Poštovana predsedavajuća, dame  i gospodo uvaženi narodni poslanici, naravno da Ministarstvo pravde raspolaže svim podacima koji se odnose na finansijska sredstva. Kao što sam rekla, u to možete lako da se uverite, s obzirom da je Predlog zakona o budžetu za 2012. godinu trenutno u raspravi i u tom Predlogu zakona se upravo i nalazi sve ono o čemu ste postavili pitanje.

Razuveriću vas da su sudske takse osnovni izvor prihoda unutar pravosuđa i o tome govore precizni podaci. Budžet pravosuđa je negde oko 21 milijardu dinara. Sudske takse u tom budžetu učestvuju u iznosu od četiri milijarde dinara. Znači, preostalih 17 miliona dinara nadomešćuje se iz budžeta Republike Srbije.

Prema tome, ova činjenica vas dovoljno demantuje da sudske takse predstavljaju osnovni izvor prihoda kao i svaki budžet, nezadovoljna sam, s obzirom da dve trećine budžeta ide na plate. Znači, negde oko 14 milijardi ide na plate kako nosilaca pravosudnih funkcija tako i zaposlenih unutar sudova i kao što ste videli u ovom amandmanu da dovedem u vezu s tim, predviđeno je da, pošto Zakon o sudskim taksama predviđa da 60% od naplaćenih taksi se vraća samom pravosuđu i upravo je to tih četiri milijarde. Sada, po ovom Predlogu zakona o kojem raspravljamo 40% će biti na nivou Visokog saveta sudstva za poboljšanje položaja nosilaca pravosudnih funkcija a 20% za zaposlene u pravosuđu, investicije i druge rashode, što znači da sve ostalo će se nadomešćivati iz budžeta Republike Srbije.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, gospodine Jojiću, zahvaljujem vam se na predlogu da se sudske takse vraćaju pravosuđu u 100% iznosu, ali želim da vas podsetim da je ovo sadašnje rešenje, gde se sudske takse vraćaju pravosuđu u procentu od 60%, nastalo 2001. godine. vi ste kao ministar pravde imali prilike da učestvujete u kreiranju budžeta i znate da je nemoguće da se celokupan prihod jednog organa vrati tom organu, jer ukoliko bi se tako desilo onda od funkcionisanja države ne bi bilo ništa. Ne mogu da zamislim situaciju šta bi radila Poreska uprava koja naplaćuju poreze, od čega se u najvećem delu država finansira i omogućuje funkcionisanje države, carine itd.

Prosto, sve to predstavlja prihod budžeta Republike Srbije, prihod koji služi kako za funkcionisanje državnih organa, tako i za podizanje životnog standarda građana. Da li su sudske takse visoke? Verovatno, u određenim pojedinačnim slučajevima, da jesu. Složila bih se sa vama i želim da vas uverim da je mnogo oštrija kontrola naplate sudskih taksi, nego što je bilo ranije. Nažalost, imali smo situaciju da trgovinski sudovi koji predstavljaju organe koji u najvećoj meri doprinose naplati sudskih taksi. Dešavalo se da, na primer, u Beogradu veliki broj sudskih taksi bude zastareo, bude nenaplaćen, što je nedopustivo i to više nije situacija, nije praksa. Broj predmeta statistike govore da broj predmeta se ne smanjuje. Ja vam verujem, možda neki građani nisu u mogućnosti da plate sudsku taksu. To je rešeno putem procesnih zakona i postoje rešenja u Zakonu o parničnom postupku i tzv. institut siromaškog prava. Znam da je to vama poznato. Ovo prosto govorim zbog građana Srbije, ali s tim u vezi želim da naglasim da je Ministarstvo pravde završilo nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i verujem, što je naša ustavna obaveza, da će to doprineti i boljim pristupom pravdi i boljem pristupu sudovanju.

Poštovana predsednice, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se na pitanju i pokušaću u svom odgovoru da dam razjašnjenje te situacije, ali naravno, kroz ceo moj odgovor videće se i stav Vlade Republike Srbije, ako govorimo o borbi protiv korupcije.

Kao što vam je poznato, ova vlada je formirana na pet ciljeva. Jedan od tih pet ciljeva je bilo intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala, kriminala uopšte i korupcije. Čini mi se da svakim svojim potezom, govorim i u ime Ministarstva pravde, smo stremili ka tom cilju.

Vama je dobro poznato da su 2008. godine u ovom uvaženom domu doneti zakoni koji predstavljaju normativni okvir za borbu protiv korupcije. Dovoljno je napomenuti Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, zatim Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima, Zakon o odgovornosti pravnih lica, ali i tokom trajanja mandata usledili su mnogi drugi zakoni, poput Krivičnog zakonika ili Zakonika o krivičnom postupku.

Kao što sam rekla, to jeste normativni okvir. U ovom momentu mi pripremamo i Strategiju, inoviranje Strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana, s obzirom da je postojeća doneta još 2005. godine i u velikoj meri ona jeste prevaziđena jer ne obuhvata neke oblasti, kao što je zdravstvo, na šta se i odnosi vaše pitanje, ali i Akcioni plan, koji je u velikoj meri ispunjen.

Ne treba stati na normativnom okviru. To vam daje alat za dalji rad. Treba pokazati i na praktičnim primerima. Dovoljno je reći o postupcima ili navesti postupke koji su pokrenuti tokom trajanja mandata ove vlade, pa samo za sebe dovoljno govori da li smo posvećeni ili nismo borbi protiv korupcije. Navešću samo slučajeve koji se odnose na zdravstvo.

Govorila sam o tome, ali nije mi problem da ponovim. Godine 2009. je pokrenut postupak protiv Mojović Gorana i još 31 lica, od kojih su i dva lekara specijalisti psihijatrije i načelnik Klinike za neuropsihijatriju VMA. U delovanju ove grupe oštećen je budžet Republike Srbije u iznosu od preko 40 miliona dinara. Zatim, pokrenut je postupak i protiv Šubarević Vladana i sedam lica od kojih su obuhvaćeni postupkom i direktori Instituta za majku i dete, direktor KBC "Bežanijska kosa", zatim KBC "Zvezdara", Doma zdravlja "Palilula". Oštećen je budžet grada Beograda i KBC "Bežanijska kosa", a šteta koja je nastala za ove budžete iznosi preko 57 miliona dinara, a imovinska korist koju su oni stekli je 48 miliona dinara. Ovo nije kraj, 2010. godine je pokrenut postupak protiv Borojević Nenada i još devet lica. Oštećen je budžet Republike Srbije, a imovinska šteta koja je nastala njihovim delovanjem iznosi preko 859 miliona dinara i 91 hiljadu evra.

Zatim, 2011. godine je proširena istraga protiv ove grupe. Kao što sam rekla, daljim njihovim delovanjem oštećen je Institut za onkologiju i radiologiju i šteta koja je nastala delovanjem je 1.929.000 dinara. Takođe, svedoci smo svi da je tokom septembra meseca i ovih dana je došlo do proširenja pokrenut postupak protiv Svetlane Vukajlović, kao direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Oštećen je budžet Republike Srbije i šteta iznosi 1.270.000 evra.

Kada sve ove cifre koje sam pročitala sada pretočite saberete, šteta koja je nastala za budžet iznosi preko milijardu dinara ili kada pretočimo u evre, što može da nam bude jasnije, iznosi preko 11 miliona evra.

Znači, govorimo samo o postupcima koji su pokrenuti zbog javnih nabavki u zdravstvu i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Naravno i druga redovna tužilaštva su pokretala postupke i za druga krivična dela, koja se tiču korupcije za javne nabavke u drugim sektorima. Pre par dana došlo je do proširenja istrage, vezano za lice u javnom preduzeću "Kolubara", gde je uhapšeno nekoliko lica zbog sumnje da su svojim kriminalnim aktivnostima naneli štetu preko dva miliona evra.

Takođe, može se sagledati da je došlo do značajne aktivnosti na nivou svih tužilaštava i statistike pokazuju da pokrenute istrage u odnosu 2011. godine u odnosu na 2010. godinu su se uvećale za 148%. Svojim aktivnostima smo do sada pokazali da ne postoje nedodirljivi, a ovi praktični slučajevi koje sam navela, upravo govore u prilog tome, tako da je odgovor na vaše pitanje da niko ne može ostati zaštićen u bilo čijem okrilju nevezano da li je to interesna grupa ili neka druga grupacija. Za sve za koje postoje dokazi, ne sumnjam da će biti pokrenuti postupci.

Odgovornost tužilaštva je decidno regulisana Zakonikom o krivičnom postupku, njihova nadležnost, ali takođe nadležnosti nekih drugih organa koji učestvuju u rasvetljavanju krivičnih dela, kao što je policija. Prema tome, niko ne može sprečiti ni policiju, ali ni bilo koji drugi organ, ukoliko smatra da je određeno lice učinilo krivično delo da i podnese prijavu za to.

