Samo kratko. U ime Vlade Republike Srbije prihvatam ovaj amandman.

Sastav komisije se nalazio u sličnom obliku kao što ste vi predložili amandmanom u nacrtu zakona koji je bio upućen ka Vladi iz Ministarstva pravde. Međutim, u mišljenju Sekretarijata za zakonodavstvo dobili smo stav da ne može zakonom da se određuje sastav komisije.
Potpuno se slažem s vama da to treba da budu eminentni pravnici iz ovih institucija i ukoliko budem bila u prilici da imenujem komisiju, ona će biti upravo u takvom obliku.
Što se tiče amandmana koji se odnosio na broj prvih beležnika koji treba da formiraju javnobeležničku komoru, to bi uvek bilo diskutabilno. Koji god broj da predložite, možda bi nečije mišljenje bilo da je veliki ili mali. Slažem se, možemo da polemišemo da li je 100 odgovarajući, da li je 34 odgovarajući itd.
Vaša logika je bila da to bude prema broju osnovnih sudova, a s druge strane na to mogu da odgovorim da teritoriju jednog osnovnog suda čini više opština, pa da bi možda trebalo da u tom prvom broju bude veći broj.
Uslovi koji će se koristiti prilikom imenovanja i tih prvih beležnika odnose se na svaki drugi redovan postupak imenovanja koji će biti od strane javnobeležničke komore, tako da ćemo nastojati to da ispoštujemo, a vi ćete naravno biti u prilici da vidite da li smo to učinili zaista ili ne.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove načelne rasprave dala bih nekoliko uvodnih napomena o predlozima zakona o kojima ćemo danas raspravljati, a čije donošenje je veoma važno, kako zbog nastavka reforme pravosuđa, tako i zbog pridruživanja EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Navedene predloge zakona je predložila Vlada sa predlogom da se razmotre i usvoje po hitnom postupku, a kao resorno pripremilo ih je Ministarstvo pravde.
Tri su osnovna razloga za donošenje zakona o advokaturi. Prvi važeći Zakon o advokaturi donet je još 1998. godine, kao zakon SRJ. Imajući u vidu da je Ustav RS utvrdio advokaturu kao samostalnu i nezavisnu službu, koja pruža pravnu pomoć građanima i pravnim licima, neophodno je doneti novi zakon kojim bi se uredila ova pravosudna profesija u skladu sa ustavnim načelima i potrebama jednog demokratskog i savremenog društva koje Republika Srbija izgrađuje.
Drugi razlog je usklađivanje normativnog okvira Republike Srbije sa međunarodnim dokumentima koji uređuju oblast advokature. Treći razlog je proces pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, gde je jedno od pitanja i liberalizacija tržišta u domenu usluga, a koje se odnosi na pružanje pravne pomoći, pa je stoga, u skladu sa zahtevima država članica Svetske trgovinske organizacije, potrebno da se zakonom na detaljniji način urede uslovi za obavljanje advokatskih poslova u Republici Srbiji za advokate strane državljane.
Rad na izradi ovog zakona traje više od godinu dana, a radne verzije zakona bile su objavljivane na veb-stranici Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde, kako bi svi zainteresovani advokati i druga zainteresovana lica mogla da daju predloge i primedbe, koje je kasnije razmatrala radna grupa.
Takođe, u pripremi ovog teksta održan je veliki broj okruglih stolova u svim područnim advokatskim komorama. Istakla bih i da je konačni tekst radne verzije zakona koju je izradila Radna grupa dostavljen Savetu advokatskih komora Evrope, SSB, koji je dao pozitivno mišljenje o usklađenosti zakona sa evropskim standardima vezanim za advokaturu.
Takođe bih istakla da su u izradi teksta zakona korišćeni sledeći međunarodni izvori i uporedno-pravno zakonodavstvo, i to: osnovni principu UN o ulozi advokata iz 1990. godine, preporuke Saveta Advokatske komore Evrope o osiguranju advokata od profesionalne odgovornosti i edukacije, relevantne preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope, zatim, direktive Saveta EU, direktive Evropskog parlamenta, korišćene informacije o potrebnim izmenama zakonske regulative u skladu sa zahtevima zemalja članica Svetske trgovinske organizacije, koje je usvojila Vlada Republike Srbije 2008. godine. Zatim, zakoni o advokaturi Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Republike Srpske, Francuske i Nemačke.
Prema Predlogu zakona, advokatura se definiše kao nezavisna i samostalna delatnost pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima. Kao uslovi za obavljanje advokature određene su diplome pravnog fakulteta, položen pravosudni i advokatski ispit, državljanstvo Republike Srbije, kao i obezbeđen radni prostor i drugi uslovi.
Kao posebna novina u zakonu predstavlja to da je za upis u imenik advokata položen advokatski ispit. Takođe, novinu predstavljaju uslovi za upis advokata stranog državljanina. Zakon predviđa da se strani državljanin može upisati u imenik advokata u Republici Srbiji ako se bavi advokaturom u matičnoj državi, u skladu sa propisima te države i ako, u zavisnosti od vrste upisa, ispunjava druge propisane uslove.
Ovakvim zakonskim rešenjima se na potpuno drugačiji način utvrđuju uslovi za obavljanje advokature u Republici Srbiji za advokate strane državljane u odnosu na važeći zakon, jer se napušta princip uzajamnosti i precizno zakonom propisuju uslovi za obavljanje advokature stranih advokata, što predstavlja jedan od osnovnih zahteva Svetske trgovinske organizacije u procesu pristupanja Republike Srbije ovoj organizaciji u delu koji se odnosi na liberalizaciju usluga.
Novinu predstavlja zakonska obaveza advokata da se profesionalno usavršava u skladu sa programom stručnog usavršavanja koji nam donosi Advokatska komora Srbije. Pravo je advokata da odluči da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći, izuzev ako ga kao zastupnika ili branioca u skladu sa zakonom postavi sud, drugi državni organ ili Advokatska komora.
Zakon precizno uređuje slučajeve u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoći, a to su uglavnom razlozi sukoba interesa. Advokat je dužan da čuva kao profesionalnu tajnu sve što mu je stranka poverila ili što je u predmetu u kome pruža pravnu pomoć na drugi način saznao ili pribavio u pripremi tokom i po prestanku zastupanja. Advokat ima pravo na nagradu i na naknadu troškova za svoj radu u skladu sa advokatskom tarifom.
Advokat strani državljanin ne može birati i ne može biti biran za člana organa i nosioca funkcije u Advokatskoj komori. Ne može da zapošljava advokatske pripravnike i ne može biti imenovan za privremenog zastupnika, poreskog zastupnika ili branioca po službenoj dužnosti, ne može pružati besplatno pravnu pomoć, niti biti punomoćnik stranke koja je oslobođena od plaćanja sudskih troškova ili ne može biti medijator.
Zakonsku novinu predstavlja ovlašćenje Advokatske komore Srbije da propiše uslove koje treba da ispunjava advokatska kancelarija u pogledu opremljenosti za pružanje pravne pomoći. Zakon posebno utvrđuje pravo advokata da, za potrebe pružanja pravne pomoći, od državnih organa i pravnih lica traži i blagovremeno dobije informacije, spise i dokaze koji su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom.
Zakonsku novinu predstavlja uvođenje obaveze advokata da se osigura od profesionalne odgovornosti. Advokatska komora može zaključiti ugovor o kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti za sve advokate upisane u njen imenik advokata. Aktom Advokatske komore Srbije utvrđuje se minimalna suma osiguranja za štetu od profesionalne odgovornosti.
