Dame i gospodo narodni poslanici, uopšte nije čudno što gospodin Ljubomir Kragović i ja imamo istovetni amandman, s obzirom da je Vlada ovde zaista napisala jedno obrazloženje, a uradila je sasvim drugačije.
Zbog toga podnosim amandman na član 7, alineja 12, iz istih razloga, ali bih rekao da je ovde veoma važno da se ne dovedu u neravnopravni položaj određeni korisnici, koji su ovim članom vezani. Zbog čega - zbog toga što je veoma važno ko nam sudi i kako nam sudi. Takođe, ovde se može primetiti da predlagač zakona govori o primeni ovog zakona iz radnog odnosa i poziva se na "Službeni glasnik Republike Srbije" 48/91 i 66/91.
Ako pogledamo taj zakon o radnim odnosima, onda vidimo da su upravo ovi članovi ovde, dakle sudija okružnog suda i zamenik okružnog javnog tužioca diskriminisani u odnosu na ovaj zakon, pa su pomereni iz platnih grupa u kojima su ranije bili, a bili su u platnoj grupi sa predsednikom privrednog suda.
Važno je da se ti odnosi i rasponi prema uslovima i složenosti, dakle, principijelno, onako kako ovde Vlada govori, tako i sprovode. Zbog toga što nije principijelno sprovedeno, u odnosu na ova dva korisnika iz člana 7, podnosim amandman da se ta nepravda ispravi.
Takođe, i kod ostalih korisnika se ništa neće promeniti, a amandmanom koji je odbijen, gospodinu Miroljubu Veljkoviću i Lazaru Marijanskom, koji je suštinski isti, ispravila bi se nepravda i na taj način, prihvatanjem ovog amandmana, doveo bi se u neki koliko - toliko principijelni okvir, kako se zakonodavac, odnosno predlagač ovde poziva na obrazloženje koje je dao.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivali smo posle povlačenja ovog zakona iz procedure, dakle zakona o predlogu plata u državnim organima i javnim službama, da ćemo danas dobiti jedan dobar zakon. Međutim, izgleda da se Vlada bukvalno poigrava sa narodnim poslanicima u ovoj skupštini, jer ne samo da nije popravila ono što su narodni poslanici kao primedbu stavili na ovaj zakon, nego su ga još više unakaradili.
Ovaj zakon, koji danas treba da se usvoji jeste zakon koji je pre svega, protivustavan, koji nije usklađen sa saveznim zakonom. A, isto tako, nije ni po meri svih onih zaposlenih koji su korisnici budžeta Republike Srbije. Pre svega, ovaj zakon govori o tome da je Vlada ponovo pokušala da se meša i da uzima ingerencije zakonodavne vlasti. Rekao bih onu narodnu, pokušava, kao sve do sada u ostalim zakonima, da "jaši" ne samo po narodu, nego i po narodnim poslanicima, da "jaši" i predsednika Republike Srbije. Dakle, jednostavno želi da se nametne, da bude "Bog iznad Boga", a to se vidi i na primerima pojedinih ministara koji sede ovde, u prvim redovima i brane te zakone koje predlažu.
S obzirom na ovako nakaradan zakon, mislim da i proističe iz svega ovoga, koliko je meni poznato podneto je mnogo amandmana na ovaj zakon. Samim tim, Vlada bi odmah trebalo da donese i da predloži predsedniku Narodne skupštine, pre nego što se rasplamsa ova rasprava, da povuče Zakon iz procedure. Ukoliko nije sposobna sama da napravi projekat nekakvog dobrog zakona, koji će biti prihvatljiv za korisnike, da nađe neke eksperte koji će - iz redova možda, opozicionih stranaka, možda iz SRS-a, a siguran sam u to - pripremiti jedan projekat zakona koji bi garantovao da će zakon biti, pre svega, pošten prema svim korisnicima budžeta Republike Srbije.
U ovom zakonu se primećuju i prevelika ovlašćenja Vlade i resornih ministara, što se tiče određivanja plata u određenim resornim ministarstvima. Tako na primer, kao što je ovde već rečeno, izvršna vlast će biti ta, koja će određivati plate zaposlenim u lokalnoj samoupravi. Predizborna kampanja DOS-a, koliko je meni poznato, bila je decentralizacija. Ovim zakonom se vrši totalna centralizacija i stavljanje šape i na lokalne samouprave, a ne samo na ove organe o kojima sam do sada govorio. Dakle, ne samo na zakonodavnu vlast, na izabrana lica, narodne poslanike i predsednika Republike, nego i na zaposlene u malim varošima, u gradovima koji su očekivali od ove nove vlasti decentralizaciju i mogućnost da sa svojim parama raspolažu i da u skladu sa načelnim mogućnostima i ukupnom svotom novca u budžetu, oni mogu da raspolažu i vrednuju rad svojih zaposlenih u lokalnoj samoupravi.
Dakle, ukoliko se ne prihvate amandmani koji ukazuju na ove činjenice o kojima govorim, o mešanju izvršne vlasti u zakonodavnu i sudsku, smatram da ovaj zakon ni u kom slučaju ne bi trebalo da bude prihvaćen od narodnih poslanika danas, jer bismo napravili presedan u odnosu na prethodnu sednicu kada smo vratili isti zakon iz procedure, a koji nije bitnije, odnosno uopšte nije promenjen.
Takođe, smatram da članovi Vlade, odnosno ministri koji će određivati osnovice i plate za određene resore, kao što su npr. zdravstvo, prosveta i ono što je danas na ulicama, dakle, građani koji protestuju zbog niskih plata, oni koji su nezadovoljni odnosom svojih ministarstava prema bazama, još više će biti razočarani ukoliko ovi rasponi, koji su ovim zakonom ovde bili predviđeni, budu tako usvojeni. Rasponi, o kojima danas ne možemo govoriti zato što je vreme za diskusiju dosta ograničeno (možda ćemo moći da govorimo u pojedinostima), upravo će dovesti do jedne polarizacije i do jedne žestoke reakcije onih koji se budu prepoznali kao lošije plaćeni od drugih za koje budu smatrali da nisu adekvatno nagrađeni.
Zbog toga, još jednom na kraju da kažem da bi bilo jako dobro da se prekine rasprava o ovom zakonu i da se zakon povuče iz procedure, jer u svakom slučaju, on nije ni blizu onoga što poslanici Republičke skupštine mogu da usvoje i prihvate.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, danas smo ovde pred istinom da je mandatar Zoran Đinđić izabrao pogrešnu vlast. Mi smo ga srpski radikali ubeđivali da to ne radi, da neće imati dobru vladu, da će imati rogove u vrećama, a on nam nije verovao. U stvari, on je znao da će to imati, ali znate kako, mandatar je mislio, bolje da ima i takve ministre kakav je i on, pa će se bolje slagati. Dakle, i današnja činjenica, govorimo o aferama, govorimo o čoveku, o Vuku Obradoviću, koji je verovatno pokušao da izađe iz te vreće, a sada pošto to ne odgovara mandataru Zoranu Đinđiću, onda je naručio da se jedna politička stranka, kakva je stranka gospodina Vuka Obradovića, da se okomi jedan deo na njega i tu je došlo do jednog nesnalaženja. I Vladan Batić nije uspeo da ubedi većinu članova stranke Vuka Obradovića i došlo je do polarizacije.