Sa svoje strane, kao ministar pravde, koji je nadležan u određenim segmentima nad radom pravosuđa, svakako ću učiniti sve da nemamo više stanje kakvo je bilo pre nego što je pokrenuta reforma pravosuđa, da krivične prijave stoje po fijokama. Mislim da, kao što sam i navela ove slučajeve, smo pokazali da je za nas efikasnost pravosuđa, ali ostvarenje pravde ono što je primarno.

Takođe, ovom prilikom želim i da naglasim sve ono što je zaplenjeno tokom primene Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, koja se nalazi u sastavu Ministarstva pravde, primila je negde oko 118 rešenja o privremenom oduzimanju imovine, za koje se sumnja da potiču iz krivičnog dela i to su mahom krivična dela koja se tiču korupcije. Najveća zaplena imovine je usledila tokom procesuiranja postupka protiv osumnjičenih lica u predmetu PIK-a Zemun. Direkcija poseduje preko 35 kuća, 98 stanova, tačnije upravlja sa preko 35 kuća, 98 stanova, 29 umetničkih slika, dva kilograma zlata, 16 privrednih društava, 34 privredna društva na osnovu privremene zabrane itd.

Kada smo započinjali reformu pravosuđa, naravno da nismo imali dilemu da će biti jako teško, da ćemo biti suočeni sa mnogim izazovima, da ćemo biti suočeni sa opstrukcijama, sa potrebom određenih struktura da ruše reformu pravosuđa. Nije nas iznenadilo kada je do toga i došlo. Koliko smo mogli, pripremili smo se za taj trenutka.

Pre nego što vam odgovorim na pitanje, smatram da treba još jednom podsetiti na razloge zbog čega smo i započeli reformu pravosuđa, jer mi se čini da se to nekako i zanemaruju pa se samo sagledava i trenutno stanje koje se tiče funkcionisanja pravosuđa ili sprovođenja dalje reforme pravosuđa.

Kada je 2008. godine formirana ova vlada, suočili smo se sa veoma lošim statistikama, naročito sa statistikom u pogledu percepcije građana o stanju korupcije unutar pravosuđa. Prema mišljenju naših građana, pravosuđe se nalazilo kao druga profesija po korumpiranosti.

Da bi produbili te analize dalje, da bi shvatili da li je zaista to tako, onda smo izvršili i uradili niz analiza, a naročito analizu zastarelosti krivičnog gonjenja, pa se ustanovilo da je za pet godina zastarelo preko 4.500 predmeta, da je preko 550 kazni, izrečenih kazni zatvora za npr. dve godine, takođe zastarelo, da je veoma često u tim zastarelim postupcima bilo subjektivne odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija, što se kasnije potvrdilo kao tačno i što se može videti u obrazloženim odlukama Visokog saveta sudstva po prigovoru, gde je mnogima od njih odbijen prigovor upravo zbog toga što su svojim aktivnostima doveli do toga da krivični postupci zastarevaju. Naravno, govorim o onom krivičnom delu pravosuđa. Analize su pokazale da veoma često isti veštaci budu angažovani od strane istih sudija, što može da vas navede na sumnju da postoji određena sprega itd.

Treba podsetiti da je pravosuđe Srbije tokom 90-tih godina učestvovalo i u politički montiranim procesima koji su se kasnije na sudu pokazali da su takvi bili ili u izbornoj krađi tokom 1996. i 1997. godine.

Pored svih tih stvari morali smo da pristupimo jednom radikalnom rezu, potpuno svesni šta nas čeka kada preduzimate takav postupak. Izvršen je opšti izbor, kao osnova za dalje uspostavljanje reforme pravosuđa, jer reforma pravosuđa, pored opšteg izbora nosilaca pravosudnih funkcija, sadrži još nekoliko faza, a to je faza izmena procedure rada, izmena organizacije rada i ono čemu stremimo i što znamo da je najteže, izmena svesti nosilaca pravosudnih funkcija, ne bi li prešli na jedan uređeni i demokratski sistem, kakav postoji u zemljama EU, čemu i težimo. Duboko verujem da ćemo učiniti da pravosuđe Srbije bude respektabilno. Nije to samo moja nada ili verovanje. Nedavno sam videla i izveštaj Evropskog suda za ljudska prava i kada pogledate broj predstavki koje dolaze iz zemalja u regionu, onda vidite da broj presuda koje je Evropski sud za ljudska prava doneo protiv zemalja u regionu, gde se Srbija nalazi na poslednjem mestu, iznad nas su sve druge zemlje u regionu, Hrvatska i BiH i Makedonija, pa i Slovenija koja je članica EU i to meni daje pravo da budem optimista i da verujem da ćemo do kraja da izvršimo reforme u pravosuđu i učiniti pravosuđe da bude efikasnije i nezavisno i odgovorno i transparentno, sve ono što smo zacrtali nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa kada je doneta 2006. godine.

Vaše pitanje je bilo – u kojoj fazi se sada nalazi? U toku je završetak postupka preispitivanja prigovora od strane VSS. Državno veće tužilaca je završilo gotovo celokupan posao. Očekujem da u narednih mesec, mesec i po dana se taj postupak završi i od strane VSS. Naravno, oni koji budu nezadovoljni imaju pravo podnošenja žalbe Ustavnom sudu Srbije. neki od njih su to i učinili.

U prepodnevnoj diskusiji je bilo navedeno da sudije i tužioci koji nisu izabrani, a koji su podneli progovore, ne dobijaju odluke. To nije tačno. Gotovo u svim slučajevima u kojima je VSS doneo odluku, ona je napisana i prosleđena njihovim podnosiocima.

Naravno da reforma pravosuđa ide u dobrom pravcu, nije samo moje mišljenje i dovoljno je reći da je to konstatovano i u Izveštaju Evropske komisije koji je sačinjen povodom kandidature Srbije za pristup EU i samo neke delove iz tog izveštaja, koji je iscrpan i obiman i gotovo sve segmente obuhvata, ali zarad javnosti mislim da je potrebno to istaći, jer vidim da u poslednje vreme neki pokušavaju da taj izveštaj devalviraju i da kažu da nije tačan, da postoji neki drugi. Znači, ovo je zvaničan izveštaj koji se nalazi na sajtu Evropske komisije. U tom izveštaju se konstatuje da je pravni i institucionalni okvir za vladavinu prava u Srbiji, uključujući i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala unapređen, naročito posle značajne reforme u pravosuđu, uspostavljanjem Agencije za borbu protiv korupcije, iskorak u međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima. Ovo je dovelo do prvih rezultata. Glavni izazovi ostaju u oblasti pravosuđa, borbi protiv korupcije, borbi protiv organizovanog kriminala. Konkretno, preostaje da se izgradi proaktivan pristup u borbi protiv korupcije koji bi vodio do pouzdanog praćenja toka započetih istraga i pravosnažnog suđenja itd. Zahvaljujem.

Kao član Visokog saveta sudstva, a ne kao neko ko je nadležan da odlučuje o predsednicima sudova, ja sam kao ministar jedna od 11 članova Visokog saveta sudstva, iznosim ove činjenice s obzirom da je u diskusiji koja se vodila u prvom delu dana rečeno da je ministar taj koji odlučuje o predsednicima sudova. Znam da vi to znate, ali prosto zbog građana Srbije želim da ukažem na to. U toku je obrađivanje prijava kandidata za predsednike sudova. Nedavno je bio raspisan konkurs koji je trajao do određenog datuma. U toku su, kao što sam rekla, obrađivanja prijava i ja očekujem da se nakon Nove godine otpočnu razgovori sa kandidatima za predsednike sudova. Oni su dužni i da svi oni koji pretenduju da budu na tim funkcijama da predlože i određeni plan rada sudova. Smatram da je to dosta dobro jer se može videti, u stvari, njihova intencija, na koji način smatraju da može da se upravlja određenim sudom. Nakon toga, naravno, odluku će doneti Visoki savet sudstva i proslediti Narodnoj skupštini, kao poslednjoj instanci koja odlučuje o tome.

Kao ministar pravde zaista smatram i držim se toga da svi oni postupci koji su u toku ne treba komentarisati i da treba ostaviti pravosudnim organima da donesu odluku o tome, naročito ako je reč o krivičnim postupcima. Prosto, slažem se sa vama da svaki govor ili diskusija o određenom predmetu, koji nije pravosnažno okončan, može da ima drugačiju konotaciju. Za razliku od nekog prethodnog vremena, kada su se u Srbiji dešavali čak i politički montirani procesi i kada su se neka lica nepravedno nalazila u zatvoru, takva situacija sada više ne može da se desi i to je nešto što meni predstavlja jedan od ponosa rada pravosuđa.

