Poštovana predsednice, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, predložila sam izmene i dopune Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima ili kako je to u javnosti više poznato Marijin zakon.
Predlaganje ovog zakona predstavlja konstruktivan doprinos koji naša poslanička grupa želi da pruži i koji može doprineti jednakoj zaštiti svih, a naročito zaštiti posebno osetljivih lica, među kojima su i maloletnici.
Ovaj zakon je prvi put usvojen 2013. godine, iako je predložen tokom 2012. godine. Suština tog zakona je bila da postoje mere koje se primenjuju na lica koja su optužena i osuđena za krivična dela protivpolne slobode prema maloletnim licima i to u trajanju od 20 godina nakon odsluženja kazne zatvora.
Druga suština ovog zakona je bila da ova krivična dela ne zastarevaju. Međutim, danas imamo u praksi notornu činjenicu da se zakon ne primenjuje. Za to postoje različita obrazloženja zašto se zakon ne može primeniti i mi smo želeli da na ovaj način doprinesemo tome da se zakon primenjuje.
Zbog toga, ovaj predlog zakona sadrži odredbu koja predviđa da se posebna evidencija vodi za učinioce ovih krivičnih dela, čija krivična odgovornost je utvrđena pravosnažnom presudom donetom posle stupanja na snagu Zakona o posebnim merama za sprečavanje krivičnih dela protivpolne slobode prema maloletnim licima, odnosno posle 16. aprila 2013. godine, bez obzira kada je započet krivični postupak u kome je presuda doneta. Na taj način, ukoliko bi se ova odredba našla u zakonu, sprečila bi se različita tumačenja organa koja postoje s tim u vezi.
Takođe, ovaj predlog zakona predviđa da kaznenu evidenciju silovatelja vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, jer Ministarstvo unutrašnjih poslova vodi i druge evidencije koje se tiču krivične odgovornosti, pa bi na ovaj način, smatramo, to bilo celishodnije i efikasnije.
Pozivam svoje kolege da usvoje ovaj zakon jer usvajanjem ovog predloga zakona, kao što sam rekla, možemo doprineti da se poboljša zaštita osetljivih lica, naročito maloletnika. Takođe, možemo doprineti tome da se definiše bolje svrha zakona i da se usaglasi sa postojećim zakonima koji tretiraju krivičnu materiju. Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, predstavnici Ministarstva finansija, uvažene kolege u ime poslaničke grupe SDS, ZZS, ZS sam podnela amandmane kojima se uređuje postupak javnog nadmetanja usled prodaje nepokretnosti koje se nalaze u svojini Republike Srbije.
Smatramo da prihvatanjem ovih amandmana će se poboljšati ovaj predlog teksta, obziram da će on imati transparentnosti i dostizanju bolje cenjene prodaje.
Znači, smatramo da je ovaj amandmana u skladu sa zakonima kojima se uređuje, inače postupak prodaje putem javnog nadmetanja, kao što je Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji predviđa potpuno precizne transparentne uslove i procedure, ali u skladu je sa Uredbom o oslovima pribavljanje i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom davanje u zakup stvar u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda, tačnije rečeno sa članom 19. ove uredbe.
Na ovaj način, ukoliko se ovaj amandman prihvati, mi ćemo imati formiranu komisiju za sprovođenje postupka javnog nadmetanja i imaćemo utvrđen postupak i način na koji će se oglasi objavljivati. Takođe, imaćemo utvrđen postupak i način za prihvatanje ponuda, odnosno za odbacivanje ponuda, u slučaju, na primer, ne blagovremenosti ili usled drugih nedostataka.
Takođe, želim da ukažem i na član 8b. ovog amandmana koji, tekst, kaže da komisija vodi zapisnik. U današnjoj raspravi imali smo prilike da čujemo da je bilo određenih propusta tokom otuđe državne svojine u prethodnom periodu.
Na ovaj način ukoliko se prihvati ovaj amandman mi ćemo imati i dokumentaciju u vezi sa načinom na koji je komisija odlučivala i neke nedoumice ukoliko postoje će moći na ovaj način da budu otklonjene. Takođe, smatram da nije adekvatno obrazloženje zbog čega se amandman ne prihvata. Ono je uniformno i gotovo u svim amandmanima, koji su odbačeni, je identično, da se amandman ne prihvata usled celishodnosti.
Ja tvrdim da ukoliko se prihvati on će biti celishodniji i doprineće da ovaj tekst Predloga zakona bude što bolji. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, poštovani predsedavajući.
Gospodine Stefanoviću, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, drage kolege, danas su pred nama izmene i dopune Zakona o policiji. Obzirom da ulazimo u peti sat rasprave oko predloženih izmena i dopuna, to dovoljno govori o činjenici i o važnosti ovog zakona. Ja ću pokušati da ukažem na neke bitne stvari, bitne segmente koji se nalaze u ovom predlog zakona, a da se ne ponavljam, pošto je dosta toga već izneto od strane mojih kolega.
Iako je ovaj zakon naizgled mali, ima šest članova, bez poslednjeg stava koji se tiče primene zakona, ja ne bih rekla da su ovo sitne izmene, već da su, naprotiv, veoma krupne izmene, jer na osnovu ovih izmena MUP ima mogućnost da donese potpuno novi akt o sistematizaciji.
Kao što smo rekli na samom početku formiranja ove Vlade da ćemo podržati svaki korak koji je reformski, koji može da donese dobrobit kako našim građanima, tako i funkcionisanju državnih institucija, tako i jesmo za izmene zakona i ovog zakona koji ide u tom pravcu. Mi želimo da vam verujemo u sve ono što ste izneli u obrazloženju ovog zakona, da želite da uvedete karijerno napredovanje, da želite da uvedete reformu policije, da ispravite neke anomalije unutar sistema koje postoje i sa kojima ste se suočili i sigurno mnogo bolje od nas znate s tim u vezi. Želimo da vam verujemo da želite da uvedete efikasnost policije, kako u zaštiti građana, tako i u održavanju javnog reda i mira, u suzbijanju kriminala, suzbijanju naročito organizovanog kriminala i korupcije.
Želimo da podržimo i reformske korake zbog toga što smo svesni koliko su oni teški, koliko je teško jedan okoštali sistem koji dugo funkcioniše, često po principima koji nisu u saradnji sa svakodnevnim postupanjem, koliko je teško takav sistem reformisati.
