Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ove činjenice koje ste danas izneli predstavljaju zaista ozbiljnu zabrinutost i kao ministar pravde već danas u toku dana ću tražiti da nadležna

inspekcija proveri vaše navode i sa izveštajem koji budemo dobili bićete upoznati i vi i javnost Srbije.

Želim samo da ukažem na činjenicu da mi iz Ministarstva pravde i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nismo imali problem sa utvrđivanjem bilo čije odgovornosti kod nas jednostavno važi pravilo da ćemo sankcionisati i svaku nedoslednost, svaki propust ili zloupotrebu u radu, a sa druge strane, nagrađivaćemo sve one koji pokažu određenu požrtvovanost. Kroz praksu koju smo do sada imali jednostavno se može utvrditi istinitost mojih reči. Svakako u toku dana biće upućena inspekcija. Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se svim poslanicima koji su učestvovali u današnjoj raspravi i onima koji su uložili svoje amandmane. Pokušaću da vam odgovorim na neka pitanja koja su postavljena na današnjoj sednici.

Što se tiče zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, slažem se sa određenim diskusijama, da je ovaj zakon tehničkog karaktera i drago mi je što je na današnjoj sednici postavljeno jedno šire pitanje oko stanja u zatvorima. Činjenica je da postoji velika prenaseljenost u zatvorima. Reći ću vam da je trenutna cifra osuđenih i pritvorenih lica u srpskim zatvorima 11.500, što predstavlja izvesnu zabrinutost ali, sa druge strane, u okviru Ministarstva pravde i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija trudimo se da napravimo određenu strategiju koja će doprineti rasterećenosti zatvora.

Pomenuto je ovde da je po hitnom postupku prošle nedelje upućen zakon o izvršenju krivičnih sankcija i on treba da doprinese da se barem delimično ostvare koraci koje smo predvideli u strategiji. Dosta toga smo radili na uvođenju alternativnih kazni zatvora. Otvorene su povereničke službe, zaključeni su ugovori sa brojnim gradovima u Srbiji i nadam se da će taj sistem još više zaživeti. Isto je ako govorimo o elektronskom nadzoru, kada je predviđen takav način izvršenja kazne zatvora. Takav sistem je pušten, postoje već prve odluke koje su donete s tim u vezi i očekujemo ovih dana da takve odluke počnu da se primenjuju.

Što se tiče samog zakona koji se danas nalazi pred vama, na dnevnom redu ovog uvaženog doma, on se odnosi na dve izmene. Jedna je oko ne uzimanja saglasnosti za rad u posebnom odeljenju. Činjenica je da nije baš popularno raditi u srpskim zatvorima, postoji i razlog za to. Prvenstveno se svode na razloge materijalne prirode. Zaposleni u zatvorima se nalaze u sistemu državnih službenika. Slažem se da možda nisu adekvatno plaćeni, ni u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Trudimo se da, u okviru naših mogućnosti, u pogledu finansija, njihov lični dohodak ili platu povećamo koliko god je to moguće. Druga izmena se odnosi na evidentiranje podataka o imovnom stanju. Znate i sami da Agencija za borbu protiv korupcije prikuplja takve podatke u odnosu na javne funkcionere. Ovo se ne odnosi na javne funkcionere nego na zaposlene i takvu evidenciju će činiti Uprava za izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko postoje problemi ili postoje određene sumnje, tražiće se provera od MUP i Ministarstva finansija. Složićete se sa mnom da se radi o zaposlenima koji se nalaze u jednom specifičnom režimu i treba da postoji provera za njih.

Bilo je postavljeno pitanje oko izmeštanje zatvora u Pančevu. To je u planu Ministarstva pravde i za zatvor u Pančevu i za izgradnju dela zatvora u Kragujevcu i za izgradnju potpuno novog zatvora u Medveđi. Izgradnja će biti u velikoj meri realizovana iz kredita koje smo dobili od Saveta Evrope. Očekujem da se pristupi realizaciji tokom sledeće godine.

Što se tiče Zakona o uređenju sudova, ovde je postavljeno pitanje i data kritika u pogledu hitne primene ovog zakona, ali i drugih zakona koji se odnose na pravosuđe. Na samom početku ću reći da sam vrlo obazriva po pitanju hitne primene i imam uvek u vidu kada to predlažem, ne samo za zakone, nego i za podzakonske akte, odluku Ustavnog suda koja je doneta u vezi sa jednom hitnom primenom jednog zakona. Trudim se da zaista postoje opravdani razlozi kada se traži hitna primena.

Što se tiče Zakona o uređenju sudova, slažem se sa vama da se iz obrazloženja koje smo vam podneli ne vidi to i uzimam na sebe tu odgovornost, ali pokušaću da vam objasnim. Radi se o usklađivanju sa Zakonom o budžetu i uopšte primene pravosudnog budžeta koji ne može da počne od 1. januara 2010. godine zato što ne postoje tehnička sredstva koja treba da se obezbede i na nivou Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Zašto smo predložili od 1. septembra? Razlog je u tome što želimo da uverimo sve i u narednom izveštaju Evropske komisije, a i građane Srbije, da zaista želimo da pravosudni budžet bude u rukama pravosuđa. Meni je zadovoljstvo što kao ministar pravde u tom obliku mogu da se rasteretim, ali sa svojim znanjima i iskustvom ćemo uvek stajati na raspolaganju pravosuđu. Nameravamo da predložimo i Zakon o krivičnom postupku, koji podrazumeva dodatna sredstva i pažljivu analizu u pogledu primene. U pogledu tog zakona, ali i u pogledu drugih zakona ćemo stajati na raspolaganju i Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca.

Što se tiče hitne primene u odnosu na ostale zakona, jeste nam ideja da sva ostala pitanja i sve sumnje koje postoje na postupak opšteg izbora otklonimo i da od sledeće godine Srbije stekne status kandidata.

24/1 BD/MĆ 14,05-14,10

To nije interes samo ove Vlade, to je interes građana Srbije.

Što se tiče ostalih zakona i Zakona o sudijama i Zakona o Javnom tužilaštvu i o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, ne bih se složila sa određenim primedbama da smo bežali od javne rasprave. Mislim da nismo bežali od javne rasprave i sama činjenica da se u ovom uvaženom Domu početkom decembra održala posebna sednica parlamenta govori u prilog ovoj mojoj tvrdnji.

Veoma često sam ovde čula različita tumačenja, mišljenja Venecijanske komisije. Moram da kažem da u mišljenju koje je Venecijanska komisija dala na Pravilnik o kriterijumima ili merilima za izbor ili napredovanja sudija, javnih tužilaca i predsednika sudova nigde nije stajalo pitanje intervjua. Ne kažem da to nije evropski standard. Smatram da treba da se primenjuje, ali radi pravilnog informisanja građana Srbije želim da kažem da to nije postojalo.

Ovom prilikom želim da vam pročitam deo iz izveštaja, deo iz mišljenja koje je Venecijanska komisija dala na ove predloge zakona, naročito na Predlog zakona o sudijama. "Predložene izmene i dopune regulišu pravu na pobijanje odluke Visokog saveta sudstva. Rok od 15 dana je predviđen za ulaganje takvog prigovora. Slet postupaka Visokog saveta sudstva u vezi sa prigovorom je regulisan. Stav 4. ovog predloga zakona predviđa da je odluka o razrešenju sa funkcije konačna. Navedena odredba je sama po sebi u skladu sa evropskim standardima".

