Poštovana ministarko, uvažene kolege, danas je na dnevnom redu sednice ovog uvaženog doma izmene i dopune četiri zakona koji se odnose na rad državne uprave, ali i na prava i dužnosti, kao i na položaj, status javnih službenika, nameštenika i zaposlenih u javnim službama.
Smatram i želim da verujem, kao što ste i sami rekli u svom uvodnom izlaganju da ovi predlozi zakona predstavljaju samo početni inicijalni korak u dugo najavljivanoj reformi držane uprave. Oni, kao što ste rekli, ne menjaju suštinski aspekt funkcionisanja, kao i nagrađivanje javnih službenika i oni su mahom tehničkog karaktera i predstavljaju usklađivanje sa nedavno usvojenim Zakonom o radu ili su poput Zakona o državnim službenicima nužna i potrebna rešenja koja su iziskivala brzu reakciju.
S toga danas smatram da je glavna tema današnjeg zasedanja viđenje u pravcima reforme državne uprave, što je uostalom jedan od najvažnijih proklamovanih ciljeva Vlade i vašeg ministarstva. Reforma državne uprave je tema kojom su se bavile vlade od 2000. godine pa na ovamo svrstavajući u svoje glavne ciljeve delovanja. Reforma bitnog, bazičnog i operativnog segmenta državnog sistema, kao što je državna uprava, nije lak, nije jednostavan proces i svima je jasno da se ne može ostvariti u kratkom periodu.
Kada govorimo o reformi državne uprave, ali i reformi funkcionisanja lokalne samouprave i javnih preduzeća, neophodno je da se osvrnemo na činjenice koje govore sledeće – zaposlenih je u javnom sektoru negde oko 780.000 lica, bez javnih preduzeća taj broj iznosi negde oko 550.000 lica, zaposlenih u privatnom sektoru je 900 hiljada lica, ukupan broj penzionera je milion i 700.000 lica, a onih koji primaju socijalnu pomoć je 180.000 lica.
Pošto se ovaj broj često iznosio u različitim ciframa u javnosti, koristila sam podatke iz ekspozea predsednika Vlade.
Kada sagledamo sve ove brojeve, dolazimo do zaključka da je zaposlenih manje nego penzionera pri tom treba imati u vidu da jedan broj lica u privatnom sektoru su zaposleni u preduzećima u restrukturiranju, kao i lica kojima se ne uplaćuju redovno porezi i doprinosi od strane poslodavca, o čemu je bilo mnogo reči u ovom uvaženom domu i ne bih se sada zadržavala na tome.
Podaci i dalje govore da je broj zaposlenih u državnoj upravi 2014. godine iznosio 28.041 lice, a u lokalnoj samoupravi oko 163.000 lica. Ovaj broj zaposlenih u državnoj upravi i uopšteno u javnom sektoru je veoma visok i znatno je veći od zemalja u regionu, ali i zemalja u EU. Međutim, smatram da nije dobro da dođe do linearnog smanjenja zaposlenih, niti linearnog smanjenja plata, jer se neće ostvariti svrha reforme javne uprave, niti će se ona učiniti efikasnijom i modernijom. S toga pozdravljam izradu predloga Akcionog plana strategije za reformu državne uprave koji se trenutno nalazi na javnoj raspravi i na taj način je dostupan za komentare uže i šire javnosti koje mogu da uzmu učešće u konačnoj verziji izrade Akcionog plana.
Time se zadovoljava i princip transparentnosti, koji smatram da treba da bude među osnovnim načelima rada državne uprave, a i samog procesa donošenja zakonskih ili podzakonskih akata.
Kako sam mogla da zaključim, suština predloga akcionog plana jeste izrada funkcionalne analize učinkovitosti radnih mesta unutar sistema javne uprave. Dodatan problem predstavlja, kao što ste i sami nedavno izneli u javnosti, činjenica da registar zaposlenih ne obezbeđuje potpune, kvalitetne i pouzdane podatke, što znači da mi ne raspolažemo osnovnim bazičnim podacima. Ali, bez toga ili bez izrade funkcionalne analize koja treba da doprinese smanjenju broja na radnim mestima gde je to potrebno, ukidanja nefunkcionalnih ili nepotrebnih radnih mesta, ali i povećanja potrebnog broja zaposlenih sa određenim kvalifikacijama i znanjima, shodno zahtevu za modernizaciju i operativnost, neće se moći sprovesti reforma, koliko god bilo teško da dođemo do osnovnih činjenica.