Međutim, naravno da vam nećemo pružiti blanko podršku, a svojim pratićemo rad, sve ono što je pozitivno, kao što sam rekla, podržaćemo, pokušaćemo da damo doprinos tome da kako zakonski predlozi, tako i određeni postupci koje preduzimate budu što bolji.
Ja ću sada ovde komentarisati određene članove zakona opet u želji da damo svoj konstruktivan doprinos. Rekla bih da ove izmene zakona imaju dva segmenta.
Prvi segment se odnosi na upotrebu snaga, u stvari upotrebu i način postupanja policije u stanju povećanog rizika, to je uvođenje novog člana – člana 14a i tu nema šta da se prigovori, zna se da je to potrebno, imali smo raspravu u društvu oko toga i to je svakako nešto što kao takvo treba da funkcioniše.
Drugi deo se odnosi na postupanje i upotrebu mera i radnji za potragu za nestalim licima. Ovim predloženim izmenama se dopunjava član 72. Zakona o policiji. Kao razlog za izmenu i dopunu ovog člana se navodi nemogućnost ili otežan način postupanja policije ukoliko dođe do nestanka lica za koje se sumnja da su žrtve izvršenja krivičnih dela i navodi se da policija nije u mogućnosti da hitno preduzima određene mere i radnje.
Pažljivo čitajući, postojeći član 72. nigde se ne vidi da policija nema mogućnosti da preduzima odmah mere i radnje koje su joj u mogućnosti. Upravo kada sam govorila u prethodnom izlaganju vezano za okoštalost sistema, rekla bih da se i u ovom članu to vidi. Znači, nekada je bilo propisano da se potraga za licem ne može sprovoditi dok ne protekne vreme od 24, pa 72 sata, sad da ne licitiram sa vremenom. Sada je to izbrisano i postoji mogućnost preduzimanja radnji policije odmah.
Međutim, ukoliko se smatra da se te radnje i mere odnose na nadzor komunikacije, onda svakako da je potrebno bilo izmeniti Zakonik o krivičnom postupku, što ste vi već naglasili, gde je potrebno da se nalog za preduzimanje nadzora nad komunikacijama izda od strane ovlašćenog sudije za prethodni postupak.
S tim u vezi, želim samo da ukažem na činjenicu da smo nedavno, pre par godina, imali odluku Ustavnog suda povodom Zakona o BIA i Zakona o VBA po inicijativi Zaštitnika građana, gde je utvrđeno da se nadzor nad komunikacijom može isključivo vršiti po rešenju sudije za prethodni postupak.
Ovde u obrazloženju, tj. analizi efekata Predloga zakona se navodi da postoji mogućnost da se Zakonik o krivičnom postupku izmeni u tom smislu da postoji usmena naredba sudije za prethodni postupak. To podržavam, ali opet ukazujem na činjenicu da takav stav po dosadašnjoj sudskoj praksi nema Ustavni sud.
Zatim, želim da ukažem na član 20. koji se menja predloženim izmenama i dopunama, on se potpuno redefiniše i kao što sam rekla ovaj član je svakako osnov za donošenje novog akta o sistematizaciji. Pri tome, ne želim ništa da insinuiram, ne želim ništa loše da kažem, verujem da imate dobru nameru, naveli ste neka lica koja su vam saradnici i obzirom da poznajem rad tih lica, naročito generala Živkovića, to mogu da podržim.
Kao poslanička grupa SDS mi smo podneli amandman u kome smatramo da treba da se vrati stav koji definiše da direkcijom policije rukovodi direktor policije. Jasno mi je da rukovodi direktor policije, ali smatram da treba da postoji tako striktna odredba u zakonu i u odredbama koje se tiče direkcije policije ne postoji to.
Nije dovoljno jasno zbog čega je izbačen stav koji se odnosi na subordinaciju i hijerarhiju…

Mislim da imamo.
Koja se odnosi na subordinaciju i hijerarhiju jer verujem da je i ovaj stav bio osnov vama kada su smenjeni određeni načelnici policije da upravom kriminalističke policije rukovodi direktor policije. Ne znam da li je još uvek tako, ali verujem da je tako bilo.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka, predstavnici Ministarstva finansija, u obrazloženju amandmana koji smo podneli, ukoliko prekoračim vreme koje je rezervisano za obrazlaganje amandmana koristiću vreme koje je rezervisano za ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Naime, član 1. u Predlogu zakona definiše da se ovim zakonom uređuje hipoteka radi obezbeđenja i naplate. Znači, reč „naplata“ se dodaje u Predlogu zakona radi, kao što je i sam cilj zakona, radi naplate potraživanja.
Naše mišljenje je bilo da je sama ta reč „naplata“ suvišno i da opterećuje Predlog zakona, obzirom da je hipoteka založno pravo na nepokretnosti koja ovlašćuje poverioca da ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenu hipotekom iz vrednosti nepokretnosti. Suština pravnog
instituta hipoteke jeste, dakle, obezbeđenje potraživanja poverioca, a u cilju njegove naplate kada dužnik svoj dug ne izmiri u dospelosti, tako da posebno naglašavanje da se hipoteka uređuje ovim zakonom radi obezbeđenja i naplate, kako se to čini u Predlogu zakona, suvišno je i opterećuje tekst zakona, odnosno definiciju predmeta zakona. Ovo naročito kada se ima u vidu da se u celom daljem tekstu zakona koristi konstrukcija, tj. izraz, „obezbeđenje potraživanja hipotekom“. Kako inače predlog zakona predstavlja ugledno jezičko, uglavnom jezičko doterivanje i rešenje predlagaču u pogledu određivanja predmeta zakona, tj. određivanje hipoteke, jeste samo jezičko doterivanje na pogrešan način.
Ono što je, u stvari, ovde, po meni, takođe veoma bitno naglasiti, to je da je Vlada u obrazloženju Predloga zakona iznela stav u jednoj rečenici gde je rekla – amandman se ne prihvata iz razloga što ne obuhvata i reč: „naplata potraživanja“, koja bolje određuje predmet zakona. Znači, samo stoji da ova reč bolje određuje predmet zakona i ne odlazi se dalje u obrazloženju zakona.
Zbog toga smatram da bi još jednom trebalo razmisliti o ovom amandmanu koji smo predložili, obzirom da on, rekla bih, prati samu logiku i sistematiku zakona dalje jer videćemo u kasnijim amandmanima, sam ugovor o hipoteci se u ovom Predlogu zakona drugačije definiše nego što je to u postojećem zakonu. Zahvaljujem se.

