska kolica itd. Dakle, uzevši u obzir da je sve to poskupelo zahvaljujući uvođenju nameta, svih poreza, sa sigurnošću možemo tvrditi da se ovim zakonom umanjuju prava, odnosno da su otežani uslovi korisnika ove socijalne kategorije.
Takođe je ovde rečeno da se kasni sa isplatama, i naravno, to je činjenica, ali zato moramo da kažemo da su sredstva koja su izdvojena u budžet daleko veća nego sredstva koja su bila u ranijem periodu, u vreme kada je Vlada bila restriktivna i kada su se sredstva usmeravala u obnovu, u obnavljanje razrušenih fabrika, koje su porušili NATO agresori, koji se dan danas takođe ovde amnestiraju. Ne spominju ni jedan dinar od donacije, odnosno od ratne odštete, koju su oni dužni da plate ovom narodu, pa na taj način da se i budžet, odnosno sredstva stvaraju iz tih donacija, koje su bile obećane.
Takođe, u ovom zakonu se može primetiti da je sada zaista izvršeno redefinisanje onih osnovica, koje su usklađene iz radnog odnosa, iz Zakona o radnim odnosima. Ali, takođe možemo da zaključimo i sledeće, da predlagač uopšte nije bio u konsultaciji sa premijerom, Zoranom Đinđićem, koji je u svom ekspozeu rekao - mi nećemo kupovati socijalni mir svinjskim polutkama, pasuljem, brašnom, naš narod nije malouman, da ne zna da troši svoj pošteno zarađeni novac, mi ćemo isplaćivati sve uglavnom u novcu i nema potrebe više da građane zamajavamo svinjskim polutkama, konzervama itd.
Ovaj zakon govori suprotno. Dakle, ako je već menjan član 47b, a ovde stoji - u članu 5. da se taj član menja, samo u delu gde se menjaju reči: "zarade ostvarene u privredi Republike", zamenjuju se rečima "zarade ostvarene po zaposlenom u Republici". Zbog čega u tom članu, ako smo imali takvu krilaticu, da nećemo građane isplaćivati u naturi, stoji i dalje u članu 47b stav 2. da "jednokratna pomoć može biti novčana ili u naturi".
Zbog čega nije tim članom 5. brisana i reč "u naturi"? Plašim se da upravo zbog umanjenja prava ovim zakonom, kako ovde neko reče, mnogi korisnici neće ni dočekati efektivu ovog zakona, pa se verovato predviđa da bi ta natura mogla biti u pogrebnoj opremi, u sanducima i tome sl.
Zato, kao i prethodni zakon kao Zakon o brizi o deci, i ovaj zakon je samo jedna farsa tobožnje brige, i zbog toga poslanici SRS argumentovano iznose ovde nedostatke, a koji su u tome što ste obećali bolje zakone, što ste obećali bolji život, a ovim zakonima to ne nudite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o društvenoj brizi o deci, koji je danas na dnevnom redu, je još jedan u nizu loših zakona koje je Narodna skupština već usvojila. Da ovo nisu tragični i pogubni zakoni po građane Srbije, ovi bi se zakoni mogli tretirati kao neki zabavni park, koji prolazi kroz tunel strave i užasa, pa nas tu dočekuju pojedini ministri sa svojim projektima, straše nas. Odjednom se pojavi ministar Đelić, pa se pojavi ministar Milovanović, pa se pojavi ministar Obren, i tako se ministri izređaju, i na kraju tunela vidimo samo jednu kukastu oblinu i ne znamo šta nas tu čeka. Možda seča glava.
Dakle, ovaj predlog zakona koji je danas na dnevnom redu jeste još jedan od zakona koje SRS, tj. njeni poslanici moraju napasti kao lošiji zakon od zakona pre ovog zakona. Sada se vidi da smo sasvim opravdano napadali budžet koji je bio nerealan i reči poslanika većinske poslaničke grupe, grupe DOS-a, koji je ovde priznao da više nema para za ono što se ovim zakonom predviđa, odnosno koja se prava daju, za korisnike ovog zakona, u stvari govore da smo mi bili potpuno u pravu.
