Ova Vlada je 2008. godine formirana na pet ciljeva. Jedan od tih pet ciljeva bili su intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala, kriminala uopšte i korupcije. Mislim da to nije ostala prazna reč ili prazno obećanje ili cilj koji je tako deklarativno postavljen, već da konkretnim koracima koji su preduzeti od samog osnivanja Vlade, pa i do dana današnjeg pokazali smo da smo posvećeni tom cilju.
Naravno da je bilo jako mnogo problema, da je trebalo i u normativnom smislu usavršiti naše zakonodavstvo i osnažiti institucije da bi mogli da odgovore tom cilju. Podsećam vas da je još 2008. godine u ovom uvaženom domu usvojen Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i primena tog zakona dovela je do toga da vrednost oduzete imovine iz kriminala sada iznosi preko 250 miliona evra.
Ovom prilikom želim da naglasim da jedno od najvećih oduzimanja imovine je bilo upravo u predmetu koji se tiče korupcije, u predmetu PIK "Zemun" zbog zloupotreba koje su se tada dešavale na nivou Ministarstva poljoprivrede i to govorim o vremenu 2005, 2006. i 2007. godine. Takođe želim da ukažem i na činjenicu da smo dokazali kroz naš rad da zaista ne postoje zaštićeni i da svi oni za koje su postojali dokazi da su izvršili krivična dela, krivično delo korupcije o čemu sada govorimo, su i privedeni pravdi. Dovoljno je reći da je 2007. godine urađeno jedno veliko istraživanje o percepciji korupcije od strane naših građana, gde je pravosuđe tada predstavljeno kao druga profesija po korumpiranosti, 2011. godine kada smo uradili istraživanje slično sa velikim brojem ispitanika, pravosuđe više nije svrstavano u profesije po korumpiranosti. Zašto sam namerno raširila svoj odgovor? Zbog toga ako nemamo časne ili dostojne ljude u pravosudnom sistemu, svakako da ne možemo odlučno da se borimo protiv korupcije.
Iako sam spremna da razgovaram o svakoj temi, ipak predkrivični postupci ne mogu da budu tema razgovora, osim unutar policije i tužilaštva kao organa koji su nadležni da ispituju takve pojave. Prema tome, kao što sam rekla, do sada smo pokazali da nema zaštićenih. Za sve one za koje se pokaže da su učinili krivična dela i ono što je takođe veoma bitno reći – za koje postoje dokazi biće pokrenuti postupci.

Potpuno sam  svesna i sigurna da vi niste svesni šta ste sada rekli. Rekli ste da imate informacije da je neko učinio krivično delo i da ste te informacije dobili iz policije. To je strašno. Upozoriću vas da i kao svaki građanin, a sa još većim stepenom kao narodni poslanik imate obavezu da prijavite krivično delo ukoliko znate, a ako vam je taj neko iz policije oda informacije, a nije dao tamo na mestima gde se postupci procesuiraju to je zaista za zabrinutost. Tako da ne znam šta da kažem na to.
Što se tiče pomenuli ste zakup od oduzete imovine da ne može da se realizuje. Reći ću vam da iznos od koji dobijamo kao direkcija koja je zadužena za upravljanje oduzetom imovinom na mesečnom nivou, od zakupa se dobija 20 hiljada evra. Prema tome, nije tačno to što ste rekli.
Takođe, vam ovom prilikom želim, takođe, i da ukažem na činjenicu da oduzimanje imovine sama po sebi ima veliki značaj, jer on s jedne strane, onemogućava dalje one učinioce krivičnih dela da nastave da se bave tim. Ova vlada je imala i volje, odlučnosti, snage, spremnosti da se uhvati u koštac sa tim. Ne bih rekla da su prethodne vlade bile spremne za to.
Pomenuli ste slučaj Šarić, hajde da se vratimo na slučaj Šarića. Zaplenjeno je četiri tone kokaina, koliko iznosi četiri tona kokaina? Impozantna cifra kada se kaže u tonama, ali kolika je vrednost zaplenjenog kokaina? Iznosi milijardu i 200 miliona evra. Zvuči kao imaginarna cifra, ali veoma realna. Novac od tog kokaina, jedan deo novca od tog kokaina je dolazio u Srbiju i kroz postupke privatizacije i godine 2004, i 2005, i 2006, i 2007. se prao u Srbiji. Ne bih rekla da je tadašnja Vlada bila spremna da se uhvati u koštac sa organizovanim kriminalom. Koliko mi se čini vi ste bili tada poslanik stranke čiji ministar je bio ministar unutrašnjih poslova. Mislim da je to dovoljno reći.