I danas poslanici Parlamenta treba o tome da raspravljaju, treba da raspravljaju čija je to stranka. Da li je to stranka Vuka Obradovića, Zorana Đinđića ili Vladana Batića. Dušan Mihajlović treba samo da privodi one koji neće poslušati ono što Zoran Đinđić traži ili, ako se neki, ne daj bože suprostavi, može da završi u hladnjači, izmišljenoj, o kojoj Mihajlović već u poslednje vreme mnogo i piše i govori i svi ga mi pomno slušamo, želeći da mu u to ne verujemo. Međutim, javnost je toliko ogorčena na sve to što se dešava u Vladi, da su se dosetili, Zoran Đinđić i ovi najbliži saradnici u Vladi oko njega i izmislili seksualnu aferu Vuku Obradoviću.
Rekao bih sledeće, mislim na narodnu izreku koja se često primenjuje, a može se primeniti i ovde: "Vika na vuka, a lisice meso kusaju". Dakle, u ovom slučaju, Vuk Obradović treba da bude žrtva, žrtveno jagnje za sve one afere koje čini Vlada Zorana Đinđića. Danas smo čuli da je u tri rečenice premijer pokušao da objasni ono sve što je govorio ovde u svom ekspozeu, da će to biti Vlada eksperata, da će to biti Vlada stručnjaka, poštenih i sposobnih ministara.
Danas se prvi put počeo posipati pepelom. Posipa se pepelom, izgovarajući se da tobož nije znao da je Vuk Obradović sklon seksualnim zlostavljanjima. Drugo, nismo mogli ni da protumačimo, iz one njegove rečenice u obrazloženju koje je dostavio narodnim poslanicima, već da se on izvinjava i da nije mogao da pretpostavi da je Vuk Obradović sklon tome. Ako uzmemo sve ove novine, časopise koji su pisali o ovoj aferi, može se zaključiti iz tih novina, iz izjava pojedinih članova iz stranke Vuka Obradovića, da se on time bavio još pre nekoliko godina. Dakle, ako je to Zoran Đinđić znao, onda je morao da vodi računa kada je imenovao Vuka Obradovića za ministra, i to za ministra za kojeg mi smatramo da je imao veoma odgovorno mesto u Vladi Republike Srbije, mesto za suzbijanje korupcije i kriminala, za iznalaženje svih tih počinioca i da se ona krilatica DOS-a ostvari, da će se korupcija i kriminal izvesti na površinu, da će se svi krivci kazniti u skladu sa zakonom.
Međutim, s obzirom na današnju činjenicu da nemamo materijalnih dokaza, sem novinskih članaka i izjava uplakanih, tobože ljubavnica ili napastvovanih članica te stranke, dakle, pošto nemamo ni jedan valjani dokaz, imamo jedini dokaz da Zoran Đinđić želi da smeni ministra i onda se odmah postavlja pitanje zbog čega. Na to pitanje se može odgovoriti samo po sebi jer je u nekoliko navrata, u časopisima, na televiziji, Vuk Obradović veoma snishodljivo najavio da će razotkriti pojedine kriminalne radnje koje se dešavaju u Vladi Republike Srbije. Plašim se da je Vuku Obradoviću zaprećeno, da on nije smeo danas da iznese relevantne dokaze koje ima, a da mi narodni poslanici raspravljamo samo o nekim teoretskim i čaršijskim pričama, o rekla-kazala, novinskim člancima i lažnim obećanjima predsednika, odnosno premijera Vlade, koji nam je ovde u svom ekspozeu izneo koje su to sve namere Vlade i eksperata koje on imenuje i za koje on maltene stavlja ruku u vatru.
Dakle, ako raspravljamo danas o Vuku Obradoviću, moramo uporediti odmah Vuka, dakle, ne Vuka, nego njegovo tobožno činjenje sa činjenjem ostalih ministara. Čuo sam izjavu premijera da nije zadovoljan sa radom pojedinih ministara, nije zadovoljan upravo sa nečinjenjem, upravo sa nerevnosnim radom u obavljanju svojih dužnosti u ministarstvima. Ako je to tako, onda je verovatno bilo svrsishodnije i bolje da je premijer Đinđić danas ovde podneo ostavku, a najbolja prilika bi mu ova bila da je izvršio rekonstrukciju Vlade koju obećava, ali ne po nacionalnoj strukturi, već po strukturi gde bi se određeni ministri, neiskompromitovani imenovali u tu Vladu, ne DOS-ovski ministri, nego ministri zaista eksperti, kako je to Zoran Đinđić rekao ovde nama narodnim poslanicima.
Sve u svemu, ostaje samo jedna sumnja, da se ova seksualna afera stavlja danas pred narodne poslanike i pred građane Srbije da bi bacila građanima prašinu u oči, da bi zataškala i onemogućila građanima i narodnim poslanicima da ukazuju Vladi na njihove propuste, da im kažu šta treba da čine i da zahtevaju od njih da što pre podnesu ostavku, odnosno da izvrše rekonstrukciju, kao i inkriminisanje radnji, ove Vlade Republike Srbije.
Ministri, kao što su Vladan Batić, Dušan Mihajlović, Dragan Veslinov, Gašo Knežević, u svakom slučaju ne zaslužuju da budu ministri, jer njihove afere su pogubnije za srpski narod od ove, po meni, izmišljene afere Vuka Obradovića. Ukoliko je i tačno da je postojalo nešto vezano za ovu aferu Vuka Obradovića, ona je mogla samo da pospeši natalitet srpskog naroda, a nije mogla da dovede narod na ivicu ekonomske egzistencije i života.
Kod nas, u mom kraju, takođe kaže, kada se govori o ovako neozbiljnim stvarima, jer seksualni problemi treba da se rešavaju u mraku, u zatvorenom, u jednoj patrijarhalnoj porodici se tako to radi, ali se kaže za one koji tako ne rade - ne maše kuja repom, da ne bude svatova. Dakle, dok kuja ne zamaše repom nema svatova. I prema tome, smatram da na ovom primeru, koji smo danas imali pred nama, o Vuku Obradoviću, da je ovo samo jedan pokušaj da Zoran Đinđić, kako sam rekao, posipajući se pepelom, opravda nesposobnost dosadašnje vlade, dosadašnjeg činjenja i pogubnosti koje je Vlada Republike Srbije učinila za ovih osam meseci koliko je na vlasti.

