Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 56. koji govori o zabrani preinačenja, komentarisanja odgovora, odnosno ispravki.
S obzirom da je skoro donesena Ustavna povelja zajednice država Srbija i Crna Gora, u kojoj se garantuju nacionalna i manjinska prava i prava na jezik, uočili smo da je u članu 56, inače govori da se odgovor, odnosno ispravka objavljuju bez izmena, izostavljanja i dopuna, dozvoljena neophodna lektorska izmena ako ne menja smisao itd.
U članu 56. ima dovoljno elemenata što ukazuju na zabranu preinačenja i komentarisanja odgovora. Međutim, nedostaje ono što u Ustavnoj povelji stoji, a to je pravo da se može koristiti maternji jezik građana. Shodno tome, predlažemo da se u članu 56. doda novi stav, koji bi glasio: "Odgovor se objavljuje na jeziku na kome to zahteva lice koje upućuje odgovor". To bi bilo shodno Ustavnoj povelji i u potpunosti bi se odgovor i ispravka mogli koristiti, kao razumljivi i za one građane koji ne poznaju jezik, recimo, mađarski, rusinski, romski itd. Neki ne poznaju ni srpski jezik, nažalost.
Iz tih razloga, smatram da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti, jer on ne menja suštinu ovog člana, nego samo poboljšava, odnosno potkrepljuje smisao donesene Ustavne povelje. Naravno da poslanička grupa SRS ima primedbe na stav 3. člana 56. gde nije dopušteno komentarisati odgovor, odnosno ispravku u istom broju glasila, što se veoma često dešava. S obzirom na nedostatak vremena, ovde bih završio.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 8. Predloga zakona,  koji se oslanja na član 48. Krivičnog zakona SRJ, kako u Predlogu zakona stoji.
Naime, o čemu se ovde radi? Srpska radikalna stranka je apsolutno za to da se teška krivična dela kažnjavaju u skladu sa zakonom i važećim propisima i Ustavom, koji je još uvek na snazi. Međutim, apsolutno ne možemo da prihvatimo stavove predlagača da se, kako je ovde izmenama i dopunama člana 48. predviđeno, zbrajaju kumulativno kazne i na taj način određuju gotovo doživotne robije.
Zbog toga moj amandman govori o tome da se u članu 48. tačka 2. briše, a ta tačka govori o tome da ako je za neko krivično delo u sticaju sud utvrdio kaznu zatvora od 15 godina izreći će se samo ta kazna. Brišemo tu tačku iz razloga što mora da ostane tačka 1. koja kaže: "Ako je za neko krivično delo u sticaju utvrdilo kaznu zatvora od 40 godina izreći će samo tu kaznu". Takođe, u tački 3, što je logično, brišemo reč "petnaest" i dodajemo reč "četrdeset", čime bi se ograničio limit izdržavanja kazne za najteža krivična dela.
Predlagač je hteo ovim predlogom, kako smo ovde čuli od ministra Batića, da se kazne za ona krivična dela koja su učinjena u raznim krivičnim pokušajima, da zbrajaju i da na taj način može da se izrekne kazna i preko 100 godina zatvora, što je daleko manje humano nego dosadašnja kazna koja je bila po važećim zakonima, koje smo ukinuli, a to je smrtna kazna.
Moram reći da se plašim da u siromašnoj državi kakva je Srbija ne dođemo u situaciju da ne možemo obezbediti zatvorske objekte za tako teške osuđenike koji su praktično osuđeni na doživotnu robiju i da će to državu veoma mnogo koštati, jer je potrebno da izgradimo neki novi Sing Sing ili Goli otok.
Kao primer mogu da navedem jednu državu, čije ime zbog diplomatije neću da navedem. Početkom 21. veka se dogodio jedan nemili događaj u toj državi i postoji prevod sa ruskog jezika - juče, danas, sutra. Dogodio se jedan slučaj u toj državi da je rodbina došla po svog osuđenika, kome je dugogodišnja kazna istekla i njega praktično nema. Na pitanje gde je - nestao je. Nakon istrage je utvrđeno da su ga robijaši pojeli.