Dalje se kaže: "Mogućnost da se odbije prigovor i potvrdi odluka o prestanku funkcije u svetlu načela nezavisnosti sudija koji su imali stalnu sudijsku funkciju pre opšteg izbora, održanog u decembru 2009. godine i dalje ostavlja prostora za dalju diskusiju ili čak za pravnu raspravu. Sve zavisi od pravičnog i transparentnog postupka i kriterijuma koji se primenjuje".

Kao zaključak dati su sledeći stavovi: Nacrt izmena i dopuna Zakona o Visokom savetu sudstva i Zakona o sudijama su generalno u skladu sa evropskim standardima. Nacrt paketa pravosudnih zakona je korak u napred u pravcu rešavanja dugo vođene debate u vezi sa opštim izborom sudija i javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, održanim u Srbiji u decembru 2009. godine. Nacrt dopuna člana 57. Zakona o sudijama u vezi sa mogućnošću da se razreše sudije koje su imale stalnu sudijsku funkciju i dalje ostavlja prostora za dalju diskusiju ili čak pravnu raspravu. Stalni sastav Visokog saveta sudstva bi trebalo da primeni ovaj član sa velikim oprezom i poštovanjem evropskih standarda koji osiguravaju pravičan i transparentan postupak.

To je upravo odgovor na pitanje - da li i gde je predviđen prigovor. Znači, iz ovoga što sam pročitala možete da vidite da je stav Venecijanske komisije da je u skladu sa evropskim standardima. Naravno, da ne bi ovde predlagali nešto što ne bi bilo u skladu sa Ustavom Srbije, a reč o tome ne može ni ovaj uvaženi Dom da da, niti Ministarstvo pravde nego će dati Ustavni sud, a sigurna sam da će potvrditi da je to u skladu sa Ustavom.

Što se tiče obaveze izjašnjavanja naravno da to nije voluntarizam Visokog saveta sudstva da li će nekog pozvati na razgovor ili ne, i način na koji će to činiti biće razrađen u podzakonskom aktu ili, tačnije rečeno, pravilniku o kriterijumu i merilima koji s jedne strane materijalni propis, a s druge strane i procesni propis.

Ne mogu da se složim sa izjavama da nije bilo rang liste tokom sprovođenja opšteg izbora. Prvi put za izbor sudija koji su došli iz reda saradnika su napravljene rang liste na osnovu kriterijuma koji su razrađeni u Pravilniku. Takođe, ne mogu da se složim sa određenim opaskama koje moram da kažem da služe za dnevno

političku upotrebu, da je odlučivanje bilo izmešteno iz Visokog saveta sudstva u neke druge institucije ili da se koristilo mišljenje BIA. U krajnjem slučaju, nadzor po tom pitanju je uradio i Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnostima, pa kroz njihove izveštaje može da se vidi šta je konstatovano.