Ovde ste čuli i narodne poslanike koji govore o petooktobarskoj revoluciji. Od te petooktobarske revolucije, a i pre toga, postojalo je još mnogo tih ljubavnih afera koje nisu ovde iznošene, pa, s obzirom da su se one dešavale uglavnom kod najviših funkcionera Demokratske stranke, dakle još u vreme Koalicije "Zajedno", gde je ta koalicija bila na vlasti u pojedinim gradovima, još tada smo mogli da beležimo te ljubavne afere.

Ništa ja ne čitam gospodine Maršićanin, sem novina koje vi pišete. Dakle, iz njih čitam ovo o čemu govorim. Ovo što hoću da kažem ne piše čak ni u vašim novinama, jer ste to krili. Radi se o jednom visokom funkcioneru Demokratske stranke koji je hteo svojoj ljubavnici da dodeli stan, pa onda su se suprotstavili dvojica iz gradske vlade, Mirko Dražić i Vlada Milošević, koji su izgubili glavu, a taj čovek se zove Petar Relić...

(Predsednik: Gospodine Kesejiću)

... jedan od najvećih uzdanica Demokratske stranke i desna ruka Zorana Đinđića u Somboru.

Dame i gospodo narodni poslanici,  nisam imao uopšte nameru da se danas obraćam ministru, niti sam imao nameru da se obraćam premijeru, hteo sam da govorim o rogovima, o rogovima u vreći koji su pre 150 dana strpani u tu vreću i kada sam  poručio premijeru da će imati velikih problema zbog tih rogova. Evo,  današnji ovaj predlog zaključka upravo potvrđuje da se radi o rogovima u vreći, jer je  ovako nakaradan predlog zaključaka pred nama narodnim poslanicima, od kojih se danas traži da u jednoj toleranciji, nestranački, raspravljamo o jednom veoma važnom problemu koji je zadesio srpski narod i našu državu.

Mi, srpski radikali, smo ovaj problem shvatili kao naš nacionalni problem. Međutim, izgleda da Vlada nije postigla konsenzus po pitanju nacionalnog interesa. Taj nacionalni interes, na koji se pozivaju uglavnom svi DOS-ovski predstavnici za ovom govornicom, samo deklarativno ovde iskazuju i predstavljaju, ili kao neki glumci, svirači i patriote. U isto vreme, sve ono što čine i što govore kasnije u svojim izlaganjima, govori upravo suprotno onome za čega se zalažu.

Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji je odgovor na Rezoluciju narodnih poslanika, ovih ovde, koju smo doneli 5. maja. Taj odgovor od strane Hansa Hekerupa je odgovor američke administracije i on će, bez obzira kako se ovde danas govorilo, osporavali mi blažim ili oštrijim tonom ovaj ustavni okvir, biti donet. To je na određeni način u svom izlaganju i premijer rekao. Ali, mi bismo morali da kažemo da postoje određene metode i mere koje bi ipak malo pokolebale međunarodnu zajednicu, kada bi se suprotstavili na jedan ne ovako snishodljiv način, ne na ovako jedan metiljav način a to šta je metiljav način, najbolje zna ministar za poljoprivredu koji nije sada ovde, a koji je odmah iskoristio priliku da se u ovako jednom konfuznom zaključku nađe i njegov interes. Njegov interes se upravo ogleda u tome što on smatra, ako šiptarski teroristi mogu da seku šumu, da je on nadležan u svom ministarstvu kao resorni ministar, zašto ne bi on sutra mogao sa svojim separatistima u Vojvodini da tražim da isključivo kosi pšenicu i da tu pšenicu trpa u svoje džepove.

Dakle, takvu jednu konfuziju koju očekuje Vlada Republike Srbije, jedva su dočekali pojedini članovi Vlade koji su odmah gledali svoj interes, kako na severu Srbije, tako i na jugu Srbije. Danas, kada govorimo o problemu Kosova i Metohije i o zaključcima koje je donela Vlada, moramo da govorimo o kvalitetu tih zaključaka i šta ti zaključci eventualno mogu da doprinesu da bi se stanje na Kosovu i Metohiji popravilo. I, moramo se složiti, da se malo šta sada može učiniti u konkretnom slučaju i u poboljšanju uslova života Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, a posebno ne možemo očekivati ni skori povratak Srba, jer se kroz predloge ustavnih okvira za privremenu samoupravu, predviđa da na teritoriji Kosova i Metohije bude multietnička policija, sastavljena uglavnom od Šiptara.

Dakle, od onih koji su do juče bili teroristi, preobukli su se u srpsku odeću i oni bi sada trebalo da čuvaju srpske glave i srpske domove.

To nije sigurno nikakva garancija onim Srbima koji su odlučili da se vrate ili koji su ostali na svojim ognjištima. Zbog toga taj ustavni okvir nije uopšte dobar, ali ne može se tako blagonaklono i snishodljivo obraćati autoru ovoga ustavnog okvira. U zaključku bi, naravno, trebalo pisati pre svega o onim tačkama (a ima ih 9, smatram da ni jedna nije prihvatljiva) u kojima se gotovo i ne spominju prava Srba na Kosovu, a Vlada je bila svesna kada je pisala ovaj zaključak. Moraju se redefinisati, moraju se napisati, nekako bi to napisala DOS-ovska većina, nego onako kako bi to zaista uslovilo administratore u Americi da završe svoj pakleni plan koji su započeli.

Dakle, to je neprimenjivanje Rezolucije Saveta bezbednosti 1244. Nije dovoljno reći u članu 3. - od organa i predstavnika međunarodne zajednice se zahteva striktno poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti, nego treba tražiti od međunarodne zajednice i sankcije za one koji ne primenjuju Rezoluciju 1244. Isto kao što se zahtevaju sankcije kod Srba, tako isto treba zahtevati da se primene iste te sankcije i protiv onih koji su tu rezoluciju potpisali, i da se onda, ukoliko je i sami ne poštuju, primereno kazne.

Dakle, treba tražiti od UN da se, ako je u pitanju Hans Hekerup, a ne primenjuje Rezoluciju 1244, odmah povuče, kao specijalni izaslanik UN, a ako je to samovoljno učinio, da se pošalje u Hag i da odgovara za zlodela, koja je već do sada učinio srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

I ne samo Hans Hekerup, on je samo produžena ruka američke administracije, a plašim se da produžena ruka američke administracije ne sedi i u ovim prvim redovima. Dakle, ako pogledamo sve ove tačke zaključka, onda gotovo možemo biti i uvereni da ovako jedan konfuzan i nedorečen predlog zaključaka govori u prilog ovome što sam rekao, da su produžena ruka u stvari svi oni koji su sastavljali ovakve zaključke.

Odmah, na samom početku današnje sednice, predsednik Skupštine je rekao - evo, imamo jedan zaključak, koji treba promeniti u gotovo polovini tačaka, koje su pred nama. I onda se postavlja pitanje - da li je Vlada Republike Srbije uopšte razmatrala ovaj zaključak i ko je ovaj zaključak uopšte pisao?

Mislim da je ovaj zaključak pisao lično Hans Hekerup i zbog toga danas smatram da poslanici, pre svega SRS, sasvim opravdano, nepristrasno, nepolitički obojeno, govore o opštem nacionalnom srpskom interesu, koji treba da je interes svih poslanika koji sede u srpskom parlamentu.

Međutim, s obzirom na nepoznavanje materije i na to da se politički pokušavaju opirati donošenju jednog radikalnijeg zaključka, koji se ne bi zvao zaključak, nego rezolucija, koji bi tražio od međunarodne zajednice da poštuje pre svega Rezoluciju 1244, da to neće učiniti, jer očekuju da državu rasparčaju, jer je američka administracija dobro savladala srpsku istoriju, i znaju, čuli su za Aganliju, Mulu Jusufa, Kučuk Aliju, Hočić Mehmed Agu. I sada, kada se bude raspala ova naša država, pojedini ministri žele da zamene ove "vitezove". Hvala.

