Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 15. koji se odnosi na nadležnost saveta za stručno obrazovanje koji je logično slet člana 10, koji je Srpska radikalna stranka ukazala da je protiv saveta koji nemaju neku funkciju, odnosno imaju opterećenje budžeta, pre svega, a u isto vreme to se na ovaj način potpuno ministarstvo, odnosno ministar isključuje iz odgovornosti, odnosno indirektno i na ovaj način niko ne polaže računa Narodnoj skupštini, odnosno parlamentu.
Iz tih razloga mi predlažemo da se briše i nadležnost, i naslov iznad člana i čitav član. Ovde zaista, kada se tiče ovog saveta, veoma simptomatično što su neki poslanici iz opozicije ovde govorili o ministru afirmativno, pa čak jedan koji podržava iz opozicije poslanik rekao da će ovaj zakon deca pamtiti po dobru, pa će zvati ministra "čika ministar".
Ja ne bih rekao da će na taj način decu privući to što će oni pamtiti ministra. Mislim da ga neće pamtiti, jer ni ja ne pamtim iz svog vremena ništa sem onoga što su me učili moji učitelji. Ono "tačka tačka tačkica, gotova je glavica, ruke noge kao u miša, gotov je čika Gliša". I to najviše pamtim. Ako želimo da se pamtimo po nečemu, a u isto vreme deci otežavamo zato što mi imamo dobar program i imamo neki zakon koji je samo okvir bez slike, onda smatram da se ministar može pamtiti, ali po onom lošem, jer se obično prosečnost zaboravlja. Pamte se dobre stvari i pamte se veoma loše stvari koja će deca koja rastu tek shvatiti. Međutim, mi kao roditelji, kao dede, jer ja četvoro unučadi imam, smatram da su svi oni đaci.
Ja vam mogu reći da u čuvenim zepama sam naučio mnogo više nego oni sada, što će ministar reći, pa naravno, mi upravo želimo da oni imaju takvo obrazovanje kao što ste vi imali itd. Međutim, stvar je u programu, a ovde se program ne može regulisati sa nadležnošću saveta za stručno obrazovanje, nego se mora program stvoriti kroz ambijent koji pripremaju prirodni resursi, privreda i sve ostalo, što će stvoriti uslove da se donese program koji će đaci moći da prihvate, na jedan normalan način koji neće biti naturen od nikoga i gde će se pre svega, taj nacionalni identitet očuvati, kao što je očuvan i kod mene, iako sam u ovim poodmaklim godinama. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam jedan, u logičkom nizu, amandman na član 12. zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, kako vi govorite - lustracija. No, pokušaću da izbegnem tu reč, jer mogu da napravim lapsus pa da kažem "lusterizacija" ili nešto slično, jer upravo zakon na to liči.
Naime, ne poštujući, inače, aršine - jednako za sve građane Srbije, a posebno ne za sve političke stranke, dakle, Krivični zakon, zatim Ustav i sve ostalo, važeći zakon se jednostavno primenjuje onda kako odgovara DOS-ovskoj većini i vlasti u ovoj državi, a kada su u pitanju ostali građani koji nisu bliski ovoj vlasti, onda se on primenjuje selektivno odnosno onako kako odgovara većini u ovom narodnom parlamentu i u Vladi Republike Srbije.
S obzirom na kratkoću vremena, meni bi trebalo za ovaj amandman mnogo duže od pet minuta, pa ću samo nekoliko aspekata da iznesem na član 12. ovog zakona koji govori o učesnicima u postupku, dakle o licima na koje se odnosi kršenje ljudskih prava.
Moram odmah da vam priznam, već samim izlaskom imam neki strah, strepnju, zebnju, sav treperim kad izađem ovde, ne znam šta će mi se dogoditi, jer nije ovde prvi slučaj bio da se, iako govorim, dakle, o dnevnom redu, temi, da mi se uskraćuje mogućnost da iznesem ono što mi Ustav daje za pravo.
U Ustavu se kaže da narodni poslanik zastupa svoja politička prava, stavove itd, što je zapisano u članu 77. Ustava Republike Srbije. U istom članu u stavu 2. se kaže da narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost za izraženo mišljenje ili glas u Narodnoj skupštini, a posebno ne može biti kažnjavan.
Šta se dešava? Ovde se kažnjavaju narodni poslanici.
Govoriću upravo sa tog aspekta, jer nemam vremena da govorim o svim ovde navedenim zaštićenim, amnestiranim od onih drugih zakona, koji su doneti ovde, u Narodnoj skupštini Srbije, dakle o ministrima koji su ovde bili pominjani, a protiv kojih su bile podnošene krivične prijave, ali nikakve sankcije nisu snosili. Dakle, očigledno je da i ovaj zakon ima nameru i namenu da se selektivno primenjuje protiv političkih neistomišljenika.