O ovome sam pričala, u stvari navela da ćemo pričati o tome kada sam govorila o prethodnom amandmanu.
Naime, prema postojećem Zakonu o hipoteci, ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca, kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje ako dug ne bude isplaćen u dospelosti da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti na način propisan zakonom.
Znači, ova definicija ugovora o hipoteci u stvari prati samo logiku i značaj instituta hipoteke, jer hipoteka je institut koji treba da obezbedi potraživanje poverioca.
Predlogom zakona se menja definicija gde se kaže – da je ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca, kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja na način propisan zakonom. U samom Predlogu zakona se naglašava da je ugovor o hipoteci služi isključivo radi osnivanja hipoteke, a ne radi obezbeđenja potraživanja poverioca.
Zbog toga smatramo da je postojeće rešenje u zakonu preciznije i da obezbeđuje veći stepen zaštite prava poverioca. Hipoteka jeste pravni institut, ali njemu prethodi obligaciono pravni odnos, te smatramo da je ugovor o hipoteci zavisni ugovor i on kao takav može da egzistira samo ukoliko postoji određeno potraživanje koje se njime obezbeđuje.
Sem toga, predlagač zakona čini nam se nije dovoljno precizno definisao ugovor o hipoteci jer je u samoj definiciji utvrdio obavezu dužnika da u korist poverioca zasnuje hipoteku, dok je u narednom članu 5. uređujući klauzulu intabulandi utvrdio da je poverilac taj koji upisuje hipoteku na nepokretnosti.
Zbog toga kao što sam rekla, smatramo da je definicija koja je u važećem zakonu mnogo verodostojnija u pogledu održavanja prave prirode instituta hipoteke kao stvarnog instituta i da bi takvu definiciju trebalo zadržati. Zahvaljujem se.

Nama se čini da je možda jedno od najvećih problema u ovom Predlogu zakona iako ima i nekih dobrih rešenja koja naravno nismo dirali, ali svakako ističemo i to smo učinili u raspravi u načelu, ali smo dužni takođe i da ukažemo na neke stvari koje smatramo da mogu da budu problem.
Smatramo, kao što sam i rekla u svojoj prvoj rečenici, da ovakav način definisanja klauzule intabulandi u Predlogu zakona može da predstavlja problem i mi smo predložili da se postojeće rešenje zadrži.
Takođe, želim da ukažem da je u obrazloženju odbijanja amandmana Vlada navela da se amandman ne prihvata iz razloga što klauzula intabulandi je data u posebnoj ispravi, nije obaveza, već mogućnost, upravo iz razloga da se odvoji momenat o zaključenju ugovora u kojem nisu ispunjene sve prestecije od momenta izvršenja ugovora kada se na osnovu klauzule upisuje hipoteka na nepokretnosti. Mogu da se složim sa tim, ali iako je to mogućnost ipak je ugovor o hipoteci ugovor koji je strogo formalan i klauzula intabulandi treba da bude sastavni deo prvobitnog, znači, ugovora o hipoteci, a ne da to bude dato u posebnom dokumentu.
U pogledu klauzule „intabulandi“ smatramo da ona mora ostati kao što sam rekla obavezni element ugovora o hipoteci gde se ne može dozvoliti da se ona sačinjava u posebnoj ispravi i to iz više razloga.
Hipoteka po svojoj prirodi je založno pravo na nepokretnostima, te se shodno tome i upisuje u javnu knjigu katastra nepokretnosti, a što nije moguće bez klauzule „intabulandi“, bezuslovne izjave vlasnika nepokretnosti, kojom dozvoljava poveriocu upis hipoteke, tako da bez te klauzule ugovor ne može da proizvodi nikakvo pravno dejstvo.
Pošto je ugovor o hipoteci je formalni ugovor koji se zaključuje u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležničke solemnizovane isprave ova klauzula mora biti obavezan element ugovora. Takođe, dozvoljavam da ova klauzula bude sadržana u posebnoj ispravi nezavisno od ugovora o hipoteci u stvari se samo obezbeđuje javnim beležnicima, ukoliko se to učini dodatni izvor prihoda, a na štetu ugovornih strana jer ovako normirano javni beležnici imaju zakonski osnov da dva puta naplaćuju istu stvar. Prvi put, kada sačinjavaju i overavaju ugovor o hipoteci, a drugi put kada sačinjavaju i overavaju klauzulu koja nije uneta u ugovor. Zahvaljujem se.

Podneli smo amandman i na član 7. gde smatramo da on treba da se u svom prvom stavu izmeni i da glasi da je ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava sačinjena u skladu sa ovim zakonom u obliku javnobeležničkog zapisa je izvršna isprava pod uslovom da sadrži i odredbe iz stava 3. ovog člana, a da se preostali stavovi brišu.
Kao obrazloženje ovog člana amandmana mi smo naveli da je u pogledu rešenje iz stava 1. predlažemo drugačiju jezičku formulaciju koja je konciznija i preciznija u odnosu na rešenje iz predloga zakona.
Naime, smatramo da je u celom ovom članu suvišno koristiti konstrukciju - založna izjava jednostranoj hipoteci, budući da je prethodni članom već propisano da se jednostrana hipoteka zasniva na osnovu založne izjave, te se podrazumeva da se založna izjava odnosi na jednostranu hipoteku tako da je bespotrebno to ponavljati u tekstu zakona.
Takođe, što se tiče tačke 4) člana 15. čije je brisanje se predlaže Predlogom zakona, mi smatramo da je zanimljivo pre svega da predlagač nije obrazložio ovo rešenje, a radi se o normi koja je vrlo bitna s obzirom da reguliše prava neposrednog držaoca nepokretnosti, a koji nije vlasnik da se saglasi sa svim posledicama koje ugovor o hipoteci povlači, pri čemu bi za ovakve saglasnosti ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava ne mogu imati snagu izvršne isprave.
Takođe, predlažemo da se zadrži postojeće rešenje, odnosno da se odustane od brisanja ove tačke, jer se brisanjem potpuno obespravljuje zakoniti držalac nepokretnosti u njegovoj državini, a takav zakoniti držalac ne mora biti samo zakupac. To mogu biti i lica koja državinu izvode, iz primera, radi prava doživotnog uživanja i prava stanovanja koji na primer ostvaruju samohrani roditelji sa decom u stanovima bivšeg bračnog partnera na osnovu porodičnog zakona.