Kaže - nema više para. Nema više para jer je vlada odredila da budžet koristi uglavnom na one stvari koje nisu u interesu građana i Srbije. Briga o građanima se pokazala kroz ove dosadašnje zakokne, a najveća nebriga se pokazuje ovim zakonom koji danas predlažete.
Znači, ako nemamo više od jednog dinara, evo jedan dinar daćemo deci, pa šta mogu da kupe za taj dinar - šta nas to briga. Dakle, zato bi danas bilo dobro da ministar ovde kaže šta se može kupiti za taj dinar koji im nudi, onim korisnicima koji treba da imaju pravo po ovom zakonu. Po ovome procenti koji su ovde izneseni, a koji se opravdavaju usaglašavanjem i redefinisanjem kategorija zarada, u stvari nam samo bacaju prašinu u oči.
Nas ovde interesuje koliko je to novaca. Kolika je to ukupna suma novca koja je bila ranije, a koja će biti sada u odnosu na iste korisnike. Takođe, ovim zakonom smatram da se umanjuju, baš zbog tih redefinisanih procenata, prava na materinski dodatak, pomoć na opremu novorođenčadi i dodatak za decu.
Dakle, ako te procente ministar ovde pretvori u ukupnu sumu i ovde argumentovano iznese da nije umanjenje, da je čak ostalo na osnovu ove osnovice ista suma, onda možemo biti zadovoljni. Međutim, mi smatramo da ona to ne može opravdati. Prvo, zbog toga što se pored redefinisanja osnovice, odnosno procenta dogodilo mnogo toga. Dogodilo se to da su one stvari za koje će korisnik sredstva koristiti otišle do neba visoko. Dakle, cene su otišle do neba visoko i taj procenat više nije adekvatan stvarnoj i realnoj vrednosti, za koju može korisnik ovih sredstava da iste stvari, isto što je ranije mogao, kupi.
Zbog toga smatramo da ministar trebalo da donese jedan kompaktniji prečišćen tekst zakona i da takav zakon predloži poslanicima Republičke skupštine. Takođe, ovde je veoma uočljivo, u članu 20. da pravo na pomoć za opremu novorođenčadi ima svaka majka koja ima troje dece, odnosno da se više ne računa nijedno dete koje će kasnije biti rođeno, što znači da roditelji koji posle trećeg deteta, sem u izuzetnim slučajevima, kaže se ovde - četvrto dete, u nekim delovima opštine gde je negativna stopa prirodnog priraštaja.
Šta to znači? To znači da će svaki roditelj svoje dete koje je rođeno posle trećeg ili četvrtog deteta smatrati kao trinaesto. To ni u kom slučaju vlasti DOS-a ne služi na čast i zbog toga smatramo da ova briga koju sada vi brinete o našoj deci biće veoma opasna, tim pre što i svi ovi zakoni, koji su pre ovoga doneseni, uticaće da čak ni na papiru ovi predlozi neće moći da opstanu, a kamoli u realnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o prestanku važenja Zakona o sredstvima solidarnosti, kao što ste čuli od dosadašnjih predstavnika, poslanika SRS, biće usvojen, odnosno, glasaće i SRS za ovaj zakon, jer smatramo da zakoni koji su doneseni, odnosno uredbe koje su donesene, moraju se svesti u zakonske okvire, i to je jedan od razloga.
Drugi razlog je takođe što smatramo da su dnevnice solidarnosti, koje su uvedene u vreme ratnih dejstava, bile nužda, da ne bi oni građani, koji su bili izloženi ratnoj agresiji od strane NATO zlikovaca, ostali bez osnovne egzistencije i da su građani, odnosno narod Srbije, prihvatili da plaćaju ovaj doprinos.