U članu 12. se govori o tome da se lice ispituje pred Komisijom za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, a Komisiju će formirati ova skupštinska većina, dakle, DOS-ovska mašinerija. Iz toga proizlazi da će oni ocenjivati ko je kršio ljudska prava, imaće mogućnosti da amnestiraju određene, koji su to zaista i činili, ali pripadaju njihovoj - DOS-ovskoj većini.
Zbog svega toga, predložio bih da se ne prihvati ovaj zakon. Ako se upravo bude primenjivao, na taj način bi predsednik Narodne skupštine prvo morao biti lustriran, a upravo zbog toga što je na prvom mestu ovo što sam rekao oko kršenja ljudskih prava narodnih poslanika, a što je sasvim evidentno. Šta će očekivati ostali građani, ako narodni poslanici, koji imaju imunitet, doživljavaju takve stvari da se čak i njihov život dovodi u pitanje za govornicom Narodne skupštine.

Hvala.
Zbog toga smatram da bi ovo što traži predlagač iz te minorne stranke - a u mom okrugu nema nijednog člana Građanskog saveza, čak se postavlja i pitanje da je to možda neka vladina neorganizacija - bilo nebuloza, da se prihvati takav zakon, koji predlažu neki anonimusi, oni koje ni građani u Srbiji ne poznaju.
U interesu je i predsednika Narodne skupštine da, iako je potpisnik ovog predloga, ne prihvati ovaj zakon.

Član 30, na koji sam podneo amandman ispred SRS, odnosi se na organe pravnih lekova. Ovaj član 30. je usko vezan i može da služi kao obrazloženje zbog čega predlažem Narodnoj skupštini da se ovaj član briše, kao i svi predloženi članovi i uopšte zakon u celini. Može se videti iz kolizije članova 12. i 24.
Dakle, u članu 30. se govori da se "protiv odluke veća Komisije može izjaviti prigovor toj komisiji, a protiv odluke Komisije o prigovoru, može se izjaviti žalba Ustavnom sudu". Da vidite sada koliko ovde ima nelogičnosti. Ono što reče narodni poslanik Milorad Mirčić - kadija te tuži, kadija te sudi - najočigledniji primer za to je ovaj član.
Naime, u članu 17. govori se da lice, čija se odgovornost za kršenje ljudskih prava ispituje pred komisijom za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, može istoj toj komisiji, odnosno mora toj istoj komisiji da uloži prigovor.
Dalje, u članu 24. se govori o sastavu i načinu izbora komisije i veća, a član 30. govori da se u prvostepenom postupku može protiv odluke veća žaliti komisiji, koja je i vodila postupak protiv lica koje je, eventualno, odgovorno za kršenje ljudskih prava. Znači, u istom tom veću nalaze se isti članovi komisije, dakle, tog drugostepenog organa kojem se može žaliti, eventualno, lice za koje se tvrdi da je odgovorno za kršenje ljudskih prava.
Na kraju, vi koji ste nestrpljivi, za vas sigurno ovo nije ništa novo, jer sve ono što ste donosili, donosili ste na ovako besmislen i upravo zaista najrigidniji način koji vi primenjujete kod svakog zakona. No, nemojte mi oduzimati mnogo vremena, jer nemam vremena da se bavim vama, vi se bavite samim sobom, to bi bilo daleko bolje, jer ne želite da čujete istinu.
Još nešto što je veoma važno ovde, to je da se u članu 12. govori o tome da je moguće da u postupku učestvuje i narodni advokat, dok u članu 30, kada je veoma važno da se pravi lek primeni prema licu koje je eventualno odgovorno za kršenje ljudskih prava, ovde nema narodnog advokata i to je jedan veliki propust.
Smatram da bi bilo logično i da postoji narodni advokat u pravnom leku kod lica koje je na određeni način krivo ili osnovana je sumnja da je izvršilo kršenje ljudskih prava.
Prema tome, smatram da je ovaj član 30. potpuno besmislen, kao i svi prethodni, koji zaista liče na onu poslaničku grupu što je predlagač; dakle, takva ozbiljnost kao što je ozbiljan i ovaj predlog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 13. Predloga zakona koji je u proceduri i želim u uvodu da podsetim ministra, kada sam govorio o Zakonu o koncesijama, a tu je bio i Zakon o finansijskom lizingu, da sam isto rekao da nije stvoren ambijent da se donese zakon, a smatram da je ministar dobronamerno i veoma stručno uradio, iako koncepcijski SRS ne prihvata ovaj način, jer smatramo da je ovo Zakon o obligacionim odnosima mogao da reši, ali ne bih sada o tome, o tome su moje kolege, narodni poslanici SRS, već govorili.
Samo bih morao da podsetim, a vezano za ovaj član, kasnije ću ga i detaljnije obrazložiti, da zaista nije stvoren ambijent za realizaciju ovog zakona, iz prostog razloga što nije dovoljno precizan, a ta nepreciznost može da se zloupotrebi.