Iz navedenih razloga mi amandmanom predlažemo da se postojeće zakonsko rešenje ostane u tom delu neizmenjeno. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.
Uvažena ministarka, predstavnici Ministarstva finansija, u članu 27. Predloga zakona je regulisano da prestanak hipoteke i ja bih rekla da je ovaj član Predloga zakona više pravno-tehničkog karaktera, obzirom da kada se pogleda prvobitan tekst zakona onda se u stvari dolazi do takvog zaključka.
Međutim, pored toga mi smo smatrali da bi ovaj član trebalo proširiti i predložili smo da pored ovog predloženog teksta stoje još dva stava. Od toga u 1. stavu smo smatrali da treba da stoji sledeće – u slučaju kada je potraživanje hipotekarnog poverioca obezbeđeno hipotekama na dve ili više nepokretnosti, vlasnik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati prestanak hipoteke na svojoj nepokretnosti, ukoliko hipoteke na preostalim nepokretnostima predstavljaju dovoljno obezbeđenje potraživanja.
Zatim, smatrali smo da treba dodati još jedan stav u kome bi stajalo - da hipotekarni poverilac ne može se protiviti prestanku hipoteke po zahtevu iz stava 2. ovog člana, ukoliko je njegovo potraživanje u dovoljnoj meri obezbeđeno hipotekama na preostalim nepokretnostima.
Znači, ovde se, kao što sam rekla, radi o prestanku hipoteke i mi smo smatrali da pored vlasnika hipotekovane nepokretnosti prestanak hipoteke mogu tražiti i drugi vlasnici na čiji nepokretnostima se nalaze hipoteke, ukoliko je to potraživanje ispunjeno.
Smatramo da je neophodno normirati situaciju, kao što sam rekla, u koja potraživanja hipotekarnog poverioca obezbeđeno upisom hipoteka na više nepokretnosti. Naime, moguće je, naročito u slučaju obračunatih otplata duga da se vremenom vrednost potraživanja, odnosno duga smanjuje, te time prestaje potreba da u istom obimu potraživanje bude obezbeđeno svim tim hipotekama.
Zbog toga smo predložili rešenje prema kome se smanjenje potraživanja sukcesivno mogu prestati same hipoteke, pod uslovom da preostali dug bude obezbeđen u dovoljnoj meri. Na ovaj način štite se interesi ne samo poverioca, već i dužnika, što je osnova zakona kako nam je to navedeno u obrazloženju Predloga zakona, a i u uvodnom izlaganju koje smo mogli da čujemo pre neki dan.
U obrazloženju neprihvatanja ovog amandmana stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što narušava načelo autonomije volje ugovornih strana, ostavlja jednoj strani preveliku diskreciju u odlučivanju, koja može uneti uticaj na pravo druge ugovorne strane.
Naprotiv, mi smatramo da upravo na ovaj način ukoliko bi se ovaj naš amandman prihvatio, bila bi zaštićena i druga strana, jer se poštuje autonomija, a s druge strane nije potrebno da postoji ukoliko je potraživanje apsolutno ispunjeno prodajom jedne hipotekovane nepokretnosti. Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva finansija, poštovane dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, danas je na dnevnom redu sednice parlamenta Predlog izmene i dopuna Zakona o hipoteci.
Potreba za niveliranjem postojećeg zakona je nužna iz toga pozdravljamo što danas raspravljamo o tome. U krajnjem slučaju, to je najavljeno i u ekspozeu premijera prilikom izbora Vlade, ali nekako se stiče utisak, barem čitajući ove odredbe zakona da su oni u velikoj meri pravno-tehničkog karaktera, što i sam ministar u svom obrazloženju najavio i stičem utisak da onaj u pravi plan stavljaju kreditora ili poverioca.
Postojeći zakon je donet 2005. godine kada je uređena hipoteka prema postulatima koji funkcionišu u savremenom svetu. Pre toga, hipoteka je bila uređena Zakonom o svojinsko pravnim odnosima iz 1980. godine i rekla bih da u to vreme, u tim okolnostima takvim društveno ekonomskim odnosima, hipoteka je imala na neki način pežurativno značenje, jer je upotrebljivana kao sinonim za teret.
Tokom 10 godina primene postojećeg zakona dogodile su se brojne promene kako u praksi tako i u normativnoj aktivnosti. Pre svega, promenjen je način i funkcionisanje izvršnog postupka kao načina za prinudnu naplatu potraživanja.
Takođe je izmenjen Zakon o premeru i katastru sa kojim takođe treba da bude usklađen Zakon o hipoteci. Pored toga, uveden je i javnobeležnički sistem.
Sa druge strane, društveno- ekonomske okolnosti su bitno promenjene i to usled svetske ekonomske krize, za koju neki analitičari kažu da se desila usled kraha hipotekarnog kreditnog tržišta.
Principi i uslovi na kojima počiva finansijski sektor su znatno izmenjeni, a uslovi dobijanja kredita, obezbeđenih hipotekom, su pooštreni. S tim u vezi treba naglasiti i da je potreba za preciznim uređenjem instituta hipoteke kako konstituisanje hipoteke, tako i naplate potraživanja obezbeđena hipotekom, nastala i usled zloupotreba koje su se desile u bankarskom sektoru.
Danas se vodi u našoj zemlji više krivičnih postupaka kako protiv odgovornih lica u bankarskim i finansijskim institucijama, tako i protiv lica koji su te kredite uzimala i davala neadekvatna sredstva obezbeđenja. Neki od njih bili su obezbeđeni hipotekom koje danas nisu naplativi.
Kako sam shvatila iz vašeg obrazloženja Predloga zakona, predložene izmene bi trebale da imaju višestruko dejstvo. Sa jedne strane da zaštite kreditore i to se čini putem precizne definicije hipoteke i postupka naplate potraživanja putem prodaje hipotekarne nepokretnosti.
Sa druge strane, predložene izmene treba da zaštite dužnike jer omogućavaju i nalažu da se dužnik još jednom pozove da isplati dug, odnosno tu mogućnost ima do prodaje nepokretnosti obezbeđene hipotekom.
Krajnji cilj, kako sam shvatila iz vašeg obrazloženja, bi trebalo da bude – ubrzanje finansijskih aktivnosti, kako ste rekli, povećanje konkurencije i transparentnosti.