Gospodine predsedavajući, ne znam da li uopšte ima svrhe raspravljati o ministru koji nije ovde? Verovatno da on smatra da se danas ne raspravlja o njegovom poverenju, pa nije ni zainteresovan.
Međutim, veliku zamerku kao poslanik SRS imam na to kako se uopšte vodi današnja sednica, pre svega zbog toga što su se ovde zamenile teze - umesto da se raspravlja o dnevnom redu, dakle, o poverenju ministru pravde i lokalne samouprave, Vladanu Batiću, Vladan Batić preuzima u ruke ne samo pravdu u Srbiji i u Jugoslaviji, nego uzima i Poslovnik iz ruku predsednika Narodne skupštine. To je ono što smeta svim poslanicima koji zaista poznaju Poslovnik i koji su ga pročitali, bez obzira na političku opciju kojoj pripadaju. Ovde se zaista više i ne zna kada će predsednik Skupštine dati kome reč ili ne dozvoliti repliku. Najmanje od svih ovde za govornicom danas je bio predlagač ovog dnevnog reda, a najviše se govorilo o tome što nije na dnevnom redu, jer niste dozvolili poslanicima koji su tražili da se govori o nepoverenju ministru Batiću da govore o tome.
Na primer, šta bi se dogodilo i kome biste vi dali repliku kada bih ja rekao "Ali-baba i 40 hajduka", vi biste mogli samo da date reč ministru pravde, Vladanu Batiću, ne samo zbog toga što sedi u prvom redu, nego i zbog toga što je on danas na dnevnom redu. I, kada govorimo o Ali-babi i 40 razbojnika, onda se zna o kome se govori.
Ministar pravde i lokalne samouprave na ovu funkciju je u tom stilu i došao, došao je da predstavlja sinonim resora u kome se ufoteljio, a ponaša se apsolutno suprotno tome. Dakle, jašući kao konjanik Apokalipse, na točkovima buldožera, nije na ženama, nego na točkovima buldožera, postao je srpski kadija.
On je najavljivao preko "dosovizije" hapšenja, proganjanja, optužuje i, naravno, na kraju biva i dželat. U srpskom parlamentu, tu ste svi svedoci, neko će priznati, a neko će se opet zaklinjati Bogu da nije tako, vređa poslanike opozicionih stranaka, pre svega poslanike Srpske radikalne stranke na najvulgarniji način koji ne pristaje ni običnom kočijašu.
Ali, on ne zaboravlja da, kao poslednji Mohikanac, brani i drži podršku Haškom tribunalu, grčevito se bori da sačuva haški krematorijum za Srbe. Ovde je zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke sve činjenično i argumentovano izneo iz isečaka iz novina, koje su, doduše, DOS-ovske, ali koje su u različitim vremenskim terminima objavljivale izjave ministra Vladana Batića, a čovek je zaboravio, obzirom da prođe nekoliko dana, šta je rekao juče, šta je rekao novinama danas, a šta je rekao za neke druge DOS-ovske novine. S obzirom da ima kolekcionara koji su skupili sve te članke, mogli su da zaključe da se radi o jednom ne samo ministru, nego i čoveku koji svako veče, odnosno svaki dan menja svoje mišljenje.
Dakle, ministar pravde Vladan Batić i kao čovek ne drži do sebe i do svog morala. Menjajući tako izjave i iskaze došlo se i do podataka da ministar Vladan Batić zaista zaslužuje epitete kadije. Toliko je predan u saradnji sa Hagom da sve svoje političke neistomišljenike, ali pre toga srpske patriote, isporučuje Haškom tribunalu, pri tome govoreći da Hag ne boli.
Podsetio bih ga samo da u Hagu ima već i onih srpskih žrtava kojima su davno kosti već pobelele. Jedan od tih je Slavko Dokmanović.
Vladan Batić smatra da Hag ne boli. Ne boli ljude koji izgube živote i ne boli one koji nisu u rodbini sa Vladanom Batićem ili sa njegovim bližnjim, ali mi srpski radikali smatramo da nijedan srpski čovek, pa bio on patriota ili bio kolebljivac, ne zaslužuje da se izruči Haškom tribunalu. Dakle, mislimo da nijedan Srbin, koji je državljanin Savezne Republike Jugoslavije ili koji je našao utočište u Srbiji, ne može da se izruči Haškom tribunalu.
Tako Vladan Batić ne misli. Upravo on je danas to nama i rekao. Doduše, on je nama govorio o tome šta je radio kada je bio opozicionar. Mi to njega nismo pitali, niti smo ga za to optuživali.
Mi ga pitamo šta je radio od 5. oktobra, kada je zapalio Saveznu skupštinu i pitamo ga - ko će za to odgovarati? Pitamo ministra Vladana Batića - šta se to dešava na jugu Srbije, da li pravosuđe u Medveđi, Preševu i Bujanovcu funkcioniše i kako funkcioniše? Na to pitanje Vladan Batić odgovara isto kao kada bi pitali neko dete u školi šta si danas dobio, a on dobio lošu ocenu pa kaže - danas je kada sam se vraćao iz škole padala kiša. Tako Vladan Batić odgovara za stanje na jugu, na Kosovu, tako se on ponaša, kao klinac od sedam godina.
Vladan Batić se deklarativno zalaže da je veliki borac podele vlasti, da se ne meša u zakonodavnu i sudsku vlast, da se isključivo bavi svojim poslom. To demantuje na mnogo načina. Pre svega, demantuje svojim izjavama koje su kontradiktorne, koje su u koliziji, o kojima smo ovde danas čuli i ne bih ih ponavljao, a demantuje i na taj način što je u Hag sa sobom poveo i gospodina Radeta Terzića, v.d. tužioca Okružnog tužilaštva.
Dakle, šta radi Rade Terzić, javni tužilac sa ministrom pravde Srbije, Vladanom Batićem, u Hagu? Ne nosi mu valjda kofere? Ako je tačno da je Rade Terzić bio sa Vladanom Batićem u Hagu, a jeste, nije to ovde danas demantovao, jer on danas ovde ništa ne demantuje nego upravo zbog toga što nema odgovora na ono što ga mi pitamo, on optužuje za nešto što se dešavalo pre pet, pre deset godina ili možda će optuživati nekoga iz Srpske radikalne stranke za nešto što se događalo i dešavalo pre 500 godina, kada su možda njegovi vladali ovom Srbijom.
Dakle, poslanici Srpske radikalne stranke su dobili šansu da govore o izglasavanju nepoverenja Vladanu Batiću. Dobili su, pre svega, zbog toga što se Vladan Batić sada ne nalazi u sali, a dok je on sedeo ovde u prvom redu, tu gde je ministarsko mesto, nije se moglo doći do reči od njega, ne samo zbog toga što se stalno javlja za reč nego zato što je dobacivao govornicima, a i poslanicima Srpske radikalne stranke, govoreći predsedniku Skupštine da se iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke čuju neartikulisani zvuci i jauci.
Dakle, ako je Vladan Batić ministar pravde i ako je sebi dao takvu slobodu da srpske radikale ponižava i vređa bez argumentacije, da bi sakrio svoja zlodela i nečinjenja kao ministar pravde i lokalne samouprave, on ne može u srpskom parlamentu da vređa narodne poslanike, bez obzira što ih toliko mrzi.
Ja ne mogu da kažem da mrzim ministra Vladana Batića, ali sam siguran, kada bih se noću probudio u neko doba i ugledao ga, sigurno bih se uplašio.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo čuli predlagača, poslanika Lazara Marjanskog, koji je, kao i svi ostali poslanici SRS, obrazlažući ovaj zakon, govorio o svim elementima koji opravdavaju donošenje ovakvog zakona.