Predlogom zakona zadržano je važeće zakonsko rešenje i kao oblici rada advokature utvrđeni su: samostalno bavljenje advokaturom, zajednička advokatska kancelarija i advokatsko ortačko društvo.
Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu definišu se kao samostalne, nezavisne i obavezne profesionalne organizacije advokata, osnovane u skladu sa zakonom i statutom Advokatske komore Srbije, koje su nadležne za vršenje javnih ovlašćenja i obavljanje drugih poslova u skladu sa zakonom i statutom. Novinu predstavlja zakonsko uređenje organa Advokatske komore.
Predlog zakona, takođe, precizno određuje povrede dužnosti i ugleda advokature, disciplinske mere, organe i disciplinski postupak. Disciplinski postupak pokreću i vode disciplinski organi Advokatske komore Srbije. Protiv drugostepenih, odnosno konačnih odluka Advokatske komore Srbije može se voditi upravni spor pred upravnim sudom, čime je obezbeđena sudska zaštita u vezi sa pojedinačnim aktima koje donose advokatske komore, a iz razloga što komore vrše javna ovlašćenja.
Zakonom je data mogućnost da se, u cilju stručnog usavršavanja i specijalizacije advokata, od strane Advokatske komore Srbije osnuje advokatska akademija. Pored toga, budući da je zakonom, kao poseban uslov za upis u imenik advokata, određen advokatski ispit, bliže se uređuje ovaj ispit.
Povodom Predloga zakona o javnom beležništvu, istakla bih da uvođenje ove nove pravosudne profesije u Republici Srbiji predstavlja još jedan korak u realizaciji nacionalne strategije reforme pravosuđa, koju je usvojila Narodna skupština. Istakla bih da je javno beležništvo 1930. godine uvedeno u pravni sistem Kraljevine Jugoslavije, ali ova institucija nikada nije zaživela na celoj teritoriji Srbije, a i ukinuta je posle Drugog svetskog rata, pa se, istorijski i pravno posmatrano, ne može uspostaviti kontinuitet sa javnim beležništvom iz predloga ovog zakona.
Imajući u vidu potrebu pravne sigurnosti i izvesnosti obavljanja pravnih poslova, u određenim poslovima pokazuje se celishodno da se poslovi od javnog značaja povere posebnoj službi od javnog poverenja, čiji je nosilac javni beležnik, što je u skladu sa članom 137. Ustava, prema kome se javna ovlašćenja zakonom mogu poveriti i pojedincima.
Takođe bih istakla da je Republika Srbija poslednja zemlja u regionu koja nije donela ovaj zakon. Donošenjem ovog zakona preneo bi se deo državnih poslova na javno-beležničku službu, što bi doprinelo pravnoj sigurnosti u prometu, kao i rasterećenju sudova i organa uprave i omogućilo građanima i pravnim licima da brže i jednostavnije ostvaruju svoja prava.
Na ovaj način ostvaruju se uslovi za efikasnije postupanje sudova, jer bi se, uspostavljanjem javnog beležništva, sudovi oslobodili poslova koji ne predstavljaju suđenje u užem smislu te reči.
Javno beležništvo, kao pravosudna profesija, ima svoje mesto u većini evropskih država i činjenica da se u našoj zemlji priznaje pravna snaga stranih javno-beležničkih akata predstavlja još jedan razlog da se institucija javnog beležništva uvede u naš pravni sistem.
Rešenja u predloženom zakonu usaglašena su sa rešenjima iz zakona koji uređuje javno beležništvo u evropskim zemljama, na odnosu načela notarijata latinskog tipa, i to kako u pogledu nadležnosti javnih beležnika, tako i u pogledu organizacije i obaveznog udruživanja javnih beležnika u komoru.
Javno beležništvo određuje se kao služba od javnog poverenja, a javni beležnik kao stručnjak iz oblasti prava, imenovan od strane ministra pravde, koji vrši javna ovlašćenja poverena zakonom. Javni beležnik je ovlašćen da sastavlja, overava i izdaje javne isprave o pravnim poslovima, izjavama i činjenicama na kojima se zasnivaju prava i overava privatne isprave, preuzima na čuvanje isprave, novac, hartije od vrednosti i druge predmete i, na osnovu zakona i po odluci suda, obavlja poslove koji mu se mogu poveriti.
Zvanje javnog beležnika nespojivo je sa obavljanjem advokature, bilo kog drugog plaćenog zanimanja, odnosno funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnošću, samostalnošću i sa javnim poverenjem javnog beležnika.
Zakon određuje tri osnovne vrste javno-beležničkih isprava, i to: javno-beležničke zapise, javno-beležničke zapisnike i javno-beležničke potvrde. Broj javno-beležničkih mesta određuje ministar pravde. Osnovno pravilo da se jedno javno-beležničko mesto određuje za područje jedne opštine ili grada, a kao dodatni kriterijum propisana je veća koncentracija stanovništva i intezivnije privredno poslovanje i u tom slučaju se jedno javno-beležničko mesto određuje na svakih 25 hiljada stanovnika. Javnom beležniku se određuje jedno službeno sedište u kome je dužan da ima prebivalište i vodi javno-beležničku u kancelariju.
Radi očuvanja javnog poverenja u delatnosti javnog beležnika, Predlogom zakona je propisana zabrana poslovne saradnje koja se ogleda u tome da se javni beležnik ne sme povezivati, sarađivati, odnosno koristiti zajednički poslovni prostor sa advokatom ili drugim fizičkim ili pravnim licem, radi zajedničkog obavljanja delatnosti.
Iz istih razloga, javnom beležniku je zabranjeno da učestvuje u aktivnostima političkih stranaka i da bude član njihovih organa.
Radi zaštite stranaka propisana je odgovornost javnog beležnika za štetu koju je prouzrokovao trećem licu u obavljanju svoje delatnosti i propisano je obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti.
U odredbama zakona koje uređuju javno-beležničke zapise navedeni su pravni poslovi koji se sačinjavaju u obliku javno-beležničkog zapisa. To su, na primer, ugovori o imovinskim odnosima između supružnika, ugovori o imovinskim odnosima između vanbračnih partnera, sporazumi o deobi zajedničke imovine supružnika ili vanbračnih partnera i drugo.
Pored navedenih pravnih poslova u zakonu su navedeni i drugi pravni poslovi koji mogu imati oblik javno-beležničkog zapisa, kao što su, na primer, ugovori o raspolaganju nepokretnosti ili testament.
Pored toga, zakonom je propisana sadržina i izvršnost javno-beležničkih zapisa. U odredbama zakona koje uređuju javno-beležničke zapise određene su isprave koje moraju imati oblik javno-beležničkog zapisnika, a to su na primer: zapisnik sa osnivačke skupštine i druge skupštine akcionarskog društva. Takođe, zakonom se određuju činjenice, radnje i izjave o kojima se sastavljaju javno-beležnički zapisnici, kao i sadržina javno-beležničkog zapisnika.
Zakon propisuje dužnost i ovlašćenje javnog beležnika da izda javno-beležničku potvrdu. Javni beležnik je ovlašćen da izda potvrdu da je određeno lice u životu, potvrdu o protestu menice ili čeka i druge vrste potvrda. U odredbama zakona koje uređuju javno-beležničke overe, propisano je ovlašćenje javnog beležnika da overava potpise na nejavnoj ispravi, overava nejavne isprave, overava prepise isprava, zatim prevode i odluke organa upravljanja pravnog lica.
Zakonom su propisana ograničenja poveravanja sudskih poslova javnom beležniku. Sud ne može javnom beležniku poveriti poslove za koje je nadležan sud po zakonu koji uređuje parnični postupak, izuzev obezbeđenja dokaza i radnji, dostavljanja pismena, kao i poslove za koje je nadležan sud po pravilima zakona koji uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.
