Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7910">Stevan Kesejić</a>

Govori

Mislio sam da ćete mi oduzeti reč zbog sladoleda, ali nije opomena, mogu da nastavim.
U pomenutom amandmanu gde predlažem da se oslobode ove kategorije mlečnih proizvoda, široki sloj građana bi mogao da upotrebljava mlečne proizvode koji imaju i veće kalorične vrednosti i koji su obogaćeni vitaminima.
Zbog toga smatram da bi Vlada, odnosno predlagač, ministar Đelić trebalo da ima u vidu sve ove okolnosti koje sam naveo i siguran sam da nije protiv toga da građanima ukine jogurt i sladolede deci.
 Gospodine predsedniče, zaista ste me duboko uvredili nazvavši mene i poslanike SRS da smo "duhovi". Ne zbog vašeg mišljenja, do kojeg mi nije stalo, već zbog toga što smo vredno i marljivo radili na ovom zasedanju, boreći se da vas ubedimo da ne donesete ovakve zakone koje donosite. Kako bi izgledalo da, recimo, npr. ja sasvim opravdano kažem - da je ovaj do vas - slepi miš. Ili da kažem da je poslanička grupa DOS-a - vampiri. Ja za to imam dokaze, a pre svega zbog toga što ovaj do vas stalno leprša i plaši poslaničku grupu SRS. Za poslaničku grupu DOS-a, valjda je sada svima poznato da su "krvopije" i da žele da "isišu i poslednju kap krvi iz ovog naroda". Dakle, i ovaj amandman koji podnosim, jeste upravo da bi sprečili što je moguće više da se isisa srpske krvi iz građana, naroda Srbije.
Amandman na član 17. tačka 3. treba da donese oslobađanje poreza na vodu.
Naime, u ovom članu sam predložio da se oslobodi poreske obaveze od 17% i plus 3% posebnog poreza, za vodosnabdevanje i odvođenje prečišćene i upotrebljene vode. Uvođenje poreske obaveze od 17% i posebnog poreza od 3%, dovelo bi preduzeća koja se bave ovim poslovima, vodosnabdevanje građana i odvođenje prečišćene i upotrebljene vode, još u težu situaciju. Ovo posebno zbog nenaplaćenih računa, agregata u vodoprivredi. Građanina korisnika, ovim nametom na vodu, pored svih ostalih poskupljenja, zakon bi još više udaljio od normalnih, egzistencijalnih potreba. Dok se u drugim evropskim državama subvencioniše i voda, i posebna briga vodi, o ekologiji, što je naravno izvor zdravlja, ovim upoređivanjem vode, država bi pokazala koliko joj je stalo do evropskih standarda, a ovu vrlo važnu oblast, koja je usko povezana sa zdravstvom i zaštitom građana, opravdava podneti amandman.
Očekujem od svih poslanika Narodna skupštine da će podržati ovaj amandman.
 Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. na pozicije 20, 29. i 98. Član 7. je veoma obiman i preširok,  tako da nisam mogao niti sam u stanju da obrazlažem sve ove pozicije koje su u njemu i zato sam se odlučio za onu najvažniju poziciju, to je pozicija 29, koja se odnosi na koordinaciono telo Savezne vlade i Republike Srbije i za opštine  Bujanovac, Preševo i Medveđa.
Da bi činjenicama pokazali da onaj ko treba da raspolaže sredstvima iz ove pozicije, moram da dam obrazloženje, a ne želim ni u kom slučaju da ponavljam ono što je koleginica Jovanović rekla. Zato ću izneti neke nove činjenice vezane za predsednika koordinacionog tela Savezne vlade i Republike Srbije.
Dakle, Nebojša Čović, koji je ovde svima vama veoma drag, vidim po tome što se smejete, takođe je preduzeće FMP trade zaračunalo vojsci i veću cenu ostalog repromaterijala neophodnog za proizvodnju konzervi - limenki, na primer lakova....
Procenjeno je da je samo na osnovu  protivzakonito ostvarene razlike u repromaterijalu potrebnom za proizvodnju konzervi - limenki, realizacijom navedenih ugovora, od strane preduzeća FMP trade Vojsci Jugoslavije  naneta šteta u iznosu od tri miliona dolara. Međutim, iznos štete pričinjene Vojsci Jugoslavije je  drastično uvećan time što je preduzeće FMP trade, prilikom realizacije navedenih ugovora, obračunavalo utrošak veće količine belog lima u odnosu na normativ, i na taj način ..... uračunala se u cenu gotovog proizvoda.