Međutim, jedan od najvažnijih ciljeva svakog poverioca, učesnika u poslovnom okruženju je naplata svog potraživanja. Zbog toga, od presudnog značaja je imovno stanje dužnika. Poverilac po logici stvari nema mogućnost i nema uvid u imovno stanje dužnika, niti može da ga osujeti u aktima raspolaganja.
Kako je pravni promet intenzivan, imovno stanje dužnika može znatno da se promeni u momentu dospelosti potraživanja na naplatu. Norme materijalnog prava treba da predviđaju institute kojima se može prevenirati i obezbediti potraživanje poverioca.
Jedan od takvih instituta je svakako i hipoteka koja je nastala još u antičko vreme. Hipoteka je institut koji treba da bude jedan od najsigurnijih sredstava obezbeđenja u pravnoj praksi jer omogućava da se hipotekarni poverilac može naplatiti i u slučaju kada se ostali obični poverioci ne mogu naplatiti.
Nebitno je ko hipotekovanu nepokretnost drži. To je u stvari zaloga na nepokretnim stvarima. Ovom prilikom treba istaći da su upravo banke tražile izmenu postojećeg Zakona o hipoteci. Sa tim u vezi, bitan je podatak da preko 70% hipoteka koje su upisane na internet stranici Agencije za privredne jezike su upisane u korist banaka.
Kao razlog za svoj zahtev, oni su naveli da je proširen broj nepokretnosti na kojima se može staviti hipoteka i nužno da se odredbe drugih zakona uskladi sa Zakonom o hipoteci.
Kada je usvojen postojeći Zakon o hipoteci hipoteka se definisala kao založno pravo na nepokretnosti koji ovlašćuje poverioca da ako dužnik ne isplati dug ili dođe do povrede druge obaveze koja aktivira hipoteku, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenu hipotekom iz vrednosti nepokretnosti. Tada je ocenjeno kao dobro rešenje i novina da se hipoteka može staviti i na nepokretnosti koje nisu uknjižene jer u Srbiji je i dalje veliki broj neuknjižene nepokretne imovine, kao i vansudski upisi i prodaja nepokretnosti i mogućnost stavljanja hipoteke na gradsko-građevinsko zemljište.
Takođe sa odobravanjem je dočekan i registar hipoteka i skraćenog ranijeg roka od tri do pet godina za prodaju hipoteke nepokretnosti na tri do šest meseci. Međutim, zbog problema koji su se javili u praksi bilo je neophodno da se izvrše izmene Zakona o hipoteci, a koje se odnose na pojednostavljivanje zalaganja nepokretnosti pre svega oni koji se koriste u komercijalne svrhe izdavanja zakupa.
Takođe, bilo je potrebno da se uvede i zabrana upisa hipoteke i drugih tereta po upisu zabeležbi hipotekarne prodaje, brisanje hipoteke drugog i nižih redova po okončanoj vansudskoj prodaji nepokretnosti, a namirenje tih poverilaca po pravilima o namirivanju, zatim brisanje centralne evidencije hipoteke kao institucije za koju više nema potrebe jer je završen Katastar nepokretnosti na celoj teritoriji.
Sa tim u vezi, dodala bih da rad Republičkog geodetskog zavoda nije zadovoljavajući, ne po mom mišljenju nego po mišljenju Zaštitnika građana jer postoji veliki broj žalbi, kako je on ocenio, drugostepenog organu.
Takođe, u praksi se pokazalo kao loše što su prava poverioca nižeg reda definisana tako da njihove hipoteke ostaju upisane, iako je nepokretnost prodata. To omogućava vansudsku prodaju nepokretnosti, pa banke pristupaju sudskoj prodaji, što nepotrebno opterećuje sudove velikim brojem predmeta, uvećava troškove i poveriocima i dužnicima, a ceo sistem čine neefikasnim i nepouzdanim.
Kao najveća slabost Zakona o hipoteci je što u postupku vansudske prodaje ne postoji instrument automatskog brisanja svih hipoteka nakon izvršene prinudne prodaje, kao što je slučaj u sudskoj prodaji, odnosno pravo kupca da podnese zahtev za brisanje preostalih hipoteka ili neki drugi instrument koji bi omogućio oslobađanje prodate nepokretnosti preostalih upisanih hipoteka.
Posledice toga su dvojake. Poverioci su upućeni na sudske postupke izvršenja, koji su znatno sporiji, praksa pokazuje da mogu da traju i više od godinu dana, a s druge strane stvara se polje za zloupotrebe i namernog upisa hipoteke nižeg reda od strane dužnika kako bi se poverioci onemogućili da u kratkom roku u vansudskom postupku prodaju hipotekovanu nepokretnost.
Loša zakonska rešenja nisu u većoj meri doprinela rastu nenaplativih kredita, ali su svakako uticala da se komplikovaniji slučajevi sporije i teže rešavaju.
Značaj dobre normativne postavke i uređenje instituta hipoteke se ogleda i prilikom problema koji se pojavio početkom ove godine, koji je pogodio više od 22.000 građana koji su uzeli kredite u švajcarskim francima. Za te ljude ni do danas nije pronađeno adekvatno rešenje koje bi bilo tržišno održivo, s jedne strane, a s druge strane ne bi predstavljalo namet usled prebacivanja kredita u neku drugu valutu. Prema podacima NBS, ukupni krediti privrede i stanovništva vezani za švajcarski franak iznose oko 1,1 milijardu franaka, od čega se najveći deo, oko milijardu evra, odnosi na stanovništvo.
Takođe treba naglasiti da većina odredbi koje su se danas našle u ovom Predlogu zakona su rezultat potrebe, kao što sam rekla, preciznijeg i drugačijeg uređenja dužničko-poverilačkih odnosa i pravnog prometa obezbeđenja hipotekom. Stoga, u velikoj meri ove izmene podržavamo. Ukazali smo na neke nelogičnosti u svojim amandmanima koje smo podneli, u odnosu na neke amandmane koje smo podneli želimo da ukažemo da bi možda bilo celishodnije zadržati postojeća rešenja.
Takođe, ovom prilikom želim da iznesem i neka moja zapažanja koja zahtevaju dodatno obrazloženje. Ujedno, iznosimo i predloge, kao što sam rekla, radi poboljšanja i konstruktivnog doprinosa ovom tekstu.
S tim u vezi, nije nam jasno, niti smo čuli iz obrazloženja, zašto je došlo do izmene člana 9. postojećeg zakona. Naime, prema postojećoj definiciji, ugovor o hipoteci je ugovor između poverioca i dužnika koji služi da poverilac može da naplati svoje obezbeđeno potraživanje.