Naravno da je bilo i negodovanja u vezi toga, jer su i sami teško preživljavali. Iz tih razloga SRS bi želela da tu odgovornost preuzme Vlada na sebe. Međutim, šta se u međuvremenu dogodilo? Ogroman broj građana koji je bio u to vreme pritisnut ovim materijalnim izdacima, sada je shvatio u stvari da ti izdaci nisu bili toliko teški, jer su dati od srca, za razliku od sadašnjih izdataka, a koje namenjuje DOS-ovska vlast. Teže im pada plaćanje lekova koji su drastično poskupeli, električne energije i svih ostalih osnovnih egzistencionalnih potreba. Dakle, kada govorimo o zakonu koji treba da prestane, a koji će osloboditi namete građanima, onda u svakom slučaju poslanici SRS će se uvek za to zalagati.
Međutim, postavlja se jedno veoma važno pitanje: kada budemo ukinuli ovaj zakon, šta će se dogoditi? Odnosno, ne vidimo nijednu dobru namenu odnosno nijedan program kojim bi Vlada nadomestila ova sredstva, a znamo da je još veliki broj građana koji su oštećeni dejstvima NATO agresije i dalje bez posla. Takođe znamo da su veliki objekti i privredni subjekti van eksploatacija. Dakle, nisu još u mogućnosti da se vrate u prvobitno stanje proizvodnje, a koje je bilo pre NATO agresije. Vlada dakle nema programe za ovu vrstu građana, kojima je nužno da nađu sebi zaposlenje i nastave sa poslom u onim industrijskim objektima u kojima su do sada radili, a koja su ovde nabrojana a ne bi ih ponavljao.
Takođe, ima u manjim mestima oštećenih objekata, pa se i tamo dešava isto kao i u "Zastavi", u Čačku u "Slobodi" itd, da se radnici nemaju gde vratiti, upravo zbog toga što su razorne bombe uništile fabrike u kojima su oni do sada radili. Takođe ovde, ovim zakonom, a iznošenjem predsednika poslaničke grupe DOS-a da će se staviti tačka na ovaj problem, smatramo da Vlada time amnestira ratne zločine NATO agresora, jer mi ne možemo da oprostimo sve ono što je NATO agresor učinio u Srbiji i što je napravio veliku materijalnu štetu i ljudske tragedije. Smatramo da bi Vlada u svom programu trebalo pre svega da se osloni na zahteve za ratnu štetu koju su ...
(Predsedavajuća: Gospodine Kesejiću, vreme i tema.)
... okupatori naneli i time bi onda stavili tačku na sve ono što se događalo. Dakle, dnevnice solidarnosti mogu se očekivati i sada, kada je DOS-ovska vlast preuzela Srbiju u svoje ruke. Možemo očekivati da sledeća vlada raspiše dnevnice solidarnosti za štetu koju će DOS-ovska vlast izazvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o platama u državnim organima i javnim službama je usko povezan sa Vladom, koje ovde nema. Zašto - zato što se ovim zakonom daju velika ovlašćenja, odnosno sva ovlašćenja Vladi. Dakle, u ovom slučaju, poslodavac 420.000 zaposlenih radnika u javnim službama i državnim organima jeste Vlada  Republike Srbije.
Zbog toga, da bismo mogli da govorimo o ovom zakonu, moramo da govorimo o poslodavcu, koji će ovaj zakon poštovati i sprovoditi. To da je Vlada poslodavac govori član 3, gde se govori o pravu, odnosno načinu kako će Vlada utvrđivati isplatu i obračun osnovica, i član 5, gde se razvrstavaju platne grupe i koeficijenti prilikom obračuna isplate, koje takođe utvrđuje Vlada.
Dakle, ako smo saglasni u tome da je predmet ovog zakona Vlada, onda moramo, naravno, da govorimo pre svega o Vladi, da bismo mogli da govorimo o tome kako će ti zakoni biti sprovođeni i da li će biti sprovedeni onako kako su napisani ili postoje tu neke druge namere, koje ovde zakonom nisu predviđene.
