Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, pre svega želim da vam se zahvalim na konstruktivnoj raspravi u načelu povodom zakona koji su se danas našli na dnevnom redu.
Kao što sam rekla i u današnjem izlaganju, cilj Ministarstva pravde prilikom predlaganja ovih zakona je da dobijemo nepristrasno, efikasno, delotvorno i nezavisno pravosuđe, jer će se samo kroz takvo načelo ostvariti načelo vladavine prava.
Kao što sam već rekla, ponoviću, osnov za donošenje ovih predloga zakona su bili domaći propisi, pre svega Ustav Republike Srbije, koji ću i kao građanin Republike Srbije i kao predstavnik izvršne vlasti na čelu Ministarstva pravde u potpunosti i dosledno poštovati, zatim Zakon o sprovođenju Ustava Republike Srbije i Nacionalna strategija za reformu pravosuđa. Takođe, konsultovali smo i međunarodne dokumente koje sam navela u jutrošnjem izlaganju.
Ovde je postavljeno pitanje - da li je izvršena analiza stanja u pravosuđu. Još juče sam u završnoj reči istakla da je Ministarstvo pravde još od juna prošle godine vršilo jednu opsežnu analizu. Da se ne bih ponavljala, samo ću u par reči reći da smo uradili analizu kaznene politike, zastarelosti gonjenja, zastarelosti izrečenih presuda, dužine trajanja postupka i po sudu i po sudijama, zastupljenost veštaka u postupcima, opterećenost suda i sudija, ažurnost suda i sudija, kvalitet i kvantitet rada i posebno broj zaposlenih koji je potreban u pravosudnim organima Republike Srbije.
Još jednom ću reći da ovi zakoni ne predviđaju reizbor. Kao što sam pokušala da objasnim, u potpunosti i suštinski se vrši reforma pravosudnih organa. Nijedan sud u Srbiji neće ostati u onom obliku u kakvom je do sada bio. Znači, menja se i organizacija i nadležnost, tako da, kao što je ovde od narodnih poslanika izrečeno, ne postoji kontinuitet u odnosu na postojeće sudove u Republici Srbiji.
Koliki će broj sudija u Republici Srbiji biti, o tome će odlučiti Visoki savet sudstva, kao jedino merodavno telo. Takođe, visoki savet sudstva će biti nadležan da donosi kriterijume o izboru, napredovanju, disciplinskoj odgovornosti i razrešenju sudova.
Kao član visokog saveta sudstva zalagaću se da ovi dokumenti budu ocenjeni od strane međunarodnih tela, a pre svega Venecijanske komisije Saveta Evrope.
Što se tiče disciplinskih sankcija i disciplinske odgovornosti koja postoji u Predlogu zakona, moram da kažem da su tu, takođe, u pitanju međunarodni standardi. Jutros sam rekla da su te odredbe u potpunosti preuzete iz dokumenta koji se zove Osnovna načela za izradu sistemskih zakona, koji su upravo napisali sudije, tužioci i advokati. Ministarstvo pravde je u ovoj radnoj grupi bilo isključivo u okviru tehničkog organa.
Ovo jesu organizacioni zakoni koji će stvoriti bazu za rad pravosudnih organa. Potpuno se slažem sa vama da je potrebno izmeniti procesne zakone, kao i doneti Zakon o izvršenju i Zakon o advokaturi. Ministarstvo pravde priprema te zakone i oni će se tokom sledeće godine naći na dnevnom redu parlamenta.
Rokovi koji su predviđeni ovim predlogom zakona su rokovi koje postavlja Zakon za sprovođenje Ustava. Ministarstvo pravde je podrobno razmatralo održivost tih rokova i duboko sam uverena i tvrdim da te rokove možemo održati.
Što se tiče nacionalne zastupljenosti u Predlogu zakona o sudijama postoji, da tako kažem, pozitivna diskriminacija. Smatram da treba da se percipira nacionalna struktura i da se to uzme u obzir. Kao član Visokog saveta sudstva zalagaću se svakako da to bude ispoštovano.
Ministarstvo pravde je sarađivalo sa strukovnim udruženjima i to će i dalje činiti. Ovde je pomenuto da je u toku izrada radne verzije zakona o pravosudnoj akademiji. Možda vama ne izgleda bitno taj zakon, ali ću vam reći da je to zakon koji će opredeliti način izbora budućih sudija u Republici Srbiji i njihovu obuku. Taj zakon se upravo radi sa strukovnim udruženjima - Društvom sudija Srbije i Udruženjem tužilaca.
Prema tome, Ministarstvo pravde će i dalje sarađivati sa strukovnim udruženjima, nevezano za to da li imamo drugačije poglede na određena rešenja ili ne.
Što se tiče javne rasprave, koja je ovde pomenuta, da je bilo ili da je nije bilo, neću dalje o tome govoriti, samo ću ukazati na to da Ministarstvo pravde radi transparentno. Svi okrugli stolovi koji su postojali su zabeleženi okom kamere i može se saznati uvidom u pres-klipinge ili u priloge koji su bili na televizijskim emisijama - da li je bilo javne rasprave ili nije.
Pomenuta je ovde i odgovornost za sprovođenje zakona. Potpuno sam svesna da su ovde u više navrata doneti, takođe, organizacioni zakoni koji se tiču pravosudnih organa i pravosuđa u celini. Rekla sam da, pre nego što smo predložili ove zakone, uradili smo finansijsku konstrukciju i održivost i mogućnost sprovođenja zakona.
Kao ministar pravde u potpunosti preuzimam odgovornost da se ovi zakoni primene i sigurna sam, posle određenog vremena videćete, da će početi u Republici Srbiji da funkcioniše valjana nova pravosudna mreža, a posle određenog vremena videćete da će sudstvo biti efikasnije. Hvala vam na pažnji.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, svaki mudar političar zna da upravo od stepena nezavisnosti pravosuđa zavisi njegov položaj kao građanina.
Koliko za vreme svog mandata otvori vrata demokratizaciji institucija, toliko će njegov interes, kao građanina Republike Srbije, biti zaštićeniji. Stoga, posebna čast i zadovoljstvo mi je što je danas na dnevnom redu rasprava o zakonima koji uređuju organizaciju pravosudnih organa.
Navedeni zakoni, sa jedne strane, predstavljaju usklađivanje zakona iz ove oblasti sa odredbama Ustava Republike Srbije, a sa druge strane, donose nova rešenja koja će dovesti do suštinske reforme pravosudnih organa i doprineti povećanju njihove efikasnosti i poboljšanju kvaliteta njihovog rada.
Narodna Skupština će danas raspravljati o sledećim zakonima: Zakonu o uređenju sudova, Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima.
Sada bih vas u najkraćim crtama upoznala sa najznačajnijim rešenjima sadržanim u svakom od navedenih zakona.
Što se tiče Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o uređenju sudova predstavlja zakonsku razradu člana 143. Ustava Republike Srbije prema kome sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti, a da se osnivanje, organizacija, nadležnost i uređenje sudova uređuje zakonom.
Predlog zakona o uređenju sudova podeljen je na devet glava, i to: načela, spoljašnje uređenje sudova, nadležnost sudova, unutrašnje uređenje suda, sudsko osoblje, pravosudna uprava, obezbeđenje suda, sredstva za rad sudova i prelazne i završne odredbe.
Među načelima u Predlogu zakona treba posebno pomenuti načelo zakonitosti, koje je proklamovano i Ustavom Republike Srbije. Ovo načelo određuje da se sudovi mogu osnivati i ukinuti samo zakonom, kao i da se ne mogu osnivati privremeni, preki i vanredni sudovi.
Pored toga, sudska nadležnost se određuje samo Ustavom ili zakonom, a sud ne može odbiti da postupa u stvarima koje su mu stavljene u nadležnost.
Sledeće važno načelo jeste načelo nezavisnosti sudske vlasti, prema kome je sudska vlast nezavisna od drugih grana vlasti. Predlog zakona sadrži odredbu koja se odnosi na zabranu uticaja na sud. Posebno se naglašava zabrana uticaja korišćenjem javnog položaja ili uticaja putem sredstava javnog informisanja.
Takođe, propisano je da su sudske odluke obavezne za sve i da se mogu preispitivati samo u zakonom propisanom sudskom postupku. Načelo javnosti podrazumeva da je raspravljanje pred sudom javno i da se javnost može ograničiti samo zakonom, u skladu sa Ustavom.
Glava druga sadrži odredbe koje se odnose na spoljašnje uređenje suda. Predlogom zakona, u skladu sa Ustavom, određeno je da u Republici postoje dve vrste sudova, a to su, sudovi opšte i sudovi posebne nadležnosti. Sudovi opšte nadležnosti su: osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. A, sudovi posebne nadležnosti su: privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Viši prekršajni sud i Upravni sud.
U skladu sa navedenom ustavnom odredbom, najviši sud u Republici Srbiji je Vrhovni kasacioni sud koji je nadležan za odlučivanje o vanrednim pravnim lekovima na odluke nižih sudova.
Ovakva podela nadležnosti predstavlja normativni okvir za najracionalnije i najefikasnije uređenje i podelu nadležnosti sudova u Republici Srbiji. Predlogom zakona je određeno da su sudovi republičkog ranga, pored Vrhovnog kasacionog suda, i Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni i Upravni sud, koji se osnivaju za teritoriju Republike Srbije.
Predlog zakona predviđa da se sudske radnje mogu obavljati i van sedišta suda i to tako što se mogu održavati sudski dani u skladu sa sudskim poslovnikom. Takođe, zakon predviđa obrazovanje sudskih jedinica.
Predlog zakona, takođe, uređuje vreme preduzimanja sudskih radnji. Posebnu novinu predstavlja odredba koja se odnosi na poštovanje radnog vremena, prema kojoj su sudije i sudsko osoblje dužni da striktno poštuju radno vreme i pravila ponašanja u sudu, što će se precizno urediti sudskim poslovnikom. Pored toga, za razliku od važećeg Zakona, Predlog zakona više ne predviđa odredbu o sudskom odmoru.
Glava treća Predloga zakona uređuje nadležnost sudova, koja je suštinski izmenjena u odnosu na važeći Zakon. Osnovni sud je nadležan za suđenje za krivična dela, za koje je zaprećena kazna zatvora do 10 godina. U građanskopravnim sporovima osnovni sud je nadležan za sporove za koje se ne može izjavljivati revizija, kao i u stambenim i radnim sporovima.
Osnovni sud u prvom stepenu sudi i u izvršnim i u vanparničnim postupcima za koje nije nadležan neki drugi sud. Osnovni sud vrši i druge poslove određene zakonom, kao što su poslovi međunarodne pravne pomoći.
Viši sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koje je predviđena kazna zatvora preko 10 godina, sudi u krivičnom postupku prema maloletnicima, kao i za druga krivična dela taksativno navedena u Predlogu zakona.
Što se tiče nadležnosti u građanskopravnim sporovima, Viši sud sudi u slučaju kada vrednost spora omogućuje izjavljivanje revizije, kao i u drugim sporovima određenim zakonom.
Što se tiče drugostepene nadležnosti, ona je bitno promenjena u odnosu na nadležnost postojećih okružnih sudova. Tako da, Viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova, samo u skraćenom krivičnom postupku, određivanju mere obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku, u sporovima male vrednosti i u izvršnim i vanparničnim postupcima.