Upravno ovim članom želimo da tu preciznost dovedemo do pravno-tehničke mogućnosti, da bude primenjiva u praksi. Ne želim sada da vas podsećam, ali moram da kažem da je Zakon o privatizaciji takođe donesen sa niz propusta, bez prihvatanja amandmana SRS i onda odjednom je to Dragan Veselinov zloupotrebio, a vi ste rekli - mene to ne interesuje, interesuje me samo tehnička-pravna stvar koju ste izneli kao izmenu amandmana. Međutim, mora vas interesovati zato što ste u tom istom lancu, zato što ste karika u tom lancu; naravno, poštujem ovo za šta ste se založili i što ste obrazložili, ali smatram da morate povesti računa da cela Vlada odgovara za sve loše zakone koji su doneti.
Dakle, podnoseći amandman na član 13. stav 3, gde se govori o tome da poverilac ima pravo da traži da se u registar zaloga upiše založno pravo na budućoj stvari, razumeo sam o čemu se radi kada se govori o založnom pravu na budućoj stvari, zato što sam privrednik, jer smatram da su to u stvari oni plodovi koji treba tek da dođu, dakle, uglavnom proizvodi koji su u zasnivanju i od kojih se očekuju prihodi, odnosno rezultati, plodovi tog rada. To je u redu.
Međutim, smatram da poverilac ne samo ima pravo da traži da se u registar zaloga upiše, nego da se založno pravo na budućoj stvari obavezno upisuje u registar zaloga i sada ću to da obrazložim. Zašto smatram, odnosno poslanici SRS, da je to neophodno. Uzimajući u obzir da se u članu 4. govori o tome da poverilac stiče založno pravo upisom u registar, ovim članom poverilac, ukoliko nema volju da se upiše u registar, ne stiče pravo da upisom u registar ima založno pravo. Znači, on jednostavno nema založno pravo. Tu je ono što se može zloupotrebiti.
Dakle, poverilac, konkretno ću vam reći, može da u jednoj sušnoj godini gde su elementarne nepogode, jednostavno ne uzme rizik sa zalogodavcem.
Na taj način će izbeći da te godine izvrši potraživanje, ali će naredne godine kada bude obilat rod, on biti taj koji će skinuti kajmak, dobiti od ovih ministara ili Vlade, a koji nisu u vezi sa ovim zakonom i da budu ekskluzivni izvoznici npr. semenskog kukuruza za 6,5 evra po kilogramu. Da li su to onda zelenaši? Jesu zelenaši. To SRS upravo želi da vam ukaže i da se mora precizirati da je poverilac dužan, obavezan da se upiše u registar zaloga, jer bi time izbegli ovo što sam vam u svom amandmanu pokušao da objasnim ...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
... koliko sam uspeo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao uvod o amandmanu koji sam podneo može se uopšteno nešto reći, nešto u načelu,  naime "kasno Janko na Kosovo stiže". Ne mislim na ministra koji je zakasnio, on nikada ne kasni, kad god dođe dobrodošao je, mislim na zakon koji kasni. Mnogo se zakon "kiselio", što je koštalo isto tako mnogo vremena. Koštalo je to i donošenja drugih zakona koji negativno utiču na ovaj zakon koji je besmislen. Konkretno, Zakon o privatizaciji je uslovio da država mora da interveniše.
Poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je amandmane gotovo na sve članove, izuzev na članove 8, 21, 24. i 25. Međutim, pogledajte o kojim se članovima radi - to su uopšteni, poznati članovi koji su zakonom regulisani, na primer: da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", da su pravila poslovanja Fonda akti organizacije, da postoji sistematizacija itd. To je ono što je u redu u svakom zakonu.
Međutim, svi ovi ostali članovi nisu usklađeni, niti među sobom niti su pravno dobro formulisani. Iz tih razloga sam i ja podneo amandman.
Amandman koji sam podneo odnosi se na usklađenost između pojedinih članova, a pre svega, na to što su ovo očekivanja, a ne sistemski zakon, kako predlagač govori. Očekivanja su zbog toga što se u članu 4. ne govori o sredstvima koja treba da budu predviđena u Fondu za početak rada tog fonda.
Istina je da se ovde govori o početku rada. Ali i u svim ostalim članovima se govori o počinjanju, dakle o osnivanju. Pa sada, često zbunjuje terminologija koja nije jasna ni nama narodnim poslanicima, da li je ovo početak rada ili osnivanje fonda. Terminologija mora biti logičan sled i tok u svim članovima. Prema tome, radi se o amandmanu koji bi Vlada trebalo da prihvati, iako time zakon u celini ne bi bio mnogo popravljen jer činjenica je da se u Fondu nalazi onoliko sredstava za koja ne znamo da li će uopšte biti dovoljna, za osnivanje Fonda. Na osnovu (na kraju Predloga) iznesene cifre od 600.000.000 dinara, koja se obezbeđuje, ne daje se garancija da će svi učesnici biti ovde ravnopravno zastupljeni, mi smatramo da će biti selektivna primena prilikom realizacije ovog zakona.