Zaista sam mislio da smo mi do sada prošli najgore zakone. Međutim, sada vidim da su sve gori od gorih, i ovaj je jedan od najgorih, jer očigledno da on govori o centralizaciji u ovome društvu, a ne o decentralizaciji, na koju se DOS u predizbornoj kampanji zaklinjao građanima Srbije. Jer, ovaj prethodni režim bio je totalitaran, oni su bili apsolutisti.
Ovim zakonom se može kazati da ova sadašnja vlada želi da nadmaši svoje prethodnike. Ako govorimo o tome ko je ovlašćen za sprovođenje ovog zakona, onda, pre svega, govorimo o Vladi i predsedniku Vlade. Ali, bili bismo zadovoljni da on ostane premijer. Njegovi nastupi u poslednjih 100 dana govore da je on nadmašio premijersko ovlašćenje. On je postao čak i šeik.
Uveo je monopol i smatra da je on šeik, vlasnik naftonosnih polja, u najmanju ruku, i da sve ono što pripada još uz to što šeik ima, dakle, to je i ta lepša ženska strana, to je sve vlasništvo šeika Zorana Đinđića. Pošto je gospodin lutao po belom svetu, video je da bi mu možda bilo dobro da bude malo savremeniji šef države, pa je želeo da postane kancelar. Tu se nije zadržao. Njegovi afiniteti su porasli, jer je skupio oko sebe vlastelu.

Upravo govorim o tome koja su ovlašćenja premijera. Moramo da dođemo postupno do onoga što ovaj zakon ovde predviđa.

Dakle, stižemo do cara koji ima svoju vlastelu i koja će vlastela sprovoditi ove zakone, sprovoditi zakon iz člana 4. i zakon iz člana 5. Međutim, događa se da među vlastelom ima neposlušnih, pa onda kao u onoj priči o caru Trojanu, jedan od vlastele nije mogao da zadrži to, iskopa rupu, i znate već dalje kako ta priča ide, i sviralo zasvira. Narod svira u tu sviralu, u cara Zorana brdo kriminala. Onda se dešava što se dešava, stvaraju se afere, da bi se građanima bacala prašina i magla u oči i donosili ovakvi zakoni, kakav se danas predlaže parlamentu, ovde na današnjoj sednici.
Dakle, ovaj zakon o platama i državnim organima treba da sprovodi takva vlada, sa takvim carem i sa takvom vlastelom. Zbog toga mi srpski radikali nemamo poverenja, pre svega, zbog toga što se ovaj zakon donosi mimo Ustava i zakona, što on grubo krši te zakone, a u isto vreme treba da 420.000 zaposlenih u ovim institucijama, koje podležu ovom zakonu, budu u šakama takvih ljudi o kojima sam govorio. Zbog toga je bilo veoma važno da se zna ko će ovaj zakon sprovoditi.
Dalje, smatram da je ovaj zakon ponižavajući, ne samo za radnike u Skupštini, nego i za sve radnike koji rade u državnim organima, u svim onim organima kojima će pojedini ministri, koji nisu dokazali da su predlagali dobre zakone, sada na isti način određivati i krojiti gaće, radnicima koji rade u određenim ministarstvima. Ovde smo čuli takođe da će koeficijent biti dogovoren sa sindikatom. Sada, malopre, čuli smo od predsednika poslaničke grupe DOS-ovske većine da će to činiti predsednik Skupštine. Uopšte nam sada nije jasno ko će to da radi.
Ako će, kako je ovde bilo rečeno juče, dogovarati se sa sindikatima, onda verovatno da će se Vlada dogovarati sama sa sobom, jer se u Vladi nalazi eks predsednik sindikata koji, nažalost, još nije ni završio studije i, naravno, neće razumeti šta znači kolektivni ugovor i potpisaće bilo šta što mu podmetne Zoran Đinđić, Vladan Batić ili Dušan Mihajlović. Te podmetačine smo već videli.