Plašim se da će Srbija, takođe siromašna država, postati ljudožderska država; smatram da bi ovaj član obavezno morali prihvatiti, jer bismo u protivnom došli u situaciju da nas pored svih optužbi od strane međunarodnih zajednice optuže i za ljudožderstvo.

Gospodo narodni poslanici, imao sam nameru i želju da vam plastično prikažem kako nemam poverenja u predlagače, koji su potpisnici u ime Narodne skupštine Republike Srbije. No, jedan od potpisnika, koji je u medijima, pobegao je kad je čuo da ću ja da izađem i zato neću ni spominjati ime toga predlagača.
Bilo bi vam mnogo jasnije zašto je ovde samo šest potpisa, a ima 11 članova Odbora za kulturu i informisanje. To je jako interesantno. Dakle, i ovde se kroz iglene uši provlači jedan predlog, koji treba da se donese po hitnom postupku, iako je još u julu mesecu 2002. godine donesen Zakon o informisanju.
Shodno tom zakonu, naravno da je predlagač dužan da donese odluku, odnosno da izabere članove Saveta Republičke radiodifuzne agencije. Iako smo mi srpski radikali protiv agencija u principu, posebno ove agencije koja bi vodila kontrolu i cenzuru nad medijima u Srbiji, nad medijskim nebom u Srbiji, smatramo da bi to bilo daleko celishodnije, objektivnije informisanje i medijska dodela frekvencija, da to radi Narodna skupština Republike Srbije.
Naravno, ukoliko nije moguće da ovoliko veliko telo to čini, onda bismo mogli da napravimo određeni savet u okviru Odbora za kulturu i informisanje, koji bi radio ovo što radimo. Međutim, ovo će se raditi sve "ispod tepiha".
Naime, ovde se radi, kako reče moj prethodnik, gospodin Milorad Mirčić, o političkoj trgovini, jer, očigledno, Zakon propisuje izbor devet članova Saveta - ovde najmanje ima onih koje taj zakon propisuje, a ima ih najviše iz ovih nevladinih organizacija. Ja bih se posebno zadržao na ovoj nevladinoj organizaciji koja se prevashodno bavi zaštitom slobode govora, zaštitom prava nacionalnih i etničkih manjina i zaštitom prava dece.
Pa, gde je ta nevladina organizacija do sada bila, zar ona ne vidi šta se ove dve i po godine dešava u medijima u Srbiji, da li je ikada učinila bilo šta da se monopol nasleđen od pređašnje vlasti usredsredi i usmeri prema građanima Srbije da budu objektivno informisani, da budu svi ravnomerno i ravnopravno zastupljeni u sredstvima informisanja itd.
Medijske kuće koje će konkurisati za frekvencije neće biti u ravnopravnom položaju, i to je očigledno na osnovu predloženih kandidata, za koje ćete vi ovde bez procedure danas doneti odluku. Jer, procedura oko izbora Saveta jasno kaže da mora da se izbor članova Saveta Republičke radiodifuzne agencije objavi, a zatim se vrše izbori. Mi smo danas dobili novog kandidata za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, i naravno da i po toj osnovi nije moguće danas vršiti izbor, jer nismo bili ni u mogućnosti da se upoznamo sa svim potrebnim kvalifikacijama koje taj kandidat ima.
Ali, postavljamo pitanje - gde vam se izgubi ovaj kandidat, ovaj kandidat koga ste "mrežom hvatali", gde vam se izgubi čovek za koga ste smatrali u Vladi, još 26. septembra 2002. godine, kada je Vlada donela odluku o predlogu za člana Saveta, pa je sada preinačena ta odluka i predloženi neki novi kandidati. Gde vam se izgubiše za šest meseci ti vaši kandidati, za koje ste pre šest meseci doneli odluku na Vladi?