Zbog svega toga predlažem da se amandman na član 4. prihvati, da se sredstva konkretizuju, i da glasi: "Sredstva (nepokretnosti, poslovni prostor, oprema i slično) za osnivanje i početak poslovanja Fonda obezbeđuje Vlada Republike Srbije".
Znači, novčana sredstava za osnivanje i početak poslovanja Fonda u iznosu od 600 miliona dinara, pri čemu naglašavam da ovde mora da stoji iznos sredstava, obezbeđuje se uplatom iz budžeta Republike Srbije za 2003. godinu, a dodatna sredsta za povećanje osnovnog kapitala, ne dokapitalizacije Fonda, mogu se odobriti u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Na ovaj način bi se preciznije utvrdio osnivački kapital tog fonda i smatram da je amandman osmišljen i da ga treba prihvatiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidite, da je danas televizija uključena i da se sluša ovaj predlog zakona o privrednim komorama, odnosno o prestanku važenja privrednih komora, videli bi ono što će sutra štampani mediji objaviti biće da smo dobili jedan novi reformski zakon, naravno, dole potpisani predlagač, ministar Aleksandar Vlahović dobiće političke poene.
Međutim, smatram da je ovo ujdurma od ovakvog jednog predloga, jer poslanička grupa SRS i uopšte program SRS ne podržava privredne komore, iz prostog razloga što smatramo da one ne služe onoj svrsi koja bi bila potrebna radi reforme privrede i uopšte radi uspešnijeg ekonomskog i privrednog oporavka naše zemlje.
Naravno da ovaj koncept privrednih komora Srpska radikalna stranka ni ranije nije podržavala, ali moram da kažem da je ukidanje Privredne komore Jugoslavije veoma štetno u ovom trenutku. Štetno je u prvom redu zbog toga što će se ovakvim načinom stvoriti mnogo veći broj onih koji će lobiranjem upropastiti privredu Srbije, jer će te privredne komore, koje već inače postoje, dakle Privredna komora Republike Srbije, pokrajinske i regionalne privredne komore, nastaviti i dalje da preko svojih lobista iz političkih stranaka obezbeđuju povoljnosti, a naravno, Čanak će u tome prednjačiti, jer će dobiti onaj kolač koji ste mu obećali.
Rezolucija 1244, koja je potpisana, na ovaj način se, na mala vrata, anulira. Na taj način se legalizuje da se tržište na Kosovu i Metohiji i u južnoj pokrajini potpuno izgubi. Ovaj zakon o prestanku važenja Privredne komore Jugoslavije ima i drugih dimenzija, a to je da svako ministarstvo ima svoju komoru i tako će, recimo, ministar finansija i ekonomije imati svoju komoru; ministar za privredu i privatizaciju svoju komoru; zatim, predsednik AP Vojvodine svoju komoru; i naravno mali begovi u pojedinim regionalnim privrednim komorama, koje će isključivo biti političke privredne komore, a nikako udruženja privrednika, za šta se Srpska radikalna stranka inače zalaže.
Mogu i na bošnjačkom, možda ćete i razumeti. Smatram da je takođe Predlogom zakona o prestanku važenja Zakona o Privrednoj komori izvršen atak i na sporazum sa Ruskom Federacijom, koji inače nije zaživeo, a gde je SRJ imala partnera, gde se moglo sa reciprocitetom razmenjivati, privredni subjekti su to mogli, za razliku od sadašnjeg begovskog vođenja, gde će i same privredne komore biti isključivo u rukama političara i one će do kraja biti ispolitizovane.
Dalje, ovaj zakon ne utvrđuje nadležnosti ni Privredne komore Srbije, ni privrednih komora pokrajina, odnosno regionalnih privrednih komora, što je bilo važno da se utvrdi, jer ukidanjem Privredne komore Jugoslavije definišu se neke nadležnosti i obaveze koje Republička privredna komora i regionalne privredne komore nisu imale. Iz tih razloga ovo je jedan krnji predlog Vlade Republike Srbije i smatram da bi ministar, odnosno predlagač ovog zakona, jednostavno trebalo da povuče ovaj predlog zakona iz procedure i da predloži Narodnoj skupštini jedan kompletniji i sažetiji predlog zakona, koji će biti prihvatljiv.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 48. Predloga zakona o finansijskom lizingu. Pre nego što budem obrazložio izmenu moram da kažem da postoje trajne posledice privatizacije koja je usledila i koja je još u toku, kao i da se na taj način stvaraju nelegalni uslovi kod izvesnih fizičkih lica koja su stekla određen kapital, i na taj način ovo što sada činimo, usvajanje ovog zakona o lizingu, može da bude veoma štetno za našu državu.