Govoreći o izjavama ministra Mrkonjića, mog uvaženog kolege, mislim da je on dovoljno u javnosti pojasnio zbog čega je to izrekao. Svakako se radi o licima koja se nalaze na pravosnažnom izdržavanju kazni zatvora za koje su osuđeni, i Milanović i Marković, nalaze se na istom onom mestu na kome su se i nalazili i 2008. godine kada smo preuzeli dužnost rukovođenja određenim sektorima u okviru Vlade Republike Srbije. Da bi oni bili oslobođeni postoji jedna pravna procedura. U ovim slučajevima, ako je reč o pravosnažnim osuđujućim presudama, to je samo institut pomilovanja. Ali, sada govorim kao građanin Srbije i kao pravnik, ne kao ministar pravde, zaista smatram da u ovim konkretnim slučajevima do toga neće i ne može doći.

Zahvaljujem. Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, predložene izmene Zakona o uređenju sudova, Zakona o Javnom tužilaštvu i dopune Zakona o sudskim taksama vezane su za Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu. Njihov cilj je da se obezbedi preciziranje nadležnosti vezanih za predlaganje i raspodelu budžetskih sredstava između Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca i Ministarstva pravde.
Podsetila bih vas da je prema važećim propisima sudsko, odnosno tužilačko osoblje razvrstano na odgovarajuća znanja, kao i da se ta zvanja upodobljavaju zvanjima iz Zakona o državnim službenicima.
Imajući u vidu navedeno, izmenama Zakona o uređenju sudova i Zakona o javnom tužilaštvu predlaže se da poslove pravosudne uprave, koji se odnose na predlaganje dela budžeta za rashode, za sudsko, odnosno tužilačko osoblje, kao i raspodelu ovih sredstava, vrši Ministarstvo pravde, s obzirom da sudsko, odnosno tužilačko osoblje ima status državnih službenika i nameštenika pa je ovako rešenje svakako i primerenije.
Poslove koji se odnose na predlaganje i raspodelu budžetskih sredstava za nosioce pravosudnih sudija obavljaće Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, čime se dodatno ističe značaj i samostalnost ovih organa. Cilj dopuna Zakona o sudskim taksama je takođe usklađivanje sa zakonom, predviđenim nadležnostima Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde za izvršavanje rashoda. Podsetila bih vas da je važećim Zakonom o sudskim taksama predviđeno da se 60% sredstava od naplaćenih sudskih taksi koristi za poboljšanje materijalnog položaja nosioca pravosudnih funkcija i zaposlenih u pravosuđu, investicije i tekuće rashode. Ovim predlogom zakona precizira se postojeći procenat raspodele sredstava od naplaćenih sudskih taksi, što konkretno znači da će od naplaćenih taksi 40% raspodeliti se za tekuće rashode sudova, osim za rashode za sudsko osoblje i osoblje u Javnom tužilaštvu, a 20% za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima koji su sudsko osoblje i osoblje u Javnom tužilaštvu, druge rashode, kao i investicije.
Na kraju ovog predstavljanja upoznaću vas i sa rešenjima iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Kao što znate, novi zakonik o krivičnom postupku primenjivaće se od 15. januara 2013. godine, izuzev u postupcima za deo organizovanog kriminala ili ratnih zločina koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda, u kom slučaju se primenjuje od 15. januara 2012. godine.
Upravo u cilju stvaranja svih neophodnih uslova za njegovu skorašnju primenu, a imajući u vidu da su u pojedinim odredbama procesnog karaktera Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i posebno teških krivičnih dela i Zakona o organizaciji državnih organa u postupku za ratne zločine propisano je drugačije rešenje u odnosu na odredbe Zakonika o krivičnom postupku. Neophodno je izvršiti izmene i dopune određenih odredaba, uglavnom prelaznog karaktera, pre početka primene Zakonika, na taj način što će se precizirati postojeće odredbe Zakonika o krivičnom postupku i staviti van snage pojedine odredbe posebnih zakona.
U tom smislu su predložene izmene i dopune odredbi vezanih za nagrade veštaku, prevodiocu i tumaču u postupcima za krivična dela iz nadležnosti javnih tužilaštva posebne nadležnosti, odredbe koje uređuju prelaznu situaciju u vezi sa zakonitošću preduzetih radnji u postupku za krivična dela u kojima postupa Javno tužilaštvo posebne nadležnosti, koji je započet po ovom zakoniku, ako je kasnije rešenjem suda utvrđena nadležnost posebnog odeljenja Višeg suda kao i odredbe koje uređuju dovršavanje istrage za krivična dela iz nadležnosti javnih tužilaštava posebne nadležnosti. Takođe, stavljene su van snage sve odredbe posebnih zakona i time je izvršeno potpuno usklađivanje sa Zakonikom o krivičnom postupku.
Istakla bih da se na ovaj način istovremeno obezbeđuje jasnija primena odredaba novog zakonika i otklanjaju nedoumice oko njegove primene na koje je ukazala stručna javnost.
Na kraju, želela bih da vas se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će, nakon rasprave u Narodnoj skupštini u načelu i u pojedinostima, navedeni predlozi zakona biti usvojeni. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, prosto smatram da je potrebno da u ovom momentu odgovorim na neka pitanja koja su postavljena od strane ovlašćenih predlagača poslaničkih grupa, ne bi li doprinelo razjašnjenju i daljem toku diskusije.
Prvo bih želela da ukažem na izmene i dopune Zakona o sudskim taksama i da ukažem na član 51. postojećeg Zakona o sudskim taksama koji reguliše i kaže da od naplaćenih taksi 60% koristiće se za poboljšanje materijalnog položaja sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, sudskog osoblja i osoblja u javnim tužilaštvima, pravosudni dodatak, investiciju, pravosudne organe i tekuće rashode. Ovo jasno pokazuje da sudske takse koje se naplaćuju u postupcima pred sudovima ne predstavljaju isključivi prihod budžeta Republike Srbije, već se u veoma velikom procentu od 60%, što je urađeno još 2001. godine, vraća samim sudovima za poboljšanje njihovog materijalnog položaja, kako nosilaca pravosudnih funkcija, tako i zaposlenih.
Ovim izmenama Zakona o sudskim taksama samo je precizirano da 40% ide za poboljšanje materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija. U velikoj meri to se koristi za njihove plate, a 20% se koristi za investicije u pravosuđu i poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih.
Izmene Zakona o javnom tužilaštvu i Zakon o sudovima koje se tiču toga da zaposleni ostaju i dalje u nadležnosti Ministarstva pravde, u pogledu određivanja plata ima svoj smisao i dovoljno je reći, dovoljno je pogledati član 70. koji se odnosi na poslove koji čine pravosudnu upravu u Zakonu o uređenju sudova koji kaže da se poslovi pravosudne uprave koje vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe, pored ostalih poslova je i davanje saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudovima i tužilaštvima. Samim tim mnogo je celishodnije i bolje da o platama i drugim dodacima na platu, pa i stimulacijama koje je Ministarstvo pravde tokom ovih godina isplaćivalo zaposlenima u pravosuđu, i dalje nastavi da brine kao takvo.
Takođe želim da skrenem pažnju da ne treba širiti ni strah ni paniku da neće biti plata za zaposlene u pravosudnim organima iz prostog razloga što je to već učinjeno Predlogom zakona o budžetu za 2012. godinu, o čemu se raspravlja u ovom uvaženom domu.
Potpuno mi je jasno, kada se govori o bilo kojim izmenama pravosudnih zakona, nevezano da li se tiče statusa sudija i tužilaca ili organizacije unutar sudova i tužilaštava, da se raspravlja i o reformi pravosuđa i o radu VSS. Kao član VSS i kao ministar pravde koji je predložio pravosudne zakone koji su se ticali reforme pravosuđa, imam obavezu o tome da govorim. Kao što sam rekla, potpuno mi je jasno da se tema proširi i na taj deo. U obavezi sam, zbog građana Srbije, da objasnim postupak za razrešenje članova VSS i da ujedno odgovorim na pitanje zašto se razrešenje člana VSS, koji se trenutno nalazi u krivičnom postupku i u pritvoru, ne nalazi na dnevnom redu. Postoji procedura, koja je demokratski i zakonom predviđena, za razrešenje člana VSS. On se trenutno nalazi pod suspenzijom i nevezano za njegov status pritvorenog ili slobodnog lica, neće učestvovati u radu VSS. Duboko verujem da nadležno telo VSS će voditi računa o tome.
Ujedno, takođe je rečeno da je data opaska na način izbora i samih sudija i članova VSS. Mislim da događanja koja su usledila upravo demantuju tezu nekih koji su pokušali da tim putem degradiraju ili ruše reformu pravosuđa, odnosili su se na to da je VSS i Državno veće tužilaca koristio podatke bezbednosnih službi ili podatke policije. Prosto za slučaj koji je vezan za člana VSS, Jakšića, tu tezu demantujem.
Takođe želim da se osvrnem i na ostavku člana VSS, o čemu se raspravljalo na prethodnoj sednici ovog uvaženog doma, kolege Lukića koji je izrazio negodovanje zbog predloga zakona koji je Ministarstvo pravde predložilo, a nije o tome obavestilo VSS. To nije tačno i ne morate meni da verujete. Dovoljno je da se izvrši uvid u sve predloge zakona koje je Ministarstvo pravde, po svojoj obavezi iz Zakona o VSS koji smo takođe mi predložili i branili, je dostavljalo VSS, na mnoge od njih smo dobili mišljenje. Što se tiče konkretno nedavnih izmena Zakona o VSS, o tome sam, kao ministar pravde, obavestila VSS i to se nalazi u zapisnicima o radu ovog uvaženog tela.
Takođe je pomenuto i nedavno pritvaranje sudije Topalovića i to govori da je prosto drugačije stanje i drugačiji način postupanja u okviru pravosuđa, za razliku od nekog prethodnog perioda gde je bilo kompletno odsustvo odgovornosti ili kada dođe do kršenja pravila procedure zakona, govorim i onim bazičnim i onim koji se tiču krivičnog postupka, veoma često nije dolazilo do adekvatnog postupanja, i u pogledu disciplinske odgovornosti i u pogledu vođenja krivičnog postupka, kao što vidite, ovde nije slučaj. Svi oni koji prekrše zakon, ne vezano dali se radi o krivičnoj odgovornosti ili disciplinskoj odgovornosti, za sada postoje precizno utvrđena pravila i procedura da se raspravlja o tim povredama.
Neki su pokušali da ukažu i na činjenicu da postoji partijsko sudstvo i partijski kadrovi. Mislim da prosto nije tačno i možda to potiče iz činjenice da, kao što je izneto u sredstvima javnog informisanja, da negde oko 500 neizabranih sudija sada su pripadnici jedne opozicione političke stranke, pa valjda iz nekog prethodnog postupanja, kada su oni mogli da utiču i da donose odluke, bitne odluke, valjda izvlače takav zaključak.
Šta narod kaže? Takođe je bilo postavljeno i to pitanje. Statistike o radu sudova pokazuju da sudovi mnogo efikasnije rade. Naravno, nismo zadovoljni, ja očekujem da se ulože i dodatni napori. Takođe, statistike pokazuju da je kaznena politika značajno oštrija, što je takođe bio jedan od ciljeva kada smo krenuli u reformu pravosuđa, ali treba videti i poslednje ankete koje su izvršene od strane Republičkog zavoda za statistiku, o čemu sam obaveštena, kao i svi, kada je to istraživanje obelodanjeno u sredstvima javnog informisanja, da pravosuđe ne spada više u profesije prema percepciji naših građana koji su korumpirani.
Podsetiću vas na jedno slično istraživanje, takođe sa velikim borjem ispitanika, 2007. godine, kada je pravosuđe prema mišljenju naših građana bilo druga profesija po korumpiranosti. Bilo mi je postavljeno pitanje da li sam slučajno ili namerno izostavila da u svom uvodnom izlaganju govorim o profesoru Dimitrijeviću, za koga je Agencija za borbu protiv korupcije predložila određenu odluku, o kojoj se raspravlja u ovom uvaženom domu. To prosto nisam učinila, zato što nisam ovlašćeni predlagač, ali kao član VSS imam na neki način i obavezu da govorim i o tome i to ću vrlo rado učiniti. Mislim da određeni postupak koji je vođen pred agencijom vezano za profesora Dimitrijevića nije u dovoljnoj meri razjašnjen. Naime, zakon dozvoljava da neko bude na dve funkcije, to nije svojevrstan sukob interesa, već se tiče onog dela akumulacije funkcija, ali da za to treba tražiti saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije.
Radi građana i radi istinitosti svih činjenica, treba reći da je profesor to učino u postupku po žalbi koja je vođena na nivou odbora agencije, međutim, Odbor Agencije za borbu protiv korupcije nije našao za shodno da to uvaži, kao što sam rekla, u postupku po žalbi. Takođe, kao nekog ko je predložio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i ko je u velikoj meri kao ministar pravde nadležan za donošenje strategije i akcionog plana za borbu protiv korupcije, ali i svoje funkcije koordinatora državnih organa u borbi protiv korupcije, moram da ukažem na član 51. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji se odnosi na mere kojima se izriče funkcionerima zbog povrede zakona, a to mogu da budu i mera upozorenja i mera javnog objavljivanja preporuka za razrešenje. Ostaje, naravno, nedoumica zašto je agencija išla na ovako drastičnu meru, iako, kao što sam rekla, radi se o svojevrsnom institutu koji se odnosi na akumulaciju funkcija i, kao što sam rekla, nije uvažilo žalbu profesora Dimitrijevića, kojom je takvu saglasnost tražio u ovom drugostepenom postupku.
Zahvaljujem se i nadam se da ćemo u daljoj raspravi moći da objasnimo još neke činjenice.