Predlog zakona predviđa obrazovanje apelacionih sudova sa nadležnošću za odlučivanje o žalbama na odluke viših i osnovnih sudova. Na ovaj način, sa jedne strane, postiže se ujednačavanje sudske prakse, a sa druge strane, rasterećivanje najvišeg suda u Republici Srbiji od odlučivanja po redovnim pravnim lekovima.
Iz navedenog se vidi da će osnovni i viši sud biti prvostepeni sudovi, sa međusobno podeljenom nadležnošću, dok će Apelacioni sud odlučivati po redovnim pravnim lekovima, osim u slučaju već navedenog izuzetka koji se odnosi na situacije kada Viši sud odlučuje u drugom stepenu, uglavnom na odluke procesnog karaktera, zatim, zbog hitnosti predmeta i kada je to opravdano, s obzirom na vrstu predmeta. Na ovaj način će se izvršiti dosledna podela na prvostepene i drugostepene sudove, odnosno formirati sud koji će odlučivati isključivo po žalbama, što nije bio slučaj u važećim zakonima. Ovakvom organizacijom izvršiće se i potrebna specijalizacija sudija i doprineti efikasnosti postupaka i boljem ostvarivanju prava građana.
Što se tiče specijalizovanih sudova, ističem da su nadležnosti privrednih i privrednih apelacionih sudova u određenoj meri izmenjene u odnosu na nadležnost postojećih trgovinskih sudova, naročito u pogledu izmeštanja registracije privrednih subjekata iz nadležnosti suda, kao i u pogledu primene zakona o privrednim društvima. Takođe, i sam naziv je izmenjen u skladu sa propisima koji uređuju privredna društva. Zakon kao nove specijalizovane sudove predviđa Upravni sud za odlučivanja o upravnim sporovima i prekršajne i Viši prekršajni sud za odlučivanje u prekršajnom postupku.
Zakonom je predviđeno da prekršajni sud, Viši prekršajni sud i Upravni sud kao sudovi republičkog ranga mogu imati odeljenje izvan sedišta u kojem trajno sude i preduzimaju ostale sudske radnje. Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda određuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština sa područja suda. Osnovni privredni sud može imati sudsku jedinicu izvan svog sedišta u kojem sudi, preduzima druge sudske radnje u skladu sa sudskim poslovnikom. Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda određuje se za teritoriju jedne ili više opština sa područja suda.
U skladu sa Ustavom Republike Srbije Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji. Vrhovni kasacioni sud odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima određenim zakonom. Vrhovni kasacioni sud će odlučivati o sukobu nadležnosti između sudova, kao i prenošenju nadležnosti sudova radi lakšeg vođenja postupaka ili drugih važnih razloga.
Pored osnovne nadležnosti, Predlogom zakona predviđena je i nadležnost Vrhovnog kasacionog suda izvan suđenja, koja se sastoji u tome da ovaj sud utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava, razmatra primenu zakona i drugih propisa značajnih za rad sudova, imenuje sudije Ustavnog suda, daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge poslove.
Predlogom zakona nisu se značajnije izmenile odredbe koje se odnose na unutrašnje uređenje suda i sudsku upravu. Novinu predstavlja rešenje da sud može imati jednog ili više zamenika predsednika suda. Propisana je mogućnost da pojedine poslove sudske uprave predsednik suda može poveriti zameniku predsednika suda i predsednicima sudskih odeljenja, što je naročito važno u sudovima koji će imati specijalizovano odeljenje.
Predsednik neposredno višeg suda ima ovlašćenja da nadzire sudsku upravu nižeg suda. Predlog zakona propisuje postupak po pritužbama stranaka ili drugih učesnika u sudskom postupku. Pored toga, predviđeno je da sudovi mogu imati sekretara suda, koje raspoređuje predsednik, a koji pomaže predsedniku suda u poslovima sudske uprave.
Glava peta sadrži odredbe koje se odnose na sudsko osoblje. Sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici, državni službenici i nameštenici koji rade na administrativnim i drugim poslovima koji se obavljaju u sudu. Predlogom zakona uređena su zvanja sudskih pomoćnika kao i ocenjivanje njihovog rada. Posebno treba istaći rešenje da sudijske pomoćnike ocenjuje predsednik suda po pribavljenom mišljenju sednice odeljenja u kome sudijski pomoćnik radi. Novinu predstavlja mogućnost sudijskog pomoćnika da izjavi žalbu na odluku o oceni Visokom savetu sudstva.
Glava šesta Predloga zakona sadrži odredbe koje se odnose na pravosudnu upravu. Novinu u Predlogu zakona predstavlja to što su poslovi pravosudne uprave podeljeni između Visokog saveta sudstva i ministarstva nadležnog za pravosuđe. Visoki savet sudstva, između ostalog, obavlja poslove pravosudne uprave koji se odnose na utvrđivanje opštih smernica za unutrašnje uređenje sudova, poslove vezane za vođenje ličnih listova sudija porotnika i sudskog osoblja i određene poslove vezane za predlaganje i kontrolu sudskog budžeta.
Važna je i odredba koja propisuje da je ništav svaki akt sudske uprave koji dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija, a da takvu ništavost utvrđuje Upravni sud.
Zadržano je i rešenje iz važećeg Zakona da sudski poslovnik kojim se propisuju unutrašnja uređenja i rad suda donosi ministar nadležan za pravosuđe, uz pribavljeno mišljenje predsednika najvišeg suda u Republici Srbiji. Primenu sudskog poslovnika nadzire, kao i do sada, ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Glava sedma sadrži odredbe koje se odnose na obezbeđenje suda. Navedene odredbe su nepromenjene u odnosu na važeći Zakon. Međutim, nevezano za to, a imajući u vidu bezbedonosne potrebe pravosudnih organa, u Ministarstvu pravde se razmišlja da se u nastavku reforme pravosuđa donese posebni zakon kojim bi se na mnogo detaljniji način zakonski uredila oblast vezana za obezbeđenje pravosudnih organa, a samim tim i detaljnije uredila pravosudna straža, čija bi se nadležnost znatno proširila u odnosu na postojeću.
Povodom odredaba glave osme Predloga zakona koje se odnose na sredstva za rad sudova, najvažnije novine sadržane su u odredbama da Visoki savet sudstva predlaže ovim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za tekuće rashode, kao i da vrši nadzor nad trošenjem tih sredstava. Na taj način se stvaraju uslovi za uspostavljanje posebnog dela budžeta koji se odnosi na pokrivanje tekućih rashoda za rad sudova, a čime se postiže određena finansijska samostalnost sudova.
Što se tiče kapitalnih investicija vezanih za rad pravosudnih organa, ova nadležnost je obaveza Ministarstva pravde kao organa državne uprave koji je dužan da se stara o obezbeđivanju uslova za rad pravosudnih organa. Kako bi se Visoki savet sudstva pripremio da u potpunosti preuzme poslove u vezi sa predlaganjem i raspoređivanjem sredstava za rad sudova, prelaznim odredbama predviđeno je da će ove poslove Visoki savet sudstva preuzeti od 1. januara 2011. godine.
Glava deveta sadrži prelazne i završne odredbe. Ovim odredbama Predloga zakona uređuje se nastavak rada postojećih sudova i organa za prekršaj do 31. 12. 2009. godine. Takođe, određuje se način i rokovi za ustupanje i preuzimanje predmeta, arhive, opreme i zaposlenih iz sudova koji prestaju da rade, u zakonom predviđene sudove.
Predviđeno je da nova organizacija sudova počne sa radom 1. januara 2010. godine. Ovi rokovi su usklađeni sa periodom za koji je potrebno izvršiti izbor sudija, a u periodu od stupanja zakona na snagu do dana početka njihove primene biće doneti podzakonski akti potrebni za sprovođenje zakona.
Na kraju ove prezentacije Predloga zakona o uređenju sudova, rekla bih nekoliko reči o izradi ovog zakonskog teksta.
Kao što je poznato, nakon donošenja Nacionalne strategije reforme pravosuđa obrazovana je komisija za njeno sprovođenje. Ova komisija je 2006. godine obrazovala radnu grupu za izradu načela koja će se primenjivati kod izrade pravosudnih zakona. Članovi radne grupe bili su nosioci pravosudnih funkcija, neki od njih članovi strukovnih udruženja, advokati. U skladu sa načelima koje je izradila pomenuta radna grupa u Ministarstvu pravde izrađena je i početna radna verzija zakona o uređenju sudova koja je krajem 2007. godine upućena Vrhovnom sudu Srbije, Društvu sudija Srbije kao i Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope.
Početkom 2008. godine pribavljeno je ekspertsko mišljenje Venecijanske komisije. Februara 2008. godine u Beogradu je održan okrugli sto u vezi sa navedenim zakonom na kome su učestvovali eksperti koji su izradili mišljenje, kao i predstavnici pravosudnih organa i Društva sudija. Eksperti Venecijanske komisije pozitivno su ocenili tekst radne verzije zakona, kao i eksperti Evropske komisije koji su boravili u Beogradu u aprilu 2008. godine.
Tekst radne verzije zakona bio je dostupan široj javnosti na veb stranici Ministarstva pravde. U međuvremenu, tekst radne verzije pretrpeo je određenu izmenu u skladu sa sugestijama Venecijanske komisije, Vrhovnog suda i Društva sudija. Početkom septembra 2008. godine u organizaciji Ministarstva pravde i Misije OEBS-a održana je stručna rasprava o izmenjenom tekstu radne verzije zakona. Nakon toga, Ministarstvo je izradilo Nacrt zakona koji je, shodno Poslovniku Vlade i važećem Zakonu o uređenju sudova, dostavljen na mišljenje nadležnim organima i Vrhovnom sudu Srbije.
Posle pribavljenih mišljenja izrađen je konačan tekst Nacrta zakona koji je upućen Vladi radi utvrđivanja Predloga zakona za Narodnu skupštinu. Neposredno pre usvajanja na sednici Vlade, na okruglom stolu, održanom 29. oktobra u Beogradu, pred najširom stručnom javnošću, u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije, izvršena je prezentacija konačnog teksta Nacrta zakona.
Sada bih par reči rekla o Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Članom 6. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, između ostalog, propisano je da sudovi i javna tužilaštva nastavljaju sa radom do usklađivanja sa Ustavom propisa koji su uređeni u njihovoj organizaciji i nadležnosti, a članom 15. da će se do 31. decembra 2008. godine uskladiti ovi zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom. Donošenje novog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava neophodno je zbog usklađivanja sa izmenama koje su predložene u Zakonu o uređenju sudova i Zakonu o javnom tužilaštvu, kao i zbog stvaranja zakonskog okvira za uspostavljanje nove mreže pravosudnih organa, kojom će se uspostaviti racionalnija teritorijalna organizacija sudova i javnih tužilaštava.
Istovremeno, predložena organizacija pravosudnih organa vodi računa da ne naruši dostupnost pravde svim građanima.
Predlog zakona u članu 2. uređuje sedišta i područja nadležnosti prekršajnih sudova. Budući da se predlaže da umesto opštinskih organa za prekršaje i veća za prekršaje nadležnost u prekršajnom postupku vrše prekršajni sudovi, neophodno je odrediti sedišta i područja nadležnosti ovih sudova.