S druge strane, čuli smo poziciju, dosovsku većinu, koja opovrgava ovaj zakon, pod motivacijom da ovde nema elemenata koji se tiču elementarnih nepogoda. Dakle, te elementarne nepogode, koje se u ovom zakonu navode, postoje. Postoje pre svega zbog toga što ova vrsta korovske biljke je takva vrsta, kao npr. da se u SAD, u nekoj od država, kad se pojave skakavci ili bube, u tom slučaju bi Amerikanci okrenuli rakete prema Rusiji, ili u najmanju ruku, prema Srbiji, tražeći odbranu od te elementarne nepogode.
A mi, kada pred sobom imamo elementarnu nepogodu, kakva je divlji sirak, žmurimo i ne želimo to da priznamo, optužujući za to sve vlasti, od vremena kada je sirak došao na prostore o kojima se govori. Dakle, na prostore gde je došao pre nekoliko vekova. Ovde se danas govori o tome da se ova elementarna nepogoda može uništiti motikama, roto-spremačima, kultivatorima, drljačama, u predsetvenoj obradi, u osnovnoj obradi itd.
Međutim, to sve nije tačno. Ova korovska biljka ima mogućnost da se razmnožava na dva načina, i to, putem semena i putem korena, odnosno rizoma. Svaka mehanička obrada izaziva još veće razmnožavanje ove korovske biljke, a u isto vreme, seme koje proizvodi ova korovska biljka je toliko lako da se može raznositi vetrom.
Znači, potrebno je da se izvrši jedna sanacija, sveukupna sanacija jednog šireg prostora, na kome se pojavila veća zakorovljenost ovom biljkom. Iz tih razloga, moramo da brinemo zajedno o suzbijanju ove korovske biljke, jer se ne radi o palamidi, ne radi se o nekoj širokoj korovskoj biljci, koja se može motikom ili nekim herbicidima uništiti.
Ova korovska biljka je postala imuna na sve herbicide koji su poznati, koji se primenjuju danas, a u isto vreme, takođe može da bude štetna i kao biljka koja će u izvesnom desetogodišnjem ili višedecenijskom razdoblju ponovo da se pojavljuje, bez obzira na to da li će poljoprivredni proizvođač, seljak, uredno održavati svoje parcele, mehaničkim ili hemijskim putem.
S tim u vezi, moramo priznati da se ne radi o običnom korovu, da se ne radi o biljkama, nekultivisanim, koje se svakodnevno susreću na putu i na ulici. Čak i to da su pojedini poslanici danas prvi put videli tu biljku ovde, kada je pokazana, govori o tome da se radi o jednoj korovskoj biljci koja nije uobičajena i koja zaista izaziva elementarnu nepogodu.
Smatram da bi poslanici DOS-a trebalo ovo da uzmu u obzir i ubede svoju Vladu da, ukoliko ne prihvati ovaj zakon, izradi jedan program, agrarni program, koji će obuhvatiti i ove mere koje su danas predložene od strane poslanika Lazara Marjanskog.
Ukoliko se to danas ne dogodi, smatraćemo mi, poslanici SRS, kao i do sada, da vas ne interesuju ne samo ovi zakoni koje su predlagali ostali poslanici iz opozicije, nego vas ne zanimaju ni seljaci za koje ste se tako svesrdno zalagali. Smatram da ćete neprihvatanjem dopune ovog zakona o poljoprivrednom zemljištu naneti velike štete sveukupnom stanju u Srbiji i da ćemo na taj način izgubiti veliki ekonomski efekat u odnosu na predloženi zakon.
(Predsednik: Molim da završavate.)
Samo još na kraju da kažem da ovim zakonom, koji je do sada najbolji i najbolje prezentovan pred Narodnom skupštinom, imate sve elemente koji su ugrađeni u ovaj zakon, a to su: uzroci, posledice, mere i ekonomski efekti. Dakle, nije polovičan zakon i on se eksplicitno odnosi na jednu korovsku biljku koja je ovih dana, posle oktobarske revolucije, sve prisutnija na prostorima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o zaštiti maloletnika, koji predlaže Socijalistička partija Srbije, kao poslanik Srpske radikalne stranke smatram da nije najbolji, ali smatram da je ideja dobra, jer današnji problemi kod maloletnika i uopšte kod tog uzrasta dece do 18 godina, koji su iz dana u dan sve očigledniji, moraju zabrinuti narodne poslanike u  ovoj skupštini da o tome raspravljaju i naravno da iz takvih rasprava se donese jedan zakon koji bi zaista bio takav zakon koji bi uistinu štitio maloletnike, a u isto vreme imao i takve zakone koji bi zaprećivali pritiske, odnosno ono što maloletnici trpe od nas odraslih i od društva.
Samim neprihvatanjem da se raspravlja o ovom problemu DOS-ovska većina pokazuje koliku ima brigu o ovoj deci i moram ovde da kažem da se verovatno većina DOS-ovskih poslanika nije snašla u ovom zakonu. Ovaj zakon se ne odnosi na njih. Odnosi se na zaštitu maloletnika, jer ovde u ovom zakonu se ne govori da je zabranjeno pušiti, da je zabranjeno piti alkohol, da je zabranjeno kockati se, da je zabranjeno upotrebljavati opojnu drogu, da je zabranjeno ugrožavati druge poslanike ili druge građane koji su u kontaktu sa DOS-ovskim poslanicima. Ne zabranjuje se ovim zakonom ni nošenje heklera u automobilima, kao što to nose naši ministri.
Dakle, uticaj pojedinaca kao što je Vladan Batić ne treba da bude presudan u odbijanju ovog zakona. Treba da raspravljamo o ovim odredbama i o ovim članovima koji su pred nama, a da pridošli ministar kroz institucije sprovede ovaj zakon. Naravno, kada parlament, zakonodavni organ, takav zakon predloži. Siguran sam da uticaj Zapada uopšte na prostore srpske države i Savezne Republike Jugoslavije ima i odraz na štetne posledice u odgoju i vaspitanju naše dece.
Siguran sam da taj novi imidž Zapada, štetno utiče i deluje, što se može videti danas, ovde za govornicom, od pojedinaca iz DOS-ovske većine, koji su afirmativno govorili o onome od čega treba da štiti ovaj zakon. Govorili su o malim verskim zajednicama, a dobro znamo da sekte danas u našem društvu čine velika zla, pojedine sekte, kao što su Hare-Krišna, Jehovini svedoci itd. Oni koji nisu bili u situaciji da se susretnu sa tim zlom, verovatno pripadaju takvim sektama, pa zbog toga danas i afirmativno govore o tome.
Takve sekte, kao što su ove dve o kojima sam sada pričao, odnosno apostrofirao, su isto tako kobne kao što je koban NATO agresor. Otuda smatram u interesu zaštite, ne samo naše maloletne dece, već i zaštite države, kulture i prosvete, moramo voditi računa kakve ćemo sve organizacije registrovati i kome ćemo dozvoliti i organizovani rad u našem društvu, a pre svega kad se tiče maloletnika i tu moramo voditi računa da ne mogu da se uključe u takve aktivnosti.
(Predsednik: Vreme.)
Ne kaznenim odredbama, već vaspitnim merama, koje očekujemo da ćemo imati u našem školstvu i u onim institucijama nižih uzrasta predškolskog vaspitanja. Nismo sigurni da ćemo to uspeti, s obzirom da znamo da su u predizbornoj kampanji, pa ovde i među vama, poslanicima, prosvetni radnici su svoju decu isturali u prve redove, boreći se za političke poene, što me jako podseća na šiptarske teroriste koji su to isto činili u vreme kada su oni tražili svoja prava, odnosno svoja neprava, putem maloletnika.
(Predsednik: Molim vas da završite.)
Gospodine predsedniče, ograničili ste jako malo vremena za ovakav zakon koji je važan, ne mogu u pet minuta sve da kažem, kako bi građanima Srbije bilo jasno ko je za zaštitu maloletnika, a ko je protiv.