Iz toga se može zaključiti da postoji neozbiljnost predlagača i neozbiljnost Vlade. Jedino što ovim predlogom vi želite da učinite to je da stavite pod strogu cenzuru sve one neposlušne medije, da poslušnima date frekvencije i da na taj način jednostavno stvorite jednoumlje u Srbiji, i da se ništa u ovoj državi ne sme reći i da sloboda govora u potpunosti ostane van javnih glasila.
Zbog toga poslanička grupa SRS ne može ovakve paušalne predloge prihvatiti, jer ova strategija razvoja, kako ovde reče predstavnik predlagača, u stvari je ogledalo vaše vladavine uopšte: sve je smušeno, nedorečeno, na brzinu doneseno, i na jedan veoma neukusan i nedemokratski način.
To zaista liči na vas i smatramo da ovde postoji još mogućnosti da se u ovaj savet kandiduju i građani, udruženja građana "potrošačke korpe", koji bi sigurno bili daleko objektivniji kod određivanja frekvencija, jer bi na taj način svoju volju, svoje stomake mogli da prezentuju putem medija, koje vi želite da ugasite.

U ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o ministarstvima. Jednostavno, hteli smo ovim amandmanom da regulišemo statusno pitanje državnih organa i njihovih nadležnosti.
Pojedine grupe državnih organa koje pripadaju Ministarstvu finansija i ekonomije, u ovom zakonu ne spominju i ne regulišu se u članu 4. njihove nadležnosti, a to su Poreska uprava, Uprava za javna plaćanja, Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka. Mi, poslanici SRS, smatramo da to nije u redu, tim pre što su već u ovom zakonu koji je posle zakona o kome sada raspravljamo, dakle u zakonu o izmeni i dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije Poreska uprava, Uprava javnih plaćanja, Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, u razdelu 10. i pripadaju Ministarstvu za finansije i ekonomiju.
Zbog toga, smatramo da bi u članu 4. posle stava 2. trebalo dodati nove stavove 3, 4. i 5. koji bi glasili: "Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i ekonomije, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove u skladu sa zakonom.
Uprava za javna plaćanja, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i ekonomije, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove u skladu sa zakonom.
Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i ekonomije, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove u skladu sa zakonom". Moraju se svi državni organi smestiti tamo gde im je i mesto. Na ovaj način zaista nam nije jasno, a posebno zbog toga što se i finansijska sredstva posebno iskazuju u zakonu o budžetu za ova tri državna organa, a posebno za Ministarstvo finansija. Smatramo da bi upravo ovim amandmanom pospešili nadležnosti državnih organa, koji imaju pripadajuće mesto u Ministarstvu finansija i ekonomije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobio sa izveštaj Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, gde je izvestilac Bojan Pajtić. Nije mi jasno kako Zakonodavni odbor ovlašćuje Bojana Pajtića da izvesti Narodnu skupštinu i kaže da li su amandmani pravno mogući ili ne, a u stvari predlaže Skupštini da li će se amandmani prihvatiti ili neće. To uopšte nisu ovlašćenja Zakonodavnog odbora. Ovo je besmislica da Bojan Pajtić predlaže prihvatanje ili neprihvatanje amandmana.
Na član 5. amandman sam podneo u ime SRS na ovaj zakon. Taj član je ovde suvišan. U članu 5. se govori da je deo primanja iz člana 1. ovog zakona namenjen transferima Srbiji i Crnoj Gori u iznosu od 38.219.095.000 dinara za obavljanje poverenih nadležnosti i dodatnih poslova, na način utvrđen ovim zakonom. To je u redu što se iz ukupnog primanja, a i ovde kasnije u izdacima budžeta pominju u ukupnom iznosu donacije i transferi.