Zatim, zaračunavalo je više u cenu usluga i utrošenog rada na konzervama - limenci, u odnosu na  druge proizvođače konzervi - limenki.
Dame i gospodo  narodni poslanici, evo ovi svi materijali, zakoni koji su danas zbućkani u jednoj tački dnevnog reda, jesu i teški, zbog toga je veoma teško sve te zakone objasniti i obrazložiti u ovih pet minuta koju je DOS-ovska većina i Vlada Republike Srbije opozicionim strankama priredila i zbog toga ću morati da ono što sam pripremao deset dana, da konstruktivno, tako je premijer tražio, upoređujući rashode i prihode po razdelima, zbućkam isto tako kao što je zbućkan sam ovaj zakonski projekat.
Predlog zakona o budžetu za 2001. godinu jeste skup lepih želja koji građani Srbije treba da osete na svojoj koži. Izvršenje budžeta za prethodnu godinu, upoređujući sa planiranim budžetom za 2001. godinu, sigurno je ne samo neznatno, već i nekoliko puta veći. Odmah se nameće i nekoliko pitanja.
Prvo pitanje - iz kojih prihoda predlagač misli da napravi ovaj budžet? Da li su planirani prihodi realni i ostvarljivi, kakvo je stanje naše privrede, šta se dešava na jugu Srbije, kakva je bezbednost naše države, gde su pare od obećanih donacija sa Zapada za pobedu DOS-a na izborima. Još mnoga pitanja koja ovde ne možemo apsolvirati i zbog kratkoće vremena, a i zbog toga što je većina poslanika već govorila o sličnim pitanjima.
Predlog zakona za punjenje budžeta Vlada vidi i očekuje u kretanju makro-ekonomskih agregata kroz fiskalnu reformu i mere suzbijanja sive ekonomije. Prepisani dakle ovi zakonski projekti evropskih zemalja nisu dovoljni da u našem poznatom stanju u privredi, u opštem stanju života građana, donesu bolji život. Zbog toga, znajući za sve ovo, DOS-ov režim je pribegao projektu fiskalne reforme, poreskom i akciznom politikom gura ruke u prazne džepove građana.
Oporezuje se sve što se može, sve što ide po zemlji, što pliva i što leti. Pored enormno povećanih cena električne energije, koje su povćane više od 100% i što će građani vrlo brzo videti u svojim računima, ovi zakoni će takođe, uvođenjem poreskih stopa, dovesti i privredu i svakog građanina na rub egzistencije. Lekovi, životne namirnice i sredstva za ličnu higijenu, dečija obuća i odeća, pa čak i pelene treba da pune državani budžet.
Planirani deficit u budžetu za 2001. godinu govori o nesigurnim izvorima prihoda, koji će sigurno trostruko biti veći od planiranih. Ova tvrdnja može se potkrepiti i činjenicom da nije realno očekivati da prazni džepovi građana pune budžet. Isto tako nije realno očekivati neke veće donacije sa Zapada, jer se do sada to u praksi pokazalo samo kao lažno obećanje i gde je onih 6 milijardi dinara za demokratizaciju Srbije, sa kojima je DOS mahao, dakle sa zelenim novčanicama u predizbornoj kampanji. Pokažite ovom narodu na kojem se to kontu nalaze ta obećana sredstva, odnosno donacije koje ste ugradili u prihodnu stranu ovog budžeta.
Teško je sigurno priznati da je to sve bila šarena laža. Mnoge strukture su oštećene. Na primer, u poziciji 53, na čijem kontu su vrsta rashoda, Agrarni budžet 5.100.000.000 govori o brizi za agrar ove vlade. Posebno me je impresioniralo to što ministar poljoprivrede ovde nije stručno izlagao Agrarni budžet, nego što je vrlo pažljivo slušao stručno izlaganje prof. dr Vojislava Šešelja u vezi poznavanja ove problematike i verovatno da će ministar izvući pouke i naučiti nešto više, sem što je naučio, a to je da se bavi svim drugim stvarima, sem sa onima koje su u njegovoj nadležnosti. On je spreman da se bavi i sa kriminalom, da zna da je od Subotice do Niša bilo naređeno toliko i toliko vagona pšenice, on zna i koliko je potrebno para da bi se stvorila nova Republika Vojvodina i sve on to zna, ali sigurno ne zna da jedno stado ne čini jedna krava nego mnogo više goveda i mnogo više brojeva nego što on ovde iznosi kao ministar. Nadam se da je on ozbiljno mislio da stado sačinjava jedna do dve krave.