Prema važećim propisima, u Republici Srbiji ima 173 opštinska organa za prekršaje. Prema predloženom rešenju broj prekršajnih sudova je 45, a odeljenja ovih sudova je 102. Kao parametar za određivanje broja sudova i odeljenja uzet je u obzir potreban broj sudija prema broju predmeta u radu i propisanoj normi. Pored navedenog parametra, prilikom izrade Predloga zakona, broja sudova i odeljenja sudova, korišćeni su podaci o proseku trogodišnjeg priliva redovnih predmeta i predmeta pravne pomoći, području nadležnosti suda, udaljenosti do drugog najbližeg suda, putnoj mreži, blizini granice, blizini turističkih objekata, kao i činjenice o povećanom prilivu predmeta u 2007. godini.
Takođe, uzeta je u obzir i činjenica da svaki sedmi građanin Republike Srbije godišnje pristupi organu za prekršaj. Ovom prilikom bih istakla da je naša zemlja na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima stavila rezervu upravo zbog toga što ne postoje sudovi za prekršaje, već postoje organi za prekršaje koji su deo upravne vlasti.
U vezi sa sedištima i područjima nadležnosti osnovnih sudova ističem da prema važećem Zakonu o Republici Srbiji postoji 138 opštinskih sudova, a da se ovim zakonom predlaže da postoje 34 osnovna suda, koji u najvećoj meri preuzimaju nadležnost postojećih opštinskih sudova.
U skladu sa Zakonom o uređenju sudova, u svim opštinama u kojima su postojali opštinski sudovi i odeljenja opštinskih sudova obrazovane su sudske jedinice osnovnih sudova. U navedenim sudskim jedinicama obavljaće se suđenja i svi drugi poslovi, uključujući predaju podnesaka, tužbi, žalbi, prigovora, molbi, pritužbi, poslovi overe, poslovi izdavanja uverenja i ostali poslovi u skladu sa Sudskim poslovnikom, čime će se postići da građanima, kao i do sada, bude u potpunosti omogućen pristup sudu.
Sa druge strane, predložena mreža osnovnih sudova omogućiće da mnogo veći broj sudija sudi u predmetima, budući da se sudije biraju za sud, a ne za sudsku jedinicu, čime će se postići objektivniji rad suda, pravilna raspodela predmeta, a samim tim i brže rešavanje postupaka, kao i ujednačavanje sudske prakse, zatim, izbeći će se uticaj lokalne sredine na rad sudija.
Predložena mreža osnovnih sudova u skladu je sa analizom rada dosadašnjih opštinskih sudova i prosečnim prilivom predmeta. Razlog za obrazovanje osnovnih sudova leži u tome što veliki broj opštinskih sudova ima mali priliv predmeta i mali broj sudija, tako da je neracionalno opstajanje takvih sudova.
Prilikom utvrđivanja broja osnovnih sudova i područja njihove nadležnosti, pored priliva predmeta, vodilo se računa da u svakom gradu i upravnom okrugu u Republici Srbiji bude najmanje jedan osnovni sud.
Pored toga, kao kriterijum za obrazovanje osnovnog suda uzeti su i kriterijum geografske udaljenosti, razvijenosti putne mreže, koncentracije stanovništva.
Iz tih razloga sedišta osnovnih sudova nalaze se u gradovima određenim u skladu sa propisima o teritorijalnoj organizaciji, kao i sedištu okruga, odnosno opštine gde je zbog veličine teritorije, putne mreže, odnosno sredstava komunikacije, bilo neophodno obrazovati osnovni sud.
U skladu sa stvarnom nadležnošću sudova, propisanim u predloženom zakonu o uređenju sudova, stvarna nadležnost viših sudova čije se osnivanje predlaže, kao što je već rečeno, u jednom delu se razlikuje od stvarne nadležnosti postojećih okružnih sudova, posebno kada se radi o odlučivanju po žalbama.
Što se tiče sedišta i područja viših sudova, u odnosu na postojeća sedišta i područja okružnih sudova, predloženo rešenje ne sadrži bitnije izmene u odnosu na važeći Zakon. Kako važeći Zakon o uređenju sudova, tako i predloženi Zakon o uređenju sudova, predviđa postojanje apelacionih sudova koji će rešavati u drugom stepenu o odlukama viših sudova i određenim odlukama osnovnih sudova.
Predlaže se da se osnuju četiri apelaciona suda, sa sedištima u četiri najveća grada u Republici Srbiji, odnosno u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Područja njihove nadležnosti su nepromenjena u odnosu na važeći Zakon.
U vezi sa nadležnostima Višeg prekršajnog suda i Upravnog suda, potrebno je da, zbog racionalnosti i efikasnosti u postupanju, postoje tri takva odeljenja sa sedištima u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Prilikom obrazovanja ovih odeljenja imala se u vidu neophodnost omogućavanja pristupa drugostepenom sudu građanima i smanjenju troškova koje bi građani mogli da imaju bez postojanja odeljenja.
U odnosu na Upravni sud odeljenja se formiraju i zbog činjenice da se sudska kontrola upravnih akata odnosi na akte koje donose organi jedinice teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave.
Pored navedenog, Predlogom zakona određena su sedišta i područja nadležnosti javnih tužilaštava na taj način što su upodobljena sa sedištima i područjima nadležnih sudova. Predviđeno je da nova mreža pravosudnih organa počne da radi 1. januara 2010. godine. Ovi rokovi su usklađeni sa rokovima koji su predloženi u Zakonu o uređenju sudova i Zakonu o javnom tužilaštvu, a takođe, i sa periodom u kome je potrebno izvršiti izbor nosilaca pravosudnih funkcija.
Na kraju ove prezentacije Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, dala bih, takođe, nekoliko napomena u vezi sa postupkom izrade ovog zakonskog teksta.
Ministarstvo pravde obrazovalo je radnu grupu sa zadatkom da izvrši detaljnu analizu broja sudskih predmeta po sudovima u Republici Srbiji, što bi predstavljalo polaznu osnovicu izrade nove mreže pravosudnih organa.
Tokom 2007. i 2008. godine prikupljeni su podaci svih sudova u Republici Srbiji, koji su zatim obrađeni i analizirani. Takođe, analizirani su podaci iz godišnjih izveštaja Vrhovnog suda Srbije i Republičkog javnog tužilaštva. Korišćeni su i podaci i metodologija Visokog saveta pravosuđa, koji su korišćeni prilikom utvrđivanja Predloga odluke o broju sudija koja je podneta Skupštini na usvajanje tokom 2006. godine, a zatim povučene iz procedure.
Na osnovu prikupljenih podataka stvorena je slika opterećenosti svakog suda, odnosno sudija u Republici Srbiji. Na osnovu toga se pristupilo izradi radnog teksta Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, kako bi se stvorila najracionalnija mreža pravosudnih organa.
Radna grupa pri izradi radne verzije zakona imala je u vidu, pored ravnomerne opterećenosti svih sudova, i druge važne kriterijume za određivanje sedišta i područja sudova i javnih tužilaštava. Ti kriterijumi su, pre svega, teritorijalna organizacija Republike Srbije, stepen razvoja pojedinih oblasti, geografska udaljenost i gustina naseljenosti stanovništva, razvijenost putne mreže, blizina državne granice, nacionalni sastav stanovništva i drugi kriterijumi.
U skladu sa time izrađen je prvi Nacrt zakona o sedištima i područjima, koji je naknadno izmenjen usled primedaba i sugestija koje su stigle u Ministarstvo pravde.
Iz navedenih primedbi zaključeno je da je najracionalnije rešenje za mrežu pravosudnih organa ono rešenje koje je sadržano u tekstu Predloga zakona i koje sam vam upravo iznela. Neposredno pre usvajanja Predloga zakona na sednici Vlade na okruglom stolu održanom 29. oktobra u Beogradu, pred najširom stručnom javnošću, izvršena je prezentacija konačnog teksta Nacrta zakona.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima – uređeni su pojam prekršaja, uslovi za prekršajnu odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekršajnih sankcija, sistem sankcija, prekršajni postupak i postupak izvršenja odluka.
Razlozi za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima vezani su za donošenje Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije i u skladu sa tim potrebom usklađivanja navedenog zakona sa Ustavom. Razlog za donošenje ovog zakona je i potreba usklađivanja visine novčanih kazni za prekršaje sa postojećim društvenim okolnostima.
Donošenje ovog zakona potrebno je i radi preciziranja pojedinih odredbi i usklađivanja nadležnosti prekršajnih sudova, Višeg prekršajnog suda i organa uprave nadležnih za vođenje prekršajnog postupka sa vrstom i težinom prekršaja, kao i brojem predmeta u radu.
Na kraju, htela bih da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će nakon rasprave, u načelu i pojedinostima, predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti normativni okvir za celovitu organizaciju pravosudnih organa, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i potrebama naše zemlje, a pre svega naših građana. Hvala.
(Aplauz.)

Poštovana predsednice, poštovano predstavništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, na kraju ove načelne rasprave o paketu zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu, smatrala sam za potrebno da iznesem par reči kojim bi se zaključila ova rasprava. Ovde je par puta izneto pitanje – da li je učestvovala stručna javnost i da li je uopšte bilo javne ili stručne rasprave? Mislim da je tu u pitanju zamena teze i igra reči.
Od juna 2007. godine Ministarstvo pravde, u čijem timu sam još od tada učestvovala, radilo je predano na ovim zakonima. Bilo je stručne rasprave i ta stručna rasprava nije bila samo u dva navrata, kao što je izneto, već je bila više puta.
Pošto su svi ovi zakoni, koji će sutra i prekosutra biti na dnevnom redu, deo paketa pravosudnih zakona, a to su zakon o visokom savetu sudstva i zakon o državnom veću tužilaca, upravo je izradila radna grupa u čijem sastavu su bili predstavnici pravosudnih funkcija, tužioci, advokati, a da se Ministarstvo pravde nalazilo isključivo kao tehnički organ. Tu radnu verziju Ministarstvo pravde je u potpunosti prihvatilo, sa manjim ili većim izmenama.
Takođe, organizovana je javna rasprava posle davanja ekspertize od strane Venecijanske komisije i davanja mišljenja od strane Društva sudija, Vrhovnog suda Srbije, Republičkog javnog tužilaštva i Udruženja tužilaca.
Ovom prilikom reći ću vam da je preko 65 predloga koje je Društvo sudija Srbije predložilo, Ministarstvo pravde uvrstilo u ove predloge zakona.
Nisu bile organizovane samo rasprave koje se tiču samog teksta zakona. Bile su i javne rasprave koje su se odnosile na dokument koji je, takođe, izrađen od radne grupe Komisije za reformu pravosuđa, koji se zove – Osnovno načelo za izradu sistemskih zakona.
Većina tih odredbi se nalazi upravo u ovim tekstovima zakona. Napomenuću samo da je odredbe koje se tiču disciplinske odgovornosti, koje ćete imati prilike sutra da razmatrate u okviru Predloga zakona o sudijama i Predloga zakona o javnom tužilaštvu, upravo izradila ova radna grupa.
Što se tiče javne rasprave, rekla bih da se pitanje reforme pravosuđa nalazi na dnevnom redu šire javnosti duže od osam godina. Prema tome, ne možemo da kažemo da nije bilo ni stručne ni javne rasprave.