Na kraju bih rekla da svi ovi zakoni trebaju da posluže tome da se otklone sve sumnje koje postoje na postupak opšteg izbora. Kao član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca nemam problem sa odlukama koje smo donosili i za koje sam glasala i nemam problem sa tim da se te odluke promene još jednom od strane nekog drugog tela. Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove načelne rasprave dala bih nekoliko uvodnih napomena o predlozima zakona koje je predložila Vlada Republike Srbije, sa predlogom da ih Narodna skupština razmatra i usvoji po hitnom postupku. Navedene predloge zakona, kao resorno, pripremilo je Ministarstvo pravde.
Dozvolite mi da predstavim zakone koji se menjaju i dopunjuju, zakone iz oblasti organizacije pravosuđa, a to su Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu pravosuđa, Zakon o Državnom veću tužilaca i Zakon o uređenju sudova.
Imajući u vidu sva otvorena pitanja koja su izneta u izveštaju o napretku Srbije za 2010. godinu, koji je pripremila Evropska komisija, a koji se odnosi na pravosudni sistem, tj. pitanje reforme pravosuđa, a pre svega na postupak opšteg izbora nosilaca pravosudnih funkcija, Ministarstvo pravde je, u saradnji sa predstavnicima Evropske komisije, razmatralo način za prevazilaženje ukazanih nedostataka u ovom procesu.
U tom cilju, nadležni organi u Republici Srbiji istakli su potpunu spremnost da se otklone sve sumnje u proces reforme pravosuđa, a naročito sumnje u postupak opšteg izbora nosilaca pravosudnih funkcija.
Prvi korak ka ispravljanju uočenih nedostataka predstavlja stvaranje normativnog okvira koji će omogućiti da se preispita ovaj proces, a pre svega da se otklone nedostaci navedeni u izveštaju koji ukazuju na nedostatak transparentnosti postupka, pravne zaštite i eliminisanje bilo kakve sumnje u politički uticaj prilikom donošenja odluka o izboru nosilaca pravosudnih funkcija.
U tom cilju, Ministarstvo pravde je, u neposrednoj saradnji sa predstavnicima Evropske komisije, izradilo predloge zakona koje uređuju organizaciju pravosuđa i izbor nosilaca pravosudnih funkcija. O predlozima zakona raspravljano je i sa članovima Venecijanske komisije Saveta Evrope.
Kao što vam je poznato, Venecijanska komisija predstavlja najviši autoritet u pogledu davanja mišljenja o ispunjenosti standarda Saveta Evrope koji se odnose na vladavinu prava, ustavno i državno uređenje, kao i nezavisnost i samostalnost pravosuđa.
U vezi sa tim, i predstavnici Evropske i Venecijanske komisije su se saglasili da su predložene izmene zakona, o kojima će danas biti reči, najbolji način da se na zakonski način, a poštujući u potpunosti ustavno uređenje Republike Srbije i vladavinu prava, izvrši preispitivanje odluka donetih u procesu opšteg izbora, a u cilju otklanjanja bilo kakve sumnje u ovaj postupak.
Dozvolite mi da se prvo osvrnem na predloge zakona o izmenama i dopunama zakona o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, budući da formiranje stalnog sastava ovih organa predstavlja osnovu za sprovođenje postupka preispitivanja odluka koje je doneo prvi sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Predloženim izmenama ova dva zakona data je mogućnost da veći broj kandidata učestvuje u postupku izbora za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz reda nosilaca pravosudnih funkcija.
Predlog zakona predviđa da, pored sednice svih sudija, odnosno kolegijuma javnog tužilaštva, status kandidata mogu da steknu i nosioci pravosudnih funkcija koje podrži najmanje 20 sudija, odnosno 15 javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca iz vrste i stepena suda ili javnog tužilaštva u kojima obavljaju tu funkciju.
Na taj način se stvaraju uslovi da veći broj kandidata može učestvovati u izbornom procesu, čime se postiže mogućnost bolje i kvalitetnije zastupljenosti nosilaca pravosudnih funkcija u ovim organima.
Pored toga, radi eliminisanja sumnje u politički uticaj na izbor izbornih članova iz reda nosilaca pravosudnih funkcija, predviđeno je da Narodnoj skupštini može biti predložen samo kandidat koji je dobio najveći broj glasova svojih kolega. U slučaju da dva ili više kandidata dobiju jednak najveći broj glasova, predlaže se kandidat koji je duže obavljao sudijsku, odnosno javnotužilačku funkciju.
Takođe, u skladu sa preporukama Venecijanske i Evropske komisije, regulisano je da se izborno pravo omogući samo nosiocima pravosudnih funkcija na stalnoj funkciji. Imajući u vidu potrebu hitnog izbora stalnog sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, predlozima zakona je predviđeno da se skrate određeni rokovi za preduzimanje izbornih radnji i određen je rok od 60 dana, od dana stupanja na snagu, da se sprovede izborni postupak.
Sada bih vam predstavila predložena rešenja u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama. Prva novina predviđena ovim zakonom je pravo prigovora koji sudije podnose Visokom savetu sudstva na odluku o prestanku sudijske funkcije. Na ovaj način daje se mogućnost Visokom savetu sudstva da još jednom preispita svoju odluku o prestanku sudijske funkcije, kako bi se omogućilo donošenje pravilne odluke.
Naravno, posle odluke po prigovoru, sudija može uložiti žalbu Ustavnom sudu na odluku o prestanku funkcije, imajući u vidu da je to pravo propisano Ustavom.
Ključne odredbe Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama su čl. 5. i 6. Članom 5. Predloga predviđa se da stalni sastav Visokog saveta sudstva, koji će se obrazovati nakon izbora članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, preispita odluku prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti bivšim sudijama koji nisu izabrani u postupku opšteg izbora.
U cilju donošenja pravnih i objektivnih odluka u postupku preispitivanja pred stalnim sastavom Visokog saveta sudstva, sudija ima pravo da se upozna sa predmetom i dokumentacijom, kao i da usmeno izloži svoje navode.
Radi deblokade postupaka pred Ustavnim sudom, predviđeno je da se svi postupci pred Ustavnim sudom okončaju stupanjem ovog zakona na snagu, a da se podnete žalbe smatraju prigovorom na odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti, o kojima će odlučivati stalni sastav Visokog saveta sudstva.
Protiv odluka stalnog sastava Visokog saveta sudstva, kojom se potvrđuje odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti dozvoljena je posebna žalba Ustavnom sudu, a što je u skladu sa Ustavom.
Takođe, data je mogućnost sudijama koje nisu podnele žalbu Ustavnom sudu da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu prigovor stalnom sastavu Visokog saveta sudstva.
Članom 6. ovog zakona predviđeno je da će se u slučaju postojanja razloga koji ukazuju na sumnju u stručnost, osposobljenost i dostojnost pojedinog sudije koji je izabran na opštem izboru, odnosno ukoliko postoje razlozi koji ukazuju na povredu postupka u donošenju odluke o izboru pojedinog sudije, stalni sastav Visokog saveta sudstva će preispitati odluke prvog sastava tog tela.
U slučaju da se u postupku preispitivanja utvrdi postojanje razloga koji ukazuju na nepravilnost odluke o izboru, stalni sastav Visokog saveta sudstva pokrenuće po službenoj dužnosti postupak za razrešenje. Na ovaj način će se omogućiti uvid u rad i donošenje odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva i time konačno otkloniti sve sumnje u postupak opšteg izbora.
U zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Javnom tužilaštvu, u delu koji se odnosi na preispitivanje odluka prvog sastava Državnog veća tužilaca sadržana su istovetna rešenja koja su predložena i u Zakonu o sudijama. Javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca omogućeno je podnošenje prigovora protiv odluka Državnog veća tužilaca, kojima su utvrđeni razlozi za razrešenje.
Takođe, predviđeno je da se svi postupci po žalbama i usmenim žalbama ustupaju stalnom sastavu Državnog veća tužilaca na odlučivanje, iz istih razloga kao što je navedeno u Zakonu o sudijama. Stalni sastav Državnog veća tužilaca može preispitati odluke prvog sastava Državnog veća tužilaca u pogledu izbora zamenika javnih tužilaca na stalnu funkciju, odnosno predloga za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju.
Pored navedenog, u Predlogu zakona o javnom tužilaštvu, kao i Predlogu zakona o uređenju sudova, predloženo je da se odloži početak primene odredaba kojima se utvrđuje nadležnost Državnog veća tužilaca, odnosno Visokog saveta sudstva u pogledu predlaganja, raspoređivanja i nadzora nad trošenjem budžetskih sredstava opredeljenih za rad javnih tužilaštva i sudova.
Prema važećim zakonima, ove nadležnosti Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva treba da vrše od 1. januara 2011. godine.
Međutim, imajući u vidu da se u ovim organima nisu stekli materijalni i tehnički uslovi za vršenje ovih nadležnosti, predloženo je da do 1. septembra 2011. godine ove nadležnosti obavlja Ministarstvo pravde.
Usvajanjem izmena i dopuna paketa pravosudnih zakona želimo da otklonimo sve sumnje u postupak opšteg izbora. Smatramo da će se na ovaj način otkloniti sve kritike koje je Evropska komisija iznela u godišnjem izveštaju po pitanju reforme pravosuđa, jer ćemo omogućiti potpuni uvid u rad prvih sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Postupak preispitivanja donetih odluka biće sproveden na način kojim će se svim zainteresovanim stranama i javnosti obezbediti uvid u tok postupka i donete odluke, čime će se stvoriti mogućnost za efikasan rad pravosudnih organa i ojačati poverenje građana u pravosuđe.
Takođe, na ovaj način želimo da, saradnjom sa predstavnicima Evropske komisije, stvorimo sve preduslove ne samo za ispunjavanje svih preduslova za dobijanje pozitivnog mišljenja za status kandidata za članstvo u EU, već i da se pripremimo za otvaranje poglavlja 23.
Izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala obezbeđuje se da poslove u kazneno-popravnom zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem, u kome je obrazovano posebno odeljenje, obavljaju zaposleni posebno edukovani za te poslove. Imajući u vidu da poslovi svakako predstavljaju visok stepen odgovornosti, stručnosti i obučenosti za rad, smatramo da je neophodno obezbediti da ove poslove obavljaju najstručniji i najiskusniji.
Pored toga, izmenama navedenog zakona precizira se i postupak provere imovnog stanja i bezbednosne provere za lica koja obavljaju ovu funkciju, odnosno poslove u izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala.
Imajući u vidu da je za evidentiranje podataka o imovnom stanju za sudije i javne tužioce nadležna Agencija za borbu protiv korupcije, u skladu sa posebnim zakonom, predviđeno je da ova lica Agenciji dostavljaju podatke predviđene tim zakonom.
Kada je u pitanju evidentiranje i provera podataka za lica koja obavljaju poslove u vezi sa radom posebnog odeljenja, upravnik kazneno-popravnog zavoda sa posebnim obezbeđenjem, u kome je obrazovano posebno odeljenje, načelnik posebnog odeljenja i lica upućena na rad u ovo posebno odeljenje, predviđeno je da će evidentiranje podataka o imovnom stanju obavljati nadležna organizaciona jedinica u sedištu uprave, a da će proveru ovih podataka po potrebi i na zahtev obavljati MUP i Ministarstvo finansija.
Ovo je neophodno, s obzirom da je reč o zaposlenima koji imaju status državnih službenika, pa je predloženo da proveru podataka o njihovom imovnom stanju obavljaju navedena ministarstva. Isto tako, precizirani su i organi koji vrše bezbednosnu proveru za sva lica koja obavljaju poslove u postupku sprovođenja ovog zakona.
Sve pomenute izmene omogućiće još efikasniju primenu Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, čije je sprovođenje do sada dalo zaista dobre rezultate.
Na kraju, još jednom bih istakla važnost svih ovih zakonskih predloga, zahvalila se na pažnji i izrazila nadu da će, nakon rasprave u načelu i u pojedinostima, predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti neophodan normativan okvir koji će omogućiti otklanjanje svih nedoumica i sumnji u proces reforme pravosuđa i opšti izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u ovoj današnjoj raspravi. Mislim da je ovo još jedan način na koji mogu da se otklone sve sumnje ili nedoumice koje postoje vezano za reformu pravosuđa.
Ovom prilikom bih iznela svoj stav, barem iz ove današnje diskusije sam videla da dosta diskutanata u stvari ne shvata šta je reforma pravosuđa. U velikoj meri reforma pravosuđa se svela na opšti izbor i zato ću se složiti sa nekim narodnim poslanicima koji su izneli ovde svoj stav da je u stvari reforma pravosuđe shvaćena kroz dijalog vezan za neizabrane sudije. Reforma pravosuđa je nešto mnogo šire od postupka opšteg izbora.
Postupak opšteg izbora može da predstavlja preduslov za dalje sprovođenje reforme, ali pod reformom se podrazumeva izmena procedure, kako izmena procedure u parničnim, tako i krivičnim postupcima ili izvršnim postupcima. Ministarstvo pravde je dosta na tome radilo i radiće i dalje.
Ovde je pomenut i Zakon o izvršenju i duboko sam uverena da će se on tokom januara naći na dnevnom redu parlamenta, a mi kao Vlada pokušaćemo da taj predlog zakona utvrdimo možda već i u toku sledeće nedelje, tako da će parlament imati dovoljno vremena da ga sagleda pre nego što bude započela rasprava.
Zatim, pod reformom pravosuđa podrazumeva se i promena organizacije rada. Pod organizacijom rada ne podrazumeva se samo promena mreže sudova, već postupanje unutar samih sudova. Čini mi se da smo dosta i na tom polju radili. Nedavno je pušten u rad program za automatsko vođenje predmeta. Reći ću vam da smo dobili međunarodno priznanje za izradu tog portala unutar sudova.
Ono što takođe potpada pod reformu pravosuđa, što je možda najteže uraditi, ali je naš cilj kome težimo i duboko sam uverena da ćemo ga dostići, to je promena svesti. Mi smo ipak zemlja u tranziciji i mnoge stvari ovde treba prilagoditi prelasku sa jednog društvenog i državnog sistema na drugi.
Osnovni ciljevi koje smo postavili u reformi pravosuđa su podizanje efikasnosti, intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i jačanje investicija kroz privredno sudstvo. Neću da kažem da smo te ciljeve sada već dostigli, ali bih rekla da smo na dobrom putu da te ciljeve dostignemo.
Kada je bila organizovana tematska sednica ovog uvaženog doma iznela sam vam rezultate koji postoje na nivou privrednog sudstva i rezultate koji postoje na nivou višeg suda u Beogradu, gde je koncentrisan najveći broj krivičnih postupaka.
Slažem se da u određenim sudovima je možda došlo do zastoja, ali duboko sam uverena da ćete se složiti sa mnom da efikasnost ne možemo sagledavati kroz rad jednog suda, već moramo sagledavati na nivou svih sudova u Srbiji. Vrlo rado ću biti otvorena za sve kritike ili sugestije i tamo gde postoje problemi kao ministar pravde ću se založiti da ih rešavamo.
Ove izmene zakona nisu rezultat samo kritika koje je Evropska komisija iznela, iako se možda to steklo kroz moj govor. Nismo mi sa Evropskom komisijom počeli da razgovaramo tek pošto je obelodanjen ili objavljen izveštaj o napretku za Srbiju, koji je usledio u novembru ove godine. Sa Evropskom komisijom mi jako dugo razgovaramo.
Imali smo nekoliko sastanaka, kako ovde u Beogradu, tako i u Briselu. Bilo je poznato i široj javnosti da je bila organizovana radna grupa koju su činili predstavnici Ministarstva pravde, sa jedne strane, zatim Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, a sa druge strane su bili predstavnici Evropske komisije.
Bilo je nekoliko pisama koje smo dobili od komesara Filea. Ovde je citirano jedno i pokušala sam da citiram drugo, gde se vidi jedan interaktivni dijalog između naših organa i Evropske komisije i rekla bih da su u svemu tome percipirani napori koje preduzimamo da pitanje reforme pravosuđa u svim svojim segmentima zatvorimo.
U ovom zakonu imali ste prilike da vidite da se rešavaju dva pitanja. Jedno pitanje je sastav VSS i Državnog veća tužilaca i način kojim smo predložili da se može steći status kandidata za izbornog člana VSS rekla bih da otklanja svaku nedoumicu ili sumnju u bilo kakvu mogućnost politizacije. Govorim o sumnji, ne govorim o stvarnom postupanju.
S druge strane je uređen postupak preispitivanja odluka. Kao član VSS i Državnog veća tužilaca sam potpuno sigurna u odluke koje smo donosili. Tim odlukama se ponosim. Neću da kažem da nije bilo propusta ili grešaka, živ čovek greši i potpuno je nemoguće tvrditi da ste bezgrešni i da niste napravili greške. Da li te greške mogu da se otklone? Mogu.
Kao što sam rekla, odluke smo donosili u skladu sa savešću, u skladu sa propisima koje smo imali pred sobom i kao član VSS nemam problem, a duboko sam uverena i ostali, da se te odluke preispitaju kroz postupak koji je predviđen zakonom. Naravno, zakon daje opšta načela za taj postupak.
Detaljnije mora da se uredi taj postupak u okviru Pravilnika o kriterijumima i merilima. To je dokument koji je, s jedne strane, procesnog karaktera, s druge strane materijalnog karaktera i taj dokument ćemo uraditi u saradnji sa predstavnicima Venecijanske i Evropske komisije. Očekujem da počnemo na tome da radimo već tokom januara.
Svesna sam da je ovaj zakon po hitnom postupku došao na dnevni red, ali sam uverena da ćete imati razumevanja za tu hitnost, obzirom da VSS i Državno veće tužilaca mora da se formira i tek po formiranju stalnih sastava kreće postupak preispitivanja.
Ovde su pomenute i primedbe ili predlozi koje je Društvo sudija iznelo. Moram da vam kažem da sam imala u vidu taj dokument, jer je poslat kako Ministarstvu pravde, tako i Venecijanskoj komisiji i mi smo ga imali na stolu kada smo razmatrali odredbe zakona koje se danas nalaze pred vama.
Bilo je postavljeno pitanje vezano za predsednike sudova. O tome ćemo u razgovoru sa Evropskom komisijom odrediti kada će se predsednici sudova birati, da li će to učiniti stalni ili sadašnji sastav VSS.
Na kraju, želim još jednom da istaknem da korake koje preduzimamo, ne preduzimamo zbog toga što je to naša puka obaveza u procesu evropskih integracija, preduzimamo radi građana Srbije, jer sve ono što mi radimo, u krajnjem slučaju, treba da se reflektuje na građane Srbije, a da li ćemo to postići ili ne, sami građani će dati svoj sud. Zahvaljujem na pažnji.