Ovaj zakon budžeta ima samo jednu stavku, a to je poreska stopa na imovinu građana. Ovaj budžet nas vodi u novo povećanje cena i inflaciju. Narod Srbije isto kao što je ovde nešto naučio ministar poljoprivrede, naučiće šta nas to čeka i šta će se dogoditi ukoliko prihvatimo ovaj zakonski program, ove zakonske pakete koje predlaže Vlada Republike Srbije, DOS-ovska većina. Sprema nam se veliko zlo i mnogo teži život nego što je bio do sada. Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj budžet, čak i da su nam danas na ručku podmetnuli meso od ludih krava.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidimo, danas nam je Vlada u egzilu, pobegla, verovatno plašeći se obaveza, koje treba da preuzme donošenjem izmena Poslovnika, koji bi trebalo da bude kontrola rada Vlade, pa smatraju, pošto ih nema ovde, isto tako će im i taj poslovnik obezbediti da vladaju, a da ih niko ne može videti. Dakle, nevidljiva Vlada je u stvari isto kao i ovaj poslovnik koji predlaže Poslanička grupa DOS.
Već pri konstituisanju Narodne skupštine moglo se očekivati da će doći do rigoroznih promena u Poslovniku, pre svega zbog toga što je u ekspozeu premijer Đinđić obećao da će rad Vlade biti transparentan. Ta transparentnost treba da bude takva, koja će obezbediti potpunu tajnost od poslanika u Narodnoj skupštini. Upravo zbog toga i Poslovnik, koji se ovde predlaže, garantuje tu "transparentnost".
Pri konstituisanju Narodne skupštine primetilo se da su DOS-ovi poslanici veoma nervozni. Dobili su određene zadatke, koje nisu mogli da izvrše odmah na startu. Ilustracije radi, smetalo im je što su poslanici SRS seli na mesta tu, gde su našli slobodno mesto i naišli su na tvrd orah, na dve radikalske dame, Gordanu Pop-Lazić i Natašu Jovanović. Kad su hteli da nas izbace sa tih mesta, one su se kao tigrice (smeh u sali) suprotstavile jednoj grupi agresivnih poslanika iz DOS-a, koji su se povukli, savili repove i pobegli. Dakle, na primeru tih poslanika možemo danas govoriti i o Vladi, koja je sigurno podvila repove i nestala u nepoznatom pravcu.
Danas donosimo poslovnik, koji treba Vladu da štiti od poslanika iz opozicije. Zbog toga smatram da svaki put, kada izađem za ovu govornicu, pozdraviću Vladu u egzilu. To sam činio već nekoliko puta, pa čak i kada budem imao prilike i u pojedinostima. Naravno, predsednik Skupštine će me zato opominjati, ali ja govorim istinu. Vlada nikada nije na ovoj sednici, jer ovo nije njena Skupština. Oni su se učaurili i smatraju da poslanička većina DOS-a može da izglasa svaki zakon, makar on bio i kaubojski. Kada smo kod kaubojske demokratije i zakona, primećuje se da je ona zakoračila i u ovaj parlament. Zakoračila je odmah posle revolucije od 5. oktobra. Tim primerom i poslanici DOS-a su nastavili ovde da harače, halabuču, arlauču, isto kao što su to činili i na ulicama. Naravno, taj primer, koji je u demokratiji Amerike, nije nepoznat, ali moram da pomenem samo neke stvari, da na tom kalupu u stvari želite da sagradite parlamentarni život u ovoj skupštini. Naime, indijanski rezervati, zabrane da crnci koriste javni saobraćaj i druge javne prostore su sinonim DOS-ove vlasti i DOS-ovih poslanika. Isto tako i Srpsku radikalnu stranku i ostale političke neistomišljenike, opozicione poslanike žele verovatno, ne bih rekao da ih pošalju u Pionirski park, ali tamo negde gore na terasu, jer ipak vam trebaju po neki put da bi vam napravili kvorum, ako ništa drugo. Kvorum vam je neophodan zato što ste upravo vi ti koji ne poštujete Poslovnik. Ali, neprimena tog poslovnika, za to je isključivi krivac predsednik Skupštine. A da ga primenjuje, ovaj poslovnik bi bio odličan i po tom poslovniku moglo bi se ovde korektno i dobro raditi.