Član 48. na koji sam uložio amandman nalazi se u glavi VII u kojoj stoji da se radi o registru finansijskog lizinga, ali se u članu 48. ta reč "finansijskog" gubi. To može da bude veoma ozbiljna pravna smetnja. Navešću i razloge.
Član 48. govori o dejstvu unosa podataka u registar prema trećim licima. Ta treća lica mogu biti domaća i strana. Zadržao bih se na stranim licima. S obzirom da je predlagač ovog zakona, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, tu, želim da kažem da ovo može da ima veoma ozbiljne posledice kada se to treće lice oseti prevarenim ili želi da prekine ugovor o finansijskom lizingu, a u članu 48. se ne pominje finansijski lizing nego samo lizing.
Da bismo konkretizovali stvari možemo na primeru afere oko šećera plastično prikazati razlog zbog kojeg ja i ulažem ovaj amandman. Naime, Evropska unija ima ured za suzbijanje pronevere koji se zove OLAF. Oni su na pravom tragu da pronađu ko su ti koji su izvezli više od 300.000 tona šećera, viška šećera, iz naše države. Naravno, vraćajući se na uvod, ne možemo sada pouzdano da kažemo da li je u pitanju "Lutra", "FMP treid", "Krmivo produkt", ali pouzdano možemo da kažemo da to ima duboke veze sa "MK komercom"; za to raspolažem pouzdanim podacima, radi čega ministra i upozoravam da je poslanička grupa Srpske radikalne stranke još prilikom usvajanja Zakona o privatizaciji ukazivala na propuste i nedoslednost pomenutog zakona, imajući u vidu selektivnost kod kasnije primene tog zakona.
Iz svih tih razloga plašim se da će i ovaj član 48. biti selektivan i da će zbog toga Evropska unija imati velike primedbe na član 48. jer nema pravnog osnova da se pozove na glavu VII, u kojoj se govori o registru finansijskog lizinga, a u članu 48, gde se govori o trećim licima, ta reč je izbrisana. Zbog toga predlažem da se, radi ugleda države Srbije, privrede Srbije, ugleda Narodne skupštine i v.d. predsednika Republike Srbije, unese amandman, a za bliže informacije spreman sam da ministru dostavim i podrobnije dokumente, vezano za ovo što u ovom kratkom vremenu nisam mogao da kažem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 6. Zakona o koncesijama koji govori o roku trajanja koncesija. Ovo je, u stvari, posledica prethodnih amandmana, pre svega amandmana na član 1. koji smo čuli od narodnog poslanika Vjerice Radete, ali ja bih hteo samo malo više da pojasnim zbog čega poslanička grupa SRS smatra da je termin rok neprimeren što se tiče pravnog sistema. On nije u duhu pravnog sistema i ova terminologija - rok koristi se u zakonima. Rok je nešto određeno što je regulisano zakonom i ne može da se ugovara. Kada se nešto ugovara, onda se primenjuju reči - vremenski period, vreme itd.
Doduše, u praksi smo imali i pre ovog zakona davanje koncesija ili ustupanje na korišćenje određenih prirodnih bogatstava naše države. Jedna od tih jeste i davanje na korišćenje šuma i lovišta. To nam je radio ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu koji nije poštovao već utvrđene norme vremenskog perioda, koje je prethodna vlada dala na korišćenje određenim korisnicima.
Radi se o konkretnom slučaju, Lovačkom udruženju "Mostonga" iz Odžaka, koje je imalo ugovoreno vreme za korišćenje tog prirodnog bogatstva 10 godina, znači od 1995. do 2005. godine. Ministar 2001. godine donosi novo rešenje gde se "Kraljevskoj prepelici", nekog suvlasnika iz Italije, dodeljuje ista ta površina na korišćenje. Dakle, u ovom slučaju, vremenski period bi morao da bude prikladniji, jer se radi o vremenskom periodu koji je dobio određeni subjekat za korišćenje prirodnih resursa.
Međutim, rok se može, sem u zakonskim terminologijama, upotrebiti u ovom slučaju, na primer, kada ministar kaže lovcima koji su došli iz Italije - imate rok da ove noći pobijete sve ptice pevačice, jer sutra će vas pohvatati. I to je rok isto, ali u ovom slučaju u zakonu o koncesijama mora se poštovati stroga terminologija koja priliči i koja je prikladna za ovakav zakon i ovakvu vrstu posla od krucijalnog interesa za našu privredu i državu. Hvala.

Ne znam kako da se obratim ministru ili kome da se obratim. Plašim se da ne dobijem opomenu, jer kada govorim o ministrima u negativnom kontekstu dobijem opomenu, a kada pohvalim nekog ministra opet dobijem opomenu, pa da se dogovorimo da ja najbolje, ako to nije kažnjivo, kažem da je izvršna vlast predlagač. Mogu i  zakletvu položiti, da više neću nijedno ime ministra spominjati, sem kada budu ovde bili na dnevnom redu, da im se izglasa nepoverenje.