Želim da se zahvalim na organizaciji ove tematske sednice Skupštine. Mislim da je ovo pravo mesto na kojem treba da razgovaramo o reformi pravosuđa.
Reforma pravosuđa ne predstavlja samo pitanje ili korak koji treba da preduzme jedna vlada, sada Vlada Republike Srbije, ili poseban organ, kao što je Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca, već to predstavlja jednu širu temu i šire pitanje koje podrazumeva i određeni društveni konsenzus.
Tokom ove rasprave duboko verujem da ću moći da vam objasnim sve one korake koje smo mi preduzeli povodom reforme pravosuđa, zašto je reforma pravosuđa bila potrebna jer je nekad potrebno i to podsetiti, nažalost, nekad nas sećanje kratko služi, pa ne možemo da dosegnemo u prošlost i sve one razloge koji su nas nagnali da preduzmemo reformu pravosuđa i duboko sam uverena da ćemo dobiti potrebno razumevanje za to.
Što se tiče vašeg prvog pitanja, da li je Vlada spremna da zaštiti izabrane sudije, naravno da jeste i ako je Ministarstvo pravde nadležno da preduzme sve one potrebne korake da obezbedi nesmetan rad sudova, pa samim tim da zaštiti i nosioce pravosudnih funkcija, sudije i tužioce, naravno da ću za to uvek glasati, uvek podići svoj glas, preduzeti sve one korake koji su s tim u vezi potrebni.
Što se tiče otklanjanja problema, reforma pravosuđa, kao što ste i sami svesni, jedan je složen i dubok proces. Deset godina se pričalo o reformi pravosuđa. Preduzimani su određeni koraci koji su najčešće dovodili do toga da se vratimo unazad, a ne da idemo napred. Naravno da smo se u tom procesu često i spoticali i nailazili na brane.
Što se tiče Ministarstva pravde ili organa koji su sada zaduženi za preduzimanje koraka vezanih za reformu pravosuđa, naravno da smo spremni da otklonimo sve probleme i to činimo svakodnevno u razgovorima i sa Evropskom komisijom, ali i sa drugim međunarodnim organizacijama.
To nećemo činiti kao što su to neki uradili, pa su otišli u Evropu, pa sa svojim pečatom dali blanko papir da Evropa napiše šta treba da se uradi, nego mi imamo jedan kontinuirani dijalog sa Evropom u okviru naših mogućnosti i naših nadležnosti i ono što je vezano za naš mentalitet i pravni sistem, naravno da ćemo preduzeti korake. Ja ću vas podsetiti i na izjavu komesara Filea, koji je rekao da ovo predstavlja jednu novu fazu u odnosima, a ja to i smatram novom fazom u odnosima i vratićemo se i na sam početak i na ono što smo preduzimali, analizirali naše korake i shodno tome videti šta je moguće učiniti.
To smo i tokom ove godine činili, a ja ću vas podsetiti da smo dva puta imali, imali smo prvo sastavljenu radnu grupu od strane Evropske komisije, s jedne strane, a s druge strane od predstavnika Visokog saveta i Ministarstva pravde imali smo dva jako dobra sastanka u Beogradu, a potom smo imali i neke zajedničke teme, gde su prisustvovali i predsednik Vlade, a i sam predsednik države, i imaćemo prilike u narednim danima da pred ovim parlamentom i vidimo izraz tih koraka, ono što smo se dogovorili sa Evropskom komisijom, a tiče se izmena zakona i moći ćemo bliže o tome da raspravljamo.