Dakle, slične podmetačine se čine i ovim zakonom koji je, kako sam rekao, ponižavajući i sretan sam što ne podležem ovom zakonu, što nisam službenik državne uprave Srbije, niti javnog preduzeća, kojem bi podlegao ovim represivnim merama koje očekuju svi zaposleni u državnim organima i javnim službama. Zbog toga predlažem da umesto da se Vlada Republike Srbije i Zoran Đinđić bavi sa aferama oko Vuka Obradovića, da uzmu ovaj zakon i pročitaju, dovedu pameti one koji ovde dobacuju, da kroji i njima malo gaće, a da ovaj zakon povuče iz procedure.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet sa strahom prilazim ovoj govornici, jer me ovaj sekretar tako fiksirao da prosto ne znam kako da počnem sa izlaganjem ovog problema koji ste nam nametnuli, i opasan je zbog toga što mi stoji iza leđa. Povezano je, verovatno, i sa ovim zakonom koji ste predložili, odnosno izmene koje predlaže predlagač. Postoje samo dve izmene i zbog toga je i veći problem da se ovaj zakon može jednostavno objasniti zbog čega je on dobar, ili zbog čega je loš. On je dobar zbog toga što je veoma suženo napisan, na jednom tabaku papira i jednostavno neće opterećivati većinu poslanika DOS-a, da moraju da čitaju zbog toga što imaju druga preča posla, a evo i sada čitaju novine. Jednostavno, ne interesuju ih ovi zakoni.
Međutim, poslanike Srpske radikalne stranke ovi zakoni interesuju, i veoma smo zainteresovani da se ne donose i dalje tako loši zakoni kao što su do sada donošeni. Ovaj zakon je povezan sa zakonima iz radnog zakonodavstva i posledica je donesenih, ranijih zakona o zapošljavanju, o penzijskom i invalidskom osiguranju itd. Upravo zbog tako loše donetih zakonskih projekata, kao i neprihvaćenih amandmana od strane poslanika SRS i drugih opozicionih poslanika, sada imamo situaciju da pred nama imamo loš predlog zakona koji nam nudite.
Posebno moramo da kažemo da su loši zakoni u onom delu, gde se obavezuju poslodavci da uplaćuju u fondove, a ne obavezuju se da isplaćuju zarade. Dakle, zašto je to povezano? Povezano je zbog toga što davalac izdržavanja neće imati od čega da isplaćuje izdržavanje korisnicima izdržavanja jer, jednostavno, zakoni koji su doneseni ranije, njega, dakle poslodavca ne obavezuju da mu isplaćuje zarade i on neće imati novca zbog toga. Dakle, upravo zbog toga smo mi podnosili amandmane na te članove koji bi bili usklađeni između obaveze poslodavca, da se smanjuju obaveze prema državi, ali da mu se izjednačuju obaveze prema zaposlenim radnicima. U tom slučaju, sigurno da bi procenat koji je predložen ovde, a to je 7 do 22%, možda bio i realan, jer bi zarade bile veće.
Međutim, s obzirom da, ne samo da neće biti veće zarade, nego će one biti i manje jer će radnik ostati i bez onih minimalnih zarada, neće biti u mogućnosti da ispunjava svoje obaveze.
Povećanjem procenta, kako se predlaže u ovom zakonu, umanjuju se prava izdržavanih lica. Umanjuju se prava zbog toga što su po dosadašnjem zakonu ona bila veća. Naime, u dosadašnjem zakonu davalac izdržavanja bio je dužan da, ukoliko daje za izdržavanje, može taj iznos da bude i do polovine primanja, odnosno zarade koje on ostvaruje ukoliko je zaposleno lice.