Znači, kako u postojećem zakonu tačno glasi - ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti, poverioca kojim vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplaćen od dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom.
Predložena izmena je sledeća - ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan zakonom.
Suština ugovora o hipoteci je da se naplati potraživanje koje je obezbeđeno hipotekom. Logično je da se hipoteka zasniva na ugovoru ili na nekoj drugoj formi davanja hipoteke. Na ovaj način nije istaknuta stvarno pravna priroda hipoteke, kako je to navedeno u obrazloženju Predloga zakona.
Takođe, nejasno je zašto se klauzula intabulandi ne nalazi u prvobitnom ugovoru o hipoteci, već je potrebno da se klauzula intabulandi, kao obavezan ugovor o hipoteci, sada nalazi u jednom dodatnom dokumentu. Po našem mišljenju, to može samo da doprinese tome da javno-beležnički sistem bude pogodovan, jer će na taj način oni u stvari naplaćivati overu ili solemnizaciju dva dokumenta, a ne jednog.
Takođe, pošto ste rekli, što podržavamo, da je osnov zakona da se uvede konkurencija transparentnost i da dođe do ubrzanja postupaka, želimo da vam ukažemo da postoji neusklađenost između Predloga zakona o hipoteci sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Naime, iako se radi o vansudskoj prodaji usled drugog pokušaja prodaje, u Predlogu zakona o hipoteci je predviđen najviši rok 120 dana za organizovanje druge prodaje, dok u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, iako se radi o sudskoj prodaji, taj rok je najmanje 15 dana, a najviše 30 dana. Znači, prosto vam ukazujemo samo na te nelogičnosti, obzirom da ste rekli da je jedan od postulata donošenja zakona i ubrzanje postupaka.
Naravno, u raspravi u pojedinostima ukazaćemo i na neke druge stvari koje smo istakli u amandmanima. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, danas mi po osmi put, u sazivu ove ali i prethodne Vlade koju čine gotovo iste stranke, raspravljamo o izmenama Zakona koje se odnose na uvođenje javnobeležničkog sistema. Takođe, u roku od šest meseci, mi po drugi put raspravljamo o Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Ovo je još jedan od dokaza da Vlada, odnosno Ministarstvo pravde nema nikakvu koncepciju niti dinamiku u pogledu uvođenja javnobeležničkog sistema, kao ni o načinu prenošenja ovlašćenja na javne beležnike.

Smatram da je bilo neophodno doneti ovaj zakon. Pročitaću ono što su predlagači zakona naveli u obrazloženju zakona, što potvrđuje moju tezu da Ministarstvo pravde nema koncepciju u pogledu uvođenja javnobeležničkog sistema.

Naime, u obrazloženju Predloga ovog zakona stoji da je on neophodan iz razloga da bi se svim građanima i pod jednakim uslovima obezbedilo ostvarivanje prava i na zakonu zasnovanih interesa bez štetnih posledica koje bi za njih mogle nastati usled dinamike konstituisanja javnobeležničke službe u punom obimu i preuzimanja nadležnosti u oblasti overavanja potpisa, rukopisa i prepisa, što znači da, ukoliko ovaj Predlog zakona ne bi bio usvojen, nastupile bi štetne posledice po građane Srbije.

Takođe, danas treba da razgovaramo i o tarifama koje javni beležnici naplaćuju u Srbiji i šta znači upravo usvajanje ovog Predloga zakona. Odlaganjem primene ovog zakona, građani će biti u mogućnosti da za iste usluge plate mnogo manje kada overavaju određena dokumenta u opštini ili u sudu, nego kod notara.

Takođe, ovde su bili iznošeni i podaci o tome koliko usluge koštaju kod notara a koliko u sudu. Pokušala sam da dođem do preciznih podataka i sada ću vam ih izneti. Poređenja radi, overa punomoćja npr. za pokretanje porodičnih sporova, kao i overa punomoćja u sudu ili opštini košta 560 dinara, dok isti tak dokument kod notara košta 2.700 dinara, sa PDV-om. Zatim, overa izjave, npr. overa izjave roditelja za putovanje dece u inostranstvo u sudu ili opštini košta 230 dinara, dok overa iste te izjave kod notara košta 1.800 dinara sa PDV-om. Overa kopije u sudu ili opštini košta 390 dinara, dok kod notara građanin za istu tu uslugu će platiti 540 dinara, i to za jednu stranu, a 360 dinara za svaku sledeću stranu.

Mislim da je ovo dovoljno zbog čega treba pristupiti izmeni Pravilnika o javnobeležničkoj tarifi, što je uostalom bilo i najavljeno od strane ministra kada smo ovde u januaru mesecu raspravljali o izmeni Zakona o javnom beležništvu.

Ovom prilikom ne možemo a da se ne osvrnemo i na neke druge tarife koje se naplaćuju od strane javnog beležnika danas, a kakve su te tarife bile kada su naplaćivane od strane sudova.

Jedan od primera koji se odnosi na privredu je takav da npr. ako uzmemo za primer firmu koja hoće da investira u Srbiji i želi da kupi nepokretnost u vrednosti npr. od tri miliona evra, naravno, na kredit, nekada bi ova firma platila taksu za kupoprodajni ugovor od 39,70 dinara i taksu na založnu izjavu od nepunih 1.000 dinara. Dakle, ukupno bi platila 40 hiljada dinara. Danas će trošak overe ugovora kod beležnika te iste firme iznositi 561 hiljadu dinara i trošak overe založne izjave negde oko 150 hiljada dinara, naravno, nakon izmenjene tarife, jer pre izmenjene tarife ta taksa bi koštala takođe 561 hiljadu dinara. Tako da će investitor koji želi da investira u Srbiju morati ovom prilikom da izdvoji više od 710 hiljada dinara, dok je nekada morao izdvojiti samo 40 hiljada dinara. To je dovoljan primer da nismo pospešili investiranje u Srbiju, nismo pospešili efikasnost u postupanju i zaštiti prava, kako investitora, poslovnih subjekata, tako i građana.

Zbog toga, još jednom vas pozivamo da razmotrite našu inicijativu da se izmeni javnobeležnička tarifa i da se vrati na onaj iznos koji su građani i privredni subjekti plaćali, dok je overa bila u isključivoj nadležnosti suda. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, ispred SDS izražavam zadovoljstvo što danas imamo priliku da raspravljamo o ovim bitnim zakonima, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti od požara, kao i potpuno novom zakonu o oružju i municiji.