Pored toga, sud ne može poveriti javnom beležniku postupke za koje je nadležan po pravilima vanparničnog postupka, i to: proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti, zadržavanje u zdravstvenoj organizaciji i druge poslove koje zakon predviđa.
Kada sud odlukom poveri javnom beležniku određene poslove izvan navedenih ograničenja, javni beležnik primenjuje pravila postupka koji mu je poveren. Sud može poveriti poslove javnih beležnicima sa područja svoje mesne nadležnosti, a takođe i obavlja nadzor nad radom javnih beležnika u postupcima koje im je poverio. Javni beležnici udružili su se u javno-beležničku komoru.
Takođe, Predlogom zakona propisano je da javni beležnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova nastalih u vezi sa obavljenim poslom, u skladu sa javno-beležničkom tarifom, koju donosi ministar pravde po pribavljenom mišljenju Komore. Zabranjeni su sporazumi kojima se određuje veća nagrada od one koja je propisana javno-beležničkom tarifom.
Kao jedan od uslova za obavljanje poslova javnog beležnika određen je i javno-beležnički ispit, koji može da položi lice koje je završilo pravni fakultet i ima najmanje dve godine radnog iskustava na pravnim poslovima u javno-beležničkoj kancelariji, sudu ili advokaturi, odnosno tri godine radnog iskustva na drugim pravnim poslovima.
Javno-beležnički ispit se polaže pred ispitnom komisijom koju obrazuje Ministarstvo pravde. U delu zakona koji uređuje javno-beležnički depozit propisano je da se u taj depozit mogu predati novac, hartije od vrednosti, izuzev serijskih i dematerijalizovanih, kao i druge isprave koje se mogu unovčiti, zatim isprave koje se ne mogu unovčiti, spisi, rukopisi, zapisi, lične arhive, dokumenti, odlikovanja, plemeniti metali, nakit, dragocenosti i drugi predmeti izrađeni od plemenitih metala.
Predmeti depozita mogu se predati svakom javnom beležniku na teritoriji Republike Srbije. Predmeti depozita čuvaju se u obezbeđenom sefu, skladištu ili sličnoj obezbeđenoj prostoriji.
Prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona utvrđeni su rokovi za donošenje podzakonskih akata, određivanje broja mesta i sedišta javnih beležnika, organizovanje ispita, imenovanje i obrazovanje javno-beležničke komore, koja se konstituiše kada bude imenovano prvih 100 javnih beležnika.
Predviđeno je da zakon počne da se primenjuje u drugoj polovini sledeće godine, kako bi se stvorili svi neophodni normativni, kadrovski i materijalni uslovi za njegovu primenu.
Na kraju bih istakla da je Predlog zakona o javnom beležništvu pripremila radna grupa Ministarstva pravde, na čijem čelu je bio profesor dr Dragor Hiber i da su u njihovoj izradi korišćena uporedno-pravna rešenja iz Francuske i Nemačke, kao i zemalja sa dugom tradicijom u ovoj oblasti, a takođe i rešenja zemalja u okruženju, koje su u skorije vreme uspostavile javno-beležničku službu.
Sada bih prešla na predstavljanje jednog veoma važnog zakona, a to je Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju. U Republici Srbiji postoji sistemski problem, kada je u pitanju izvršenje sudskih odluka u građanskoj materiji. Prema prikupljenim podacima, srednja starost nerešenih predmeta u Republici Srbiji iznosi 442 dana, a prosečno trajanje izvršnog postupka iznosi oko 260 dana.
Za razliku od Republike Srbije, u zemljama EU prosečno trajanje izvršnog postupka iznosi 60 dana. Indikator neefikasnosti izvršnog postupka u Republici Srbiji je i podatak da se od 3.500 predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu 1034 predstavke odnose na postupak izvršenja, pri tome treba uzeti u obzir da je i u 14 presuda koje je sud doneo protiv Republike Srbije, a koje se odnose na povredu prava na pravično suđenje, odnosno povredu prava na suđenje u razumnom roku, da je sud zauzeo stanovište da je izvršni postupak nastavak parničnog postupka.
Imajući u vidu ovako dugo trajanje postupka gubi se smisao sudske zaštite, budući da stranke posle vođenja dugogodišnjih parnica, nakon dobijanja pravosnažne sudske odluke, ne mogu efikasno da izvrše tu odluku u izvršnom postupku.
Na ovaj način se narušava pravo stranaka, kako fizičkih, tako i pravnih lica, i stvara stanje pravne nesigurnosti, što predstavlja veliki problem za ostvarivanje prava građana, a takođe za privlačenje investicija u Republici Srbiji.
Prilikom izrade Predloga zakona pošlo se od toga da je smisao izvršnog postupka da se pravosnažna i izvršna sudska odluka prinudno izvrši od strane države ako izvršni dužnik to ne učini dobrovoljno u određenom roku, kao i od analize postojećih zakonskih rešenja i njihovog uticaja na praksu.
Imajući to u vidu, u predloženom tekstu zakona sadržana su nova rešenja koja se odnose na nadležnost sudova u izvršnom postupku, sistem pravnih lekova, rokova za postupanje, sankcija za nepoštovanje sudskih odluka, efikasnije sprovođenje izvršenja, kao i vođenje jedinstvenog registra izvršnih dužnika i registra sudskih zabrana.
Imajući u vidu i jedan od najvećih problema u izvršnom postupku – sprovođenje izvršenja, posebna novina koju ovaj tekst zakona sadrži je uvođenje vansudskih izvršitelja, koji bi preduzimali izvršne radnje u cilju sprovođenja rešenja o izvršenju koje donosi sud.
Ova profesija postoji u mnogim zemljama u kojima je njeno postojanje veoma pozitivno uticalo na efikasnost sprovođenja izvršenja. U zakonu je propisano da izvršenje i obezbeđenje određuje sud, a sprovodi ga sud ili izvršitelj. Sud je isključivo nadležan za sprovođenje izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima i za izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad. Kao stvarno nadležan sud u postupku izvršenja i obezbeđenja određen je osnovni sud, odnosno privredni sud u privrednim stvarima.
Izvršni postupak u prvom stepenu vodi sudija pojedinac, a odluke u drugom stečenu donosi veće istog suda. Nadležnost izvršitelja određena je tako što izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja suda za čije područje je imenovan. Načelo hitnosti izvršnog postupka razrađeno je kroz obavezu suda da o predlogu za izvršenje odluči u roku od pet radnih dana.
Takođe, utvrđeno je da opšti rok za preduzimanje radnji koje određuje sud ne može biti duži od pet radnih dana, a stranka koja ne postupi u zakonskom roku ili roku koji je odredio sud gubi pravo na preduzimanje radnji.
Kao osnov za određivanje izvršenja određene su izvršne i verodostojne isprave. Pored toga, posebnu novinu u vezi sa izvršnim ispravama predstavlja rešenje prema kome izvršna isprava postaje izvršna onog trenutka kada postane pravosnažna, tako da nije više potrebno da bude snabdevena potvrdom o izvršnosti.
Takođe, novinu predstavlja način dostavljanja izvršnom dužniku, koje se vrši na adresu sedišta pravnog lica upisanog u registru, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta fizičkog lica upisanog kod organa nadležnog za vođenje evidencije o ličnim kartama.