Iznos od 7 do 22% je, ako izračunamo realnu vrednost zarada, on je upola manji, dakle manji za 50% od dosadašnjeg iznosa koji je inače primalo lice koje je na izdržavanju. Zbog toga smatram da je ovaj zakon nakaradan kao i svi pređašnji doneseni zakoni i bilo bi dobro da se on povuče iz procedure i da se pripremi jedan ozbiljniji projekat svih zakona, jer ovim zakonom, koji danas predlažete, pokazujete koliko vodite brigu o braku i porodičnim odnosima, a posebno brigu o deci koja će ostati ni kriva ni dužna bez osnovnih životnih sredstava, a koja su, mi barem smatramo, potrebna ovom društvu.
Smatram da Vlada Republike Srbije ovako loše zakone donosi upravo zbog toga što u svojim redovima nema stručnjaka koji bi mogli da naprave takve zakone koje bi mogli da prihvate ne samo DOS-ovska većina, nego i opozicioni poslanici i to bi značilo da je to zajednički interes i da bi na taj način porodica i društvo bili zaštićeni i od Vlade Republike Srbije. Međutim, s obzirom da znamo za sve šta se događa, da su pojedini ministri počeli između sebe da optužuju jedni druge, ne možemo očekivati, ni porodica ni društvo, da će im takva Vlada obezbediti mirniji i spokojniji život.
Zbog toga Srpska radikalna stranka i poslanici Srpske radikalne stranke neće glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o braku i porodičnim odnosima, jer je on, kao i svi do sada doneseni zakoni, veoma brzopleto, nestručno i nakaradno donesen.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste videli, DOS-ovska većina može sve. Može danas da kaže da je nedelja, da je noć. Isto tako i za zakon koji je na dnevnom redu, a to je zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, vi kažete da je dobar, a mi kažemo da nije. Opozicioni poslanici, a pre svega poslanici Srpske radikalne stranke, iznoseći ovde argumentovano sve ono što smo uočili da ne valja, predlažu Vladi Republike Srbije i DOS-ovskoj većini da promene svoje mišljenje, da donesu dobre zakone i sa dobrim zakonima da izađu pred Skupštinu.
Međutim, izgleda da vi ne želite da ide kako treba i stalno želite da bude što gore i gore. Neka bude i neka vam Bog bude na pomoći. Šta govori zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju? To nije ništa novo, to je sve staro, kao i dosadašnji predloženi zakoni, zakonski projekti DOS-ovske vlade koji su konfuzni i skrpljeni. Upravo te zakrpe govore o ekspertima koji sede u Vladi. Kada poslanici Srpske radikalne stranke argumentovanim činjenicama pritisnu predlagače i dokažu da izmene nisu dobre, onda se opravdanja traže u nekim evropskim standardima, u zakonima koji treba da nas vode u Evropu itd.
Mislim da ovaj aplauz koji ste sada čuli nije omeo poslanika Srpske radikalne stranke, ali je dao podršku novoj seksualnoj aferi DOS-ovske većine. (Glas iz sale: Tebe je to odavno prošlo.) Pošto imate žensku mrežu, možete isprobati to što ste izjavili.
Gospodine predsedniče Skupštine, juče vam nije radila elektronska skalamerija, a danas ne rade mozgovi DOS-ovske većine.

Molim vas da mi omogućite da govorim o zakonu.

Ne govori se o amandmanu, nego o zakonu u načelu, a većina i ne zna o čemu se ovde radi. Obećavaju se novi zakoni. Kada se ovde vidi da nešto ne štima, da škripi u predloženim zakonskim promenama,  onda se govori o tome da se pripremaju novi zakoni, evo samo što nisu stigli, već su pripremljeni, a kada će stići to dobro može da se ilustruje i narodnom - kada vuku zaraste rep. Slično je i sa ovim zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji brani ministar gospođa Matković.