Smatramo da je oblast zaštite od požara veoma bitna oblast i da u to moraju da budu uključeni svi društveni faktori, da ne zavisi od aktivnosti jedne Vlade, već podrazumeva aktivno uključivanje celokupnog društva.
Okvir za zaštitu od požara, predstavlja strategija zaštite od požara za period 2012. do 2017. godine i sa tim u vezi, ukazujem na to da u obrazloženju izmena i dopuna Zakona od zaštite od požara, ova strategija nije sagledana, odnosno ne navodi se u obrazloženju, što ne kažem da sam tekst zakona se ne oslanja na ono čime se strategija bavi, ali smatram da je to trebalo uraditi.
Ne mislim da je veliki propust, ali prosto kao neko ko se bavi normativnom delatnošću, moram na to da ukažem.
Moja koleginica Branka Karavidić je već istakla da mi nismo uspeli da pronađemo akcioni plan, iz čega možemo da zaključimo da taj akcioni plan nije donet, što podrazumeva da mi nemamo ni određeni osnov za preduzimanje preporuka i mera u oblasti zaštite od požara, a samim tim ni mogućnost da sagledavamo da li nadležni državni organi ili drugi društveni faktori deluju u tom pravcu.
Izražavam nadu da će se u narednom periodu akcioni plan doneti i u krajnjem slučaju, sagledati da li strategija, zaštita od požara je dovoljna ili je treba unaprediti.
Osloniću se na delove strategije i izneću da sam ja našla da sama strategija apostrofira da je stanje zaštite od požara nezadovoljavajuće i da su uočeni problemi i strategija navodi da su jedan od najvećih problema ti, da su mnogi objekti izgrađeni u blizini stambenih zona, bez zaštitnih pojaseva, u odnosu na objekte u blizini, sa malim skladišnim prostorima i neadekvatnim pristupom za vatrogasna vozila.
Zatim, da je saobraćajna infrastruktura nezadovoljavajuća, potom, da municija, eksploziv, eksplozivne materije, kao i hemikalije, opasni otpad nepravilno se skladište, zatim, da postoji nedovoljna pripremljenost subjekata zaštite od požara za sprovođenje preventivnih mera, da su električne i dimovne instalacije nepropisno održavane, oštećuje se i otuđuju oprema i sredstva za gašenje i još mnogi drugi, zaključno sa tim da je bezbednosna kultura građana nedovoljna.
Kao što sam rekla, i kroz ovo se vidi da problem zaštite od požara predstavlja aktivnost društva u celini. Postoji nekoliko načina na koje možemo unaprediti sistem zaštite od požara. Potreba za donošenjem i izmenom inicirana je nakon analize postojećeg normativnog okvira, što je navedeno u Predlogu zakona, ali zatim i sugestije predloga koje su dostavili roditelji nastradalih u požaru u diskoteci „Kontrast“ u Novom Sadu i stručne javnosti, a u cilju povećanja stepena bezbednosti u objektima javne namene sa aspekata zaštite od požara u okviru inicijative „Tamarin zakon“. Tako da, ovom prilikom pozdravljam inicijativu koju su roditelji, nažalost, nastradalih u diskoteci u Novom Sadu inicirali. Takođe, izražavam zadovoljstvo zato što su državni organi MUP-a to prepoznali i što se danas nalazi pred nama.
Ja se nadam da će ovaj zakon biti doslovno primenjen i da će doprineti tome da imamo povećanje stepena bezbednosti, ali ono što je još važnije, smatram da će se povećati efikasnost kontrole objekata javne namene, znači, upravo ono što je tretirano ovim zakonom.
Kao što je i rečeno u prethodnom delu, SDS će ovaj zakon podržati.
Drugi zakon koji se nalazi na dnevnom redu je Zakon o oružju i municiji, potpuno novi zakon koji treba, ukoliko se usvoji, a sigurna sam da će biti usvojen, treba da izmeni zakon koji je donet još 1992. godine. Ne treba da kažemo i da posebno naglašavamo koliko je izmenjeno društveno stanje od 1992. godine do današnjeg dana.
Želim ovom prilikom da naglasim da smo mi kao poslanička grupa SDS, ja lično sam potpisala Predlog zakon koji je sadržao izmene Zakona o oružju i municiji, koji je imao nekoliko članova i koji je, u stvari, u osnovi sadržao obavezu da se utvrđuje zdravstvena sposobnost i koji je sadržao obavezu MUP-a, da ukoliko se ne steknu uslovi zbog kojih je dato oružje, da se ta dozvola može povući. Obzirom da je ta naša inicijativa ukorporirana u ovaj Predlog zakona, izražavam zadovoljstvo zbog toga i pozdravljam, mi ćemo naš Predlog zakona povući, jer smatramo da nije potrebno da postoji, obzirom da se već nalazi u tekstu zakona.
S tim u vezi, želim da ukažem na jednu stvar. Smatram da veliki problemi…

Dobro. Smatram da će se povećati kontrola u pogledu uslova za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja, obzirom da to nije zakonska materija. Smatram da će to biti uređeno podzakonskim aktom koji donosi MUP. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Selakoviću, predstavnici Ministarstva pravde, poštovane koleginice i kolege, na samom početku želim da pozdravim predstavnike advokature i regionalnih advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije i da izrazim zadovoljstvo što oni danas iz ove sale, ovog uvaženog doma imaju priliku i mogućnost da prate raspravu o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i drugih pratećih zakona za razliku od situacije koja je bila u novembru prošle godine kada takvu mogućnost nisu imali.
Danas je, kao što sam istakla, na dnevnom redu, izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu i drugih pratećih zakona koji su nastali kao rezultat dogovora Ministarstva pravde nakon četvoromesečnog štrajka advokata. Želim da izrazim zadovoljstvo zašto je do tog dogovora došlo, ali naravno zadovoljstvo ne može da mi predstavlja činjenica da nakon četiri i po meseca je taj dogovor postignut.
Takođe, želim da istaknem na samom početku da smo kao poslanička grupa SDS i stranaka koje su okupljene oko SDS podneli još u septembru mesecu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim beležnicima za koje sam uverena da su usvojeni doprinelo bi da se štrajk advokata okonča, da pravosuđe počne da funkcioniše i građani koji su najviše pogođeni ovim štrajkom ostvare svoja prava na sudu.