Sama sam se suočila sa tim problemom kada smo radili reformu unutar pravosudnog sistema i reformu državnih službenika, da smo zatekli lica koja imaju osnovnu školu. U ovom modernom vremenu, kada želimo da napredujemo ka EU, smatram da lica bez prekvalifikacije ili dodatne kvalifikacije, sa takvim znanjima ili osposobljenošću ne mogu da odgovore zahtevu modernog vremena.
U svom ekspozeu predsednik Vlade je najavio da će analiza broja zaposlenih, vodeći računa o merenju učinka zaposlenih, biti završena do novembra 2014. godine, a da će se nakon toga doneti odluka o dinamici i implementaciji u svakom sektoru. Ne smatram, i nećemo vas držati za rok da to mora da bude završeno do novembra 2014. godine, smatram da treba da bude što je moguće brže, ali da je, pre svega, potrebno da se to kvalitetno i zadovoljavajuće izradi.
Očekujemo da se uskoro javnosti predstavi, kako je to i najavljeno, propis o strateškim i implementacionim razvojnim dokumentima, osnovama sistema strateškog planiranja i procesa definisanja javnih politika, što je u nadležnosti Republičkog sekretarijata za javne politike.
Kada govorimo o broju zaposlenih, ključni problem predstavlja broj zaposlenih u javnim preduzećima. Kada se govori o broju zaposlenih po partijskoj liniji, uglavnom se misli na zapošljavanje u javnim preduzećima. Prema zvaničnim podacima, kako sam ja mogla to da pronađem, 510 javnih preduzeća u RS prošle godine je poslovalo sa gubitkom koji je iznosio 51 milijardu dinara i bio je za 2,2 puta veći od ukupnog neto gubitka cele privrede. Broj zaposlenih u javnim preduzećima povećan je za 1.248 lica u odnosu na 2012. godinu i sada iznosi 98.182 radnika.
Direktori javnih preduzeća i dalje nisu postavljeni putem konkursa, naročito kada govorimo o velikim sistemima. Krajem marta ove godine je istekao i poslednji rok u kome je trebalo da javna preduzeća usaglase svoje osnivačke akte i statute sa novim Zakonom o javnim preduzećima, koji je usvojen 2012. godine, što znači da je do sada moralo da bude okončano ukidanje upravnih odbora i formiranje nadzornih odbora u koja se ulazi po mnogo strožijim pravilima. Nisam sigurna da je svugde to izvršeno.
Svaki početak je težak, a za početak je potrebno priznanje da nemamo funkcionalnu državnu upravu koja može da odgovori zahtevima moderne i savremene države, kakva pretendujemo da budemo, koja može da podrži dalji razvoj poslovnog okruženja, kao i da doprinese privlačenju stranih investicija.
Sve međunarodne finansijske organizacije poput MMF-a, Svetske banke ili Evropske banke za obnovu i razvoj, sa kojom ste nedavno imali sastanak, u svojim programskim dokumentima, imaju segment koji se odnosi na reformu državne uprave i ta činjenica govori u prilog tome da bez jasne i svrsishodne reforme državne uprave nema ni stvaranja dobrog poslovnog okruženja, a ni povoljne investicione klime.
Netransparentan rad državnih službenika sa velikim mogućnostima diskrecionih ovlašćenja pogoduje stvaranju korupcije. Ali, takođe i nezadovoljavajući standard državnih službenika može da dovede do koruptivnih pojava. Smatram da predložene izmene Zakona o državnim službenicima doprinose stvaranju ambijenta za unapređenje službeničkog sistema, kako je to navedeno u obrazloženju Predloga zakona, posebno u postupku odabira kandidata za zasnivanje radnih odnosa. Moram da iznesem i bojazan da nisam sigurna da je dobro što se procedura, opet kako je to navedeno u obrazloženju Predloga zakona, pojednostavljuje i skraćuje.
Kada govorimo o zakonu o državnim službenicima, koji je jedan od najvažnijih zakona kojima se regulišu položaj i ovlašćenje državnih službenika, moramo da naglasimo činjenicu da je on donet 2005. godine. Od tada, zaključno sa današnjim predlogom, menjan je i dopunjavam sedam puta. Većina izmena i dopuna odnosila se na odlaganje zakona u pogledu načina imenovanja pomoćnika i sekretara u ministarstvima. Gotovo svaki novi saziv parlamenta, i to pre izbora Vlade, je imao na dnevnom redu odlaganje Zakona o državnim službenicima, koji je omogućavao da se postavljaju lica bez konkursa. Za sada ne vidimo da se ta praksa promenila, ne kažem da neće, ali do sada to nije učinjeno.