Da se vratim na ovaj amandman koji sam podneo u ime Srpske radikalne stranke. Odnosi se na koncept izvršne vlasti koji nikako nije prihvatljiv za poslaničku grupu Srpske radikalne stranke. Radi se o članu 5. koji govori o obaveštenju isporučioca. Naime, ovaj član nije dovoljno precizan, jer se, kao i u ostalim članovima, namerno ili slučajno, zbog terminologije izostavljaju pojedine veoma važne reči.
Dakle, vaš koncept, koncept izvršne vlasti, koji ništa ne valja, jeste trodimenzionalni, što mu je osnovna karakteristika po kojoj se finansijski lizing odvaja od drugih sličnih poslova, a pre svega operativnog lizinga. Dakle, na taj član se odnosi ovaj trodimenzionalni odnos.
U članu 5. u stavu 1. kaže se da je davalac lizinga dužan da obavesti isporučioca predmeta lizinga da predmet lizinga pribavlja radi izvršenja ugovora o finansijskom lizingu. Onda tu nedostaje jedna rečenica, a mi smatramo da je veoma važno da posle finansijskog lizinga stoji "u ugovoru o isporuci". Zašto? Zbog toga što bi na taj način bila uspostavljena precizna veza i pravni odnos između isporučioca i primaoca lizinga, ali uvek preko davaoca lizinga.
Naime, ovde se može dogoditi da bude po našoj narodnoj - niti se zna ko pije, niti ko plaća. Najgore je što se prilikom primene ovako nepreciznih zakona sa nedorečenim članovima dosta često dešava "Bermudski trougao" - nema, nestane, pojeo mrak. Ili, kao neki iz izvršne vlasti, opet neću ime da spominjem, ali vi ćete prepoznati te ljude - kada pronađe policija određene mafijaše i kriminalce, pa nestanu sredstva iz opštinskog budžeta, zna se gde su sredstva otišla, onda se kaže da su to neke fantomske firme i tu se onda naiđe na barijeru, naiđe se na zid i sudstvo, odnosno pravosuđe, koje je tobož nezavisno, dobije nalog od te izvršne vlasti da dalje ne istražuje, jer su pare otišle u džepove nekih iz izvršne vlasti.
Prema tome, predlažem predstavniku izvršne vlasti da prihvati ovaj amandman, čime bi on bio veoma preciziran, i pravni odnos između isporučioca i primaoca lizinga bio bi daleko bolji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 14. ovog zakona i može biti nekome dosadno što smo uporni i insistiramo na određenom konceptu. Iz tih razloga gde god se pojavljuju nadležnosti za koje smatramo da nisu adekvatne demokratskom razvoju, reformskom razvoju ovog društva, za koji ste se zaklinjali, ukazujemo na to kako bi to ušlo u stenogram i kako biste shvatili gde činite velike greške.
Naime, ovaj amandman je usledio posle amandmana na član 1. da predložena republička agencija nije u duhu demokratskog društva i lične odgovornosti za koju se zalažemo. Ovo je jedan koncept, rekao bih možda iz Kardeljevog doba, kolektivne odgovornosti i zaista treba da amnestira neuspšnost rada u ovom delu koji obuhvata nadležnost, kako vi kažete, ove agencije i da Vlada bude čista kada se tiče promašaja i izvršenih, odnosno neizvršenih radova vezanih za poslove statutom predviđene u toj agenciji. Rekao bih da se takođe ovde obezvlašćuje, odnosno izbija iz ruku Zakonodavnom odboru mogućnost kontrole rada ove agencije, jer između agencije i parlamenta postoji upravni odbor, koji je predviđen da obavlja nadležnosti agencije za telekomunikacije.
Što bi narod rekao, vi idete onom parolom - daleko od očiju, daleko od srca i na taj način jednostavno želite da ovo ne bude ni transparentno, niti da se može imati pravi uvid u to šta agencije u stvari
rade, odnosno sve to što će agencije raditi radi Vlada, ali ne piše u ovom zakonu da su to nadležnosti Vlade nego neke paraorganizacije u okviru Vlade. Znači, u pitanju je neka vladina organizacija i zbog toga predlažemo da se naslov iznad člana 14. briše, jer sledi logičan tok da mandat predsednika, odnosno člana upravnog odbora ne treba da postoji, jer je to suvišno ako se izbriše naslov - Prestanak mandata predsednika i člana upravnog odbora.
Naime, mi smatramo da bi mandat predsednika i članova komisije trebalo da prestane u sledećim slučajevima: istekom vremena na koje je izabran; odlukom Vlade Republike Srbije o razrešenju, a ne odlukom agencije; zatim podnošenjem ostavke, kako inače i stoji u zakonu; i sa onim najnemilijim događajem - smrću. Iz tih razloga poslanička grupa SRS insistira na tome da se nadležnosti Vladi ostave, što je u skladu sa demokratskim normama i reformama koje ste vi, kako kažete, započeli.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona o finansijskim transkacijama.