Takođe, ovde je izneto pitanje nadležnosti sudova i javnih tužilaštva i da ta nadležnost možda nije adekvatno obuhvaćena ovim tekstovima zakona. Reći ću da je Ministarstvo pravde u potpunosti prihvatilo predlog koji je došao od samog pravosuđa. Ono što je pravosuđe predložilo da bude nadležnost osnovnih, viših i ostalih sudova, Ministarstvo pravde je u potpunosti prihvatilo.
Šta je svrha sudova? Svrha sudova je da se ostvare interesi i prava građana. Reći ću vam da su evropski standardi, što se tiče trajanja postupka, ako govorimo o građanskopravnoj materiji dve godine, ako govorimo o krivičnopravnoj materiji godinu dana. Ne možemo u ovom momentu reći da naši krivični predmeti traju godinu dana, niti da građanski predmeti traju dve godine. Nažalost, oni traju decenijama, što dovoljno govori o efikasnosti pravosuđa.
Bilo je izneto i pitanje uznemirenja javnosti. Ja ću sada, iako sam to i danas više puta učinila, reći da građani Srbije neće biti ni u jednom momentu oštećeni što se tiče pristupa sudu. Naprotiv, iz onoga što sam iznela, koncentracijom sudova i sudija u jednom sudu, duboko sam uverena da će građani brže dolaziti do pravde, jer će im se brže zakazivati ročišta i brže završavati predmeti.
Takođe, postavljeno je pitanje nacionalnih manjina. Videćete sutra kada budemo raspravljali o Predlogu zakona o sudijama da je u Predlogu preuzeta ustavna odredba koja podrazumeva pozitivnu diskriminaciju, gde je predviđeno da mora da postoji zastupljenost na onim područjima gde postoje nacionalne manjine u okviru sastava u sudu i tužilaštvu. Ono pravo nacionalnih manjina što se ostvaruje, to je, svakako, jezik na kojem će se suditi.
Ono što je zabrinjavajuće, to je da ni u jednom sudu na jugu Srbije ne postoji tumač za albanski jezik. To je nešto o čemu moramo da vodimo računa i što u budućnosti ne sme da postoji.
Postavljeno je pitanje da li je došlo do analize stanja. Jeste, Ministarstvo pravde je, kao što sam rekla, duže od godinu dana analiziralo stanje u srpskom pravosuđu, upravo zbog toga da ne bi došlo do toga da predlažemo zakone na osnovu svog utiska. Izrađeno je više analiza, a ovom prilikom ću vam napomenuti samo najvažnije.
Izvršena je analiza kaznene politike, o tome smo govorili u javnosti. Mislim da su, više-manje, poznate činjenice i zaključci do kojih smo došli u pogledu kaznene politike. Izvršena je analiza zastarelosti krivičnog gonjenja i zastarelosti pravosnažnih presuda. Znači, to su lica za koja je postojala sumnja da su izvršili krivična dela ili za koje je pravosnažno dokazano da su izvršila krivična dela, a nisu došla pod udar pravde. Negde su postojale objektivne okolnosti za to, ali mogu reći da u većini slučajeva takve okolnosti nisu postojale.
Uradili smo analizu dužine trajanja postupka. Rekla sam vam koji su evropski standardi, a reći ću vam da postoji preko 900 krivičnih predmeta koji se u Srbiji vode preko 10 godina. Sada možete zamisliti kakva je brzina dolaska do pravde i utvrđivanje materijalne istine, ako jedan krivični predmet u Srbiji traje 10 godina, a mi imamo takvih predmeta preko 900. Znam da je to pitanje i procesnih zakona i Ministarstvo pravde predano priprema i zakonik o krivičnom postupku i zakonik o parničnom postupku, koji će doprineti, pored ovih sistemskih zakona, boljoj efikasnosti pravosuđa.
Istaknuto je ovde i da su se zakoni brzo našli u proceduri. Podsetiću vas na Ustav i na Zakon o sprovođenju Ustava, koji predviđa da se pravosudni zakoni nađu u parlamentarnoj proceduri na drugoj sednici Parlamenta. Znam da je to bilo nemoguće. Kao Ministarstvo pravde, još prošle godine smo, potpuno svesni odgovornosti i te činjenice, odstupili od tog roka, upravo iz razloga da zakoni, kada ih predložimo, budu temeljno pripremljeni.
Bilo je postavljeno i pitanje suđenja u Beogradu. Potpuno sam svesna da je osnovni sud u Beogradu glomazan i da podrazumeva veliki broj sudija. Ali, šta to znači? Doći će do specijalizacije odeljenja. Imaćemo krivično odeljenje, imaćemo građansko odeljenje, u okviru građanskog odeljenja verovatno će se formirati i odeljenje za porodične sporove, izvršno odeljenje. Duboko sam uverena, kao što sam i rekla ovom prilikom, da će građani brže dolaziti do pravde i da će se ročišta brže zakazivati.
Bilo reči i o tome da li je bilo potrebno da Ustav poštujemo. Možda nisam u potpunosti saglasna sa Ustavom, u pogledu nekih odredbi koje se tiču pravosuđa, ali dok god je Ustav na snazi i dok god su zakoni na snazi, koji su izglasani u Parlamentu, a što se tiče Ustava, koji je potvrđen i na referendumu, kao predstavnik izvršne vlasti i na čelu Ministarstva pravde, u potpunosti ću ih poštovati.
Što se tiče rokova u pogledu preuzimanja predmeta, arhive, zaposlenih, videćete u prelaznim i završnim odredbama da su oni precizno postavljeni. Mi smo jako dugo i predano radili na tim rokovima, jer smo upravo svesni da se u potpunosti reorganizuje sistem. Trudili smo se da ne dođe ni u jednom momentu do zastoja u postupcima.
Što se tiče ustrojstva tužilaštva, postavlja se pitanje, pošto tužilaštvo prati ustrojstvo onako kako postoji u osnovnim sudovima, da li će to biti efikasno? Taj odgovor ću dati kroz pitanje koje ću postaviti: kakvu efikasnost sada imaju tužilaštva koja imaju samo jednog tužioca ili jednog tužioca i zamenika? Gde je tu sudska praksa i kako možemo onda na dobar način da dođemo do kvalitetnih optužnica ili zahteva za sprovođenje istrage?
Što se tiče izrade zakona, sagledavali smo iskustva koja postoje i u zemljama u okruženju i u zemljama EU ili Evrope. Reći ću vam da je trenutno u Hrvatskoj rasprava o setu pravosudnih zakona i da je u toku racionalizacija pravosudnih organa. Imala sam priliku da nedavno budem u Francuskoj, gde smo potpisali Sporazum o saradnji sa ministarstvom i reći ću vam da je isti takav slučaj u Francuskoj. Složićete se sa mnom, nažalost, da Francuska mnogo duže ima pravnu tradiciju i ustrojstvo sudova nego što smo mi, ali ipak su odlučili da je potrebno i neophodno, radi građana, da dođe do racionalizacije.
Na kraju, zaključila bih ovo svoje izlaganje činjenicom da se Ministarstvo pravde, pre nego što je predložilo zakone, potrudilo da bude sigurno u to da postoje tehnički i materijalni uslovi za pripremu zakona. Podsetiću vas da tokom prethodnih osam godina ovo nije bio slučaj. Znači, usvojeni su zakoni bez precizne finansijske analize. Vi ćete na veb stranici Ministarstva pravde pronaći finansijsku analizu. Možete videti i kako će izgledati mreža pravosudnih organa i kako će izgledati njihova nadležnost. Znači, prvi put mi imamo pripremljene tehničke uslove za primenu zakona. Hvala vam na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, dozvolite mi da izrazim zahvalnost i zadovoljstvo što sam prisustvovala raspravi u pojedinostima i načelu u ovom uzvišenom domu.
Moram da kažem da sve diskusije koje su se ovde odvijale, nevezano za to da li se radilo o Predlogu zakona ili o Poslovniku, za mene predstavljaju veliko iskustvo. Sve predloge, primedbe, sugestije i savete shvatila sam dobronamerno i trudiću se da se u svom budućem radu držim mnogih od njih.
Takođe se zahvaljujem svim narodnim poslanicima, nevezano za to iz koje su poslaničke grupe, da li iz vlasti ili opozicije, za to što su uzeli učešće i iscrpno raspravljali o odredbama svih predloga zakona. Pažljivo sam slušala sva mišljenja, bez obzira na to da li su se odnosila na odredbe Predloga zakona ili na Poslovnik, i trudila sam se da na neka od njih odgovorim odmah, a na ona koja zahtevaju vreme za davanje odgovora dobićete odgovor u pisanoj formi.
Takođe naglašavam da su mnogi amandmani koji su ovde predlagani za mene lično bili prihvatljivi, ali zbog koegzistentnosti sa pravnim sistemom i usklađenosti sa odredbama prvenstveno Ustava i zakona nisu mogli da budu prihvaćeni od strane Vlade.
Ubuduće ću se truditi da aktivno učestvujem u radu Skupštine ne samo na sednicama parlamenta, već i u radu nadležnih odbora i u radu poslaničkih grupa.
Kada su u pitanju predlozi zakona koje nameravam da uputim Skupštini, prvenstveno Vladi, pa onda Skupštini, trudiću se da se prvo održe radni sastanci sa predstavnicima poslaničkih grupa, s obzirom na to da Vlada i ja kao predlagač dajemo predlog, a konačnu odluku donosite vi; kao neko ko je predložio ove zakone trudiću se da bespogovorno poštujem svaku odluku.
Hvala vam još jednom.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, pre nego što dam obrazloženje vezano na ova prethodna tri amandmana i o trećem amandmanu o kojem sada raspravljamo, prvo moram da iznesem mišljenje da ne stoje prozivke koje su upućene na moj račun u pogledu davanja obrazloženja. To ću uvek činiti i mislim da moje držanje prethodne nedelje i ove nedelje vezano za raspravu o Predlogu zakona, u načelu i u pojedinostima, to demantuje.
Naime, svi ste imali prilike da vidite da sam u toku ove nedelje, kada smo raspravljali o pojedinostima, bila prisutna ovde, davala obrazloženja povodom amandmana i to ću i dalje činiti, to smatram svojom obavezom kao predlagača ovog zakona.
Što se tiče prvog amandmana, pozvaću se na iskustva drugih zemalja i međunarodnih organizacija, o problemu krivične odgovornosti pravnih lica, u stvari odgovornosti pravnih lica za krivična dela, citiraću stav 2. člana 26. Konvencije UN protiv korupcije, koju je ova zemlja potpisala, a ovaj parlament ratifikovao. Naime, u stavu 2. se kaže – nezavisnost je pravnih načela države ugovornice, odgovornost pravnih lica može biti krivična, građanskopravna ili upravna.
Krivičnopravna konvencija o korupciji Saveta Evrope, koju je, takođe, naša zemlja potpisala, a ovaj parlament ratifikovao, u članu 18. koji govori o odgovornosti pravnih lica, u stavu 2. kaže – svaka potpisnica će preduzeti neophodne mere kojima će obezbediti da pravno lice bude odgovorno kada je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole od strane fizičkog lica omogućeno činjenje krivičnog dela, u korist tog pravnog lica.