Hvala.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam potrebu da razjasnim određena pitanja koja su postavljena tokom ove diskusije i da iznesem neki stav koje se tiču odredaba više zakona koje smo predložili za izmene i dopune.
Pre svega, želim da kažem da i dalje čvrsto stojimo iza sprovedene reforma pravosuđa. Ni u jednom momentu nismo pokušavali, niti nam je bila namera i htenje da izađemo iz reforme pravosuđa. Naprotiv, ponosim se sa rezultatima sprovedene reforme pravosuđa, naročito ako imamo u vidu da lica koja su bila nosioci kriminala u očima naših građana se nalaze na izdržavanju kazne zatvora. Došle su do pravosnažnih presuda za neke nakon deset ili 15 godina vođenja sudskog postupka. Mislim i na Sretena Jocića koji je ovde spomenut u raspravi, mislim i na Andriju Draškovića, ali mislim i na pokrenut postupak za međunarodno krijumčarenje, trgovine drogom, gde je zaplenjeno preko četiri tone kokaina ili, ono što je još važnije istaći, zaplenjen je kokain čija vrednost na tržištu zemalja zapadne Evrope iznosi milijardu i 200 miliona evra. Jedan deo tog novca se vraća i u Srbiju i bio je opran preko postupaka privatizacije, ulaganjem u neke mutne poslove i to je dovoljan pokazatelj na koji način se ova vlada bori protiv svih onih pošasti sa kojima se susrela.
Takođe, ovde je bilo pomenuto i vezano za navode u medijima koji su se poslednjih dana javili, vezano za pokretanje postupka u zdravstvu. Zarad građana Srbije i javnosti, ali i vas samih poslanika za koje verujem da je istina, nešto što je prvenstveno, do čega vam je na prvom mestu stalo, želim da vam iznesem činjenice koje se tiču pokretanja postupka koji su u poslednje tri godine pokrenuti samo od strane Tužilaštva za organizovani kriminal. Naravno, bilo je pokrenuto i mnogo drugih postupaka od strane redovnih tužilaštava, ali ove činjenice mislim da će dovoljno govoriti.
Godine 2008. pokrenut je postupak protiv Mitrović Slavoljuba, gde je jedan od okrivljenih lekar specijalista neurolog na VMA. Broj lica koji su obuhvaćeni ovim krivičnim postupkom je 15. Oštećeni su fizička lica a iznos štete odnosno imovinske koristi koju su pribavili iznosi 4.150 evra.
Godine 2009. pokrenut je postupak protiv Mojović Gorana i još 31 lica, između ostalih i protiv dvojice lekara specijalista psihijatrije i načelnika klinike za neuropsihijatriju VMA. Broj lica koji su obuhvaćeni ovim postupkom je 32. Oštećen je budžet Republike Srbije a iznos štete odnosno imovinske koristi bio je 40 miliona dinara.
Iste te godine je pokrenut postupak protiv Šubarević Vladana i sedam lica, između ostalih i protiv direktora Instituta za majku i dete, direktora KBC "Bežanijska kosa", KBC "Zvezdara", Doma zdravlja "Palilula". Broj lica obuhvaćenih istragom je osam. Oštećen je budžet grada Beograda i KBC "Bežanijska kosa". Šteta odnosno imovinska korist koju su pribavili je 57 miliona 432 dinara, a imovinska korist 48 miliona 219 dinara.
Godine 2010. je pokrenut postupak protiv Borović Nenada i još devet lica. Oštećen je budžet Republike Srbije a iznos štete odnosno imovinske koristi koja je pribavljena je 859 miliona dinara i 91 hiljadu evra.
Godine 2011. je pokrenut postupak i takođe nastavljen postupak protiv Borović Nenada i još jednog lica. Oštećen je Institut za onkologiju i radiologiju, šteta iznosi milion i 929.
Zatim, pokrenut je postupak protiv Vukajlović Svetlane. Broj lica obuhvaćenih postupkom je tri, sada već četiri. Oštećen je budžet Republike Srbije a šteta iznosi milion i 270 miliona evra.
Kada se sve ovo što sam navela pretoči i izračuna u evra, iznosi 11 miliona 437 miliona evra. To dovoljno govori na koji način, kroz ove konkretne primere, se Vlada Republike Srbije bori protiv korupcije u zdravstvu, a i u nekim drugim oblastima. Danas sam dobila informaciju, a to je objavljeno i u sredstvima javnih informisanja, da je nastavljen postupak za aferu u javnom preduzeću "Kolubara", da je uhapšeno nekoliko lica a da iznos štete koja je nastala tim javnim nabavkama iznosi dva miliona evra. To su rezultati reforme pravosuđa o kojima sam malo pre govorila.
Što se tiče opaski vezanih za javnost rada Visokog saveta sudstva, želim da kažem da prosto to ne stoji. U postupku preispitivanja, kada se odlučuje o prigovorima, kada neizabrane sudije ili tužioci iznose svoje argumente, kada su pozvani na razgovor, može javnost da prisustvuje, kao i sredstva javnog informisanja. Zapisnici su javni. Odgovara se prema svim zahtevima Poverenika za informacije od javnog značaja, što dovoljno govori o radu Visokog saveta sudstva, ali i Državnog veća tužilaca.
Kada se radi o pitanju kvoruma i učešća nas koji smo učestvovali u prvom sazivu Visokog saveta sudstva i Državnom veću tužilaca, prosto nije tačno da bilo gde u pravilima stoji da mi ne učestvujemo u radu ova dva tela. Ja bih volela da mi bilo ko pokaže, ako može, a uveravam vas da ne može, da li to negde piše? Znači, nije tačno i to predstavlja obmanjivanje da postoje pravila u kojima piše da mi ne učestvujemo u radu. Učestvujemo u radu, učestvujemo u glasanju, a način na koji glasamo je naš lični stav. Mi smo na to ovlašćeni i na osnovu Ustava i na osnovu zakona.
Što se tiče prof. Dimitrijevića, on punopravno učestvuje u radu Visokog saveta sudstva dokle god ovaj uvaženi dom ne donese drugačiju odluku.
Mene raduje kada čujem od nekih poslaničkih grupa da se pozivaju na saopštenja i stavove Društva sudija Srbije, zato što to predstavlja prosto jedan evolutivni napredak jer smo imali situaciju da su 1999. godine pozdravili odluku tadašnjeg Vrhovnog suda Srbije o ukidanju Društva sudija Srbije kao jedne, ako se ne varam, terorističke organizacije. Ali, takođe mi je i drago kada vidim da se na to pozivaju. Jer, Društvo sudija je partner Ministarstva pravde i mi ćemo, s obzirom na taj stav, nastaviti da sarađujemo sa ovim strukovnim udruženjem a i sa drugim strukovnim udruženjima. Za razliku od 1999. godine kada je 13 sudija razrešeno samo zbog toga što su pripadnici Društva sudija Srbije, sada, u ovom vremenu, takvi slučajevi su nezamislivi da se dese.
Moj stav je uvek kada govorimo o predlozima zakona da se isključivo držimo te teme, ali pošto sam ovde bila pomenuta, zbog građana Srbije prvenstveno želim da istaknem da su prosto netačne činjenice koje se tiču polaganja mog pravosudnog ispita. Pravosudni ispit sam položila 2002. godine, pred tadašnjom komisijom koja je bila formirana od strane ministra pravde. Sastav komisije ne može da bude tajna, zato što je objavljen tada i na veb sajtu Ministarstva pravde, a drugo, ne vidim zbog čega bi to moglo navesti neke u sumnju da predstavlja tajnu. S obzirom da nemam više vremena i mogućnosti da to učinim danas, ukoliko bude potrebno, ja ću javno pročitati ko su bili članovi tadašnje komisije za polaganje pravosudnih ispita. Ja sam bila jedan od kandidata, pored hiljade drugih. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se. Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, sačekala sam da prođe diskusija o svim amandmanima koji se odnose na izbor, imenovanje i prestanak dužnosti i položaj sudije Ustavnog suda i pokušaću sada, objedinjavajući sve ono što je ovde izneto i što predstavlja možda dilemu ili kritiku, da pojasnim ili da vas možda eventualno uverim u nešto suprotno.
Što se tiče Predloga zakona i odredbe Predloga zakona koja se odnosi na penzijski osnov, bili smo rukovođeni jednim evropskim standardom koji se nalazi u Evropskoj povelji za sudije i koji se proteže i na sudije Ustavnog suda, gde se uzima kao poslednja plata osnov za penziju. Međutim, apsolutno razumem sve one argumente koji su ovde izneti u tom pogledu, razumem i situaciju i stanje u kome se nalazimo, ne samo naša zemlja, nego i celokupan svet u pogledu svetske ekonomske krize i pozdravljam i mišljenje Odbora za finansije koje je pretočeno kroz amandman i svakako, kako god se bude Narodna skupština izjasnila u danu za glasanje, ja ću takvu odluku poštovati.
Takođe ne mogu da se složim sa činjenicom, iako se slažem sa tim da nije dovoljno precizno napisano u pogledu odlaska žena u penziju, da to predstavlja diskriminaciju, imamo, kao što je ovde istaknuto, Zakon o invalidskom i penzijskom osiguranju koji predstavlja opšti zakon, a koji se odnosi u određenom delu i na status sudija Ustavnog suda. Prema tome, žene ne smeju i ne mogu biti oterane ukoliko navrše 60 godina života u penziju ukoliko to ne žele. One mogu da koriste opšti uslov od 65 godina koji važi za muški pol.
Takođe želim da vas uverim u to da ne može da dođe do situacije da se prima i plata i penzija ukoliko dođe do produžetka radnog veka. Naravno, opet i u tom slučaju ukoliko se ovakva odredba izglasa, Ustavni sud će morati da poštuje opšti rok za trajanje mandata sudije Ustavnog suda koji iznosi devet godina i koji je, kao takav, određen Ustavom.
Za mene je zaista iznenađujuća činjenica i nemam razloga da ne verujem u to da šest sudija Ustavnog suda nije prijavilo svoju imovinu. Duboko verujem da postoji određeno objašnjenje za to. Da li se možda nije našlo na veb sajtu Agencije ili je nešto drugo u pitanju, ali ovom prilikom želim da apelujem na samu Agenciju za borbu protiv korupcije da ovu situaciju ispita i ukoliko je potrebno da preduzme dalje korake u tom pogledu. Ustav i Zakon o Ustavnom sudu su dovoljno jasni u pogledu nemogućnosti obavljanja bilo kakve druge funkcije, sem sudije Ustavnog suda, izuzev profesure na Pravnom fakultetu. Prema tome, složila bih se sa tim diskusijama, da takva situacija nije baš dopustiva.
Što se tiče osnovice, prema Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu je predviđeno da se osnovica utvrđuje Zakonom o budžetu. Do sada je to činjeno putem zaključka Vlade. Ta osnovica, što ste mogli da vidite u Predlogu zakona, nije izjednačena sa osnovicom za sudije. Mislim da će morati da bude u nekom manjem iznosu, s obzirom da su koeficijenti za sudije Ustavnog suda veći u odnosu na koeficijente drugih redovnih funkcija.
Toliko za sada. Nadam se da ćemo tokom diskusije još imati priliku da razmenjujemo mišljenje.