Predlagač je ovom parlamentu želeo da skrene pažnju da po hitnom postupku donese određene mere, a kaže da su razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku sadržani pre svega u potrebi što ranije primene predloženih rešenja. Zatim, u oblasti proširenja poreskih oslobađanja, rekao bih - oslobođenja, i to pre svega u oblasti prometa hartija od vrednosti.
Kako predlagač obrazlaže da su to glavni razlozi, upravo to jeste predmet našeg amandmana da se član 5. briše. On je u vezi sa članom 7. Zakona o porezu na finansijske transakcije, a odnosi se na tačku 2) podtačka (8), u kojoj se govori da se reč "kupovina" zamenjuju rečju "kupoprodaja", što praktično znači da se na taj način vrši oslobađanje poreskih obaveza, odnosno poreza na finansijske transakcije i to na sekundarnom tržištu hartija.
Po mišljenju srpskih radikala to je potpuno gotovo nelogično, ako se uzme u obzir da se sva ostala roba po više puta oporezuje ovim porezom, a da se sekundarna hartija oslobađa poreza na finansijske transakcije. Ta reč "kupoprodaja" treba da se briše, odnosno ceo član, jer se u samom Predlogu zakona govori o oslobađanju tih dažbina, koje treba da se plaćaju preko finansijskih transakcija putem banaka.
Ovde ne znamo koje su banke validne. Šta je to Narodna banka Jugoslavije, a šta je to hartija od vrednosti koju izdaje Republika Srbija? To čitavo zamešateljstvo, koje je ovih dana prisutno, vezano za Narodnu banku, gde se premijer i Dinkić, ne znam mu sada pravi naziv, da li je on u Narodnoj banci Jugoslavije ili u Srbiji, prepucavaju oko toga da li je falsifikat izvršen u Narodnoj banci Jugoslavije ili u Narodnoj banci Srbije, treba pre toga da se razreši, da bismo mogli da se odlučimo za oslobađanje koga i čega.
Iz tih razloga predlažem da se član 5. briše i da ostane važeći član i tačke 2) podtačka (8), a da će se nakon utvrđivanja legitimiteta narodnih banaka moći da vrše izmene i dopune ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je šteta što nema ministra, verovatno bi prihvatio ovaj amandman. Greška je u tome što nema direktnih prenosa, pa ne može da vidi da raspravljamo sada o njegovim zakonima.
U ime SRS podneo sam amandman na član 29. ovog zakona, iz razloga što smatramo da se takse iz tarife u ovom članu paušalno donose. Naime, uvećava se taksa iz tarife za 100%, a ne zna se koja je osnovna tarifa. Tarife se određuju zakonom, pa i u ovim uslovima, vanrednim, neposredne ratne opasnosti ili u uslovima ratnog stanja, takođe se mogu donositi zakoni, kao što i danas evo donosimo.
Prema tome, smatram da je ovaj član suvišan, sem ukoliko je, a po mom dubokom uverenju jeste, ovo lov ribe u mutnom. Ova posebna odredba, dakle i član 29. kao i član 28, nije logična, jer u vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti, vanrednog stanja finansijska moć građana je ista kao i stanje u državi, dakle, veoma teško i bilo bi logičnije da ne samo da se ne povećavaju tarifne takse u navedenom stanju, nego bi bilo normalnije da se čak i ne naplaćuju administrativne takse u vreme ratnog stanja, odnosno neposredne ratne opasnosti, pa i u vanrednog stanja.
Dakle, predlažem Vladi, odnosno predlagaču, a pre svega većinskoj poslaničkoj grupi koja podržava Vladu, da prihvati ovaj amandman, jer će i te kako osetiti na svojim leđima teškoće kada budu podnosili administrativne takse, a u džepu neće imati nijednog krajcera. To bi bilo ono što je vezano sa ovim amandmanom.
Takođe, moram da naglasim da su budžetska sredstva u vreme neposredne ratne opasnosti predviđena u robnim rezervama, pa prema tome budžetski korisnici mogu koristiti sredstva namenjena iz budžeta i iz robnih rezervi, upravo za te prilike navedene u ovom članu. Iz tog razloga smatram da apsolutno član 29, kao i član 28. treba da se u celini brišu iz ovog zakona, jer tu njima nije mesto.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o planiranju i izgradnji koji smo čuli ovde od predlagača smatram do sada jednim od najlošijih zakona koji je ovde parlament mogao da čuje.