Zbog toga, na samom kraju, ovaj poslovnik, koji ćete vi danas iz DOS-a usvojiti, je krupan korak jednoumlja i hteli ili ne hteli, to je atak, koji je nastavak vaše revolucije, koji se može samo zaustaviti po staroj izreci - ko se sablje laća... Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o izmeni Zakona o  RTS-u i iz predloga ministra Božidara Đelića naizgled može se shvatiti kao velika briga Vlade za tehničko-tehnološki razvoj, za informisanje stanovništva, briga za televiziju, briga za kinematografiju itd.
I, naravno, to možemo da prihvatimo, i mi srpski radikali smo za to da se stanovništvo blagovremeno i tačno informiše, da gledamo dobre filmove, nove filmove, možda i sa starim glumcima koji sede ovde, ali nismo za to da se televizija koristi u čisto političke svrhe, u svrhe proganjanja političkih neistomišljenika, a da pri tome ne vodimo računa o onome što smo obećali građanima, dakle što ste obećali građanima u predizbornoj kampanji.
Ovakvo obrazloženje daje nam za pravo da sumnjamo u iskrenost i dobre namere, jer skidanje takse sa strujomera, dakle, takse za TV pretplatu sa strujomera, nije pravi i jedini razlog, o čemu je ovde govorio ministar za finansije i ekonomiju.
Verovatno da postoje oni razlozi koji nisu sada ni potrebni ni aktuelni da ih građani čuju. Glavni i jedan od glavnih razloga da se razdvoji plaćanje takse na TV pretplatu jeste i taj, kako smo ovde čuli od nekih poslanika DOS-a, doduše to od ministra nismo čuli, da će biti enormnog povećanja cene električne energije.
I to je ono što građani ne bi trebalo da čuju iz usta ministra, a što mi narodni poslanici moramo da kažemo, jer je to jedan od razloga koji se ovde pokušava veoma ćutke provući.
Sada očekujete da se građani obraduju zbog ukidanja takse na TV pretplatu. Međutim, taksa se ukida, samo se oblik ne ukida, samo se oblik naplate menja. Menja se oblik naplate i visina naplate. Neće biti toliko velika naplata da je ostala uz električno brojilo, jer će električna energija otići do neba visoko, pa ne bi bilo primereno da ode tako i TV pretplata, ali ipak i televizija, koja ima svoj program, nije baš toliko omiljena u narodu i kod građana kako to danas predlagač misli.
Dalje, u Predlogu zakona o promeni Zakona o RTS-u ne vidi se iz kojih sredstava će se nadoknaditi, odnosno iz kog budžeta, odnosno ko će taj budžet puniti da bi se sproveo ovaj program o kome je ministar ovde govorio.
No, o tome je bilo reči. Ja bih pomenuo nešto drugo. Iz kojih sredstava i da li su ta sredstva obezbeđena će se isplaćivati ekipe koje će morati da obilaze teren, da utvrđuju činjenično stanje na terenu, kako bi mogli da pravično i pravedno izvrše naplatu od korisnika - TV gledalaca.
To u ovom zakonu nije rečeno, niti je to ministar spomenuo. A, to će biti jedan zaista obiman i veliki posao. Ili, možda postoje neki crni fondovi za koje narodni poslanici ne bi trebalo da znaju. Ova moja sumnja je posebno opravdana, pošto smo čuli ovde...
Da li i meni izričete opomenu, gospodine predsedniče?
Dakle, s obzirom da sumnjam u ove fondove, smatram da će biti možda crni, pre svega zbog toga što je ministar pomenuo gospodina Mileta Isakova kao budućeg direktora RTS-a, a s obzirom da nam je poznato da je svojevremeno bio u bratstvu sa Čankom i Veselinovim, pa da su pukli oko podele nekih para posle izbora 1997. godine, nije isključeno da će vam se svideti da imate takve crne fondove koje ćete koristiti umesto da ste nam rekli iz kojih sredstava, i mi imamo opravdane sumnje da će to tako i biti.
Nama je zaista drago što se ukida taksa na TV pretplatu koja je bila vezana za strujomer, jer smo često, ne samo ja, dolazili u iskušenje, kao i većina građana, da otkažemo korišćenje i struje ne zbog visine takse TV pretplate, već zbog programa koji je forsiran uređivačkom politikom.
Dakle, ovo nije bila državna televizija, a nije ni sada. Ona se samo tako naziva, jer je ona u službi vladajućih partija, prvo levičara a sada DOS-a. Kako će se vršiti naplata, na čiji će račun i na čija sredstva prelivati, gde će građani uplaćivati, kojoj televiziji, takođe nam nije jasno.