Zahvaljujem se poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici. Zahvaljujem se svim poslanicima koji su učestvovali u raspravi u načelu i pojedinostima. Posebno se zahvaljujem poslanicima koji su učestvovali u raspravi u načelu i pojedinostima. Posebno se zahvaljujem onima koji su uložili određene amandmane koji su zaista bili predmet našeg preciznog i detaljnog razmatranja.
Još jednom, na kraju ove rasprave želim da podsetim da je postojeći Zakon o Ustavnom sudu donet 2007. godine, kada su nadležnost Ustavnog suda dale određeni poslovi koje do tada Ustavni sud nije radio, ili nije poznavao. To je proisticalo iz donetog Ustava 2006. godine. Naročito mislim na postupke po ustavnim žalbama, il žalbama nosioca pravosudnih funkcija.
Ono što je tada bilo loše, to je da je Ustavni sud, pored postojećeg zaostatka koji je imao u svom radu naročito u pogledu ocenjivanja nekih opštih akata. Evo ovde danas smo u diskusiji čuli da su nedavno dobijeni odgovori na inicijative koje su poznate još pre možda i deset godina. Pored tih zaostataka je dobio još i predmete iz suda Srbije i Crne Gore, sve to je u samom startu predstavljalo jedan veoma obilan broj predmeta koje nažalost do sada nije uspeo da se savlada. Pored toga je jedan značajan broj predmeta ustavnih žalbi, podnet ustavnom sudu.
Mene raduje činjenica da je Evropski sud za ljudska prava, konstatovao da je ustavna žalba delotvoran pravni lek i mi iz Ministarstva pravde i Vlade Republike Srbije koji imamo obavezu i nadležnost predlaganja zakonskih tekstova, jesmo u obavezi da omogućimo nesmetani delotvoran rad Ustavnog suda, naročito ako govorimo o postupcima ustavnih žalbi. U ovom predlogu zakona kao što ste i sami konstatovali smo to pokušali da učinimo.
Izneću i činjenicu da prema našim podacima broj ustavnih žalbi koje trenutno postoje u Ustavnom sudu je negde oko devet hiljada. Prosto ne želimo da dođemo do toga da imamo suđenje u nerazumnom roku pred ovakvim uzvišenim telom i zbog toga smo ovim predlogom zakona i pokušali da učinimo promene u organizaciji i načinu odlučivanja Ustavnog suda i zbog toga su se i našle odredbe koje se tiču formiranja malog i velikog veća.
Kao što sam i rekla u svojoj diskusiji i u načelu, one prate odredbe Ustava i po mom dubokom uverenju ni u jednom momentu ne narušavaju ustavne odredbe ili načelo ustavnosti, jer za odluku velikog veća je potrebno osam glasova, što predstavlja većinu u Ustavnom sudu, s obzirom da njihov sastav čine 15 sudija.
Što se tiče malog veća njih čine troje sudija, međutim, oni nemaju nadležnost da odlučuju u meritumu, znači njihove odluke su putem zaključaka i rešenja i one su isključivo procesnog karaktera.
Takođe, smo pokušali i u ovom predlogu da ubacimo odredbe koje se tiču i statusa i imenovanja izbora sudija Ustavnog suda kao što sam i rekla u svom obraćanju tokom ove rasprave duboko ću poštovati svaku odluku Skupštine koja će možda uticati i na izmenu određenih odredbi koje ne sadrži ovaj predlog zakona. Tako da još jednom se zahvaljujem svima onima koji su učestvovali u raspravi i nadam se da usvajanjem ovog predloga zakona ćemo dobiti još efikasniji rad Ustavnog suda.