Ako se dostavljanje na ovaj način ne može izvršiti u roku od pet radnih dana, sud je dužan da narednog dana po proteku ovog roka istakne pismeno na oglasnu tablu suda, nakon čega se po proteku od pet radnih dana smatra da je pismeno uredno dostavljeno, izuzev za dostavljanje rešenja na osnovu verodostojne isprave.
Pored toga, zakon predviđa da u izvršnom postupku nije dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje i veštačenje, izuzeće sudskog izvršitelja i izvršitelja, kao i predlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda. Izuzeće sudije je moguće samo do isteka roka za donošenje odluke o prigovoru na rešenje o izvršenju.
Zakon određuje da je pravni lek protiv rešenja o izvršenju prigovor, o kome odlučuje veće istog suda. Radi efikasnosti odlučivanja po prigovoru, nije dozvoljeno predlaganje novih dokaza i iznošenje novih činjenica posle isteka roka za prigovor, održavanje ročišta i odgovor na prigovor, a redukovani su i razlozi za podnošenje prigovora. Takođe, prigovor ne odlaže izvršenje rešenja, a sud će fotokopirati spise predmeta i dostaviti fotokopije veću radi odlučivanja po prigovoru.
Određene su i novčane kazne za nepostupanje po odlukama i nalozima suda ili izvršitelja. Novčana kazna se izriče u povećanom iznosu ako lice ne postupi po odlukama suda ni u novom roku, a što se ponavlja dok se ne postupi po odluci. Novčana kazna se može izreći strankama i drugim učesnicima u postupku, uključujući i odgovorno lice u pravnom licu i državnom organu.
Pored toga, uređen je i postupak za dobijanje izjave o imovini. Ovu izjavu može tražiti izvršni poverilac koji je pokrenuo postupak pred nadležnim sudom u slučaju kad se obaveza izvršnog dužnika sastoji u novčanim davanjima.
Zakon propisuje vođenje knjige izvršnih dužnika u sudu i propisuje postupak za upis i brisanje iz knjige, kao i javnost knjige izvršnih dužnika. Novinu u zakonu predstavlja uspostavljanje jedinstvenog registra lica upisanih u knjigu izvršnih dužnika za celu teritoriju Republike Srbije. Izvršenje se može sprovesti od strane suda ili od strane izvršitelja.
Predlogom zakona precizno su utvrđene obaveze policije u pružanju pomoći pri sprovođenju izvršenja i utvrđena je novčana kazna za odgovorno lice u policiji ako policija po nalogu suda ili izvršitelja ne pruži pomoć.
Takođe, propisana su i prava stranaka da mogu tražiti od suda ili izvršitelja da otklone nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja, kao i pravo na sudsku zaštitu u slučaju da se nepravilnosti ne otklone. Utvrđena je i obaveza za sud da obavesti Ministarstvo pravde i Komoru izvršitelja o nepravilnostima u radu izvršitelja.
U Predlogu zakona koje se odnose na izvršenje na pokretnim stvarima dato je ovlašćenje izvršitelju da izvrši procenu vrednosti popisanih stvari i brisana je procena od strane veštaka, budući da je to vodilo odugovlačenju postupka.
U vezi sa prodajom stvari propisano je da između dana popisa i prodaje može da protekne najmanje 15, a najviše 30 dana. Takođe, zakonom se precizno utvrđuje i postupak koji se odnosi na izvršenje na nepokretnim stvarima, na izvršenje na zaradi, izvršenje na računu izvršnog dužnika, izvršenje radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti, na izvršenje u porodičnim odnosima, na izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad itd.
Takođe, zakonom je uređen poseban postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih usluga. Imajući u vidu veliki broj izvršnih postupaka za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih usluga koje se vode pred sudovima u cilju efikasnosti izvršenja po navedenim potraživanjima, ukazala se potreba da se propiše poseban postupak.
Novinu predstavlja da se predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih usluga, kao što je isporuka vode, toplotne energije, odvoza smeća i sličnih usluga, podnosi izvršitelju na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverioca. Nadležni izvršitelj donosi zaključak kojim se određuje izvršenje. Protiv zaključka izvršitelja može se podneti prigovor nadležnom sudu.
U delu zakona koji se odnosi na obezbeđenje, uređen je postupak za određivanje prethodnih i privremenih mera.
Vođenje registra sudskih zabrana predstavlja novinu koja se uvodi iz razloga publiciteta podataka o izdatim privremenim merama. Registar sudskih zabrana predstavlja javnu evidenciju koja sadrži podatke o privremenim merama, donetim pre, u toku ili po okončanju sudskog postupka, kojima se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, pod uslovima propisanim zakonom.
Registar je jedinstvena centralna elektronska baza podataka u kojoj se čuvaju svi podaci uneti u registar. Za vođenje registra sudskih zabrana nadležna je Agencija za privredne registre, koja ovaj postupak vodi preko registratora. Od trenutka upisa u registar smatra se da su treća lica upoznata sa postojanjem zabrane i niko se ne može pozivati da podaci koji su tu upisani nisu bili poznati.
U delu zakona koji se odnosi na izvršitelje, uređena su pitanja koja se odnose na status izvršitelja, uslove za imenovanje, nespojivost drugih poslova sa poslovima izvršitelja, određivanje broja, kao i postupak za imenovanje izvršitelja, stupanje na dužnost i razrešenje.
Zakonom je propisano da izvršitelj vrši javna ovlašćenja koja su mu poverena ovim zakonom, da obavlja delatnost kao preduzetnik i kao član ortačkog društva, kao i da izvršitelje imenuje ministar sa područja osnovnog suda i područja privrednog suda. Broj izvršitelja određuje ministar pravde.
Jedno mesto izvršitelja određuje se, po pravilu, na 25 hiljada stanovnika, s tim da ministar, u zavisnosti od potrebe ili na obrazloženi predlog Komore, može odrediti i veći broj izvršitelja. Mesta izvršitelja popunjavaju se na osnovu javnog konkursa koji raspisuje ministar pravde. Pre stupanja na dužnost, izvršitelj je dužan da zaključi ugovor o osiguranju za štetu koju bi mogao pričiniti trećem licu obavljanjem delatnosti i da obezbedi kancelariju i opremu neophodnu za sprovođenje izvršenja.
Predlogom zakona propisano je obrazovanje, nadležnost i organizacija Komore izvršitelja koja predstavlja profesionalno udruženje u koje se udružuju svi izvršitelji i zamenici upisani u imenik. Predlog zakona precizno uređuje nadzor nad radom i disciplinsku odgovornost izvršitelja.
Nadzor nad radom izvršitelja vrši Ministarstvo pravde i Komora. Izvršitelj je dužan da jednom godišnje podnosi izveštaj o svom poslovanju Ministarstvu i Komori. Podaci iz godišnjeg izveštaja izvršitelja se objavljuju na internet stranici Ministarstva i Komore.
U prelaznim i završnim odredbama zakona uređena su pitanja koja se odnose na postupanje sa predmetima izvršenja i obezbeđenja započetim po ranije važećem zakonu, rokovi za izbor izvršitelja i rokovi za obrazovanje Komore izvršitelja i donošenje podzakonskih akata i prestanak važenja Zakona o izvršnom postupku.
Predviđeno je da primena zakona počne u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu, izuzev odredaba koje se odnose na izvršitelje, čija primena počinje nakon jedne godine od dana stupanja na snagu zakona.