To je normalno, mogu se posebno izdvojiti neke veće stavke, a posebno ovakva stavka od 38 milijardi. Ona je duplirana. U članu 6b stav 1. tačka 1) takođe se govori da Republika Srbija obezbeđuje sredstva u ukupnom iznosu od, da ne čitam opet, iznos isti. Smatram da je ovde neka igra. Zbog čega je sada potrebno dva identična teksta da budu u dva različita člana, sem ukoliko Vlada ne želi da ovde "transparentno" iznosi kako se slaže sa zajednicom Srbije i Crne Gore, pišući u zakonu. S druge strane, vršeći opstrukciju, pojedini politički lideri u okviru DOS-a, boreći se protiv te iste zajedničke države koju, evo, ovde sada proklamujemo kroz ovaj zakon o budžetu i to duplirano, kako bi, eto, narodni poslanici stekli utisak da ste vi zaista dobronamerni i želite zajedničku državu, smatrate da je ona moguća itd. A sa druge strane, radite suprotno onim svojim načelima, ono što ste obećali građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o PIO je sistemski zakon nedorečenosti. Resorni ministar je u svom ekspozeu iznela da se ovim sistemskim zakonom uravnotežuju penzije. Naime, rekla je da se obračunavanjem osnovica za ceo radni vek, umesto za deset izabranih godina, nekima povećava, a drugima smanjuje. To je normalno.
Međutim, to sasvim drugačije izgleda ako se gleda druga matematička jednačina. Ta konstatacija bi mogla da bude prihvatljiva samo tako što će se dogoditi sledeće: svi penzioneri će proći loše i imaće umanjene penzije, a jedino će se deficit penzionog fonda smanjiti. To je ta jednačina gde neki dobijaju a drugi gube.
Na član 41. zakona o PIO ispred SRS podneo sam amandman koji se odnosi na pravo na naknadu pogrebnih troškova. Naime, ovo što sam rekao da je zakon nedorečen, govori i ovaj član. U njemu se kaže: "U slučaju smrti korisnika penzije, licu koje izvrše sahranu pripada naknada pogrebnih troškova". Tu je tačka.
U obrazloženju što se ne prihvata ovaj amandman, stoji: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je do sada ovo pravo bilo uređeno statutom Fonda, a ocenjeno je da je zbog važnosti prava potrebno urediti ga zakonom. Predloženo rešenje je povoljnije jer se usklađuje četiri puta godišnje, za razliku od sadašnjeg rešenja kojim se taj iznos određuje početkom kalendarske godine."
Međutim, gledajući ovaj predlog zakona i član 75. koji govori o naknadi pogrebnih troškova, gde se govori o tim kvartalnim prosečnim zaradama, odnosno penzijama, može se zaključiti da razlike između zakona i statuta gotovo nema nikakve, zato što mi imamo jednu nepoznanicu: kolika će biti u kvartalu visina penzija, da li će biti povoljnija ili nepovoljnija u odnosu na prosečnu godinu...

Druga stvar, veoma važna, treba Vlada da uzme u obzir i cenu koštanja pogrebne opreme i da ima u vidu da građani danas veoma teško žive, a moraju sahraniti svoje najmilije. Ne bi to trebalo da bude njihova, nego briga Vlade. Zbog toga sam i predložio da se posle reči "troškova" stavi zapeta i doda "u visini utvrđenoj statutom Fonda". Dakle, Fond treba da utvrđuje visinu pogrebnih troškova, a ne Vlada Republike Srbije.

Kao jedini podnosilac amandmana ispred SRS, podneo sam amandman na član 109. koji se odnosi na penzije i novčane naknade koje se utvrđuju u mesečnom iznosu i isplaćuju unazad. Nije mi jasna ta reč "unazad", ali možemo razumeti da to znači davno prošlo vreme ili neko vreme iza nas.
Međutim, s obzirom na to da je Vlada dala obrazloženje u kojem se kaže da se ovaj amandman ne prihvata iz razloga što bi ovo rešenje predstavljalo veliko opterećenje Fonda, pri čemu bi, pre svega, trebalo imati u vidu ogromne dugove stvorene u prethodnoj deceniji. Pored toga, za redovnu petnaestodnevnu isplatu polovine penzije republički budžet već obezbeđuje značajna sredstva.