Zahvaljujem se. Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kao što vam je poznato, danas će biti reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ustavnom sudu. Podsetila bih vas da je važeći Zakon o ustavnom sudu donet 2007. godine, odnosno da je od početka njegove primene prošlo više od četiri godine.

Osnovni razlog za donošenje zakona je što se, analizirajući dosadašnji rad Ustavnog suda, došlo do zaključka da određene odredbe zakona, pre svega odredbe koje se odnose na postupak pred Ustavnim sudom, treba dopuniti i izmeniti, a radi rešavanja problema preopterećenosti Ustavnog suda. Ova preopterećenost se pre svega odnosi na veliki broj postupaka po Ustavnim žalbama, delimično iz razloga nasleđenih predmeta suda Srbije i Crne Gore, kao i velikog broja novih ustavnih žalbi koje građani podnose Ustavnom sudu, imajući u vidu da je Ustavni sud poslednja instanca koja odlučuje o povredi Ustavom zajamčenih ljudskih i manjinskih prava i osnovnih sloboda, preobraćanja Evropskom sudu za zaštitu ljudskih prava u Strazburu.

Važeći zakon ne omogućava Ustavnom sudu da određena procesna pitanja koja se pojavljuju u postupku rešava na drugi način, osim na sednici svih sudija. Zbog toga, kao i zbog široke nadležnosti Ustavnog suda koja je utvrđena Ustavom, ovaj sud nije u mogućnosti da na efikasan način postupa u predmetima koji se, pre svega, odnose na ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata, kao i u postupcima po ustavnim žalbama. Iz navedenih razloga, najvažnije izmene zakona koje se predlažu odnosne se na organizaciju i način odlučivanja Ustavnog suda.

Takođe bih napomenula da je u nacrtu ovog zakona pribavljeno mišljenje eksperata Venicijanske komisije Saveta Evrope čije su preporuke u najvećem delu ugrađene u tekst Predloga zakona.

Sada bih vas ukratko upoznala sa najvažnijim rešenjima iz ovog zakonskog predloga. Predlogom zakona uvodi se nov način određivanja plata sudija Ustavnog suda. Naime, prema važećim propisima plata sudija Ustavnog suda određena je Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama koji utvrđuje koeficijent za obračun plate, dok se osnovica utvrđuje zaključkom Vlade. Na ovaj način izvršna vlast ima uticaj na određivanje plate sudija Ustavnog suda, čime se može narušiti njegova samostalnost nezavisnost. Zbog toga je predlogom zakona predviđeno da plata sudija Ustavnog suda odgovara položaju nadležnosti Ustavnog suda i odgovornosti sudije za obavljanje dužnosti i da predstavlja jednu od garancija njegove nezavisnosti, uz zaštitu ustavnosti i zakonitosti i ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Iz navedenih razloga predloženo je rešenje da se osnovica za obračun i isplatu plata predsednika i sudija Ustavnog suda utvrđuje Zakonom o budžetu Republike Srbije. Takođe, predlogom zakonom utvrđeni su koeficijenti za obračun i isplatu plata sudija Ustavnog suda. Na ovaj način se postiže veća samostalnost Ustavnog suda, budući da su elementi za obračun i isplatu plata sudija Ustavnog suda određeni isključivo zakonom i to Zakonom o Ustavnom sudu i Zakonom o budžetu Republike Srbije.

Predlogom zakona je data mogućnost da se na javnoj raspravi sednice Ustavnog suda mogu, po odluci Ustavnog suda, održati izvan njegovog sedišta u Beogradu, a u cilju efikasnije postupanja u pojedinim predmetima. Predlogom zakona se u određenoj meri na poseban način uređuju pitanja vezana za radne odnose zaposlenih u stručnoj službi Ustavnog suda, imajući u vidu specifičnost i složenost poslova koji se obavljaju u stručnoj službi.

Ovim odredbama ustanovljava se mogućnost određivanja položaja u stručnoj službi Ustavnog suda, propisuju posebni uslovi za napredovanje državnih službenika, zaposlenih u stručnoj službi Ustavnog suda, kao i mogućnost uvećavanja koeficijenata za obračun njihovih plata i dodatno obrazovanje o trošku Ustavnog suda. Na ovaj način se ističe položaj suda u sistemu državnih organa i istovremeno omogućava da se u stručnu službu ovog suda zaposle najkvalitetniji pravnici. U cilju očuvanja samostalnosti i nezavisnosti Ustavnog suda predloženo je da Vlada ne može bez saglasnosti predsednika Ustavnog suda obustaviti, odložiti ili ograničiti izvršenje budžetskih sredstava opredeljenih za rad ove institucije. Pored toga posebnu novinu predstavljaju odredbe kojima se utvrđuje postupak za pripremu predloga budžeta Ustavnog suda, kao i načinu vršenja kontrole trošenja budžetskih sredstava opredeljenih za njegov rad.

Predložena rešenja idu za tim da se poveća samostalnost i nezavisnost, kao što sam rekla, ovog suda u pogledu postupka predlaganja, potrebnih budžetskih sredstava za rad, kao i da se ograniči uticaj izvršne vlasti u pogledu predlaganja obima budžetskih sredstava potrebnih za rad.

Možda je i najznačajnija novina, koju sadrži predlog ovog zakona, ona koja se odnosi na oblike rada i odlučivanja Ustavnog suda. predloženim rešenjima je propisano da sud odlučuje na sednici, i to sednici velikog veća i sednici malog veća. Uvođenjem novih oblika rada Ustavnog suda, kao što su sednice velikog i malog veća, doprineće se efikasnijem odlučivanju Ustavnog suda, naročito kada je u pitanju donošenje odluka procesne prirode i odlučivanje u postupku po ustavnim žalbama.

Predlog zakona predviđa da se na sednici suda, koju čine sve sudije Ustavnog suda, donose najvažnije odluke iz nadležnosti Ustavnog suda, kao što su meritorne odluke u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti, odluke u postupku zabrane političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice, kao i odluke u postupku postojanja povreda Ustava od strane predsednika Republike.