Ministar Matković kaže da se o ovom zakonu nema šta reći i zaista je malo rečeno sa njene strane. Međutim, od poslanika Srpske radikalne stranke već dosta je do sada rečeno, a ja ću pokušati da kažem samo deo onoga što smatram da je najbitnije u izmeni ovog zakona. Ministar kaže da ovaj zakon proizilazi iz opredeljenja za izmene u poreskim propisima i afirmaciju bruto zarada kao jedinstvene osnovice za obračun i plaćanje poreza. Zbog toga se moraju izvršiti korekcije u vezi doprinosa i obaveza socijalnog osiguranja i na taj način obezbediti sredstva za fondove penzijskog i invalidskog osiguranja.
Možemo se složiti u tome da su svi zakoni koji su pre toga doneseni bili dobri, da nisu bili takvi nameti koje privreda može da izdrži, da privreda ima takve potencijale, mogli bismo se složiti da bi ova osnovica odgovarala jednoj razvijenoj evropskoj i privredno jakoj državi. Ovde je, gotovo snishodljivo, ministar Matković, pravdajući se donošenjem zakona iz radnog zakonodavstva, opravdala izmene osnovica na koje je dužan poslodavac da uplaćuje Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja i upravo je tu suštinska izmena, i to loša. Verovatno je izlaganje gospođe ministra bilo telegrafsko upravo zbog toga što je i sama svesna da privreda neće podneti ovaj teret koji se nameće ovim zakonom.
Materijalna sigurnost za penzionere i invalide ovim zakonom se dovodi još u teži položaj. Izmene i dopune ovog zakona dovode takođe u neravnopravan položaj određene kategorije korisnika zbog neusklađenosti republičkog i saveznog zakona, pa se takođe može postaviti pitanje po kojem će zakonu ostvarivati svoja prava i obaveze radnici koji rade u saveznim organima, a budu na budžetu Republike. Ili, možda ovde spremate nešto kao sledbenici Mesićeve politike, pa ste već otpisali Jugoslaviju.
Dakle, privreda nam je dovedena u teško stanje, što NATO bombama, što DOS-ovim kriznim štabovima od 5. oktobra, naravno i ranijim promašajima i sankcijama. Istina je da privreda nema tako snažna pleća da podnese takve namete koji se svim ovim zakonima, pa i ovim zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, nameću poslodavcima. To bi DOS-ovska vlada trebalo da zna. Ako to ne razumeju studenti i ministri, loši đaci, ministri katapultirani iz Liliputanije, onda bar se nadam da bi šarmantan ministar penzijskog i invalidskog osiguranja trebalo da prihvati sugestije opozicionih poslanika i povuče Predlog zakona iz procedure, ne samo zbog narodne izreke - s kim si onakav si, već i iz praktičnih razloga. Iz razloga što Fond penzijskog i invalidskog osiguranja sa ovako visokim osnovicama neće biti napunjen, a da privreda ne doživi potpuno uništenje.
Zakonom se predviđa da je poslodavac obavezan da uplati doprinose državi, pa čak i u slučaju kada nije u mogućnosti da isplaćuje zarade radnicima. Time će se postići negativan trend proizvodnje, radnici će ostati ne samo bez plata, nego i bez posla. To će izazvati ogroman broj radnika koji će postati socijalni slučajevi. Možda će nekoliko meseci i uspevati da se fondovi dopunjuju, a kada stane proizvodnja neće biti ni fabrika, ali ni fondova, naravno ni penzije. Ovako nedomaćinsko poslovanje slično je priči o domaćinu koji je jureći miša zapalio kuću.
Zato bi bilo mnogo bolje da tu osnovicu koja odgovara snazi realne mogućnosti privrede i da se obećanje DOS-a usmeri u pravcu (kako je to u predizbornoj kampanji bilo) jačanja privrede i proizvodnje i naravno tada da ispunite obećanja data penzionerima, ali iz realnih izvora, dok realne izvore ne stvorite iz onih donatorskih sredstava koje ste obećavali u predizbornoj kampanji, od onih šest milijardi dinara. Šest milijardi dolara, oprostite na lapsusu. Vidite kako mi pomažu ovi iz DOS-ovske većine, jer sigurno da očekuju pomoć i sanjaju o njoj, pa ne mogu da pogreše kao ja.