Preporuke grupe zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, poznatijeg kao GREKO, u Preporuci broj 18, koje su obavezne za našu zemlju, kažu – GREKO je preporučio da se donesu potrebni zakoni kojima bi se ubrzalo utvrđivanje odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Dalje kažu – pravna lica su odgovorna za krivična dela koja je u svoje ime ili za svoj račun izvršilo bilo koje fizičko lice koje se nalazi na rukovodećoj funkciji u okviru tog pravnog lica, a na osnovu ovlašćenja koje ima da predstavlja to pravno lice ili ovlašćenja da donosi odluku u ime pravnog lica ili ovlašćenja da vrši kontrolu u okviru tog pravnog lica.
Takođe, kaže se da GREKO podseća da u Republici Srbiji ne postoje zakonske odredbe kojima bi se ustanovljavala građanska, krivična ili administrativna odgovornost pravnog lica za krivična dela. To je bio razlog i potreba naše zemlje za donošenjem ovakvog zakona. Ono što smo pomenuli u obrazloženju zakona u pogledu hronologije naše pravne istorije, da je postojalo, u članu 16. samo je bilo podsećanje hronološki kako je ta oblast bila nekada uređena u našoj zemlji.
Što se tiče amandmana na član 7. stav 2, da može biti pravno lice odgovorno ako je postupak protiv fizičkog lica odbijen ili obustavljen, reći ću vam koji su to slučajevi. Kada je odbijen, to su slučajevi kada je došlo do pomilovanja ili amnestije, ili kada je utvrđena neuračunljivost fizičkog lica. Kada je postupak obustavljen to su situacije kada je nastupila smrt fizičkog lica, tj. okrivljenog, ili kada se on nalazi u bekstvu.
Daću vam plastičan primer koji će biti dovoljan dokaz u prilog tome zašto smo se odlučili za donošenje ovakvog zakona. Svi smo svedoci događaja koji se tiču zagađenja životne sredine, na primer u Pančevu, vezano za ''Rafineriju'' u Pančevu. Niko me neće ubediti da tu postoji isključivo odgovornost fizičkog lica. Hvala vam. (Aplauz.)

Prvo ću da odgovorim na poslaničko pitanje koje mi je upućeno, iako sam silom prilika naučila Poslovnik Narodne skupštine, ne mogu da vam citiram član, ali verujem da ćete moći da prepoznate koji je.
Ustavom Republike Srbije je regulisano da odluke može donositi samo sud i da se sudske odluke mogu preispitivati samo u sudskom postupku, što znači da ne mogu da budu predmet vansudske kontrole. Znam da to gospođa Radeta zna, ali to moram da naglasim zbog građana Srbije, da se ne bi stekao utisak da Ministarstvo pravde, kao deo izvršne vlasti, može da kontroliše rad sudova. Znači, Ministarstvo pravde ne može da kontroliše rad sudova.
Naime, članom 66. Zakona o uređenju sudova i članom 4. Sudskog poslovnika je regulisano da Ministarstvo pravde vrši nadzor nad postupanjem u predmetima u smislu poštovanja rokova, poštovanja po predstavkama i materijalno-finansijsko poslovanje. Shodno tim ovlašćenjima koja imamo, Ministarstvo pravde je zatražilo izveštaj o postupanju u predmetu Okružnog suda u Novom Sadu vezano za mandate SRS koji su oduzeti i dobili smo odgovor koji ću vam pročitati, da ne bih parafrazirala.
''U postupku ocene ustavnosti, rešenje Izborne komisije, ovaj sud je postupao striktno po propisima, poštujući rokove propisane u članu 54. Zakona o lokalnim izborima, kao i sva druga propisana pravila postupka predviđena tim zakonom i Zakonom o upravnim sporovima.
O postupku suda u sporovima za ocenu zakonitosti odluka ili zbog propuštanja donošenja odluka od strane skupština jedinica lokalne samouprave, nema posebnih odredbi u Zakonu o lokalnim izborima, osim onih o roku u kome se može sudu podneti žalba, pa je sud u slučajevima iz člana 49. Zakona o lokalnim izborima postupak vodio i vodi shodnom primenom odredaba Zakona o upravnim sporovima, uz striktno pridržavanje propisa Zakona o upravnom sporu, obaveznom dostavljanju žalbe na odgovor tuženoj skupštini i propisa člana 31. ZUS-a, da se tuženoj daje rok na odgovor na žalbu, odnosno tužbu, koji ne može biti kraći od osam, niti duži od 30 dana.
Sud je ovim predmetima iz člana 49. Zakona o lokalnim izborima tuženoj skupštini opštine dao rok od 15 dana za dostavu sudu odgovora na žalbu i spise predmeta, ocenjujući da je to primeren rok, a u okviru ZUS-om propisanog roka. Odredbe ZUS-a primenjuju se shodno odredbi člana 53. stava 3. Zakona o lokalnim izborima, kad god Zakonom o lokalnim izborima neko procesno pitanje nije posebno regulisano.
Inače, u ovom sudu je danas, 17. oktobra 2008. godine, izrečen i presuđen prvi predmet iz člana 49. Zakona o lokalnim izborima, a u ponedeljak, 20. oktobra 2008. godine, biće ekspedovana odluka u kojoj će biti sadržan i obrazložen stav ovog suda o meritumu ovih sporova.''
Tako da, koliko može iz ovoga da se vidi, odluka će biti ekspedovana u ponedeljak, shodno ovlašćenju Ministarstva pravde mi smo postupili, a takođe, vi ćete dobiti i pisani odgovor.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, moram da izrazim zadovoljstvo što se rasprava u Parlamentu vratila na amandmane zakona, ali, s druge strane, moram da kažem da je za mene bilo izuzetno korisna i rasprava koja je bila vezana za povrede Poslovnika.
Ministarstvo pravde priprema paket pravosudnih zakona, koji će se, nadam se, u narednom periodu naći na prvoj narednoj sednici Parlamenta, tako da je za sve ono što je juče iznošeno, možda, to pravi način da se reguliše.
Pre nego što kažem svoju ocenu vezanu za amandmane koji su podneti, moram da kažem da ću, svakako, saslušati sve predloge i primedbe koje se odnose na zakon i sve ono u šta me budete ubedili, nemam problem da prihvatim, kao predlagač zakona, ali se, svakako, neću složiti s paušalnom ocenom da su zakoni izvađeni iz fioke, da je sa njih izbrisana prašina i da su kao takvi podneti ovom parlamentu na usvajanje.
To mogu da obrazložim i činjenicama, ukoliko je potrebno, ko je radio na zakonu, koliko puta se radna grupa sastajala, koliko vremena je potrošeno, kome je upućeno na mišljenje, koji okrugli stolovi su organizovani i koliko se, povodom mišljenja i okruglih stolova, radna grupa ponovo sastajala, a potom zakoni podneti Narodnoj skupštini na usvajanje.
Dozvolite mi još jednu digresiju da vam kažem vezanu za ovaj zakon, a tiče se ljudi koji su radili na Predlogu zakona. U svom prvobitnom izlaganju, vezanom za raspravu u načelu, rekla sam da su na ovom zakonu radili naši najeminentniji profesori krivičnog procesnog prava, s jedne strane, kao teoretičari koji ovu oblast poznaju, ali, s druge strane, radili su ljudi praktičari, koji ovaj zakon svakodnevno primenjuju u praksi.
Pored imena, bez želje da izostavim bilo koga, spomenuću jedno ime koje je javnosti dosta poznato, a to je sudija Radmila Dragičević-Dičić, poznata po tome što je izrekla, uz osnovnu sankciju, oduzimanje imovine u slučaju ''Zarubica''. To je osoba koja je, zaista, kompetentna da radi na izradi ovakve vrste zakona.
Svrha zakona je oduzimanje imovine, kao što sam rekla, a rekla sam i da je u dosadašnjim propisima, Zakoniku o krivičnom postupku i Krivičnom zakoniku, regulisano oduzimanje imovine stečene krivičnim delima, ali je tražena neposredna veza.
Ovaj zakon se odnosi na celokupnu imovinu okrivljenog, što podrazumeva da ako je neko stekao imovinu čineći krivična dela, šverc cigara, duvana ili bilo kojih deficitarnih proizvoda, koji su bili, nažalost, praksa u našoj zemlji prethodnih 15 ili 20 godina, i to uložio u neki drugi posao, i ta imovina će doći pod udar.
Takođe, u čl. 2 ovog zakona, pod tačkama 6) i 7) je regulisan krug lica na koji se imovina primenjuje. To nije imovina samo vlasnika ili okrivljenog, to je imovina i lica na koga je on preneo takvu imovinu, pokušavajući da izbegne zakon. Znači, to može da bude imovina i ostavioca, i pravnog sledbenika, i trećeg lica. Pod trećim licem se smatra svako fizičko ili pravno lice.
To je bila intencija zakona. Znači, da ne oduzimamo imovinu ako je neko ukrao auto, pa da se taj auto oduzme, nego onaj ko je stekao imovinu švercom ili nekim drugim nelegalnim poslovima, uložio to u drugi posao, da i ta imovina može doći pod udar zakona.
Što se tiče rasprave povodom amandmana koji je podnet, u vezi s mogućnosti ostavljanja određene imovine onome koji dolazi pod udar ovog zakona, to je najnužnija imovina i to se odnosi na lične stvari. To je regulisano Zakonom o izvršnom postupku. Svakako da se ono što je neko ukrao ne može smatrati ličnom imovinom i najnužnijim delom i to ne spada pod zakon.
Što se tiče izvršenja rešenja, u čl. 34. Predloga zakona je regulisano kako će se izvršavati rešenja i kako se dostavlja Direkciji. Citiraću član: "Po prijemu rešenja iz stava 2. ovog člana, Direkcija odmah preduzima mere za čuvanje i održavanje oduzete imovine. Oduzetom imovinom Direkcija upravlja do pravosnažnog okončanja postupka za trajno oduzimanje imovine". Ne postoji situacija gde sud ne može da uruči rešenje Direkciji.
Dozvolite mi da se vratim na iznete tvrdnje vezane za krivično delo prodaje nepokretnosti, da pojasnim, u odnosu na raspravu od juče, pošto očigledno nije bilo jasno iz onoga što sam iznela. Krivično delo kao takvo, kao prodaja nepokretnosti, ne postoji, međutim, to ne znači da ne postoji krivično-pravna zaštita u slučaju da dođe do takvog inkriminisanog događaja. Ta krivično-pravna zaštita je regulisana u okviru drugih krivičnih dela. Prema tome, još jednom molim i apelujem da se moje reči ne izvrću i da se ne smatraju onakvim kakve ih nisam iznela.
Dozvolite mi jednu digresiju, s obzirom na to da se ovde koristi takva mogućnost, u jednoj rečenici ću reći, vezano za lica kojima je Odbor za sprečavanje sukoba interesa izrekao javne opomene. Nadam se, danas ili sutra, kada budemo raspravljali o Predlogu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, upravo ćete videti da će postojati mnogo efikasnije sankcije u slučaju da dođe do kršenja, neprijavljivanja imovine ili nepostupanja po nalozima u slučaju sukoba interesa, i da će taj zakon biti mnogo efikasniji od zakona koji sada postoji.
Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, kao što sam rekla u svom obrazlaganju zakona, prilikom izrade Predloga zakona mi smo prvenstveno imali u vidu efikasnost borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Zašto nisu sva krivična dela obuhvaćena? To ne znači da će se oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela tretirati samo ovim zakonom. Kao što sam rekla, to se već čini i omogućeno je normativnim ambijentom koji je oličen u Zakonu o krivičnom postupku i u Krivičnom zakonu.
Što se tiče amandmana narodnog poslanika Vladana Batića, slažem se da imovina može proisteći iz svakog krivičnog dela, ali, kao što sam već naglasila, tada će moći da se koriste odredbe Zakona o krivičnom postupku i Krivičnog zakona.
Uostalom, taj institut ekskluzivnosti krivičnog dela nije nepoznat. Kao što znate, nadzor nad telefonskim i drugim vrstama razgovora u Zakonu o krivičnom postupku ne tretira sva krivična dela, već određena krivična dela.
Što se tiče ovog drugog amandmana, koji je predložila narodni poslanik Đerić, krivično delo prevare prilikom prodaje nepokretnosti ne postoji u Krivičnom zakonu. Slažem se da se prilikom prodaje nepokretnosti može steći znatna korist, ali to će svakako biti tretirano kroz krivična dela koja smo predvideli ovim zakonom. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, kao neko ko je radio u tužilaštvu svakako da sam sklona, po prirodi stvari, da tužilaštvo ima veća ovlašćenja. Prilikom obrade ovih amandmana mi smo, kao Ministarstvo pravde, predložili nadležnom odboru Vlade da prihvati ovaj amandman. Međutim, nadležni odbor Vlade je smatrao da to nije moguće i takvo je mišljenje otišlo na Vladu, tako da ovaj amandman nije usvojen.
Obrazloženje zbog čega nije usvojen je - zbog toga što je u koaliziji sa Zakonom o policiji i drugim zakonima u kojima se uvode specijalizovane organizacione jedinice MUP-a, gde je potrebno mišljenje, a ne saglasnost, tj. da ne može da bude saglasnost nadležnog tužioca, tako da amandman nije prihvaćen. Ja se u ime Vlade izvinjavam zbog ovakvog obrazloženja. Hvala vam.

Poštovana predsednice, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, ja sam sa zadovoljstvom pratila raspravu o predlozima zakona koje je predložila Vlada Republike Srbije, a koje je pripremilo Ministarstvo pravde.
Na samom početku želim da se zahvalim onim poslanicima koji su prepoznali značaj donošenja ovih zakona, pre svega zbog unutrašnjeg elementa, tj. usklađivanja našeg normativnog sistema u pogledu zaštite podataka o ličnosti i efikasnijeg suzbijanja borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Drugi važan razlog, koji je, takođe, ovde istaknut, jeste i harmonizacija naših propisa sa propisima Evropske unije i olakšavanje putovanja naših građana u zemlje Evropske unije i u druge zemlje.
Smatram da sam dužna na kraju ove rasprave u načelu da dam obrazloženje povodom ovih predloga zakona. U pogledu Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti naglašavam da su u njegovoj izradi učestvovali, pored Ministarstva pravde, predstavnici relevantnih državnih institucija, kao što su: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo za telekomunikacije, predstavnici Bezbednosno informativne agencije, Vojno-bezbednosne agencije, kao i Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji. Takođe, učestvovali su i predstavnici Poverenika za informacije od javnog značaja, zatim, istaknuti profesori prava i predstavnici nevladinog sektora.
Naglašavam da je ovaj predlog zakona nastao kao rezultat usaglašavanja postojećih radnih verzija zakona o zaštiti podataka koji su izradili Ministarstvo unutrašnjih poslova, s jedne strane, i Centar za unapređenje pravnih studija, kao nevladina organizacija, sa druge strane. Prilikom izrade zakona vodilo se računa o odredbama Konvencije Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti. Takođe, Predlog zakona realizovan je iz Direktive 95/46 Evropskog parlamenta, kao bazičnog međunarodnog dokumenta koji uređuje ovu oblast.
Na navedeni zakon mišljenja su dali predstavnici Evropske komisije i Savet Evrope, koji su se pozitivno izrazili o navedenom Predlogu zakona. Ispred Saveta Evrope mišljenje je dao Grejem Saton koji je učestvovao u pisanju Zakona o zaštiti podataka Velike Britanije.
Slažem se sa izlaganjima narodnih poslanika koji su naglasili važnost donošenja zakona o zabrani diskriminacije i zakona o klasifikaciji službenih podataka.
Prvi zakon priprema Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a u pogledu zakona o klasifikaciji službenih podataka Savet za nacionalnu bezbednost doneo je zaključak kojim je naložio Vladi da pristupi pripremi ovog akta.
Povodom odredbi predloga zakona kojima se ograničava pristup određenim dokumentima povereniku ako bi se time ozbiljno ugrozio interes nacionalne i javne bezbednosti, odbrani zemlje, vođenje pretkrivičnog ili krivičnog postupka dok ti razlozi traju, ukazujem da je ta odredba u potpunosti preuzeta iz navedene Konvencije Saveta Evrope i Direktive. Takođe, ovakav stav zauzet je i u drugim međunarodnim dokumentima koji tretiraju ovu oblast.
U vezi člana 16. koji se odnosi na obradu naročito osetljivih podataka, ističem da je ova odredba u potpunosti preuzeta iz člana 8. Direktive 95/46. Ovi podaci mogu se prikupljati i obrađivati uz posebne mere zaštite i obrada mora biti posebno označena. Poverenik ima apsolutno pravo uvida i to po službenoj dužnosti. Pristanak se daje isključivo u pisanom obliku.
U pogledu sukoba nadležnosti između dva organa, naši pozitivni propisi i član 167. Ustava Republike Srbije je regulisao da odluku o tome donosi Ustavni sud. U pogledu Predloga zakona o Agenciji protiv korupcije i u vezi sa tim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka, naglašavam da je razlog za donošenje zakona obaveza koja je proistekla iz relevantnih unutrašnjih propisa, kao što je Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije koju je usvojila Narodna skupština, a u čijem usvajanju su učestvovali mnogi od prisutnih narodnih poslanika.
Član 6. Ustava Republike Srbije propisuje da se sukob interesa uređuje Ustavom i zakonom, što mi danas i činimo. S druge strane, obaveza donošenja ovih propisa ustanovljena je Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv korupcije, u čijoj ratifikaciji su učestvovali i mnogi od vas danas prisutnih. Ova obaveza proističe iz preporuke grupe država za borbu protiv korupcije i Saveta Evrope, koje su obavezne za našu zemlju.
U izradi ovog predloga zakona učestvovali su predstavnici relevantnih državnih institucija, strukovnih udruženja i nevladinog sektora, kao što je organizacija ''Transparentna Srbija''. Ekspertizu ovog predloga zakona uradio je Drago Kos, jedan od najistaknutijih stručnjaka Saveta Evrope za borbu protiv korupcije i predsednik GREKO, znači, udruženja zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope. Na okruglom stolu, na kome su prisustvovali predstavnici svih organa i organizacija koji se bave borbom protiv korupcije, gospodin Kos je javno izneo mišljenje da će ovaj zakon služiti kao primer svim zemljama koje žele da se uhvate u koštac sa borbom protiv korupcije.
Predlogom zakona regulisano je da je Agencija nezavisno i samostalno telo, koje je dužno da podnosi godišnji izveštaj o radu Narodnoj skupštini, kojoj i odgovara za svoj rad.
Kao što sam iznela u prethodnom izlaganju, tela Agencije su Odbor i direktor.
U Odboru Agencije zastupljene su sve tri grane vlasti, kao i relevantna strukovna udruženja. Predviđeni su decidirani uslovi za izbor članova Odbora. Drugi organ je direktor, koji donosi odluke o povredi ovog zakona. Njegova ovlašćenja nisu apsolutna, jer ga u tome ograničava Odbor kao kolektivni organ.
Agencija ima obavezu da proverava blagovremenost i tačnost podataka iz izveštaja o prijavljivanju imovine na osnovu utvrđenog godišnjeg plana. Agencija to čini na osnovu predstavki.
Dozvolite mi da ukažem na nadležnost Budžetske inspekcije i Državne revizorske institucije koje, takođe, proveravaju rad organa u pogledu finansija, na osnovu utvrđenog godišnjeg plana, što znači da ne proveravaju sve organe svake godine.
U pogledu kruga lica koja imaju obavezu prijavljivanja imovine, ukazujem da je to pojam koji je regulisan Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv korupcije i odnosi se isključivo na javne funkcionere.
U vezi odredbi člana Predloga zakona kojim se dozvoljava funkcioneru da može vršiti i funkciju u organu strukovnog udruženja, na primer u sportskoj delatnosti, naglašavam da samo uz saglasnost Agencije može biti član udruženja, ali ne može primati naknadu za svoj rad, a ne može učestvovati u organima upravljanja takvog društva.
U pogledu Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ističem da je razlog njegovog donošenja potreba za efikasnijom i celovitijom borbom protiv kriminala, a naročito organizovanog kriminala i korupcije. Postojećim zakonskim rešenjima, ovaj institut je teško ostvarljiv u praksi, što sam obrazložila u prethodnom izlaganju. Potreba za donošenjem ovog zakona nalazi se i u međunarodnim obavezama naše zemlje, kao što je program koji je usvojila Evropska unija u cilju pristupanja naše zemlje, kako je nazvan Evropsko partnerstvo za Srbiju.
U izradi ovog Predloga zakona učestvovali su naši eminentni profesori krivično-procesnog prava, predstavnici suda i tužilaštva koji se bave procesuiranjem krivičnih dela organizovanog kriminala, predstavnici policije i Uprave za sprečavanje pranja novca.
Na ovaj predlog zakona mišljenje su dali stručnjaci Saveta Evrope. Predlogom zakona predviđeno je da se u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova ustanovi jedinica za istragu, kao specijalizovana organizaciona jedinica ovog ministarstva, koja će raditi po nalogu nadležnog tužioca na otkrivanju i privremenom oduzimanju imovine stečene kriminalom.
Za postavljenje rukovodioca ove jedinice potrebno je pribaviti mišljenje Republičkog javnog tužioca.
Na osnovu dobrih rezultata u radu specijalizovanih organa za upravljanje oduzetom imovinom koje su ustanovljene u mnogim zemljama Evropske unije, kao predlagač zakona opredelili smo se za ovakav koncept. Razlog za to je i činjenica da upravljanje privremeno oduzetom imovinom stečenom kriminalom nije primeran zadatak sudova, te da bi ovaj način omogućio upravljanje oduzetom imovinom u cilju očuvanja njene vrednosti na način koji je predviđen Predlogom zakona.
Predlog zakona predviđa poseban postupak za privremeno i trajno oduzimanje imovine.
To je poseban postupak čija je procedura detaljno razrađena ovim predlogom zakona. Ističem da je ovaj predlog zakona isključivo procesnog karaktera.
Imovinu ne oduzima jedinica policije, već to čini isključivo sud.