Na kraju bih istakla da rad na izradi Zakona o izvršenju i obezbeđenju traje oko tri godine, da je tekst pripremila radna grupa Ministarstva pravde, uz podršku međunarodnih organizacija, kao i da je o ovom zakonu vođena javna rasprava i da je pribavljeno mišljenje eksperata Saveta Evrope.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija istovremeno rešava više problema koji su prisutni u ovoj oblasti. Jedan od njih je nedovoljan broj zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Imajući u vidu da ovaj zakon sadrži neke specifične odredbe koje se odnose na radne odnose zaposlenih u Upravi, neophodno je iste precizirati i uskladiti sa odredbama drugih zakona koji regulišu radne odnose državnih službenika i nameštenika i stvoriti uslove za lakši prijem novih zaposlenih.
Ovde se posebno misli na omogućavanje da zaposleni iz drugih državnih organa, pre svega iz MUP i Vojske Srbije, koji su već radili na istim ili sličnim poslovima, mogu biti preuzeti na najjednostavniji mogući način u Upravu.
Takođe, podiže se starosna granica za prijem pripravnika u Službu za obezbeđenje, što je do sada takođe bio veliki problem zbog nedovoljnog broja zainteresovanih lica, kao i činjenice da veliki broj prijavljenih kandidata nije ispunjavao zakonske uslove za prijem.
Pored toga, preciziraju se odredbe o stručnim ispitima zaposlenih u Službi za obezbeđenje, kao i odredba o stručnom usavršavanju zaposlenih u Upravi. Na navedeni način očekuje se i kvantitativno i kvalitativno poboljšanje strukture zaposlenih u Upravi, što je neophodno, imajući u vidu mnogobrojne probleme u ovoj oblasti, a pre svega preopterećenost smeštajnih kapaciteta zavoda, što samim tim otežava ostvarivanje prava osuđenih lica i ugrožava bezbednost zavoda.
Druga novina je preciziranje dosadašnjih zakonskih rešenja koja se odnose na izvršenje kazne zatvora bez napuštanja prostorije u kojima osuđeni stanuje.
Imajući u vidu višegodišnji trend drastičnog porasta broja lica lišenih slobode u Republici Srbiji, na ovaj način se stvara potreban normativni okvir da se ovakva kazna može efikasno izvršiti i istovremeno stvara mogućnost za veću primenu u praksi nego što je to do sada slučaj. Time se omogućava da veći broj lica koja su osuđena na kaznu zatvora do jedne godine izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, naravno, pod uslovima predviđenim zakonom.
Takođe, novinu predstavlja odredba kojom se bliže uređuje primena elektronskog nadzora prema okrivljenom u krivičnom postupku, kada takvu meru odredi sud. Ova mogućnost nije bila do sada izričito propisana, te je bilo neophodno i u tom smislu dopuniti postojeći tekst zakona.
Na kraju, napomenula bih da su izmenjene i pojedine odredbe koje su do sada predstavljale problem u praksi, a odnose se na rok u kome se pokreće disciplinski postupak prema osuđenom licu, zastarelost vođenja takvog disciplinskog postupka, odredbe vezane za disciplinski postupak prema zaposlenima, kao i mogućnost odbacivanja molbe za odlaganje kazne u prekršajnom postupku.
Kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Međunarodnog krivičnog suda o izvršenju kazni tog suda, pre svega bih podsetila da je još 2001. godine donet Zakon o potvrđivanju Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, a da je Narodna skupština 2009. godine usvojila Zakon o saradnji sa tim sudom.
Predloženi zakon predstavlja dalji korak u pravcu rešenosti Republike Srbije da u punoj meri pruži konkretnu podršku radu suda. Pored toga, ovo je još jedan konkretan pokazatelj odlučnosti Republike Srbije da ratni zločini moraju biti kažnjivi, bez obzira na to gde su ova dela izvršena.
Napomenula bih i da je Republika Srbija potpisala Sporazum o izvršavanju kazni Međunarodnog krivičnog suda 20. januara 2011. godine, kao i da je Republika Srbija u ovom trenutku prva država u regionu i jedna od prvih država članica koja sa sudom ima zaključen ovakav sporazum.
Na kraju, još jednom bih istakla važnost ovih zakonskih predloga za nastavak dalje reforme pravosuđa, zahvalila se na pažnji i izrazila nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti neophodan normativni okvir za efikasniji rad pravosuđa, kao i za zaštitu i ostvarivanje prava građana i pravnih lica.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u današnjoj raspravi. Ovom prilikom želela bih da podsetim šta je cilj reforme pravosuđa, koji smo sami sebi postavili kada smo krenuli u ovaj proces. Na prvom mestu, to je podizanje efikasnosti sudskog postupka, intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala i kriminala uopšte i korupcije i, naravno, jačanje investicija kroz privredno sudstvo.
Tokom reforme pravosuđa odredili smo i njene faze. Na prvom mestu, to je pitanje opšteg izbora kao preduslov za dalje sprovođenje reforme, izmena procedure, izmena organizacije rada i izmena svesti.
Rekla bih da smo ovim zakonom nastavili dalji put reforme pravosuđa.
Pre nego što se osvrnem na određene primedbe iz konkretnih zakona, želela bih da odgovorim i na neke načelne primedbe koje su stavljene u današnjoj diskusiji.
Takođe, neću da kažem da sam bila prozvana, ali ću reći da sam bila pozvana da odgovorim na određena pitanja i diskusije narodnih poslanika, tako da ću ovom prilikom pokušati da iznesem svoje stavove. Rekla bih da su zlonamerne i netačne tvrdnje određenih narodnih poslanika koji su rekli da u srpskom pravosuđu postoje montirani procesi. Oni taj svoj stav izvlače iz načina postupanja dok je njihova stranka bila na čelu Ministarstva pravde ili dok je participirala u Vladi.
Takođe, želela bih da se osvrnem i na stav u pogledu ustavnosti pravosudnih zakona, na osnovu čega je izvršena reforma pravosuđa. Svaka tvrdnja da su ti zakoni neustavni nije prosto tačna, i to nije moje mišljenje, već mišljenje Ustavnog suda Srbije, koji je pre nego što je započet proces reforme pravosuđa i proces opšteg izbora izašao sa svojim stavom u julu 2009. godine, gde su ocenili da su pravosudni zakoni u skladu sa Ustavom i da je procedura opšteg izbora u skladu sa Ustavom.
Složiću se da su ovo sistemski zakoni, zakoni koji doprinose daljem razvoju reforme pravosuđa, afirmaciji našeg pravosuđa.
Mi smo dosta vremena uložili u pripremanje ovih zakona, a videli ste da su neki zakoni pripremani i duže godina, neki i po tri godine, jer smo želeli da predstavimo svim poslaničkim grupama, i u tome smo uspeli, i ocenila bih da je raspravu koju smo imali, ne samo tokom ove sednice, nego i prilikom predstavljanja poslaničkim grupama, zaista bila konstruktivna i verujem da će doprineti da tekst ovog zakona bude što bolji.
Što se tiče Zakona o advokaturi, želim da odbacim sve stavove koji se tiču toga da smo želeli da izvršimo politizaciju advokature i to prosto nije tačno, jer su ovaj zakon radili advokati, u radnoj grupi je bilo šest advokata, a da li ih je imenovao Upravni odbor Advokatske komore ili Skupština Advokatske komore, u to ne ulazimo, mi smo poslali dopis Advokatskoj komori Srbije, a na njima je na koji način će odrediti svoje predstavnike.
Takođe, određene poslaničke grupe su diskutovale na tu temu da treba povući zakone. Neki članovi te partije su i javno iznosili da je zakon u 95% odredaba dobar, da se amandmanima može popraviti, pa prosto izaziva konfuziju u javnosti šta je stav.