Ovo obrazloženje mi nije jasno. Ako je prošla, ta diktatorska vlast, prošli diktatorski režim, ostavio toliko velike dugove, radi poslanika u sali, pošto javnost ne može da čuje, a sigurno novinari to neće objaviti, u vreme ekonomskih sankcija i NATO agresije na Jugoslaviju, potpredsednik Vlade dr Vojislav Šešelj je bio napadnut od istih ovih koji danas predlažu ovaj zakon zato što je uspeo da isplati zaostale penzije isplatom preko naknade za električnu energiju, struju. Bilo je tu negodovanja u početku, međutim, penzioneri su uglavnom prihvatili ovaj vid i sustigla se isplata penzija u tekućem mesecu za prethodni mesec.
Zbog toga smatram da ovo obrazloženje nije validno, tim pre što je obećanje DOS-a pre izbora da će, čim se sruši ovaj tiranski režim, sve biti u blagostanju u ovoj državi, pa i penzioneri će osetiti vidno blagostanje.
Međutim, ovakvim zakonom vidi se da se u stvari vrši restrikcija prema korisnicima penzijskog i invalidskog osiguranja, jer takav model koji nudi DOS-ovska vlast u stvari to i pokazuje. Vlada naime poručuje penzionerima da penzije ne samo da će biti manje, nego i da će redovno kasniti.
Zbog toga smatram da amandman na član 109, koji sam podneo u ime Srpske radikalne stranke, ima mesta s obzirom na vaša obećanja, tako da se reči "unazad", i ipak smo se nekako dogovorili šta znači, zamenjuju rečima "u tekućem mesecu za prethodni mesec".

Dame i gospodo narodni poslanici, kako reče ministar Batić, ovde se za govornicom pojavljuju neki pogonski pravnici. Odmah da se razjasnimo, ja nisam ni pogonski pravnik, uopšte nisam pravnik. Jednostavno sam pravdoljubiv čovek koji je osetio pravdu preko svojih leđa i na svojoj koži. Iz tih razloga sam želeo da ukažem na neke nelogičnosti i kršenje Ustava i zakona koji se tiču pravosudnih organa.
Ova odluka o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova je u suprotnosti sa ostalim zakonima koji su vezani sa već donesenim ovde u parlamentu, kako je malopre moj prethodnik govorio, ja to ne bih ponavljao, zbog čega je Narodna skupština izbegavala da donese odluku o izboru personalnog veća.
Međutim, govorio bih o nečem sasvim drugom. Ovde se radi o čistom vlastoljublju i o revanšizmu. Naime, ako pogledamo imena ovih sudija, možemo zaključiti da se donošenje ove odluke o prestanku sudijske dužnosti zaista vrši na jedan selektivan način. Rekao bih da je ovo upravo u trenutku kada DOS-ovska većina gubi kontrolu.
Dakle, izvršna vlast gubi kontrolu i želi da se upliće u sudske nadležnosti. Tako, na primer, Odluka o prestanku sudijske dužnosti u Okružnom sudu u Somboru, tačka 5) - Beljanski Petru, okružnom sudiji u Somboru, stupa na snagu 28. avgusta 2001. godine. Postavlja se pitanje kako je sudija, o kojem sam govorio, mogao da donosi odluke od 28. avgusta 2001. godine do dan-danas, jer je još uvek na dužnosti sudije Okružnog suda. Dakle, sve one odluke koje je doneo su vanustavne.
Na taj način ne želim da optužujem ni sudiju Okružnog suda u Somboru, niti bilo kog sudiju, ali hteo bih da kažem da se ovim stvarima Ministarstvo pravde nije bavilo. Kako je sada Ministarstvo pravde moglo da interveniše, a nije to učinilo u vreme kada se Narodna skupština nije mogla sazvati i doneti odluku o konstituisanju, odnosno izboru Velikog personalnog veća.