Kao što sam istakla, Predlog zakona uvodi nove oblike rada Ustavnog suda, a to su veliko i malo veće. Veliko veće odlučuje o postupcima u kojima nije nadležna sednica Ustavnog suda i donosi određena rešenja procesnog karaktera. Na sednici velikog veća odluke, odnosno rešenja donose se jednoglasno. Ako se ne postigne saglasnost, o predmetu odlučuje sednica Ustavnog suda. Predviđeno je da Ustavni sud ima dva velika veća, koja čine po sedam sudija Ustavnog suda i predsednik Ustavnog suda, koji je član oba velika veća. Personalni sastav velikih veća određuje se godišnjim rasporedom poslova koje donosi predsednik Ustavnog suda.

Predlog zakona propisuje da malo veće, koje se sastoji od troje sudija Ustavnog suda, donosi zaključke isključivo procesnog karaktera. Kao i kod velikog veća, i na sednici malog veća zaključci se donose jednoglasno, a ako se ne postigne saglasnost, o predmetu iz nadležnosti tog veća odlučuje veliko veće. Broj malih veća određuje Ustavni sud, a predsednik Ustavnog suda određuje predsednika i članove malog veća godišnjim rasporedom poslova Ustavnog suda. Na ovaj način je omogućeno efikasnije postupanje Ustavnog suda, sa jedne strane, a sa druge strane su ispoštovane odredbe člana 175. Ustava, koje utvrđuju način odlučivanja Ustavnog suda.

Precizirane su odredbe koje se odnose na akte Ustavnog suda, kao što su precizno određeni slučajevi kada Ustavni sud donosi odluke, zaključke ili rešenja i propisani su obavezni elementi ovih akata, pri čemu se Ustavnom sudu daje ovlašćenje da može bliže odrediti sadržinu tih obaveznih elemenata. Pored toga, precizirana je i odredba koja uređuje sadržaj predloga za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti, odnosno inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti. Navedena izmena je neophodna zbog činjenice da je u dosadašnjoj praksi veliki broj inicijalnih akata podnosilaca bio nepotpun, što je dovodilo do odugovlačenja ovih postupaka.

Predlogom zakona dato je i ovlašćenje Ustavnom sudu da odloži objavljivanje svoje odluke u "Službenom glasniku RS" za najviše šest meseci, kako bi se dala mogućnost donosiocu akta, koji je proglašen neustavnim ili nezakonitim, da u tom periodu izvrši odgovarajuće izmene osporenog akta, čime se sprečava eventualno nastajanje pravne praznine i štetnih posledica koje bi mogle da nastanu od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda.

Značajno su izmenjene i odredbe koje se odnose na postupak po ustavnoj žalbi. Predlogom zakona je predviđeno da ustavna žalba obavezno mora sadržati opredeljeni zahtev, kao i zahtev u pogledu tražene materijalne, odnosno nematerijalne štete, kako bi se Ustavni sud uz odluku o ustavnoj žalbi istovremeno odlučio o zahtevu za štetu. Takođe, utvrđena je nadležnost Ustavnog suda da odlučuje o naknadi štete zbog povređenog ljudskog ili manjinskog prava. Takvo rešenje je u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koje prilikom utvrđivanja povrede prava istovremeno utvrđuje i visinu štete.

Na kraju ovog predstavljanja, želela bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima Narodna skupština usvojiti ovaj predlog zakona, čime će se stvoriti neophodne zakonske pretpostavke za efikasniji rad Ustavnog suda i ojačati njegova samostalnost i nezavisnost, a sve u cilju izvršavanja Ustavom utvrđenih nadležnosti Ustavnog suda, koje se pre svega odnose na zaštitu ustavnosti i zakonitosti i zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih Ustavom. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u današnjoj diskusiji povodom izmena i dopuna Zakona o Ustavnom sudu u načelu. U svom sadašnjem obraćanju, pokušaću da odgovorim na neka pitanja koja su otvorena u današnjoj diskusiji, ali sam sigurna da ćemo u raspravi u pojedinostima, po amandmanima, imati više prilike da govorimo o konkretnim odredbama zakona.

Što se tiče toga da je zakon, a odnosi se na moju prethodnu diskusiju, Zakon o Ustavnom sudu da je donet 2007. godine i da je u primeni već četiri godine, taj deo diskusije se odnosio na to da u Zakonu o Ustavnom sudu su, s obzirom na određene nadležnosti koje su date samim Ustavom, a prvenstveno se tiče postupka po ustavnim žalbama ili žalbama sudija i tužilaca, to predstavlja jednu novu nadležnost Ustavnog suda. Kada smo donosili Zakon 2007. godine, svakako da nismo mogli u potpunosti da osmislimo kako će da izgleda taj postupak pred ustavnim sudom, jer tokom primene određenog zakona se vidi da li je potrebno intervenisati u pogledu nekih izmena i dopuna, što smo učinili sadašnjim predlogom zakona koji se nalazi pred vama.

Ovom prilikom želim da istaknem da to nije urađeno stihijski, nije urađeno preko noći. Naprotiv, već duže vreme se ove izmene i dopune pripremaju. Imali smo i određene konsultacije sa sudijama Ustavnog suda. Podsetiću vas da je pre godinu i po dana bio održan jedan okrugli sto na kome su bili predstavnici ustavnih sudova iz regiona, koliko se sećam bila je tu i predsednica Ustavnog suda Hrvatske, gde smo sagledavali njihova iskustva koja imaju mnogo duže nego mi u primeni postupaka po ustavnim žalbama.

Takođe, pored toga su pribavljena i odgovarajuća mišljenja, pored nadležnih državnih organa pribavljeno je mišljenje i Venecijanske komisije. Oni su bili nedavno u poseti u Beogradu, pre mesec dana, gde su u razgovoru, kako sa predstavnicima Ministarstva pravde, tako i sa sudijama Ustavnog suda, razgovarali o određenim rešenjima iz zakona. Nakon toga su to pretočili u svoje ekspertsko mišljenje koje je u velikoj meri uvaženo i gotovo sve preporuke Venecijanske komisije nalaze se u ovom predlogu zakona. Ako se ne varam, od deset preporuka Venecijanske komisije, osam je prihvaćeno. Samim tim to ukazuje na činjenicu i na postavljeno pitanje ovde – da li su sadašnje sudije Ustavnog suda imale prilike da sagledaju ovaj predlog zakona? Kao što sam rekla, u razgovoru sa predstavnicima, ekspertima Venecijanske komisije su razmenjivali mišljenja i mišljenje Venecijanske komisije predstavlja neki produkt razgovora između njih i sudija Ustavnog suda.

Takođe, u mišljenju Venecijanske komisije ukazalo se i na potrebu za izmenom Ustava. To pitanje je bilo otvoreno i u našoj javnosti i ukoliko u jednom momentu dođe do potrebe izmene Ustava ili do saglasnosti oko izmene Ustava, verujem da će to biti od velike vrednosti za budućeg zakonodavca. Međutim, dok god je sadašnji Ustav na snazi, on će se primenjivati. Ministarstvo pravde u svim svojim aktivnostima, naročito u pogledu predlaganja zakona, će poštovati odredbe Ustava. Zato i želim da ukažem na određene diskusije koje su se ticale toga da određena rešenja nisu u skladu sa Ustavom.

Prosto zbog javnosti i građana Srbije moram da ukažem na to i na postavljeno pitanje oko člana 82. postojećeg zakona, koji se tiče upravo postupka po ustavnim žalbama, da ukažem na činjenicu da je identičan ustavnoj odredbi, članu 170. Ustava, gde u svom prvom stavu, kao i u prvom stavu člana 82. kaže da ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčenih ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Znači, on je apsolutno identičan članu 180. koji sam upravo pročitala, član 82, prema tome, ne mogu tu da sagledam šta je tu protiv ustavno, ako je norma apsolutno prepisana.

Isto se odnosi na sastav velikih i malih veća koja se uvode ovim predlogom zakona. Naime, u članu 175. Ustava se kaže da Ustavni sud donosi odluke većinom glasova svih sudija Ustavnog suda. Znači, Ustavni sud ima nadležnost da donosi odluke, da donosi neka druga procesna akta, kao što su rešenja ili zaključci.

Ovaj predlog zakona apsolutno poštuje ustavnu normu, tako da sve odluke koje se budu donosile, donosiće se većinom glasova, nevezano za to da li se donose na plenarnoj sednici ili se donose na sednici Velikog veća, a da druge procesne akte kao što su rešenja ili zaključci, mogu se donositi i na malim većima.