Prepušteno je Advokatskoj komori da uredi svoj status, svoja prava, svoje obaveze, način funkcionisanja. Ministarstvo pravde je tu u radnoj grupi funkcionisalo u vidu tehničkog organa, u pogledu svojih predstavnika koji su služili prvenstveno da te odredbe pravno-tehnički srede. Organizovane su javne rasprave, okrugli stolovi, predstavljeno je svim regionalnim komorama i Advokatskoj komori Beograda, takođe i u okviru te komore je bila rasprava i mislim da nismo mogli više da predstavimo zakon nego što smo to učinili.
Zakon jeste uslov za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji i zbog načina uređivanja i liberalizacije usluga, ali i ovog puta, kao i u odnosu na ostale zakone koji jesu uslov za pristupanje Srbije EU i evropskim integracijama, mi smo odredbe zakona pokušali da prilagodimo našoj pravnoj tradiciji i našoj pravnoj praksi, a da ne narušimo sistem koji postoji u ovoj zemlji.
Slažem se s diskusijama narodnih poslanika da se kasni za zakonom. Jesmo predvideli u nacionalnom planu integracije da zakon bude usvojen još prošle godine, a zašto nije usvojen – prosto zato što nismo želeli da forsiramo predstavnike Advokatske komore, članove radne grupe da što pre pripreme zakon. Bilo nam je stalo do toga da zakon bude kvalitetan, a ne da bude brz.
Postoje novine u zakonu i to je istaknuto i u mom jutrošnjem kazivanju, ali i u stavovima narodnih poslanika. Ustanovljava se advokatska akademija i verujem da će ona doprineti još većoj afirmaciji advokatske profesije. Zaista advokaturu smatram delom pravosuđa i mi ne možemo da imamo u pravom smislu reformu pravosuđa ukoliko nemamo saradnju advokature. Ministarstvo pravde je bilo uvek partner advokature i to ćemo činiti i dalje.
Što se tiče zakona o javnim beležnicima, kada sam tragala za tim kada je počeo rad na ovom zakonu, utvrdila sam da je on počeo pre 13 godina, tako da se ne bih složila s tim da je trebalo da sačekamo. Znači, ako je izrada zakona trajala 13 godina, prosto mislim da Srbija nema vremena više da čeka.
Mi jesmo poslednja zemlja u regionu koja nije usvojila ovaj zakon. Nismo ga brzo uradili, ali sagledali smo iskustva drugih zemalja, naročito zemalja u regionu i ovom prilikom ću vam reći da je na odredbe zakona mišljenje dao i uvaženi profesor iz Hrvatske, prof. Dika, koji je jedan od najpozvanijih stručnjaka u ovoj oblasti. Upravo zbog toga što to predstavlja novinu u našoj pravnoj praksi, pokušali smo da pažljivo osmislimo odredbe zakona. Naročito nam je bila intencija da ni u kom slučaju ne ugrozimo poslove advokature.
Videla sam da postoje jako dobri amandmani. Ministarstvo pravde nikada nije imalo problem da usvoji amandmane, nevezano da li dolaze iz opozicionih ili pozicionih stranaka.
Naša intencija je bila da u okviru suda ostaju poslovi koji predstavljaju suđenje u užem smislu reči, znači, gde ne postoji načelo raspravnosti da ta javna ovlašćenja prenesemo na javne beležnike. Naravno, oni neće moći da rade to potpuno van kontrole. Postoji jaka kontrola, kako u Ministarstvu pravde – jer smo mi ti koji prenosimo ta javna ovlašćenja i odatle možda i toliki upliv Ministarstva pravde, što naravno nije vezano samo za naš sistem, već se nalazi u svim uporednim pravnim sistemima – i, naravno, preko Komore javnih beležnika.
Bila su postavljena pitanja vezana za ispit, zašto se ne priznaje ispit ili kurs koji je polagan na određenim fakultetima ili na određenim mestima, pošto su razne institucije organizovale kurseve za edukaciju budućih javnih beležnika. To nismo učinili iz prostog razloga što bi takva odredba bila protivustavna. Vi ne možete da favorizujete te ljude u odnosu na neke druge i zbog toga je potrebno da se formira komisija koja će ispitivati buduće javne beležnike.
Odbacujem kao netačne i zlonamerne svake insinuacije po pitanju sastava komisije, da bi u tu komisiju mogli da uđu nekompetentni ljudi. Kao što sam rekla u prethodnom izlaganju, tako i sada kažem da prosto takvi ljudi možda izvlače takve zaključke iz načina na koji su navikli da postupaju.
Ocenjujem kao vrlo kvalitetne predloge da postoji pozitivna diskriminacija ako govorimo o nacionalnim manjinama, to smo učinili i u Zakonu o sudijama i smatram da ćemo moći takve amandmane da prihvatimo.
Takođe, ovde su izneti stavovi i iskustva nekih zemalja u regionu, gde je došlo do pritvaranja, hapšenja ili nekih krivičnih postupaka javnih beležnika, ali prosto niko nije amnestiran od kršenja zakona. Svako ko prekrši zakon biće procesuiran. Mislim da smo dosadašnjim rezultatima i dosadašnjim radom pokazali da nema amnestiranih. Kao što sam rekla, nad javnim beležnicima će postojati kontrola Ministarstva pravde i njihove komore. Ako dođe do kršenja zakona, postoji zakonom i Ustavom utvrđena procedura.
Što se tiče zakona o izvršenju i obezbeđenju, slažem se s diskusijama narodnih poslanika da je dosadašnji zakon više pogodovao dužniku nego što je pogodovao poveriocu. Čini mi se da je u fokus pažnje više bio stavljen dužnik i njegova prava, a da je negde poverilac bio zanemaren. Ne smemo dozvoliti da postupak izvršenja nekada traje i duže nego sam parnični postupak.
Evo, baš i u ovom uvaženom domu sam imala pitanja gde je parnični postupak završen za tri meseca, a da izvršenje traje četiri godine. Prosto, na takve stvari nemam odgovor i zato je ovaj predlog zakona i rešenje koje se našlo u ovom predlogu zakona usmereno na to da takve slučajeve isključimo.
Kao što sam rekla, kod nas negde postupak izvršenja traje oko 260 dana, a standard u EU je da traje 60 dana. Ukoliko se predvide striktne zakonske odredbe, on može trajati i kraće. Moje iskustvo iz primene zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, gde se pitanje izvršenja gotovo i ne postavlja, ukazuje na to da ukoliko pažljivo osmislite i imate dovoljno hrabrosti da neka rešenja uvedete, onda možete i dovesti do toga da naš izvršni postupak bude efikasan, da pogoduje poveriocu i da predstavlja snagu države.
Kao što sam rekla, naša želja je da se izvršni postupak ne pretvori u parnicu. Mi smo za neka rešenja koja su ovde ocenjena kao revolucionarna dobili potvrdu Saveta Evrope. Videli smo i da su neke zemlje EU nedavno uvele takva rešenja. Duboko sam uverena da ona mogu da doprinesu, kao što sam rekla, efikasnosti postupka.
Što se tiče privatnih izvršitelja, postoji dosta kritika vezano za to koje su iznete u ovom uvaženom domu. Prosto želim za neupućene da kažem, vezano uopšte za donošenje zakona o izvršenju i obezbeđenju, Ministarstvo pravde je još krajem 2006. godine, a početkom 2007. godine, kada je ministar pravde bio iz sada opozicione stranke, zaključilo jedan projekat sa USAID, međunarodnom organizacijom, gde je osnova tog projekta bila uvođenje privatnih izvršitelja.
Žao mi je što predstavnici te poslaničke grupe nisu ovde da to čuju, ali ću to ponoviti i u raspravi u pojedinostima, pa mislim da će im onda biti jasniji i kontinuitet koje je sadašnje Ministarstvo pravde nastavilo, vezano za uvođenje ovog instituta.