Prethodni saziv Vlade nije poštovao Zakon o državnim službenicima po kome pomoćnici i sekretari ministarstava, direktori uprava moraju da se zapošljavaju po osnovu konkursa. Umesto toga, Vlada je postavljala službenike na položaj na osnovu spornog člana 179, koji je bio prelazna odredba zakona i prestao da važi još 2010. godine.
Prema podacima koji se odnose na period od maja 2012. do marta 2014. godine, Vlada je postavila ukupno 161 službenika na položaje, od kojih je 159 zaposleno bez konkursa. Tokom 2011, 2012. i prvih meseci 2013. godine raspisano je bilo samo 69 konkursa za popunjavanje položaja. Stoga, odgovornost za stanje u državnoj upravni, a naročito u pogledu statusa državnih službenika, snose sve prethodne vlade od 2000. godine, pa do danas. Proklamovani princip departizacije i depolitizacije još uvek nije ostvaren, a neophodan je. Ukoliko se u Srbiji ne stvori sistem karijernog napredovanja i zapošljavanja na osnovu profesionalnih kvaliteta i znanja, teško da možemo da odgovorimo zadatku koji je pred našom zemljom, kako u pogledu reforme državne uprave koja treba da predstavlja servis građana, tako i u pogledu daljih evropskih integracija.
Treba se osvrnuti i na podatak da je Srbija među 144 zemlje, prema najnovijem izveštaju koji je nedavno objavljen, pre neki dan, Svetskog ekonomskog foruma za 2014/15. godinu na 94. mestu po konkurentnosti u Svetu, što i predstavlja napredak za sedam pozicija u odnosu na prošlu godinu, ali to nije zavidno mesto, ako se uzme u obzir da je Srbija u lošijoj poziciji u odnosu na većinu zemalja u okruženju, budući da se Crna Gora nalazi na 67. mestu, Hrvatska na 77. mestu, Bugarska na 54. mestu, Rumunija na 59, a Makedonija na 63. mestu.
Ne mogu da se ne osvrnem i na broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi, koji je potpuno neadekvatan i prevazilazi potreban broj, a sa druge strane, struktura zaposlenih ne može da odgovori potrebama građana. Postoje i opštine u Srbiji čiji budžet ne može da pokrije samo plate zaposlenih, a da ne govorim o drugim razvojnim programima koje je potrebno da postoje. Stoga i ovde dolazimo do predloga koji smo izneli tokom rasprave o izboru Vlade, da je potrebno razgovarati i o promeni izbornog sistema. U krajnjem slučaju, Srbija ima obavezu, shodno Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, da da mogućnost građanima da odlučuju šta je najbolje za njihovu opštinu, a s druge strane mora postojati i veći stepen odgovornosti i lokalnih čelnika.
Danas je na dnevnom redu izmena Zakona o platama državnih službenika, ali i zaposlenih u javnom sektoru. Način određivanja plate u sistemu javne uprave, najblaže rečeno, je neshvatljiv i neprihvatljiv. Zato pozdravljam i podržavam zaključak Saveta za reformu javne uprave, koji glasi – reforma plata u javnoj upravi biće sprovedena transparentno i pravedno sa jedinstvenim, jasnim, opštim kriterijumima vrednovanja, pre svega ujednačavanje plata za srodna zanimanja. Donošenje zakona o platnim razredima, kako je najavljeno takođe u ekspozeu predsednika Vlade, treba da predstavlja jedan od prvih koraka za uvođenje reda.
Takođe danas na dnevnom redu je i izmena Zakona o državnoj upravi koja se odnosi na to da načelnike okruga više ne postavlja Vlada, već se postavljaju na osnovu javnog konkursa. Nadam se da to neće biti uvod za prestanak rada sadašnjih načelnika okruga.
Na kraju, želim da istaknem da je reforma javne uprave zavisna od političke volje. Ukoliko politička volja odlučnosti postoji, to će se i ostvariti. Svaki konstruktivan predlog u tom pravcu poslanička grupa NDS će podržati. Zahvaljujem se na pažnji.