Zahvaljujem se na pitanju. S jednim delom vaše konstatacije se slažem, ali s jednim delom se ne slažem.
Prvo, na samom početku želim da istaknem činjenicu da nije pravosuđe prepreka za dalje evropske integracije. Postoje određeni nedostaci za koje ćemo se svi zajedno truditi da ih otklonimo, naravno, u dogovoru i saradnji sa Evropskom komisijom i drugim relevantnim međunarodnim organizacijama.
Želim da vam ukažem na činjenicu, ako govorimo o godišnjem izveštaju Evropske komisije, ne samo u odnosu na Srbiju, već i na ostale zemlje u regionu, znam da vi to pažljivo čitate i analizirate, ali zbog javnosti Srbije i drugih poslanika ukazaću na delove izveštaja koji se odnose, na primer, na Hrvatsku, koji se odnose na Crnu Goru, Makedoniju, gde se upravo u tim izveštajima konstatuje da je neophodno da se u tim zemljama izvrši reforma pravosuđa.
Upravo u razgovorima koje imamo zvaničnici Evropske komisije govore da ukoliko reforma pravosuđa bude izvedena do kraja, prema preporukama koje dobijemo u Evropi, ukoliko budemo postigli određenu saglasnost i budemo se držali toga, to će biti primer na koji treba da se ugledaju i ostale zemlje. U krajnjem slučaju, to imam i napisano u pismima komesara Filea, pa ukoliko je potrebno to mogu i da citiram.
Spor koji je nastao, a sada je već dve godine od usvajanja pravosudnih zakona, znači, raspravljali smo u ovom uvaženom domu u nekoj drugoj zgradi skoro mesec dana o svim pravosudnim zakonima. Jesmo se tada sporili oko mreže sudova, i jeste vi ukazivali na to da određeni sudovi treba da ostanu, ali istine radi reći ću vam, što ste se vi i dotakli u vašem izlaganju, da je Evropska komisija upravo nama na to ukazala, da možda razmislimo da li je celishodno postojanje sudskih jedinica i da li ih treba uopšte ukloniti iz našeg organizacionog pravnog sistema.
Ne slažem se s tim. Naše obećanje prilikom predlaganja pravosudnih zakona je bilo takvo da svaki građanin Srbije, ako govorimo o parničnim postupcima, civilnim postupcima, pristupaće onoj zgradi u onom mestu u kome je do tada činio i to će i dalje tako ostati.
Naravno, to jeste jedan živi organizam i zavisno od potreba i stanja u društvu ga treba revidirati. U ovom momentu ne vidim razloga za to, ali neću da kažem da smo zatvoreni po tom pitanju. Naravno da ćemo razgovarati i dalje i zavisno od potreba naših građana truditi se da donesemo adekvatne odluke.
Takođe u javnosti se često pominjalo da je mreža sudova necelishodna. Ne bih rekla da je tako. Postoji pravosudni budžet koji se svake godine određuje. U okviru Zakona o budžetu vi imate sve te cifre i predloge pred sobom i može se videti da pravosudni budžet nije povećan u odnosu na prethodne godine. Možda je on nešto manji, što nam kao državi možda i nije u redu u momentu kada smo započeli najveću reformu u istoriji pravosuđa, ali svakako da se troškovi nisu povećali.
Bilo je istaknuto u izveštaju Evropske komisije, i to ste pomenuli, oko funkcionisanja sudskih jedinica i bezbednosti predmeta. Mislim da taj deo nije dovoljno dobro sagledan. U svojim razgovorima koje sam imala sa ambasadorom Evropske komisije u Beogradu, a i sa zvaničnicima iz samog Brisela, pozvala sam ih da posete jednu sudsku jedinicu i da vide kako uopšte funkcioniše jedna sudska jedinica, da vide da se tu uopšte ne postavlja pitanje bezbednosti predmeta, jer sami predmeti stoje u sudskim jedinicama.
Stoje iz nekoliko razloga. Jedan od bitnih razloga je mogućnost uvida u predmet. Ukoliko bi on stajao u sedištu Osnovnog suda, onda bi advokati morali da odlaze do samog mesta gde se nalazi sedište, već se nalazi u sudskim jedinicama. Neki od njih su me zamolili da to napišemo, ali verujem da će u sledećem izveštaju to biti konstatovano. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se na konstruktivnosti. Kao što sam rekla, nismo zatvoreni za sva pitanja, pa ni po tom pitanju. Što se tiče iskrenosti, nemam problem da priznam, kad god je potrebno da revidiramo svoj stav ili da određena pitanja rešavamo. U meni u tom pogledu uvek imate sagovornika.
Jeste jedan od ciljeva reforme bio, ako ih onako raščlanimo, da postoji pravo na prirodnog sudiju i to se ne rešava samo pravosudnim zakonima, već se rešava određenim aktima koja se tiču funkcionisanja same organizacije unutar suda.
Tu je sudski poslovnik jedan od najvažnijih dokumenata. Donosili smo ga u momentu kada su sudovi tek trebali da funkcionišu i sada vidimo određene stvari koje treba dopuniti ili promeniti. Sudski poslovnik donosi ministar pravde, ali uz saglasnost predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Sa predsednicom smo u par navrata pričali o tim potrebama i neće nam biti problem da menjamo.
Nama su jako bitne informacije koje se tiču funkcionisanja i sudova i sudskih jedinica. Naravno, one se mogu dobiti dvojako. Mogu se dobiti unutar samog suda, ali mnogo su značajniji impulsi koji dolaze izvan suda, od samih građana i od advokata koji tim sudovima pristupaju.
Vrlo mi je zanimljivo ovo što ste rekli vezano za Bačku Topolu. Naravno da ćemo proveriti. Koliko je meni poznato, ta sudska jedinica nije udaljena u velikoj meri od samog sedišta suda, oko 40 km. Reper nam je bio negde 50 km.
Da li će ta sudska jedinica da funkcioniše na nivou sudećih dana ili na nivou sudskog odeljenja, s obzirom da se radi o Vojvodini, gde postoji jako dobra mreža puteva, ne vidim razloga zašto ta sudska jedinica ne bi funkcionisala na nivou sudskih dana i zašto sudije iz sedišta suda ne bi odlazili u tu jedinicu da sude.
Mi smo tokom cele ove godine kontrolisali na koji način je primenjen sudski poslovnik. Tu je podeljena nadležnost između Ministarstva pravde i Vrhovnog kasacionog suda. Naravno da smo te svoje provere i izveštaje usklađivali, pa i po ovom konkretnom primeru ćemo proveriti i truditi se da rad te sudske jedinice bude usaglašen sudskom poslovniku. Zahvaljujem.