Bilo bi dobro da nam ministar objasni da li ću ja u Somboru plaćati somborskoj televiziji, u Novom Sadu novosadskoj, ovoj u Beogradu ili možda u Kosovskoj Mitrovici.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju jeste još jedna ujdurma nove DOS-ovske vlasti. Želi se ukinuti najbolji zakon koji je Srbija ikada imala, Zakon o javnom informisanju, jer boljega nemate. Da ste imali bolji, verovatno biste ga ovde danas nama i predložili.
Dokle god nemate bolji zakon, ovaj zakon je najbolji, i najbolji je ministar Aleksandar Vučić, eksministar Aleksandar Vučić, jer boljega od njega nemate, niti ćete ga imati, jer ste ukinuli i to ministarstvo, i verovatno ćete sada nekoga ministra za sport imenovati da vam vodi Zakon o javnom informisanju.
Time kako se vladate i kako se ponašate, u stvari, to uopšte ne iznenađuje, jer ukidanjem zakona stvarate jedan vakum bezakonja, što odgovara vašoj predizbornoj krilatici, gde ste poručivali da građani deluju isključivo svojom neposlušnošću, slušao sam, i to veoma pomno slušao šta ste poručivali građanima, a sada ste ih obmanuli. Terate me da skrenem sa dnevnog reda, a ja to ne želim i neću, jer uvažavam predsednika koji vodi ovu skupštinu. Jedino moram da kažem da ta obećanja, koja ste poručivali, zaista verno i dostojanstveno nasleđujete, ako ne nikako drugačije, ono primerima poslanika u ovoj skupštini, iz DOS-a, i članovima Vlade, koji ovde nisu prisutni, a u stvari oni treba da rešavaju probleme koje poslanici prenose iz naroda, dakle, ono što treba da ugrade u te nove zakone.
I zbog toga, zakone nikada nećete ni imati, jer to neće biti narodni zakoni, nego zakoni revolucije.
Dakle, "stavljajući šape" na sve medije, postavljajući direktore, urednike informativnih kuća, kako lidera i liderčića na lokalnim, tako i na državnim medijima, uspostavljate jednu usku spregu sa čitavim jednim lancem, kako ovde čujem, jednom mrežom. Ta mreža, politička, može biti i ženska i muška, ali verovatno da se oslanjate više na tu žensku liniju, kada ne umete da donesete zakone, koje od vas građani očekuju.
Zakon koji je imao svrhu da zapreti pre svega neprofesionalnim novinarima, urednicima i direktorima informativnih kuća, ni u kom slučaju onim novinarima koji su savesno i predano, pre svega profesionalno obavljali svoje dužnosti, a ima i takvih, ima takvih novinara, ali je nažalost taj broj veoma mali, zahvaljujući upravo strahu koji ste udarali sada vi, a pre toga levičarska koalicija, koja je uspešno prenela sve nadležnosti na sadašnju DOS-ovsku vlast.
Da, prenela je potpuno. Obrazloženje da će Krivični zakon regulisati neke odredbe iz Zakona o informisanju, kao što su kleveta i laži, su apsurdi kojima samo naivan može da poveruje. Naime, ništa od toga da će sudstvo biti ekspeditivnije, da će raditi bolje i da će rešavati slučajeve bolje nego što je to radio ranije. Zašto? Zato što i sada imaju svoje gospodare, pa će morati isključivo da rade po nalogu vlasti, odnosno sada DOS-ovske vlasti, koja neće dozvoliti da ispusti iz ruku i ovako važnu jednu instituciju kao što su državni mediji. Dakle, ta sprega između vlasti, informativnih kuća, čak sudstva i tužilaštva, ukazuje na to da DOS-ovska vlast nema nameru da donese neki zakon koji bi oslobodio medije, već upravo zakon koji će medije obavezati da pišu i rade onako kako dobiju naloge od svojih pretpostavljenih. Takvi primeri su danas veoma upečatljivi u svim gradovima. Ta euforija bezvlašća prenela se i na manja mesta i ona su eskalirala u gradovima koji su daleko od centra moći, dakle koji nisu u Beogradu, ugledajući se na vladu koja danas ovde ne sedi, ali koja povlači konce i naređuje i sudstvu i tužilaštvu, ne samo u Beogradu, već u svim ostalim opštinama.