Ako niste u stanju da isplaćujete penzije iz realnih izvora, a to naravno sada ne možete...

Samo još kratko, s obzirom da su me ometali ovi što su dobili ovacije iz ove afere. Onda morate otvoreno reći radnicima, narodu da su vas Amerikanci slagali, pa ste i vi morali slagati narod i - strpite se, čekajte. Dokle da čekamo i živimo od tih obećanja? Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju koji predlažete  nije čak ni ustavan, odnosno nije usklađen sa saveznim Zakonom, a doduše, mnoge druge zakone ste tako donosili i ne samo da nisu bili ustavni, nego nisu bili ni humani. Ovim zakonom želite da pokažete, tobož, brigu prema penzionerima stvarajući fondove na papiru, a valjda ste i sami svesni da gledajući novac budžeta i privrede možete videti samo fatamorganu.
Ovim zakonom hoćete da kupujete vreme, u pravu ste, kako biste dočekali obećane donacije, a do tog vremena "crkni marvo, dok trava naraste". Ovaj zakon predstavlja pakleni plan za donošenje novih zakona, koji ima za svrhu da obezvređene privredne i prirodne resurse prodate u bescenje strateškim partnerima. Zato ste i odložili privatizaciju, dok ne pripremite teren zakona, kojim haračite i otimate srpsku imovinu i srpsku dušu čupate.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o radnim odnosima, gde smatram da je kazna previsoka koja se predviđa izmenama i dopunama ovog zakona, a koji se odnosi na član 143. dosadašnjeg  zakona.
Pre svega, smatram da bi ova previsoka kazna, koja je desetostruko veća od dosadašnje predviđene kazne za sankcionisanje poslodavca, uticala u mnogome na uopšte opstanak pojedinih samostalnih trgovinskih organizacija. Dakle, u dosadašnjem važećem zakonu u članu 143. visina novčane kazne je bila 1.000 dinara i takođe smatram da je poslodavac dužan da poštuje i sprovodi Zakon o radnim odnosima i treba sankcionisati sigurno poslodavca koji ne ispunjava obaveze, ne isplaćuje radnicima zaradu shodno ugovoru i tako dalje.
Takođe smatram da bi u slulčajevima kada se primeni ova kaznena odredba, predložena u članu 17, na one poslodavce koji praktično nemaju ni dnevni pazar koliko je visoka ova zaprećena kazna, dovela bi mnoge tako male privatne zanatske radnje u situaciju da budu zatvorene.
Takođe ovim članom nisu predviđeni rasponi, kao što je to učinjeno kada su u pitanju pravna lica. Dakle, ovde se kažnjavaju svi građani i kazna je jedinstvena. Dakle, jedinstvena je kazna i za one poslodavce koji imaju dohodak, odnosno stvaraju veći dohodak na primer od 100.000 dinara, kao i oni recimo obućari koji stavljaju pendžeta, koji ukupno ne mogu za mesec dana da ostvare u nekim slučajevima vrednost koja se ovim članom predviđa kao visina ove kazne.
Zaista mi nije jasno (šta je cilj) ili možda jeste, šta je cilj ovog predloga zakona. Da li je cilj zatvaranje starih trgovinskih centara, zanatskih radnji, da se na mala vrata dovedu ono što građanima Srbije sada nije potrebno, a to je da se umesto srpske gibanice jedu hamburgeri i neki drugi Mc Donald s bućkuriši i da se na taj način umesto pendžetiranja cipela otpočne proizvodnja fantomskih najlon čarapa ala Batić.
Dakle, imam nadu iako je na jedan veoma bezobrazan, nezakonit način isključen sa sednice Skupštine dr Vojislav Šešelj, Goran Cvetanović i Nataša Jovanović, a oduzeta reč Tomislavu Nikoliću.