Volela bih da mi je jasno pitanje, ali pokušaću da vam odgovorim, imate pravo i na potpitanje, pa ćemo možda razjasniti.
Reforma pravosuđa je bila potrebna i to nije samo naše mišljenje, nego je i mišljenje međunarodne zajednice. Podsetiću vas i na izveštaje koje je ranije davala Evropska komisija o napretku, gde je upravo konstatovano da je neophodno da se reforma pravosuđa izvrši. U krajnjem slučaju, sećam se i nekih vaših izjava, koje su bile po pitanju vezanom za reformu pravosuđa.
Sve što smo preduzimali pokušali smo na najbolji mogući način da uradimo. Naravno da je ovo složen proces, dugotrajan proces i ne možemo da očekujemo da posle par meseci imamo velike rezultate reforme. Mi već imamo rezultate reforme pravosuđa i mislim da je tokom ove godine celokupna javnost Srbije mogla da vidi te rezultate.
Navešću samo nekoliko primera. Imamo osuđujuće presude za lica koja su u javnosti apostrofirana kao nosioci kriminalnih aktivnosti, a čiji postupci su se u Srbiji vodili čak i desetine godina.
Imamo odluku o prvom monopolu. Mogu da kažem da je to istorijska odluka, koju nažalost ranije srpsko pravosuđe nije moglo da takvu odluku iznađe. Upravo to govori u prilog da nema nezaštićenih. Svako onaj koji je činio kriminalne aktivnosti u Srbiji, za koje postoje valjani dokazi, pokrenuće se postupak, i duboko sam uverena da će oni ugledati i svetlost dana i svetlost kroz sudsku proceduru.
Nije mi baš poznato, vezano za primer vaš koji ste naveli za sudiju koji je izabran, a koji je donosio određene odluke, vezane za centre za "Puteve Vojvodine", nisam baš najbolje razumela to vaše pitanje, ali kao što sam rekla, mislim da ćete moći to da razjasnite kroz vaše potpitanje.
Što se tiče vaše insinuacije, moram da kažem za određivanje stranačkih spiskova i uloge određenih ljudi, upravo ova reforma pravosuđa je išla u prilog tome da se politički uticaj minimalizuje, ili da se isključi. Svi oni zakone koje smo donosili, upravo su se odnosili na stvaranje pretpostavki, da ne postoji politizacija unutar srpskog pravosuđa.
Sećam se vaše diskusije kada smo ovde usvajali Zakon o pravosudnoj akademiji, kada ste vi mislili da sudije treba ponovo da prolaze kroz određen škole, pa evo sada se pokazalo da šta Zakon o pravosudnoj akademiji u stvari znači. Znači da niko ubuduće u Srbiji neće moći da bude postavljen, ukoliko ne bude prošao kroz obuku pravosudne akademije.
Što znači, da mora da završi pravosudni fakultet, ima odgovarajuću obuku unutar suda, ili nekog drugog organa, prijavi se na pravosudnu akademiju i tek pošto prođe odgovarajuću obuku i položi test može da bude raspoređen u neke od sudova u Srbiji.
To upravo govori da ne može ubuduće da bude ni pretpostavke o bilo kakvoj politizaciji sudstva u Srbiji. Zahvaljujem.

Gospodine Iliću, mogu da vam obećam da ni protiv vas, ni protiv bilo kog drugog građanina Srbije ne može da se pokrene postupak ukoliko za to ne postoje dokazi. To pokretanje postupka ne zavisi ni od čije želje ili ličnih afiniteta, nego zavisi od toga da li protiv nekog postoje dokazi ili ne postoje.
Što se tiče ovog drugog dela koji ste naveli, da su određene sudije možda imenovane ponovo, iako za njih postoje sumnje koje se tiču njihove stručnosti, sposobnosti ili dostojnosti. Rekli smo da nemamo problem da preispitamo sve odluke koje su Visoki savet sudstva ili Državno veće donosili.
Niko nije amnestiran za svoj prethodni rad. Potpuno smo sigurni u odluke koje smo donosili. Smatramo da su one valjano učinjene kroz jedan postupak koji je predviđao zakon, i ako govorimo o Visokom savetu sudstva i ako govorimo o Državnom veću tužilaca.
Ovom prilikom pozivam svu stručnu javnost, pozivam i građane Srbije, a pozivam i vas, da ukoliko imate bilo kakvih podataka koji mogu da se tiču stručnosti, dostojnosti ili osposobljenosti sudija i tužilaca koji se sada nalaze u pravosudnom sistemu Srbije, da te podatke dostavite Visokom savetu sudstva ili Državnom veću tužilaca, a mi ćemo vrlo rado to kroz postupak utvrđen zakonom proveriti. To mogu da vam obećam kao član Visokog saveta sudstva.