Iz tih razloga i još drugih koje smo ovde već čuli, poslanička grupa SRS nije uložila amandmane na ovaj zakon. Slušajući predlagača, gospodina ministra, da će, evo, donošenjem ovog zakona biti veoma velika invazija stranog investitora u našu državu, prosto sam se uplašio. Uplašio sam se, jer me to vraća u neka davna vremena 18. veka kada je obećana ona zemlja na divljem zapadu i kada su svi jurnuli na znak jednog od vođa tih što je trebalo da zaposednu određene teritorije, da će nas bukvalno pregaziti.
Međutim, kada sam pročitao ovaj zakon i došao do člana 70. u ovom zakonu, onda sam video da je ovde izvršeno reteriranje. Naime, brzo smo stigli na početak 20. veka, tačnije rečeno pedesetih godina, kada je, doduše mimo zakona, vršena eksproprijacija koja je i ovim zakonom sada predviđena. Nikakve razlike ovde nema između tadašnje eksproprijacije i sadašnje koja je regulisana ovim zakonom. Ono što je suština i što SRS smatra da neće biti primenljivo ovim zakonom, to je da se prenesu nadležnosti opštinskim lokalnim samoupravama, koje neće moći i zbog stručnosti, a i zbog finansijske nemoći da sprovode ono što je ovim zakonom predviđeno.
Naime, bilo bi jako lepo da se izvrši decentralizacija. Međutim, ovo je samo jedna floskula i lepa želja, ovo se ne može ostvariti, pre svega, imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju u većini opština u Srbiji.
Članovi 44. i 89. govore o nadležnosti opština; one treba da ažuriraju katastarske podloge, zatim da obezbede ažuriranje u određenom roku katastarskih podloga i ukoliko nisu u mogućnosti, to će uraditi ministarstvo nadležno za poslove urbanizma o trošku opštine.
Takođe, u članu 89. odnosno 168. opština, odnosno grad, ima rok od 18 meseci da donese prostorni plan.
Zaista ministre ne znam koja u ovom trenutku opština ima mogućnosti da to učini. Imajući u vidu da nije stvoren ni politički, ni demokratski ambijent za tako nešto, smatram da opštine neće biti u mogućnosti da to urade, pa će te obaveze morati da izvršava agencija, odnosno Vlada, nadležno ministarstvo koje se ovde zakonom i obavezuje.
Na taj način stvaramo monopol, imaće ga Vlada, a mislim da bi bilo bolje da smo mogli da kontrolišemo urbanističku mafiju, da je sprečimo u onome što je činila i na taj način, pa bi mogli da dovedemo ove sve zakone u sasvim normalniji ambijent koji priliči i ekonomskim, i demokratskim i političkim uslovima u našoj državi.
Smatram da je ovde samo zamena imena, da će se sada urbanistička mafija zvati nekim drugim imenom, a ne mislim da će to biti mafija, ali će imati nadležnosti koje je mafija otimala od države. Iz tih razloga smatram da ovaj zakon, zaista brzopleto donesen u vanrednim uslovima, trebalo bi da povučete i da zaista uzmete u obzir i druge stručnjake, sem one sa kojima ste komunicirali i koji su to predlagali, i da se donese zakon primereniji za naše trenutne političke, ekonomske i društvene uslove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od dosadašnjih mintingaških  predlagača, ovaj predlagač gotovo je smirio narodne poslanike, tako da možemo osmišljeno da obrazlažemo naše amandmane, jer je predlagač gotovo ženstveno obrazlagao ovaj zakon i zbog toga možemo da predložimo takvom predlagaču ono što po nama poslanicima SRS nedostaje u ovom zakonu.
Naime, podneo sam u ime SRS amandman na član 6. koji je više terminološko usklađivanje. U tom članu se kaže da strana fizička i pravna lica imaju u oblasti javnog informisanja ista prava i obaveze kao i domaća.
Poslanička grupa SRS, što piše u mom amandmanu, smatra da je primerenija reč - dužnosti, a evo zbog čega. Zbog toga što je ta reč dužnosti prisutnija što se tiče istinitosti i objektivnosti informisanja, pridržavanja međunarodnih ugovora i zakona i dužnosti da se novinar drži novinarske etike.
Dakle, njega nema šta da obavezuje, nego je on dužan da u skladu sa propisima i zakonom obavlja poslove informisanja. Takođe, smatramo da bi u istom članu trebalo da se briše reč "je"; da bi bilo kompletnije, moram da kažem da se govori o domaćim licima, a posle zapete se kaže - osim ako je drugačije predviđeno zakonom ili potvrđenim međunarodnim ugovorom. Mi smatramo da treba da stoji - ako nije drugačije predviđeno u zakonu, što je sasvim logičnije...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
... i nije potvrđeno međunarodnim ugovorom. Imajući u vidu da se radi ovde (izvinjavam se, samo da završim misao) o terminološkom usklađivanju, predlažem ministru da ovoliko, koliko je bio ženstven kada je izlagao, da toliko bude i razuman kada se tiče izmene ovog amandmana.