Samo još jedna rečenica, za javno izgovorenu reč, za ovom govornicom isto tako sredstva informisanja po nalogu nove DOS-ovske vlasti, ukidajući ovaj zakon, dali su nalog pojedinim tužiocima i sudijama u malim varošima kakav je Sombor, da proganjaju sve one koji imaju suprotna mišljenja, dakle svoje političke suprotstavljene partnere, odnosno političke nepodobne ličnosti, pre svega one koji ne misle kao vi ovde na levoj strani i zbog toga smatram da ovaj zakon o informisanju ne bi trebalo da se ukine, ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što ima meru koja bi zaprećivala da se klevetama i lažima rešavaju problemi koji se inače mogu rešavati na jedan demokratski i dostojanstven način, kao što nije slučaj u ovoj skupštini.
Gospodine predsedniče, pomenut sam dva puta u diskusiji moje koleginice, uvažene sugrađanke iz Sombora, gospođe Anite Beretić, koja je iznela niz neistina vezanih za mene.
Prvo, rekla je da sam oštetio budžet novina u kojima je ona bila direktor, predsednik Upravnog odbora, a sada je direktor radija te kuće. Istini za volju, jeste ta kuća veoma oštećena, njen budžet veoma stanjen, ali zahvaljujući upravo rukovodstvu tog upravnog odbora, koji su slali i direktora i glavnog i odgovornog urednika o trošku budžeta Informativne kuće u London, Beč na edukaciju.
Posebno, odlazak u Osijek, razgovori sa Nenadom Čankom, Županom Somborskim i u prisustvu gospođe Anite Beretić u najboljem svetlu može da ukaže na to gde su novčana sredstva o kojima je gospođa Anita ovde govorila.
Dakle, da bi upoznali javnost Sombora i Somboraca ko koga zastupa morao sam ovo da kažem, ali isto tako i da je veoma strašno iznositi ovakve insinuacije i laži , jer se radi o kazni koju je Informativna kuća platila pre zakona koji je donet 1998. godine, a prekršajni postupak koji sam dobio protiv njihove informativne kuće za klevetu se dogodio 97. godine.
Dakle, očigledno je da se radi o insinuaciji i da je gospođa Anita htela da prenese nešto što nije tačno.
Što se tiče same kazne koju je platila informativna kuća u kojoj je gospođa Anita sada direktor, radi se o minimalnim kaznama za ono što je glavni i odgovorni urednik pisao u tim novinama. Naime, pisalo je da sam ja mentor događanja i da sam izazvao linč, kome je bio prisutan Nenad Čanak, Dragan Veselinov i ostali koalicioni partneri tadašnje Koalicije Vojvodina.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon koji amnestira lica koja su pravosnažno osuđena za krivična dela, a koji predlaže Vlada Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije treba danas da donese po hitnom postupku. Žuri se sigurno i Vladi da donese ovaj zakon, ali sam ubeđen da je još nestrpljiviji svaki onaj osuđenik koji danas čami u zatvoru, očekujući obećanja koja su dobili od DOS-ove vlasti u predizbornoj  kampanji, a i posle toga u oktobarskoj  revoluciji. Naravno, donošenjem ovog zakona SRS smatra da se čini jedna humana, dobra u svakom  slučaju odluka, da se legalizuje zakon o amnestiji, kako ne bi svaki pojedinac mogao da amnestira kada mu padne na pamet koga on hoće i kada hoće.
Međutim, ovde se moraju postaviti još neka pitanja, a pre svega, da li Vlada, predlažući ovaj zakon smatra da će on biti primenjen na celoj teritoriji Republike Srbije. Ako znamo da je Kosovo i Metohija, jedan deo uže Srbije i južnog dela Srbije pod okupacijom, što od strane NATO pakta, što od strane šiptarskih terorista, gotovo sam siguran da on neće biti sproveden ili neće biti sproveden na pravedan način. Amnestirani će biti šiptarski teroristi, koji su već amnestirani ranije. U članu 5. zakona stoji da rešenje o primeni amnestije donosi sud koji je sudio u prvom stepenu. Ako je prvostepeni sud u Prištini doneo presudu, na primer za počinjeno krivično delo koje podleže predloženom zakonu, da li će taj sud postupiti i primeniti ovaj zakon? Odnosno, koji sud ako ga nema u Prištini, koji je sud nadležan da to učini?