Tada je, ako ništa drugo, ako to Skupština nije mogla da učini, trebala da uvede vanredno stanje, jer je bio u pitanju veliki broj građana koji su nelegalno od nenadležnih organa bili sankcionisani, odnosno donesene određene sudske presude; jer, ovaj retroaktivni zakon upravo govori o tome da sudije koje su i dan-danas na svojim dužnostima nisu imale po zakonu koji je donesen u parlamentu mogućnost da donose bilo kakve odluke.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS sam podneo amandman na član 1. izmena i dopuna ovog zakona, koji se odnosi na član 5. Zakona o privatizaciji.
Naime, poslanička grupa SRS ovim amandmanom želi da se član 1. briše. Razlog se sastoji u tome što se ovim članom predviđa da Agencija za privatizaciju dobija ovlašćenja koja joj ne pripadaju, takva da ovaj parlament neće biti u mogućnosti da je kontroliše, a to je da vrši prodaju kapitala, odnosno imovine.
Pored već određenih nadležnosti, kao što su promovisanje, iniciranje, sprovođenje i kontrolisanje postupka, sada će i nož i pogača biti u ruci Agencije za privatizaciju i na taj način, s obzirom na dosadašnji način privatizacije, doći će do još većih manipulacija pominjanih u našim izlaganjima u načelu.
Agencija za privatizaciju nije ni činila ono što je bilo u njenoj nadležnosti. Nije radila ono što je bilo po Zakonu o privatizaciji. Naime, nije ni vršila kontrolisanje postupka privatizacije, nije dovoljno kontrolisala sprovođenje, u meri da se privatizacija sprovede pošteno i transparentno. Sve je suprotno rađeno.
Za primer imam privatizaciju Apatinske pivare, gde su radnici, u stvari, obmanuti, prevareni. Imam 381 potpis radnika Apatinske pivare koji su svoje akcije prodavali na prvoj aukciji, održanoj 29. aprila 2002. godine, gde je posrednik bio BK broker, koji je izneo na prodaju akcije sa nalozima gde su dominirale cene od 1.200, 1.300 dinara, a manja količina je bila od 24.000 dinara. Međutim, ta aukcija nije uspela budući da je tadašnji direktor berze tvrdio da je ovaj korak u interesu investitora i prodavca, jer je rekao da se postigla prosečna cena od 20.000 dinara po jednoj akciji, što nije bilo tačno.
Druga aukcija je takođe bila započeta. Zbog neusklađenosti časovnika neki berzanski posrednici nisu mogli učestvovali u akcijskoj ni prodaji ni kupovini. Na taj način je prekršen Zakon o kupovini i prodaji berzanskih akcija. Zbog toga je Agencija trebalo da interveniše. Ona nije vršila svoju nadležnost i kontrolisanje postupka u Apatinskoj pivari. Shodno tome, naravno, radnici su podneli tužbu koja nije rešena.
Izvršena je privatizacija Apatinske pivare. Nisu vraćene pare obmanutim radnicima. Naime, tužioci-radnici pre svega ukazuju na neuobičajeni način na koji tuženi prvog reda, a to je BK broker AD iz Beograda, ima apsolutno veze, jer je Agencija za privatizaciju morala pratiti postupak i način privatizacije, pošto je privatizacija izvršena po novom Zakonu o privatizaciji.
Prema tome, smatram da nadležnosti koje se sada daju Agenciji za privatizaciju ne mogu po Zakonu o agenciji za privatizaciju biti prenesene od Vlade na Agenciju. Mora ostati član 5, iako smo imali primedbu i na član 5. Zakona o privatizaciji. Član 1. koji je ...