Privatni izvršitelji ne mogu samostalno da funkcionišu, isto je kao i kod javnog beležnika. Postoji kontrola kako suda, tako i Ministarstva pravde i njihove komore. Insinuacije su da će budući privatni izvršitelji biti pripadnici agencije za obezbeđenje. Zna se način na koji se privatni izvršitelji imenuju, uslovi koje moraju da ispune i, u krajnjem slučaju, kao što sam rekla, nad njima postoji striktna kontrola.
Izvršenje sudskih odluka je centralno pitanje moći države u obezbeđivanju prava građana. Nema pravde bez izvršenja sudskih odluka i zato je od suštinskog značaja reforma izvršenja za ekonomski razvoj Srbije. Duboko sam uverena u tačnost mojih reči. Želimo da Srbija zauzme mesto konkurentnog igrača na svetskom tržištu. Želim takođe da ukažem na činjenicu da strani investitori neće uložiti novac ako nisu ispunjene sve pretpostavke za njihovo poslovanje.
Kao što sam rekla, nadam se da će biti još pitanja koja su vezana za konkretne odredbe svih ovih zakona koja će biti postavljena u raspravi u pojedinostima, tako da ćemo imati više vremena da pričamo o svemu tome.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo  uvaženi narodni poslanici, ne bih se složila s izjavom da je deklarativan stav Vlade Republike Srbije da se bori protiv korupcije. Ova vlada je nastala na pet ciljeva, jedan je borba protiv kriminala, organizovanog kriminala i korupcije, i svojim dosadašnjim radom smo pokazali da stremimo ostvarenju tog cilja.
Podsetiću vas samo da su među prvim zakonima koje je ova vlada predložila i koji su usvojeni u ovom uvaženom domu svakako Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, čiju punu primenu možemo i danas da vidimo, a zatim Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, gde dosadašnja zaplena imovine iznosi više od 300 miliona evra. Ne bih rekla da su naši rezultati deklarativni, već su i konkretni, i upravo kroz ove činjenice koje sam navela mogu i da se sagledaju.
Naravno, pripremamo i korake koje ćemo preduzeti u narednom periodu i ovom prilikom želim da istaknem da Vlada Republike Srbije to ne radi zbog evropskih integracija, već zbog suštinskih, kvalitativnih promena i poboljšanja života građana Srbije, a koji, naravno, koincidiraju i s evropskim integracijama. U narednom periodu ćemo pristupiti izradi i noveliranju akcionog plana koji treba da dovede do bolje koordinacije između državnih organa u suzbijanju korupcije.
Što se tiče konkretnog predmeta u vezi kog ste mi postavili pitanje, na to, prosto, kao ministar pravde ne mogu da vam dam odgovor jer se ja ne bavim otkrivanjem kriminalnih aktivnosti unutar zemlje. Moja uloga je da obezbedim nesmetan rad suda i tužilaštva, što ću svakako činiti u svom radu, ali s obzirom na to što ste naveli da je ovih dana bila jedna odlučna akcija državnih organa u suzbijanju korupcije, to pokazuje da u ovoj zemlji ne postoje zaštićene ličnosti i tako će biti i ubuduće. Svako ko je učinio krivično delo i za koga postoje dokazi, odgovaraće. Zahvaljujem.

Kroz ovu sadašnju vašu diskusiju vidim potvrdu odlučnosti Vlade Republike Srbije da se bori odlučno protiv organizovanog kriminala ili korupcije, pošto vidim da razdvajate te dve pojave. Sami kažete da je ovaj predmet nastao 2006. godine. Meni je žao što on nije procesuiran 2006, 2007. ili 2008. godine, ali evo, sada smo mi odlučili, kada smo došli do dokaza, da taj postupak procesuiramo.
Takođe, žao mi je kao građaninu Srbije, ne kao ministru pravde, što imamo oduzetu imovinu u vrednosti od 300 miliona evra. Da su se ti predmeti na vreme rešavali, svakako ne bismo imali najveću narko-grupu na Balkanu, koja je, nažalost, bila u našem komšiluku i nesmetano radila te aktivnosti. Zahvaljujem.

Mislim da je svima nama, i poslanicima u Parlamentu i nama koji smo odgovorni za funkcionisanje svojih resora, stalo do toga da stanemo na put nasilju koje se dešavalo i na beogradskim ulicama, ali i na nekim sportskim događajima.
Više puta u ovom parlamentu smo pričali o tome. Ja sam imala tu dužnost da branim zakone koji su uvodili određene mere, koje je trebalo da doprinesu tome da odgovor države bude onakav kakav zaslužuje kada dođe do ovakvih izgreda. Tada smo svi zajedno konstatovali da su to, naravno, represivne mere, a da su državi potrebne preventivne mere i da je potrebno da u samim školama imamo adekvatnu edukaciju i adekvatno zanimanje za mlade ljude ne bismo li ih izveli na pravi put.
Neću ulaziti u rad sudova i tužilaštava. Nije moja nadležnost kao ministra pravde da se mešam u njihov rad i naravno da to neću činiti. Malopre sam rekla da je Ministarstvo pravde odgovorno da obezbedi nesmetan rad sudova i tužilaštava, i to ćemo činiti, a nećemo zadirati u to kakve odluke će donositi.
Što se tiče izjave državnog sekretara Slobodana Homena, mislim da je ona izvrgnuta i izvučena iz konteksta. Podsetiću vas da je tog dana na beogradskim ulicama došlo do velikog uništenja imovine, došlo je do toga da su neki ljudi bili u opasnosti i po svoj život i da je on mislio na to da mora da postoji adekvatna reakcija državnih organa, prvenstveno policije, da dođe do smirenja događaja na beogradskim ulicama, a da, naravno, zavisno od toga da li postoje dokazi protiv određenih lica, dođe i do njihovog procesuiranja.

Sad se malo nalazim u ulozi advokata, ali evo, pokušaću da vam odgovorim na pitanje.
Zakonik o krivičnom postupku reguliše da svako ko je učinio krivično delo i za koga postoji saznanje da je učinio krivično delo, ima obavezu da to uradi. Nisam čula za to da se podnosi krivična prijava zbog povrede osećanja. Postoje neke druge vrste postupka kada neko ko je uvređen, može pokrenuti tužbu protiv lica koje je tu uvredu i učinilo.
Takođe, ovom prilikom želim da vam odgovorim i na to što ste rekli da su povređena prava pritvorenika. Ja u osnove za pritvor neću da ulazim. One su regulisane Zakonom o krivičnom postupku i mogu da budu različite, od ponavljanja krivičnog dela, uticaja na svedoke itd. Ne znam po kom osnovu su ta lica još uvek u pritvoru i. kao što sam rekla malopre, u to neću ulaziti.
Što se tiče ponašanja u zatvorima, mogu odgovorno da tvrdim da se, s obzirom na stanje u zatvorima, prema njima odnosi kao prema svakom drugom pritvoreniku. Srpski zatvori su otvoreni i za sve međunarodne organizacije ili za organizacije koje su ovlašćene, prema Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija, da vrše nadzor. To se gotovo svakog meseca čini, zavisno od organizacije koja to radi. Prema tome, i u odnosu na njih, ali i u odnosu na ostale pritvorenike i zatvorenike, može se proveriti stanje ljudskih prava.

Dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem na pitanju, iako nije vezano za temu koja je danas na dnevnom redu. Dobila sam vaše pitanje juče, prosledila sam ga Tužilaštvu za ratne zločine i, nakon dobijanja odgovora od Tužilaštva za ratne zločine, dobićete svakako odgovor i od Ministarstva pravde i od Vlade Republike Srbije.