Dakle, članovi, odnosno poslanici SRS moraju da iznesu ono što su naumili, a ako vi ne dozvolite za ovom govornicom da to kažem, ja ću morati da progovorim bilo gde.

Dakle, bolje, ako sam već narodni poslanik, da mi dozvolite da do kraja kažem, da se ovim zakonom koji je ovde pred nama, jedno potvrdilo, a to je da briga o zaštiti maloletnika nije briga DOS-ovske većine, jeste briga predlagača koji nije u svakom slučaju ovaj predlog zakona dobro predložio, ali SRS i poslanici SRS smatraju da problem maloletnika treba da se stavi na dnevni red i da se o ovome ozbiljno pozabavimo u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća očigledno da Vlada Republike Srbije neće podržati i da većina poslanika u parlamentu, dakle DOS-ovska većina, i ne razmišlja da glasa za ovaj zakon, niti da sluša poslanike koji izlažu ovaj predlog. Naravno, odmah se može postaviti pitanje zašto se Vlada tako ponaša? Vlada se tako ponaša upravo zbog toga što želi da stavi šapu i na mala i na srednja preduzeća i da putem privilegija ostvari određen profit, jer su im sredstva neophodna. Neophodna su im zbog toga da bi u svoj kućni budžet obezbedili određena sredstva koja ne mogu da zarade kao ministri ili kao državni funkcioneri.
Zašto su im sredstva potrebna? Pogledajte u današnjim novinama, Koštunica dva puta prevario ženu, Voja Ilić tri, a Đinđić apstinira.