Umesto toga ova Skupština je odbila da raspravlja o podnetim predlozima, pretpostavljam da je razlog toga bio što je podnela predlog jedan opoziciona poslanička grupa. Umesto toga u novembru smo raspravljali o Vladinom predlogu zakona. Kao poslanička grupa SDS odbili smo da učestvujemo tada u besmislenoj raspravi po predlogu tog zakona koji je bio izraz volje ili bolje rečeno samovolji jedne strane koja je učestvovala ili nije htela da učestvuje u pregovorima.
Druga strana, Advokatska komora Srbije je jasno rekla da neće prihvatiti predložene izmene zakona i da se protest nastavlja, što je tako i učinjeno. Danas, evo, nakon četiri meseca nefunkcionisanja pravosuđa mi raspravljamo ponovo o predlogu izmene i dopune zakona koje se odnose na rad javnih beležnika. U današnjoj raspravi nećemo slaviti nad neuspehom Vlade i Ministarstva pravde, niti nad činjenicom da su morali da popuste pod zahtevima advokature, već ćemo dati svoj konstruktivan doprinos kao što smo i do sada to činili.
Međutim, tokom protesta naročito na njegovom početku mnoge stvari su netačno iznošene i ovo jeste prilika da o tome raspravljamo i utvrdimo stvarne činjenice. Jedno od neistina koje su iznošene, je da protest advokata, što je i danas to učinjeno u raspravi, usledio zbog Zakona o javnom beležništvu koji je usvojen, kako se ovde to često ističe, od strane prethodnog režima. Tačnije rečeno, izneto je sledeće – štrajk advokata je pobuna protiv Zakona o javnim beležnicima koji je donet 2011. godine, kao i da su advokati u prethodnim političkim strukturama koristili svoj uticaj da bi sebi obezbedili privilegovan status, ali da ova Vlada ne haje za te dogovore. To ste, ministre Selakoviću, vi izneli u septembru ove godine.
Međutim, istina je sasvim drugačija. Istina se ogleda u činjenici da je Zakon o javnom beležništvu usvojen na istoj sednici parlamenta kao i Zakon o advokaturi i da on jeste bio plod razgovora i dogovora između Ministarstva pravde na čijem čelu sam imala zadovoljstvo da budem i predstavnik advokature.
Zatim je izneto da je osnov protesta advokata, kao što sam rekla, bio zakon iz 2011. godine. Citiraću šta ste vi ministre Selakoviću izneli u ovom uvaženom domu, u februaru 2013. godine kada se raspravljalo o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu.
Kao što sam rekla, citiram vas – „notarijat, ovako kako je postavljen u važećem Zakonu o javnom beležništvu je ekonomski apsolutno neodrživ. Ljudi nisu zainteresovani da spremaju ovako težak ispit, da otvaraju javnobeležničke kancelarije, a da pri tome imaju tako uske i male nadležnosti koje im neće omogućiti da pokriju osnovne režijske troškove“.
Zatim ste dalje izneli – naime, važeće zakonsko rešenje, znači ono rešenje iz zakona od 2011. godine koji je doneo prethodni režim, javnim beležnicima daje male nadležnosti u oblasti prometa nekretnina. Predviđa da notari sastavljaju javnobeležničke zapise o raspolaganju nepokretnostima lica koja su poslovno nesposobna. Kada je reč o raspolaganju nepokretnostima poslovno sposobnih lica, važeće zakonsko rešenje predviđa da u periodu od dve godine od početka primena zakona stranke mogu da biraju da li će takve ugovore overavati pred sudom ili ih sačinjavati kod javnog beležnika. Ovakvo rešenje koncipiranja notarijata u Srbiji je kritikovano. Kritikovano je zato što notarijat u Srbiji čine ekonomski neodrživim. Ako se notarima ne povećaju ovlašćena, javno beležničke kancelarije teško da će moći da opstanu.
To ste vi rekli u februaru 2013. godine, ponavljam, i izneli sledeće – predloženim izmenama ustanovljava se isključiva nadležnost notara za sklapanje ugovora kojim se vrši otuđenje i opterećenje nepokretnosti. Pozitivne strane ovog rešenja, po vama ministre, su bile višestruke. Pa, ste onda izneli sledeće – pre svega, uspostaviće se mnogo veći nivo preventivne pravne zaštite u sferi prometa nepokretnosti. Javni beležnik će biti dužan da pažljivo kontroliše svaku ugovornu odredbu, da strankama ukaže na svaku nepravilnost koja bi mogla imati za posledicu ništavost ugovora ili sporove o tumačenju ugovora, da odbije sačinjavanje ugovora koja apsolutno ništa fiktivan ili simulovan.
Na taj način postići će se mnogi pozitivni efekti, sprečiće se izigravanje poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na kapitalnu dobit. A posebno će se iskoreniti prevare sa višestrukim prodajama kuća i stanova koji su veoma teške u našoj praksi. Znači, sada smo nesporno utvrdili da je protest advokata nastao usled izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu koje ste vi branili u februaru 2013. godine.
O samom tekstu zakona ne želim da se izjašnjavam, mislim da je dovoljno činjenica da je plod kompromisa između Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije i u ta rešenja imamo poverenja. Amandmanima koje smo podneli zatražili smo da se nakon šest meseci ovom uvaženom domu podnese izveštaj o sprovođenju zakona i nadam se da ćete imati toliku širinu da uvažite taj amandman.
Takođe želim još da dodam oko izmena i dopuna Zakona o postupku i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine i da kažem da izmene ovih zakona predstavljaju jedan neprincipijelan stav koji ste pokazali prema suđenju za ratne zločine. Pozdravljam ove izmene i želim da ukažem na činjenicu koja govori u pogledu rada tužilaštva za ratne zločine da nakon poslednjeg postupka koji su pokrenuli za jedan monstruozan zločin koji se desio u Štrpcima, 44 zemlje su u svojim izveštajima pozitivno izrazili se o suđenju za ratne zločine u Srbiji. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Vrlo je nezahvalno kada ne uključite mikrofon i tražite od nas odgovor da vam odgovorimo i onda mi treba da se deremo, a vi imate uključen mikrofon i možete normalno da diskutujete.
Znači, da, prepoznala sam se. Prepoznala sam se zato što sam prethodna govornica i želim da odgovorim ministru Selakoviću.