Verovatno je Vlada, predlažući ovaj zakon imala na umu, da primena ovog zakona na Kosovu i Metohiji nije baš potpuno izvodljiva, sem u ovom slučaju o kome sam govorio. Ako je u zatvorima Kosova i Metohije i bilo Šiptara, oni su sigurno već davno amnestirani, kao što sam rekao, i sada se nalaze u prvim terorističkim redovima. Što se tiče Srba, Roma i zatvorenika druge nacionalnosti, ali ne albanske nacionalnosti, njima posthumna amnestija baš ništa ne znači. Zato bi bilo bolje da zakon koji se nudi, ministar pravde je oročio i ograničio. Oročio ga je na primer na 100 dana, a ograničio ga na onaj deo Srbije gde zakon može da se sprovede. Većina osuđenih i zatvorenih imaju svoju rodbinu, koja se obradovala paušalnom obećanju o amnestiranju svojih najmilijih. To je ono paušalno obećanje od 25%, bez obzira na težinu krivičnog dela, sem naravno onih krivičnih dela o kojima je ovde bilo reči, što bih hteo da ponavljam i što smo mi, srpski radikali pozdravili i prihvatamo, da se ne amnestiraju ona teška krivična dela. Ne bih hteo u tom pogledu da se ponavljam.
Sada, kada se donosi selektivna amnestija, svako ko ne bude bio obuhvaćen, a očekivao je amnestiju, naravno i on, taj zatvorenik i ta uža rodbina biće nezadovoljni, osećaće se prevarenim, jer obećanja su bila sasvim drugačija. To, dakle, potvrđuje praksu da sadašnja DOS-ovska vlast nije ništa drugačija ni bolja od vlasti socijalista, koji su sebe stavljali u funkciju kao kadije. Narodna skupština danas, poslanici treba samo formalno da se izjasne o ovom zakonu, jer većina DOS-ovaca, a ja sam ubeđen, a i vidi se iz priloženog, i ne diskutuje o ovom zakonu. Jednostavno, žele da ukažu građanima da je ovo čin dobre volje.
Završavam, samo jednu misao, ovo je prinuda koju su sami izazvali svojim sindromom od 5. oktobra. Zbog toga, SRS smatra da je humanost i oproštaj vrlina ljudskosti, a ne svojina jedne partije. Zato ćemo glasati za ovaj zakon. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom malom vremenu budite još malo strpljivi, jer ovo ako nikome ne koristi, koristiće, nadam se, barem mandataru, da malo bolje upozna svoje ministre, čini nam se da baš nije najbolje upoznao, ali iz ovih prethodnih diskusija verovatno da može da zaključi da su pojedini njegovi ministri upravo oni sa kojima će morati prvo da raščisti neke račune. Račune koje je obećao u svom ekspozeu. Dakle, borbi protiv kriminala, protiv korupcije, jer je ovde činjenično i argumentovano izneto niz dokaza, čak su i ponuđeni svedoci za pojedince koje je gospodin mandatar imenovao za svoje ministre. Naravno da je teško ne ponoviti se, ali svaka ponovljena reč znači i potvrdu, da se radi o bitnim stvarima i da je u stvari to što mi narodni poslanici sa terena donosimo i najvažnije. Dakle, što god se više stvari ponavljaju, ako su teme češće, znači da su problemi isto tako česti i veliki.
Zbog toga ne bi trebalo nikome da bude ovde dosadno, da zeva, u najmanju ruku ne bi trebalo da izlaze, da ovaj parlament zaista bude parlament narodnih poslanika. Danas, u novinama, "Večernjim novostima", mogli smo da pročitamo jednu laž. Naime, radi se o članku koji je objavljen i moram da ga citiram da biste ga razumeli o čemu se radi. U raspravi o Predlogu zakona o ministarstvima, koji je obrazložio šef poslaničkog kluba Čedomir Jovanović, revnosno su učestvovali gotovo svi poslanici SPS-a, SRS-a i SSJ-a, pa se tako stekao utisak da je reč o opstrukciji, kako bi se prolongirao izbor Vlade. Dakle, ovo je najortodoksnija laž, jer govori se o tome da su revnosno učestvovali gotovo svi poslanici SRS-a, koji su između ostalog nabrojani, a svi dobro znamo da je na toj sednici sem šefa poslaničkog kluba dr Vojislava Šešelja, govorio samo još njegov zamenik Tomislav Nikolić i nijedan više od 23 poslanika koji su bili prisutni na ovoj sednici.