Takođe, želim da se osvrnem i na diskusiju u pogledu sastava Ustavnog suda. Ona je apsolutno regulisana Ustavom i to je dosledno poštovanje regulacije samog ustava. Ne mogu da razumem i tu diskusiju, s obzirom da je Ustav ovde donet uz saglasnost gotovo svih političkih stranaka. Želim da ukažem i na činjenicu da je prema stavu Evropskog suda za ljudska prava ustavna žalba, o kojoj je ovde bilo najviše reči, ocenjena kao delotvorno pravno sredstvo i upravo, shodno tom mišljenju, mi želimo da intervenišemo da takvo mišljenje ostane i dalje i zbog toga i jesmo uveli ovakvu novu prekompoziciju Ustavnog suda u njihovom radu, koja bi mogla da odgovori, kako interesu građana, tako i položaju naše zemlje u međunarodnim forumima.

Isto se odnosi i na uvećanje plate. Kao što sam rekla, sve ono što smo predvideli u ovom predlogu zakona prati organizaciju Ustavnog suda i treba da doprinese jačanju njihove nezavisnosti i samostalnosti i izdvajanju iz drugih državnih struktura. To smo učinili i sa sudovima, gde je regulacija i plate i određenog statusa sudije regulisana samim Zakonom o sudijama. I u ovom pogledu, u Zakonu o Ustavnom sudu je regulisana i njihova plata i način određivanja osnovice, način određivanja koeficijenta i druge beneficije koje im pripadaju. Kao što sam rekla, u velikoj meri, ona je ista kao i za redovne sudije.

Kao što sam rekla, nadam se da ćemo u raspravi o pojedinostima raspravljati o nekim konkretnim odredbama i zahvaljujem se još jednom svima koji su učestvovali u diskusiji.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se svima onima koji su podnosili amandmane i koji učestvuju u ovoj današnjoj diskusiji, jer mislim da će ona doprineti da ovaj zakon bude što kvalitetniji i što bolji.
Za razliku od zakona o kojima je raspravljao ovaj uvaženi dom, a koje je pripremilo Ministarstvo pravde, ovaj zakon je nešto drugačiji u odnosu na te zakone, s obzirom na to da prethodne zakone koje smo ovde branili mogli smo kruto da branimo svoj stav, jer u velikoj meri odredbe tih zakona izradilo je Ministarstvo pravde ili radna grupa koju je sačinilo Ministarstvo pravde. Potpuno otvoreno ću reći da ovaj zakon predstavlja minimum kompromisa između veoma često različitih stavova partija koje čine ovu vladu. Sa mnogim ovde amandmanima rekla bih i da se slažem lično i da smatram da su prihvatljivi, ali u ovom momentu to neću učiniti, s obzirom na to da je potrebno da se izvrše dodatne konsultacije i ukoliko bude prostora svakako ćemo se založiti da u danu za glasanje određeni amandmani, koji su po našem mišljenju prihvatljivi, budu prihvaćeni i da ostale koalicione partnere ubedimo u to.
Što se tiče ovog člana i amandmana vezano za član 5. rekla bih da, iako je reč o zakonskoj rehabilitaciji, ne znači da dolazi do rehabilitacije automatski, i to se vidi iz člana 14. u kome su regulisana pravila postupka, gde se u stavu 1. kaže – o zahtevu za rehabilitaciju lica iz člana 5. ovog zakona sud odlučuje, jer na stranačkom postupku, po pravilima vanparničnog postupka, uz obavezno prethodno pribavljanje mišljenja nadležnog višeg javnog tužioca. Znači, ukoliko viši javni tužilac da mišljenje da nije moguće da se ostvari zakonska rehabilitacija, prelazi se u onaj postupak tzv. sudske rehabilitacije i raspravlja se prema pravilima koje ovaj zakon predviđa, a kada je reč o sudskoj rehabilitaciji. Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se svima onima koji su diskutovali povodom ovog predloga zakona i u načelu i u pojedinostima. Zahvaljujem se i narodnim poslanicima koji su uputili amandmane. Ovom prilikom ću podsetiti na važnost donošenja ovog zakona, s obzirom da važeći  Zakon o rehabilitaciji, kojim se uređuje rehabilitacija lica koja su lišena slobode, života ili drugih prava iz političkih, ideoloških razloga je donet 2006. godine, a da jedno od najvažnijih pitanja, pitanje prava rehabilitovanih lica tim zakonom nije uređeno.
U članu 8. još uvek važećeg zakona stoji da pravo na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanog lica urediće se posebnim zakonom, međutim mi smo smatrali da je potrebno da se donese jedan celovit zakon koji će uređivati jedan i drugi deo i zato je ovaj predlog zakona u ovakvom obimu danas pred vama.
Takođe, ovom prilikom želim da ukažem da nam je na to pitanje ukazivao i Ustavni sud u više navrata. Smatram da zbog smo imali dodatno obavezu da ovo pitanje celovito uredimo.
Do sada je podneto oko 1.500 rešenja, tj. doneto je negde oko 1.500. rešenja sudova kojima se utvrđuje rehabilitacija takođe pred višim sudovima, s obzirom da su oni nadležni da postupaju u novoj mreži sudova.
U ovim sporovima je u toku još oko 800 postupaka po zahtevima za rehabilitaciju. Ovim predlogom zakona je uređena rehabilitacija i kao što sam rekla, pravne posledice rehabilitacije lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga lišena slobode, života ili nekih drugih prava.
Za razliku od važećeg zakona, ovaj zakon proširuje i precizira krug lica na koja se rehabilitacija odnosi, jer po tom pitanju je do sada bilo nedoumica u sudskoj praksi.
Takođe, ovom prilikom želim da ukažem da važeći zakon u velikoj meri nije precizan, zato što je on u potpunosti izbegao da uredi postupak rehabilitacije, pa je onda to Vrhovni sud morao da učini u svojim stavovima, što smatram da je nedopustivo za jedan postupak koji se vodi pred sudom.
Pravo na rehabilitaciju nemaju pripadnici okupacionih snaga i pripadnici kvinsliških formacija koji su učestvovali u izvršenju radnih zločina.
Predlog zakona, kao što ste i sami konstatovali, predviđa dve vrste rehabilitacije – zakonsku i sudsku. Zakonsku rehabilitaciju, odnosno rehabilitaciju po samom zakonu i rehabilitaciju na osnovu sudske odluke. Bez obzira na vrstu rehabilitacije, za sticanje svojstva rehabilitovanog lica, neophodna je sudska odluka, pri čemu, kod zakonske rehabilitacije sud utvrđuje da je lice rehabilitovano po samom zakonu, dok kod sudske rehabilitacije, sud rehabilituje svojom odlukom.
Međutim, u današnjoj raspravi sam ukazala na to, da zakonska rehabilitacija ne predstavlja automatsku rehabilitaciju, ukoliko postoji mišljenje javnog tužioca, gde je potrebno da se sprovede sudska rehabilitacija, to će se i učiniti.
Predlog zakona propisuje pravila i postupke rehabilitacije, što predstavlja novinu u odnosu na važeći zakon. Već sam istakla da se važeći zakon primenjuje na osnovu stavova Vrhovnog suda. O zahtevu za rehabilitaciju sud odlučuje u jednostranačkom ili dvostranačkom postupku, a po pravilima vanparničnog postupka. U jednostranačkom postupku, sud odlučuje o zakonskoj rehabilitaciji, uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležnog javnog tužioca. U slučaju da javni tužilac osporava zahtev za rehabilitaciju, dalji sudski postupak će se sprovesti kao dvostranački. Kada je u pitanju sudska rehabilitacija, sud odlučuje u dvostranačkom postupku, pri čemu je drugi učesnik postupka nadležni javni tužilac koji zastupa Republiku Srbiju.
U odnosu na važeći zakon, za rehabilitovana lica je predviđen najširi mogući obim prava koja ta lica mogu ostvariti. Ova lica imaju prava na poseban penzijski staž, mesečnu novčanu naknadu, zdravstvenu zaštitu, pravo na povraćaj konfiskovane imovine ili na drugi način oduzete imovine.
Znam da se ovde vodila rasprava i o ko člana 26. U svom prethodnom izlaganju sam rekla da postoje neki amandmani koji sa mog stanovišta jesu prihvatljivi, ali s obzirom, kao što sam istakla, da ovaj zakon predstavlja minimum kompromisa između političkih partija koja čine ovu koaliciju, obavićemo dodatne razgovore do dana za glasanje.
Još bih želela da ukažem na to da za dobijanje rehabilitovanog obeštećenja neophodno je postojanje sudske odluke o rehabilitaciji. Još jednom se zahvaljujem svima koji su učestvovali u raspravi i izražavam nadu da će ovaj zakon biti usvojen. Zahvaljujem se.