Ne znam da li ću moći da vam odgovorim sve u ovom vremenu koje je predviđeno za moj odgovor, ali svakako da ću podsetiti i kroz vaše pitanje se u stvari i vidi jedna od svrha reforme pravosuđa, a to je isključenje bilo kakve mogućnosti za politizaciju.
Godine 2001, kada sam došla u Ministarstvo, zatekla sam tada zakon koji je predviđao da ministar pravde predlaže sudije. U istom tom zakonu, na osnovu tog predloga je 13 sudija razrešeno 1999. godine. Svi se sećamo toga i sećamo se kakvu je to polemiku izazvalo u stručnoj javnosti. Većina od njih su, na svu sreću, ponovo se vratili. Neki od njih su se vratili u pravosudni sistem Srbije i nastavili tamo da obavljaju svoje dužnosti.
Tada je postojala zvanična kvota, koja naravno nije bila formulisana kroz zakonske akte, ali svakako su se kruto držali tadašnji politički akteri toga da se sudije predlažu po kvotama koje su činile stranke tadašnje vlade, gde je svakoj stranci pripadalo 30% od predloga koji su se utvrđivali.
Nažalost, i to ću otvoreno da kažem i priznam, i 2001. godine, kada smo po tadašnjem zakonu predlagali neke sudije, došli smo na Odbor za pravosuđe i određene stranke koje su predstavljale Odbor za pravosuđe su nastavile u tom maniru da rade, pa nije bilo zvaničnog predloga u odnosu na neke sudije, već su se predlagale na samom Odboru za pravosuđe. Nadam se da će moći da se sete toga.
Bilo je različitih grupa i različitih kriterijuma po kojima smo se vodili kada smo donosili odluku da li će neko biti u pravosudnom sistemu Srbije ili ne. Osnovni kriterijumi koji su nas rukovodili, što je objavljeno u "Službenom glasniku", o čemu se ovde više puta pričalo, su stručnost, dostojnost ili osposobljenost.
Pošto je to više zanimalo javnost sa generalne strane, a vrlo malo ih je zanimalo kako to u stvarnosti izgleda, a moglo je da se vidi kroz postupak koji je nedavno vođen pred Ustavnim sudom Srbije, gde su javnosti bili predočeni konkretni slučajevi i gde je predstavnik Visokog saveta sudstva iznosio argumentaciju koju smo koristili, a sudija koji nije izabran mogao je da iznese svoje argumente na to.
Sami ste ukazivali da javnost Srbije nije toliko zanimalo, ali donela sam ovde neke primere pojedinačne odluke koju je Visoki savet sudstva pisao u pogledu neizabranih sudija. Neću navoditi imena, ali za jednog od njih ću reći, bio je sudija Okružnog suda u Beogradu, nadam se da će u postupku revizije javnost biti prisutna kada budemo pozivali tog sudiju, izneću vam da je bio osuđen po dva osnova.
Bio je sudija Okružnog suda i imao je dve pravnosnažne odluke. U prvom predmetu presudom je proglašen krivim zbog krivičnog dela klevete na 80.000 dinara. Ova presuda u odnosu na tog sudiju bila je preinačena presudom Okružnog suda u Beogradu, gde je uvažena žalba okrivljenog tj. sudije i njegovog branioca i protiv njega odbijena je optužba za navedeno krivično delo.
Međutim, u drugostepenoj odluci je navedeno da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da se optužba odbija zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.
Po drugom osnovu je taj isti sudija osuđen za krivično delo ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira i izrečena mu je kazna rada u javnom interesu u dužini od 360 časova, s tim da u toku jednog meseca može trajati 60 časova i određeno je da bude obavljeno za vreme od šest meseci.
Naravno, ima i negativne rezultate rada, što govori o njegovoj osposobljenosti, ali mislim da nije potrebno da vas sada zamaram u tom pogledu.

Da najzad razjasnimo pitanje usvajanja zakona i davanja mišljenja od strane Venecijanske komisije. Taj Predlog zakona, u stvari radna verzija zakona je poslata još 2008. godine i u njoj je zaista stajalo da status kandidata za Visoki savet sudstva se može steći ukoliko takvog kandidata podrže svojim potpisom 10 sudija.
Radi pravilnog informisanja javnosti Srbije sada ću pročitati mišljenje Venecijanske komisije u tom pogledu. Kaže ovako – izbori u kojima je nekom licu omogućeno da bude kandidat na osnovu samo 10 potpisa predlagača potencijalno bi mogli dovesti do toga da se pojavi veoma mali broj kandidata, pa bi bilo moguće da neko dobije najveći broj glasova, a da taj broj glasova u suštini ne odražava naročito visok procenat ukupnog broja glasova.
To nas je opredelilo da u Zakonu o Visokom savetu sudstva bude predloženo samo na osnovu sednice kolegijuma. Uvažavamo sadašnje mišljenje Evropske komisije. Verovatno će taj broj biti veći, ne 10 sudija, nego veći broj. Kao što sam rekla, vodimo razgovore. Nismo dali blanko papir Evropskoj komisiji da nam napiše svoje uslove, već diskutujemo o tome i narednih dana će se ti zakoni naći pred parlamentom.

Zahvaljujem se na pitanju, ali moram da kažem da me je pitanje podsetilo na nešto što nas je moj uvaženi profesor Oliver Antić, koji je član vaše stranke, učio još dok smo bili na studijama, kada ne znate kako da protumačite, onda pribegnite ciljanom tumačenju. Tako da ste vi pribegli tome da je reforma pravosuđa bila neuspešna i da smo uradili veliku brljotinu i shodno tome ste i prilagodili vaše pitanje.
Nismo sakrili pismo od komesara Filea i Reding, upućeno vlastima. To pismo se našlo u javnosti tako što je Ministarstvo pravde, prema zahtevu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pismo dalo zainteresovanim strankama. Prema tome, pismo se nikako nije volšebno našlo u javnosti, kako su određeni mediji pokušali da predstave, već na osnovu poteza Ministarstva pravde.
Ovog puta još jednom ponavljam da se pismo našlo u javnosti tako što ga je Ministarstvo pravde dalo. Da smo hteli da ga sakrijemo ne bi ga ni davali.
Zašto ranije to nije urađeno? Upravo zbog toga što je bilo ukazano od strane Evropske komisije da razgovori teku, da su u toku i da treba da sačekamo ishod tih razgovora, a onda da javnost obavestimo o tome.
Međutim, radi pravilnog informisanja javnosti, ja ću i ovom prilikom reći, iako smo oba pisma dostavili, i jedno i drugo, da postoji pismo koje je upućeno 27. jula 2010. godine. Pa kao što ste i vi učinili i ja ću citirati to pismo, gde se u jednom delu kaže ovako – dozvolite mi da naglasim da cilj Evropske komisije nije da ugrozi do sada postignute rezultate u procesu reforme pravosuđa.
Naprotiv, Komisija je želela da u svojim budućim izveštajima potvrdi napredak važne reforme, ukoliko ona bude sledila do sada utvrđene smernice. Štaviše, predstavljala bi primer koji bi trebalo slediti u regionu.
Prema tome, mi ćemo otići ka ovome i budući potezi koje budemo učinili biće usmereni na otklanjanje svih nedostataka koji su percipirani u procesu reforme pravosuđa, ali da bi građanima Srbije obezbedili pravo na pravično suđenje i pravo na fer suđenje.
Što se tiče vašeg pitanja vezano za zaključak Vlade, koji je donet u pogledu neizabranih sudija, potpuno je tačno da je u zakonima ustanovljeno da oni imaju pravo na isplatu plate u visini od šest meseci. Međutim, razgovori koje smo imali u okviru radne grupe sa Evropskom komisijom, rekla sam malopre ko su bili predstavnici u toj radnoj grupi, jedan od zaključaka je bio da je potrebno da se njima isplaćuje nadoknada dok traje postupak pred Ustavnim sudom.
U zakonima koji će se, nadam se, kao što sam rekla, uskoro naći pred vama, mi ćemo pokušati da ih napišemo tako da se vidi da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca ne beže od odgovornosti. Naprotiv, preuzimaju odgovornost na sebe pošto za ovih godinu dana Ustavni sud nije uspeo da reši te predmete i naravno da su celokupna javnost Srbije i građani Srbije opterećeni time, i kao što sam rekla, da preuzmemo odgovornost i da to pitanje privedemo kraju.