Dakle, za to su potrebna ogromna sredstva, jer sigurno da iz kućnog budžeta neće trošiti za te namene sredstva koja su namenjena za egzistenciju njihovih porodica. Zbog toga i nije čudo što Vlada neće prihvatiti ovaj zakon o razvoju malih preduzeća.
Ovde je takođe rečeno da nije rešenje da se razvoj malih i srednjih preduzeća pretvori u zakon i moglo bi se prihvatiti kao dobra konstatacija da nisu u vreme NATO agresije razrušene sve one fabrike gde su mogli radnici da rade, ostvaruju svoje zarade i na taj način izdržavaju svoje porodice. Međutim, sticajem okolnosti zbog zlikovačke agresije na SRJ i Srbiju izvršen je potpuno nesvesno podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća na taj način što su radnici morali da se organizuju, da stvaraju nove izvore prihoda i da na taj način otvaraju mala preduzeća, zanatske radnje, kako bi uspeli da prežive. Stvoren je na taj način ogroman broj malih i srednjih preduzeća. Kao što vidimo u ovom zakonu, negde oko 180.000 privrednih preduzeća i 190.000 radnji, sa ukupno 520.000 zaposlenih radnika. Sigurno da ovaj broj radnika zaslužuje veću pažnju od strane Vlade i da je zbog toga potrebno doneti zakon, bar i ovakav zakon za koji mi smatramo da baš nije najbolji, ali bilo kakav zakon je bolji nego nikakav zakon.
Takođe, ovde je rečeno da je žao poslaničkoj većini DOS-a što ovde nije prisutan resorni ministar Vlahović koji bi kompetentno i argumentovano mogao da kaže zbog čega Vlada ne prihvata ovaj zakon. Smatram da ovde nama ministar Vlahović ne samo da nije potreban, nego mu nije ni mesto ovde. Kako može biti ovde ministar koji nema svoje resorno ministarstvo. Ukinuli ste zakon o privatizaciji i samim tim mi nemamo ministra tog resora. Imamo nekog g.g. građanina koji, eventualno, može da na televiziji i u medijima govori o budućoj privatizaciji, koja u stvari i govori o tome zbog čega se ovaj zakon o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća ne prihvata.
Naime, ovde se radi o privatizaciji na taj način što će se sve ono što je vredno do te mere obezvrediti, kako bi novom strateškom partneru mogli ponuditi one prirodne resurse i proizvodne kapacitete za male pare. Onda ćete vi po vašem DOS-ovskom principu izvršiti privatizaciju i doneti zakon, takav koji će privilegovati ona mala i srednja preduzeća koja će poslovati na način kako to Vlada, odnosno pojedini ministri budu želeli i onako što im bude odgovaralo.
Zbog toga ovaj zakon za vas nije ni prihvatljiv. Što se tiče privatnog sektora u poljoprivredi, o toj privatizaciji može se govoriti kao o jednom posebnom poglavlju s obzirom da znamo za veliku sposobnost i ekspertnost ministra Dragana Veselinova, koji je svoju ekspertizu pokazao ovde kada je branio Agrarni budžet i nijednom rečju nije odgovarao narodnim poslanicima na pitanja gde su pare od donacija za kupovinu veštaka.
Gde su te pare koje je rasporedio, koje je dobio od donatora? Mi, srpski radikali, znamo gde su. Dragan Veselinov....

Molim vas da me ne prekidate. Smatram da vi niste Kleopatra i da ne znate šta želim da kažem. Ukoliko budem kao završnu reč uzeo u obzir, i ovo moje izlaganje, dakle, priprema za ono što želim reći, ne bude u kontekstu, onda mi dajte opomenu. Ja govorim o ministrima koji pripremaju teren da izvrše takvu privatizaciju, za koju mi radikali želimo građanima da pokažemo da će ta privatizacija biti, u stvari, pljačka kao i svi ovi zakoni koji su do sada doneseni.
Dakle, kada govorimo o ministrima koji treba da brane ovaj zakon, radi se o ministru Vlahoviću koji nije prisutan, bilo bi bolje možda da nisu bili prisutni ni ostali ministri, sem sa jednim časnim izuzetkom, gospođe ministra Matković, svi ostali su ovde podizali tenziju i držali političke mitinge. Vlada neće dati podršku malim i srednjim preduzećima, to nam je potpuno jasno, Vladi ne odgovara da rasravlja o ovoj tački dnevnog reda, a isto tako ne odgovara ni da sarađuje sa pojedinim istočnoevropskim zemljama. Njima odgovara uglavnom da imaju kontakte sa istim onim NATO agresorima, dakle, sa tim zemljama koje su izvršile agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju i zbog toga njima smeta kada SRS upozorava da treba sarađivati sa onim prijateljskim zemljama koje su nam pokazale i pružile podršku za vreme agresije, a to su, pre svega, one istočnoevropske i afričke zemlje...

Da li je to prva opomena?