Prilikom izrade Predloga zakona vodili smo računa o praksi Evropskog suda za ljudska prava i ti stavovi su pretočeni u odredbe ovog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o odgovornosti pravnih lica, naglašavam da su u njegovom donošenju učestvovali i profesori krivično-procesnog prava, predstavnici suda, tužilaštva i policije. Takođe, na ovaj predlog zakona pribavljena je ekspertiza Saveta Evrope i organizovana je javna rasprava. Donošenje ovog zakona predstavlja ispunjenje preporuka GREKO.
Međunarodne konvencije koje je, takođe, ratifikovala ova skupština predviđaju odgovornost pravnih lica. To su konvencije Saveta Evrope, kao što je i Krivično-pravna konvencija protiv korupcije i konvencije UN, kao što je Konvencija o borbi protiv korupcije i Konvencija o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
Razlog za njegovo donošenje je činjenica da se, u većini savremenih demokratski uređenih sistema, odgovornost pravnih lica institucionalizuje, a da je njegovo donošenje naročito bitno u borbi protiv privrednog i organizovanog kriminala, kao i suzbijanje monopola određenih privrednih subjekata čije odgovorno lice izvršenjem krivičnog dela pribavlja korist za pravno lice.
Na kraju bih istakla, vezano za sve ove zakone, da su članovi GREKO 13. juna 2008. godine u Izveštaju o usklađenosti za Republiku Srbiju u pogledu primene preporuka koje su ranije dali u vezi sa borbom protiv korupcije, konstatovali da je od 25 preporuka 12 delimično ispunjeno, a da je za njihovo potpuno ispunjavanje potrebno donošenje zakona koji su danas na dnevnom redu.
Takođe želim da naglasim da će Ministarstvo pravde pažljivo i detaljno razmotriti amandmane na Predlog zakona, nevezano koja ih je poslanička grupa predložila, i da će na sve amandmane koji doprinose poboljšanju odredbi ovog zakona predložiti Vladi da ih usvoji.
Hvala vam na pažnji.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, meni je čast i zadovoljstvo što imam mogućnost da vam predstavim zakone koje je predložila Vlada Republike Srbije, a koje je pripremilo Ministarstvo pravde.
Na samom početku, htela bih da vam ukažem na značaj ovih zakona, prvenstveno u stvaranju normativnog ambijenta za zaštitu podataka o ličnosti, s jedne strane, i za efikasno suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije, s druge strane.
Takođe, ovi zakoni su veoma bitni u procesu pristupanja naše zemlje EU, harmonizaciji propisa naše zemlje sa propisima EU, a naročito su značajni za ukidanje viza građanima Srbije za države EU.
U izradi svih ovih predloga zakona učestvovali su istaknuti stručnjaci iz oblasti koju ovi zakoni uređuju. Organizovano je niz okruglih stolova i od kraja prošle godine svi ovi zakoni su se nalazili na javnoj raspravi. Takođe, pribavljene su ekspertize istaknutih stručnjaka Saveta Evrope i Evropske komisije.
Na početku bih vam predstavila Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti i, u vezi s tim, Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka.
Novim ustavom Republike Srbije, u članu 42, zajemčena je zaštita podataka o ličnosti. Trenutno se u Republici Srbiji u ovoj oblasti primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998. godine, koji je donet u vreme postojanja SRJ, a primenjuje se kao propis Republike Srbije. Ovaj zakon je donet na osnovu Konvencije Saveta Evrope broj 108, o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti, iz 1971. godine, koja je u našoj zemlji ratifikovana 1992. godine.
Međutim, ovaj zakon nije realizovao ni zahteve iz direktive 9546 Evropskog parlamenta, koja se smatra bazičnim međunarodnim dokumentom u ovoj oblasti.
Takođe, zbog prenošenja nadležnosti sa tadašnjih saveznih organa na državne organe Republike Srbije, odgovarajućim propisima, nije određen državni organ koji bi preuzeo nadležnost za ostvarivanje prava po tom zakonu, što faktički znači da se zaštita na osnovu tog zakona nije ni mogla ostvariti u praksi.
Iz navedenih razloga, neophodno je da se donese novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti kojim će se urediti ovo pravo, u skladu s odredbama Ustava Republike Srbije, s jedne strane, i međunarodnim standardima, s druge strane.
Od najznačajnijih rešenja koje sadrži Predlog zakona, istakla bih da su njime precizno uređeni uslovi za obradu ličnih podataka, prava lica u vezi s obradom ličnih podataka, postupak za zaštitu prava lica i iznošenje podataka iz Republike Srbije. Predlog zakona propisuje da građani imaju određena prava u vezi s obradom podataka o ličnosti. To su pravo na obaveštenje o obradi, pravo na uvid u podatke, pravo na kopiju i pravo povodom izvršenog uvida, kao što je ispravka, ažuriranje ili brisanje podataka.
Prema Predlogu zakona, centralni organ koji se bavi zaštitom podataka o ličnosti je Poverenik za informacije od javnog značaja, čija je nadležnost proširena i na poslove nadzora nad primenom ovog zakona. Naročito bih istakla da su rešenja koja Poverenik donosi u postupku po žalbama građana konačna i obavezujuća za sve, a da, u slučaju potrebe, njihovo izvršenje obezbeđuje Vlada Republike Srbije.
Rešenje iz Predloga zakona gde je isti organ zadužen da štiti prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti poznato je i u uporednom zakonodavstvu, kao što je to slučaj u Sloveniji ili u Austriji.
Smatramo da je takvo rešenje celishodno, iz razloga što će u jednom istom organu moći da se ceni šta predstavlja pretežniji interes, da li pravo javnosti da zna određene informacije ili pravo pojedinca na zaštitu privatnosti.
Uspostavljanje organa nadležnog za zaštitu podataka o ličnosti je obaveza koja je predviđena i Dodatnim protokolom, o kome će ovde večeras biti reč. Pored toga, još jedno važno pitanje koje se Predlogom zakona reguliše jeste pitanje iznošenja podataka o ličnosti izvan Republike Srbije.
Članom 53. Predloga zakona, propisano je da se podaci iz Republike Srbije mogu iznositi u drugu državu članicu Konvencije, a u druge države koje nisu članice Konvencije – ako je obezbeđen stepen zaštite podataka u skladu s Konvencijom, a na osnovu dozvole Poverenika.
Na taj način, omogućuje se saradnja naših državnih organa i privrednih subjekata s institucijama kako zemalja EU, tako i drugih zemalja potpisnica navedene konvencije Saveta Evrope.
Dodatnim protokolom u vezi s nadzornim organom i prekograničnim protokom podataka, dopunjuje se Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka, tako što se uređuju nadzorni organi u državama, stranama ugovornicama Konvencije, odnosno Dodatnog protokola, kao i prekogranični protok ličnih podataka do primaoca koji nije u nadležnosti strane ugovornice Konvencije.
Republika Srbija je potpisala Dodatni protokol 2. jula 2008. godine, pa je stoga potrebno da, u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima, Narodna skupština donese i zakon o potvrđivanju Dodatnog protokola. Dodatni protokol je, uz navedenu konvenciju, do sada potvrdilo 20, a potpisalo još 13 zemalja članica Saveta Evrope. Kao što je već rečeno, Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti usklađen je i s ovim dodatnim protokolom.
Sada bih vam dala najznačajnije napomene o Predlogu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i, u vezi s njim, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka.
Podsetila bih vas da je Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije, koju je usvojila Narodna skupština, predviđeno da će se posebnim zakonom osnovati samostalno i nezavisno telo koje će vršiti nadzor nad sprovođenjem Strategije i Akcionog plana, vršiti koordinaciju državnih organa u borbi protiv korupcije, primenjivati propise iz oblasti rešavanja sukoba interesa i vršiti kontrolu finansiranja političkih stranaka i izbornih kampanja. Takođe, Konvencijom UN-a protiv korupcije, koju je ratifikovala naša zemlja, predviđeno je formiranje nezavisnog tela za sprečavanje korupcije.
Na taj način, ovaj zakonski predlog predstavlja ispunjenje naših međunarodnih obaveza, kao i primenu Nacionalne strategije.
Donošenjem navedenog zakona, ispuniće se i neke od obaveznih preporuka grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, telo poznato kao GREKO.
Član 6. Ustava Republike Srbije uređuje zabranu sukoba interesa i propisuje da se rešavanje sukoba interesa uređuje Ustavom i zakonom, što predstavlja i pravni osnov za donošenje Predloga zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Najznačajnije odredbe ovog predloga zakona su vezane za osnivanje, nadležnost, organizaciju i način rada Agencije za borbu protiv korupcije, pravila u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa, prijavljivanje imovine funkcionera, kao i postupak i odlučivanje u slučaju povrede ovog zakona.
Agencija se definiše kao samostalan i nezavisni državni organ, čije će najvažnije nadležnosti biti: rešavanje o sukobu interesa, vođenje registra funkcionera i njihove imovine, obavljanje poslova u skladu sa zakonom kojim je uređeno finansiranje političkih stranaka i međunarodna saradnja u oblasti borbe protiv korupcije.
Predviđeno je da su organi Agencije Odbor i direktor. Odbor Agencije će imati 9 članova, koje bira Narodna skupština, na predlog ovlašćenih predlagača. Kao ovlašćeni predlagači predviđeni su: Administrativni odbor Narodne skupštine, predsednik Republike, Vlada, Vrhovni kasacioni sud, Državna revizorska institucija, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, Socijalno-ekonomski savet, Advokatska komora i Udruženje novinara. Na taj način, biće zastupljene kako sve tri grane vlasti, tako i relevantna strukovna udruženja.
Drugi organ Agencije je direktor, koji će rukovoditi radom Agencije, donositi odluke o povredi ovog zakona i izricati mere. Predlog zakona propisuje da su uslovi za izbor direktora da ne može biti član političke stranke i da podleže istim obavezama i zabranama koje se, po ovom zakonu, odnose na funkcionere i članove Odbora agencije. Predviđeno je da se direktor bira na javnom konkursu, koji raspisuje Agencija.
Agencija će imati obavezu da podnosi godišnji izveštaj o radu Narodnoj skupštini.
Kada su u pitanju odredbe Predloga zakona koje se odnose na sukob interesa, predviđeno je da funkcioner ne može vršiti drugu javnu funkciju, izuzev po odobrenju organa koji ga je izabrao i Agencije. Takođe, propisano je da ako je funkcioner izabran na drugu funkciju suprotno ovom zakonu, kasnija funkcija prestaje po sili zakona. Pored toga, Predlog zakona predviđa koje delatnosti funkcioner može da obavlja pored vršenja javne funkcije.
Predlog zakona propisuje da je funkcioner dužan da o svakom nedozvoljenom uticaju kojem je izložen u vršenju javne funkcije, odmah obavesti Agenciju, koja o tome obaveštava nadležni organ radi pokretanja odgovarajućeg postupka. Takođe, propisana je zabrana funkcioneru kome je prestala javna funkcija da u roku od dve godine po prestanku funkcije zasnuje radni odnos ili poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koja obavlja delatnosti u vezi sa funkcijom koju je vršio, osim po dobijenoj saglasnosti Agencije, to je tzv. pantoflaš klauzula.
Naročito bih istakla odredbe o prijavljivanju imovine funkcionera. Utvrđena je obaveza za funkcionere da, u roku od 30 dana od dana stupanja na funkciju, podnesu Agenciji izveštaj o svojoj imovini i imovini određenih članove svoje porodice.