Međutim, nevezano za to, ja i ovom prilikom želim da vas uverim, i ne samo ja nego i rezultati rada Tužilaštva za ratne zločine tokom svih ovih godina, od 2003. godine, kada je formirano, pa nadalje, govore u prilog tome da se nikada nije vodilo računa o nacionalnosti ni žrtava ni učinilaca krivičnih dela, ratnih zločina i drugih monstruoznih dela s tim u vezi i da se, gde god je postojalo adekvatnih dokaza, išlo u sudski postupak. Sigurna sam da će tako biti i vezano za pitanje koje ste postavili.
Ukoliko imate bilo kakvih saznanja ili nešto što bi moglo da potkrepi rad Tužilaštva za ratne zločine, pozivam vas da to dostavite. Naravno da ne mogu da se mešam u rad bilo kojeg pravosudnog organa, ali ću u okviru svoje nadležnosti svakako pružiti svesrdnu podršku sa svoje strane da se ratni zločini istraže. Oni ne zastarevaju. Prema tome, obaveza svih nas je da damo doprinos tome.
Dobićete odgovor u pisanoj formi na pitanje koje ste mi uputili.

Takođe smatram da nije tačno da državni organi Republike Srbije kriju ovakve stvari, a pokušaću kroz rad koje je Tužilaštvo za ratne zločine imalo u prethodnom periodu da vas razuverim s tim u vezi. Ne samo vas, nego i da građanima Srbije damo objašnjenje s tim u vezi.
Još 2008. godine, u martu, kada se pojavila u javnosti knjiga Karle del Ponte, Tužilaštvo za ratne zločine je otvorio pretkrivični postupak u vezi sa trgovinom ljudskim organima. Tada se to prilično sa skepsom gledalo, jer se smatralo da je to možda jedan deo iz knjige koji možda i ne stoji, s obzirom da je Karla del Ponte bila tužilac Međunarodnog krivičnog tribunala.
Upravo aktivnostima Tužilaštva za ratne zločine je i došlo do pokretanja ovog pitanja pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope i izveštaj koji se danas nalazi pred svima vama, izveštaj Dika Martija, u velikoj meri predstavlja rezultat rada Tužilaštva za ratne zločine. I dalje stoji pretkrivični postupak u vezi sa ovim događajem i naše tužilaštvo će se, naravno, truditi da, koliko je to u njegovoj moći, pribavi određene dokaze.
Takođe, podsetiću vas da je s tim u vezi tužilac za ratne zločine razgovarao 2008. godine sa tužiocem Albanije Inom Ramom, kada je u jednom momentu bila doneta odluka da će se pokrenuti pretkrivični postupak u Albaniji, ali zbog nekih razloga, za koje možemo svi da zaključimo da su politički motivisani, nije došlo do toga.
Da bih vas još jače razuverila u tome, obavestiću vas da se, inače, Hašim Tači nalazi u istrazi od strane Tužilaštva za ratne zločine. Predmet je trenutno u Veću za ratne zločine i za njim je raspisana centralna poternica.

Potpuno se slažem s tim da navodi koji su izneti u televizijskoj emisiji "Insajder" predstavljaju flagrantne zloupotrebe koje su se desile u ovom javnom preduzeću.
Kao što je predsednik Vlade rekao, to nije nešto što je nepoznato našim državnim organima. O tome sam se informisala kada se pojavila emisija u javnosti i dobila informaciju da je 2008. godine pokrenut pretkrivični postupak. Prethodno su bile odbačene dve prijave. U to ne mogu da ulazim, ali znam da je to predmet razmatranja republičkog tužilaštva, da li je osnovano došlo do odbacivanja tih prijava ili ne.
Svakako je 2008. godine Okružno tužilaštvo u Beogradu, a potom sadašnje Više tužilaštvo, poslalo pet zahteva za potrebnim obaveštenjima policiji. Imamo informacije da je policija postupala po tome. Znači, u ovom momentu se radi intenzivno na tom predmetu. Predmet je trenutno u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Znači, ukoliko se bude utvrdilo da postoji nadležnost ovog tužilaštva, onda će se procesuirati pred Tužilaštvom za organizovani kriminal i odeljenjem suda koje se bavi ovim predmetima.
Kao neko ko se nalazi u Vladi Republike Srbije, ali prvenstveno kao građanin Srbije, očekujem da naši državni organi vrlo brzo izađu sa stavom u vezi s tim, da se, ukoliko postoji osnovana sumnja, pokrene istraga i da svi dođemo do istine šta se tu desilo i, naravno, da se s tim u vezi preduzmu određene mere koje su zakonom predviđene.

Krivični postupci se pokreću na osnovu toga da li postoje dokazi za krivična dela. Ako ne postoje, naravno da se neće pokrenuti i to ne zavisi ni od čije volje ili samovolje.
Želim samo da vas obavestim da, pošto ste pokrenuli pitanje vezano za obustavljanje postupka "satelit", nije tačno da je obustavljen postupak. U toku je faza glavnog pretresa protiv odgovornih lica i ja kao ministar pravde izražavam očekivanje da će taj postupak biti efikasno sproveden.

Odmah nakon što se desio zemljotres u Kraljevu predstavnici Ministarstva pravde koji se bave tim poslovima su boravili u Kraljevu da izvrše određenu procenu koje objekte treba sanirati i koliki iznos finansijskih sredstava treba izdvojiti za to. U ovom momentu ne mogu da vam kažem kada će započeti, ali svakako ću se informisati i vrlo brzo ćete dobiti precizan odgovor kada će se pristupiti rekonstrukciji i koliko će to trajati.

Pokušaću da vam dam odgovor na ovo pitanje koje ste postavili ministru policije. Ne želim da budem njegov glasnogovornik, ali na to pitanje vam ne bi ni on mogao da odgovori, niti ja kao ministar pravde. Od momenta podnošenja krivične prijave policija je, na neki način, završila svoj posao i onda nastupaju pravosudni organi – tužilaštvo, pa sudovi.
Znači, u odnosu na lica koja se nalaze u pritvoru, a nalaze se po osnovu nereda koji su se desili na beogradskim ulicama tokom Parade ponosa, jedini merodavan organ koji može da odluči o tome do kada će oni biti u pritvoru je sud i ja sam duboko uverena da će on svoju odluku doneti na osnovu Zakona o krivičnom postupku. Znači, dok god su potrebni da budu u pritvoru, biće tamo, a onog momenta kada prestanu uslovi za to, biće pušteni.
Takođe, kao ministar pravde izražavam očekivanje da će se ti postupci efikasno sprovoditi. U zavisnosti od toga da li postoje dokazi, dobićemo ili osuđujuće presude ili ne. Ne želim dalje da govorim o tome jer bi to predstavljalo mešanje u rad pravosudnih organa, što nije ničija namera. Zahvaljujem.

Ja bih volela da vam odgovorim na to pitanje, ali koliko god se trudila, ne mogu, jer se ne bavim politikom, nisam političar. Koalicioni sporazum je, prosto, kao što sama reč kaže, sporazum između stranaka. Ukoliko dođe do kršenja tog sporazuma, svakako ne možete ići na sud, niti možete da tražite ispunjenje sporazuma, već ukoliko dođe do kršenja, zna se šta se dešava – doći će do raskida koalicije, pada tela koje sačinjavaju itd. Prosto, kao pravnik ne mogu da vam odgovorim, jer to ne predstavlja pravni dokument, već sporazum između određenih partnera.