Kao član Visokog saveta sudstva, želim da ukažem još jednom na činjenicu da su sudije u Srbiji birane na osnovu tri kriterijuma - stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti, i da je to jedino što nas je rukovodilo i prilikom izbora sudija i njihovog napredovanja.
Pomenuli ste ovde, vezano za Savet Evrope i jedan deo Saveta Evrope, Komitet ministara. Ja ću vam sada citirati izveštaj koji smo dobili od Saveta Evrope, koji je urađen 19. avgusta ove godine, znači, od Generalnog sekretarijata, pa da ne bi bilo da interpretiram, pročitaću vam određene delove iz ovog izveštaja.
Naime, kaže se na strani 10 – u srpskom pravosuđu ima malo poverenja javnosti u sudski i tužilački sistem, te je reforma bila neophodna. Široka javnost veruje da postoji duga istorija zloupotreba i pravosudnih grešaka u sudskom pravosuđu, kao i da je ono podložno neprimerenim političkim uticajima. Zahtevi društva za sprovođenje pravosudne reforme veoma su izraženi. Pored toga, pređašnji sistem bio je rđavo struktuiran i nije bio istinski funkcionalan. Stoga je u mnogim aspektima bila neophodna reforma.
Zatim, pravosudna reforma u Srbiji je složen zadatak. Ministarstvo pravde je uložilo značajne napore i intenzivno radi na sprovođenju Nacionalne strategije za reformu pravosuđa, koju je ova Skupština usvojila 2005. godine, podsećam vas. Zzatim, Ministarstvo je stavilo do znanja da su predložene reforme sveobuhvatne, a usled potrebe da se mnoge reforme brzo primene, prilično je neminovno da su se možda dogodile neke greške.
Međutim, Ministarstvo pravde je izrazilo spremnost da se pozabavi problemima koji proističu iz okvira primene reforme. Zatim, na strani 11. zaključuje – iako su u javnosti političari podržali početnu ideju reforme, sama primena reforme, posebno opšti izbor sudija, izazvala je veliku pometnju u srpskom društvu u celini, kao i u redovima pravosuđa.
Mada nema nikakve sumnje u to da se srpske vlasti suočavaju sa znatnim izazovima u svom nastojanju da sprovedu reformu, one bi trebalo da nastave da ulažu napore kako bi se identifikovala rešenja koja će služiti ostvarivanju konačnog cilja reforme, funkcionalnijem pravosuđu koje će biti u skladu sa očekivanjima šire javnosti, kao i standardima Saveta Evrope, koje je Srbija dužna da poštuje. Upravo ovo što radimo ide ka tome. (Predsednik: Vreme.)
Pričaćemo još o tome.

Rešenje koje postoji u našem pravosudnom sistemu, da je predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Visokog saveta sudstva, nije jedinstveno, postoji i u drugim pravnim sistemima i naročito smo vodili računa o uporedno-pravnom iskustvu.
Reći ću vam da takvo rešenje postoji u npr. Španiji, gde se smatra da postoji najveća tranzicija u pogledu postojanja Visokog saveta sudstva. Takođe, takvo rešenje postoji u zemljama regiona, s tim što iskreno, radi javnosti Srbije, reći ću da npr. u odnosu na drugu zemlju regiona, srpsko pravosuđe ima možda najviše pretpostavke u pogledu obezbeđivanja nezavisnosti pravosuđa jer npr. u nekim zemljama u regionu jedan deo članova Visokog saveta sudstva predlaže predsednik Republike.
Sada govorim kao građanin Srbije, a ne kao ministar pravde. Ne želim da živim u zemlji u kojoj će plata predsednika Vrhovnog kasacionog suda biti takva da ne podmiruje njegove osnovne troškove. Reći ću vam takođe da smo pravili analizu u odnosu na plate zemalja u regionu i da plata predsednika Vrhovnog kasacionog suda u Srbiji, nevezano ko je na čelu njega, predstavlja najmanju platu u regionu. Upravo treba da se zalažemo da i kroz to pitanje sudstvo u Srbiji bude nezavisno. To ćemo i dalje činiti.

Pre nego što krenem da vam odgovaram, radi pravog informisanja javnost, podsetiću vas da postupak opšteg izbora koji je sproveden u Srbiji nije suprotan Ustavu i to nije moje mišljenje, nego mišljenje Ustavnog suda.
Ustavni sud je u julu 2009. godine, pre nego što je započeo postupak opšteg izbora, dao svoje mišljenje na podnete inicijative od strane Društva sudija na pojedine odredbe zakona i u svojoj odluci, žao mi je što nisam ponela, da mogu da vam citiram, ali sigurna sam da ćete mi verovati, a uostalom, možete se uveriti, pošto postoji na njihovoj internet stranici, da ne postoji više stalnost sudijske funkcije, i da taj kontinuitet u sudijskoj funkciji je prekinut 2006. godine, koji ste i vi podržali i da je postupak opšteg izbora koji je bio predviđen i u pravosudnim zakonima, kao što ste i sami konstatovali, koji su branjeni u ovom parlamentu pre dve godine, i u skladu sa ustavom.
Postavili ste pitanje vezano za neizabrane sudije, za koje postoji sumnja u njihovu dostojnost, naročito u tom pogledu da li su učestvovali u određenim koruptivnim aktivnostima, šta je urađeno, a ja ću i vas i javnost Srbije podsetiti da je nedavno u Specijalnom sudu završen jedan postupak koji je pokrenut početkom ove godine u odnosu na jednog zamenika tužioca, koji je prvostepeno osuđen na 4 godine zatvora, zbog primanja mita. To je jedan od rezultata, koji su usledili nakon sprovođenja opšteg izbora u odnosu na tog zamenika tužioca koji nije bio izabran.
Takođe, u Specijalnom sudu je doneta još jedna presuda u odnosu na jednog sudiju Trgovinskog suda, koji je prvostepeno osuđen na godinu dana zatvora i izrečena je mera bezbednosti i zabrana obavljanja sudijske funkcije.
Takođe, pitali ste šta bi razgovarali sa sudijama koji nisu izabrani? Isto ovo što čini Ustavni sud, a što nije uspeo da uradi tokom cele ove godine, koliko postoji pokrenut postupak pred tim organom.
Daćemo priliku da se izjasnimo na navode koji već postoje u pojedinačnim obrazloženjima i to opet želim da ukažem, znači, postoje ta obrazloženja koja su napisana i koja su dostavljena kako neizabranim sudijama i tužiocima, zamenicima tužioca, tako i Ustavnom sudu, postavićemo pitanje na navode iz tog pojedinačnog obrazloženja da se izjasne.