Dakle, to je ta laž. Zašto sam govorio o ovom članku? Zbog toga što u poslednje vreme takvi članci ne samo u ovome listu, nego i u drugim sredstvima informisanja dosta su česti po mnogim pitanjima. Naprotiv od one tvrdnje u ovome članku, SRS je jedva dočekala ovu sednicu kako bi se Vlada Republike Srbije što pre konstituisala, kako bi mogli da prestanu da prebacuju odgovornost na bivši režim, a dobro znamo da je DOS-ovska vlast preuzela sve poluge vlasti, najvažnije, rekao bih institucije u državi, veća preduzeća i da od toga, dakle 6. oktobra, oni praktično imaju praktičnu vlast, a danas je potrebno samo formalno da je ova Narodna skupština verifikuje. Dakle, te oktobarske revolucije, kako vole da kažu i DOS-ovci, pa što ne bih i ja nazvao tu revoluciju tako, ne što se došlo na legalan način, ali većim delom uz pomoć pušaka, pučeva i bagera. U svim značajnim institucijama u državi, pa i na opštinskim nivoima, ista je situacija, jer to vladanje DOS-ovske demokratije kroz prevrate raširilo se širom Srbije i na severu i na jugu.
Naravno da u ekspozeu gospodina Zorana Đinđića postoje određene smernice kako će ova vlada da radi. Ništa konkretno ovde nismo mogli da pročitamo, ništa konkretno, da bi mogli da se uhvatimo za jedan od resora ministarstava, pa da vidimo šta to određeno ministarstvo u svom domenu nudi građanima, sem političkog pamfleta koji je bio u predizbornoj kampanji. Gotovo četiri meseca, dakle tri meseca i nešto, isti ovi budući članovi ove vlade, dok ih ne izaberemo, još uvek budući, za sada su još uvek kandidati, obećavali su kao lideri svojih političkih stranaka u okviru DOS-a pomoć sa Zapada. Građani su, naravno, pomno to očekivali i očekuju to još i dan danas, ali već polako su već počeli da budu nestrpljivi.
Tek koliko će biti nestrpljivi ako budu saznali da nova vlada u svojim redovima ima i onih ljudi koji su iskusni vukovi kumrovačke škole, a isto tako da u vladi eksperata sede ljudi koji pojma nemaju, npr. ne poznaju poljoprivredu, a daju takve izjave koje prosto seljaku pamet da stane.
Preko 30 pfeninga za kilogram pšenice jeste primamljiva cena, ali sigurno ni tržište, a ni država nije u stanju da obezbedi seljaku odnosno proizvođaču tu cenu, pogotovu što ćemo doći u raskorak sa evropskim cenama, tako da nećemo biti kurentni na evropskom tržištu. A, u ekspozeu se tvrdi da ćemo, pored obezbeđivanja hrane za građane u Srbiji i Jugoslaviji, imati u izobilju i za izvoz.
Dakle, kada smo već kod poljoprivrede, moram da postavim jedno pitanje na koje me je asocirao jedan članak iz dosovskih novina, da je vlada Japana kroz neku humanitarnu akciju dala pomoć Vladi Republike Srbije, odnosno G-17, i da za to zna ministar koji se već tako predstavlja, Dragan Veselinov, dakle četiri miliona dolara za kupovinu veštačkih đubriva. Gde su te pare ministre?
Dobro znamo, uglavnom oni koji se interesuju i koji su u vezi sa ovom strukom da imamo svega jednu četvrtinu (predsedavajući opominje poslanika na vreme) potrebnog NPK đubriva za prihranjivanje pšenice. Dakle, to su sve činjenice i stvari koje ne mogu običnom građaninu da prođu nezapaženo, da se radi o jednom neozbiljnom programu, zaista političkom pamfletu koji nije do kraja apsolviran.
Na kraju, ako mi dozvolite, ono što je dosovska vlast sebi najviše priuštila i na čemu zasniva svoje političke efekte jeste zastrašivanje i građana i političkih neistomišljenika. Imamo jedan veoma drastičan primer takvog ponašanja (predsedavajući ponovo opominje poslanika na vreme), da se na severu Srbije, u Somboru, dogodio jedan nonsens u pravosuđu i tužilaštvu, odnosno u advokatskoj komori.
Tako je u Somboru jednom poznatom advokatu, inače osnivaču Srpske demokratske stranke sa dr Jovanom Raškovićem, pokojnim, a zalagao se za pravednu srpsku stvar, ali mu se kao otežavajuća okolnost stavilo što je branio srpske radikale, te da se posebno okomio na gospodina Nenada Čanka i zbog toga sledi prijava Advokatskoj komori Vojvodine da se odmah suspenduje zbog osnovane sumnje navedenog dela koje sam pročitao.
Dakle, iz svega proizilazi da ipak ovo što je gospodin Đinđić, verovatno budući predsednik Vlade...