... u vezi sa članom 5. mora biti brisan i predlažem Narodnoj skupštini da prihvati ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar Vlahović je u svojim tiradama ova dva dana govorio, a uopšte ga ništa razumeo nisam, jer on uopšte nije razgovarao o privredi. Jednostavno, on je govorio afirmativno o zakonu koji on ovde prezentira narodnim poslanicima i građanima Srbije, kao da smo mi maloumni pa ne razumemo ništa o privredi i ne znamo šta je to privatizacija. Ne znamo, doduše, ovaj koncept privatizacije koji on nama nudi.
Dakle, ministar Vlahović govori o tome da se zna kupac, da se na tenderu obavezno mogu informisati privredni subjekti, odnosno subjekti privatizacije, informisati i o ceni i o imenu tog kupca. Međutim, mogu da demantujem ministra. Upravo sam zbog toga i hteo da govorim o ovom zakonu, u tom kontekstu.
Sve ono što je on navodio ovde nije tačno. Nije tačno, posedujem argumentaciju od firmi koje je ovde on spominjao. On nas poziva da dođemo u šećerane, da vidimo kako je tamo. U šećerani je ministar Vlahović napravio čitav haos, pa je tužen Upravnom sudu od strane fabrike šećera Crvenka, pa preko ministra Dragana Veselinova, protiv koga je podneta i krivična prijava zbog falsifikata koji je načinio i prezentovao radnicima i tenderskoj komisiji, čiji je on predsednik. Naime, u toj tenderskoj komisiji je takođe i čovek koji nije ni po važećem zakonu, ni po ovom u kojem vi sad vršite izmenu, mogao da bude član pregovora u ovom postupku.

Upravo govorim o temi.

Veoma duhovito. Gospođo predsedniče, nemojte vi da se mešate u moj posao. Vi ste pravnik i u vaša se prava ne mogu mešati, jer nisam pravnik, ali privrednik jesam i to odlično poznajem. Prema tome, nemojte da me ometate u mom radu, jer zaista dobro znam šta je privreda i šta je privatizacija, za razliku od mnogih ovde.
Dakle, govorim o tome da se u Zakonu o privatizaciji govori da subjekti privatizacije ne mogu biti oni koji su vlasnici subjekta privatizacije. U ovom slučaju, ministar je lično postavio u tendersku komisiju čoveka koji ima 69 deonica u crvenačkoj fabrici. Bio je u tenderskoj komisiji. Zašto? Zato što je jedan od 80 članova skupštine bio za taj koncept privatizacije, a svi ostali radnici su bili protiv. Naravno, na osnovu toga su radnici fabrike Crvenka osporili taj princip privatizacije, što se vidi da je ona i obnovljena.
Ne bih se zadržavao na ovome, kako ste vi rekli, problemu koji nije po vama predmet ove rasprave, ali moram da kažem da koncept privatizacije omogućava manipulacije koje se obilato koriste, pre svega to čine političke stranke od kojih zavisi opstanak Vlade, odakle dolaze glasovi koji treba da podrže Vladu Zorana Đinđića.
Tako novi jurišnici iz Lige socijaldemokratije Vojvodine Nenada Čanka i gospodina Pomoriškog, bivšeg narodnog poslanika, među onih 310 poslanika. Dragan R. Kosanović je privatizovao firmu DPP "Čonoplja" i na taj način olakšao firmu za preko 600 ...

Apsolutno se držim dnevnog reda. Zar vama smeta istina? Zbog čega vi ometate mene u radu? Govorim o tome da je ministar Vlahović ovde govorio o transparentnosti, govorio je o poštenju, a sada argumentujem da je ministar Vlahović ovde lagao.
Ministra Vlahovića niste upozoravali na to da se udaljava od teme, a hvatajući beleške iz njegovog govora, upravo sam odgovorio na neistinite navode koje je ovde pred narodnim poslanicima i pred narodom izneo. Prema tome, i u pojedinostima ću govoriti, jer nisam stigao sve da kažem zbog toga što ste me prekidali.