Član 45. Predloga zakona utvrđuje obaveze za funkcionere, koji će morati da podnose i vanredne izveštaje o imovini, kao i izveštaje posle prestanka vršenja javne funkcije.
Agencija će voditi registar imovine funkcionera, a podaci koji se odnose na platu i druge prihode iz budžeta, prava na nepokretnostima i prevoznim sredstvima, štedne uloge i korišćenje stanova za službene potrebe, biće javni. Podnete izveštaje o imovini funkcionera proveravaće Agencija.
Predlog zakona propisuje i mere koje se mogu izreći funkcioneru za povredu ovog zakona, a to su mera upozorenja, mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.
Agencija će imati obavezu da, kada utvrdi da je funkcioner prekršio odredbe ovog zakona, o tome obavesti nadležni organ, radi pokretanja disciplinskog, prekršajnog ili krivičnog postupka.
Kada su u pitanju kaznene odredbe, za povredu ovog zakona propisano je krivično delo neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini.
Imajući u vidu težinu ovog krivičnog dela, za njegovo izvršenje zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina, kao i pravne posledice za funkcionera koji je osuđen za navedeno krivično delo. Te posledice se sastoje u prestanku vršenja javne funkcije, odnosno prestanku radnog odnosa, kao i zabrani sticanja funkcije u roku od deset godina od dana pravosnažnosti presude. Pored toga, za povredu ovog zakona propisani su i prekršaji.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, kada će Agencija preuzeti, od Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa, zaposlene, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu.
Time se uspostavlja kontinuitet između Agencije i Republičkog odbora, tako da će Agencija u svom radu moći da koristi dosadašnju dobru praksu koju je uspostavio Republički odbor i, istovremeno, dobiti zaposlene s ogromnim iskustvom u oblasti rešavanja o sukobu interesa. Predlogom zakona se ne utiče na rad Saveta za borbu protiv korupcije, budući da to telo nastavlja rad kao savetodavno telo Vlade, u skladu sa njenom odlukom.
Na kraju bih napomenula i da su predložene izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka, samo u delu u kojem se nadležnosti RIK-a, Odbora za finansije Narodne skupštine i ministra finansija, predviđene ovim zakonom, prenose na Agenciju za borbu protiv korupcije, što je u skladu s Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije. Predlog zakona se ne bavi drugim pitanjima koja uređuje Zakon o finansiranju političkih stranaka.
Što se tiče Predloga zakona o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, postojeći normativni ambijent u Republici Srbiji, kako Krivični zakonik, tako i Zakonik o krivičnom postupku, omogućava i sada i nalaže oduzimanje imovinske koristi stečene izvršenjem krivičnog dela, ali samo pod uslovom da se dokaže neposredna veza između konkretnog krivičnog dela koje je predmet osuđujuće presude i konkretne imovinske koristi stečene tim krivičnim delom. To u praksi često nije nimalo lako i dosta je komplikovano.
Stoga je česta pojava da učinioci teških krivičnih dela, a naročito krivičnih dela za koja je sasvim izvesno da su izrazito ''profitnog'' karaktera, u manjoj ili većoj meri zadržavaju imovinsku korist koja je proizašla iz njihove kriminalne aktivnosti.
To, već na prvi pogled, nije pravično i zato se Republika Srbija opredelila da, poput niza drugih savremenih i demokratskih država koje se odlikuju vladavinom prava, usvoji adekvatno zakonodavstvo, čije će norme omogućiti efikasnije i celovitije oduzimanje imovinske koristi stečene kriminalom.
Budući da upravljanje oduzetom imovinom nije primaran zadatak sudova, Predlog zakona predviđa da se obrazuje poseban specijalizovani državni organ koji će upravljati oduzetom imovinom. Ovakvi specijalizovani organi postoje u mnogim zemljama Evropske unije, kao što su Belgija, Holandija, Velika Britanija ili Irska, i u dosadašnjem radu pokazali su vrlo dobre rezultate, čime su opravdani razlozi za njihovo ustanovljavanje.
Usvajanjem predloženog zakona postiglo bi se zadovoljenje pravila da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, a takođe bi se pribavila i značajna sredstva za budžet Republike Srbije, budući da bi oduzetom imovinom, u cilju očuvanja njene vrednosti, upravljao specijalizovani državni organ.
Predlog zakona, takođe, predviđa da se u okviru MUP-a obrazuje posebna jedinica koja bi se bavila finansijskom istragom, odnosno koja bi, u saradnji s nadležnim državnim tužiocem, radila na otkrivanju i privremenom oduzimanju imovine pribavljene krivičnim delom. Razlog za donošenje predloženog zakona je i što Evropsko partnerstvo za Srbiju, koje je usvojila Evropska unija, u cilju pridruživanja naše zemlje EU, kao kratkoročni prioritet predviđa unapređenje zakonodavstva i jačanje kapaciteta za oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delima.
Napomenula bih da su članom 2. Predloga zakona određena krivična dela na koja se odredbe ovog zakona mogu primeniti, a to su, pre svega, krivična dela s elementima organizovanog kriminala, pojedina krivična dela protiv privrede, protiv čovečnosti, kao i protiv službene dužnosti, kao što su krivična dela korupcije.
U članu 3. Predloga zakona su precizirani osnovni pojmovi, pojam imovine, određen u skladu s međunarodnim standardima koji su sadržani u međunarodnim konvencijama koje je naša zemlja ratifikovala. Nakon toga, dat je jedan od ključnih pojmova ovog zakona, a to je pojam imovine proistekle iz krivičnog dela, pod kojim se podrazumeva imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, koja je u očiglednoj nesrazmeri s njegovim zakonitim prihodima.
Reč je o celokupnoj imovini navedenih lica za koju je karakteristično da je u očiglednoj nesrazmeri s njihovim zakonitim prihodima.
Oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela može se primeniti i na imovinu ostavioca, odnosno lica protiv koga, usled smrti, postupak nije pokrenut, ili je obustavljen, a utvrđeno je, u krivičnom postupku koji se vodi protiv drugih lica, da je zajedno s njim učinio krivično delo koje predstavlja osnov za oduzimanje imovine. Na taj način, ostvaren je načelni stav da niko ne može imati korist od izvršenog krivičnog dela, što znači, ni lica koja su takvu imovinu nasledila. Predlog zakona propisuje i postupak za privremeno i tajno oduzimanje imovine. Treba naglasiti da je javnom tužiocu olakšano dokazivanje porekla imovine.
Specifičnost glavnog ročišta u kome se odlučuje o trajnom oduzimanju imovine je u tome da javni tužilac iznosi dokaze o imovini i zakonitim prihodima vlasnika, kao i o očiglednoj nesrazmeri koja postoji između njih. Nakon toga, vlasnik dobija priliku da ospori navode javnog tužioca, a što je u skladu i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.
Kako bi se imovina trajno oduzela, kako od okrivljenog, tako i od lica na koje je imovina preneta, neophodno je da okrivljeni bude pravnosnažno osuđen za jedno od krivičnih dela za koje se može voditi postupak o oduzimanju imovine predviđen ovim predlogom zakona.
U slučaju presude kojom je optužba odbijena ili je okrivljeni oslobođen od optužbe, sud može dostaviti podatke o imovini koji su prikupljeni u postupku oduzimanja imovine poreskoj upravi, radi utvrđivanja eventualnih poreskih prekršaja ili poreske utaje.
U vezi s Predlogom zakona o oduzimanju imovine pribavljene krivičnim delom, na kraju bih istakla da ovaj predlog zakona predstavlja veoma važan instrument u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i da predstavlja okvir da se učiniocima tih krivičnih dela oduzme imovina za koju ne dokažu da je zakonito pribavljena.
Na kraju, dala bih par napomena vezanih za Predlog zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Pojedini propisi bivše FNRJ, koji su doneti posle Drugog svetskog rata, kao što su Zakon o krivičnim delima protiv naroda i države, Zakon o vrstama kazni i Krivični zakonik, sadržali su odredbe o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Donošenjem Krivičnog zakonika FNRJ iz 1951. godine, prestale su da važe odredbe o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Zakonodavstvo Republike Srbije je do sada regulisalo odgovornost pravnog lica kao subjekta prekršajne odgovornosti, ili kao subjekta odgovornog za privredne prestupe. Danas je nesporno da i pravna lica mogu biti odgovorna za krivična dela. Odgovornost pravnog lica za krivična dela je novi institut u savremenom pravnom sistemu i njegovo postojanje je neophodno u borbi protiv privrednog i organizovanog kriminala.
Tekst zakona je usaglašen sa pravnim standardima sadržanim u sledećim međunarodnim dokumentima: Krivičnopravnoj konvenciji o korupciji Saveta Evrope, Konvenciji UN-a protiv korupcije, Konvenciji UN-a protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, koju je naša zemlja ratifikovala. Napominjem da donošenje ovog zakona predstavlja ispunjenje obavezne preporuke grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope.
Član 2. Predloga zakona propisuje da pravna lica, pod određenim uslovima, odgovaraju za krivična dela iz posebnog dela Krivičnog zakonika i drugih zakona. Ovom zakonskom odredbom omogućava se sveobuhvatni pristup u pogledu krivičnih dela za koja mogu da odgovaraju pravna lica, a samim tim izbegnuto je taksativno nabrajanje krivičnih dela. Predlogom zakona određeni su osnov i granice odgovornosti pravnog lica. Dakle, odgovornost pravnog lica zasniva se na krivici odgovornog lica zbog pribavljanja koristi za pravno lice.
Propisano je da se, kao glavne kazne, pravnom licu mogu izreći – novčana kazna i prestanak pravnog lica. Uslov za izricanje kazne prestanka pravnog lica je da je delatnost pravnog lica u celini ili u znatnoj meri bilo u funkciji vršenja krivičnog dela.
Prema Predlogu zakona, pravnom licu se mogu izreći mere bezbednosti, a to su: zabrana obavljanja određenih delatnosti, oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude.
Predlog zakona predviđa, kao opšti princip, da se za isto krivično delo protiv pravnog i odgovornog lica pokreće i vodi jedinstveni postupak i donosi jedna presuda. Predlog zakona, takođe, predviđa da u određenim situacijama sud može odrediti privremene mere, na zahtev javnog tužioca. Privremene mere su mere obezbeđenja u smislu Zakona o izvršnom postupku, mera zabrane obavljanja određene delatnosti i zabrana statusnih promena.
Donošenjem ovog zakona zaokružuje se krivično-pravna materija u zakonodavstvu Republike Srbije. Pored toga, dosadašnja praksa u zemljama koje imaju ovakve zakone pokazuje da je ovakav zakon neophodan u borbi protiv organizovanog kriminala, kao i da je značajan za suzbijanje krivičnih dela protiv životne sredine i mnogih drugih krivičnih dela.
Na kraju bih istakla način koji je potreban Republici Srbiji za donošenje ovih zakona. Kao što sam rekla, to je stvaranje normativnog ambijenta za zaštitu podataka o ličnosti, s jedne strane, a, s druge strane, stvaranje normativnog ambijenta za efikasnije suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije.
Želim da vam zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će, nakon rasprave u načelu i u pojedinostima, predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti uslovi i za stavljanje Srbije na belu šengen listu. Hvala.