Vrlo jednostavno ću vam reći, u svoje lično ime, kakav je moj stav bio, s obzirom da je Ministarstvo pravde predlagač uredbe koju ste pomenuli.
Prema tome, to dovoljno govori da sam bila za tu uredbu, i ne samo da sam bila, nego sam je i predložila. Prema tome, natpisi u novinama koji su se pojavili prosto nisu tačni.

Moram priznati da prvi deo vaše diskusije nisam razumela. Da li vi to hoćete da kažete i da mene uverite da nisam bila za nešto zašta jesam bila? Kao što sam vam rekla u odgovoru na vaše prvo pitanje, ne da sam bila, nego sam predložila.
Odgovor – zašto je Ministarstvo pravde predložilo ovu uredbu, je zbog toga što je Ministarstvo pravde nadležno da primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, s obzirom da smo i bili predlagač Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u Narodnoj skupštini usvojen 2008. godine.
Pitali ste me – koji je pravni osnov za donošenje ove uredbe? Reći ću vam da je to član 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, čiji naslov glasi – Obrada od strane organa vlasti. Radi građana Srbije ću pročitati ceo član koji daje pravni osnov za donošenje ovakve uredbe – Organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom ili drugim propisom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja otkrivanja istrage i gonjenja za krivična dela ekonomskih i drugih finansijskih interesa države, zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i slobode i drugog javnog interesa, a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica.
Prema tome, pravni osnov za donošenje ove uredbe postoji. Vlada je ovu uredbu usvojila. Da li je ona ustavna ili ne, za to je jedino merodavan da kaže Ustavni sud Srbije.

Gospođo predsednice, poštovana gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se svima onima koji su učestvovali u raspravi po amandmanima, ali i onima koji su učestvovali u načelu i želela bih ovom prilikom da vam dam odgovore na neka pitanja koja su postavljena u današnjoj raspravi.
Prvo, pre svega želim da kažem da ne mogu da se složim da Ministarstvo pravde kao predlagač ovog zakona, snosi odgovornost zbog čega nije regulisano u prvobitnoj verziji, kada je usvajan zakon u Skupštini, režim koji će se odnositi na članove VSS, ukoliko dođe do pokretanja određenog krivičnog postupka. Naime, podsetiću vas da je u Predlogu zakona o VSS, kada je usvajan 2008. godine u Skupštini, članovi VSS su, uz sva prava i obaveze, u velikoj meri vukli iz samog statusa sudije. Međutim, usvajanjem jednog amandmana, a taj amandman nije došao iz vladajuće koalicije, naprotiv, došao je iz jedne opozicione stranke, članovi VSS, da kažem kolokvijalno su se izvukli iz režima sudija i na njih se moraju primenjivati posebne odredbe koje će se naći i u Zakonu o VSS, tako da ona suspenzija koja se primenjuje na sudije, kada dođe do pokretanja krivičnog postupka, ne može se odnositi na članove VSS. Naravno, odgovornost ne prebacujem na Narodnu skupštinu, koja je usvojila ovo, već je i ukazivanje nama da, kao predlagačima zakona, kada prihvatamo amandmane, moramo u potpunosti da sagledamo kakve posledice prihvatanje takvog amandmana može proizvesti. Naime, zbog toga se i sada, krajem 2011. godine, znači, posle tri godine, nalazimo u Narodnoj skupštini sa izmenama i prvenstveno dopunama Zakona o VSS.
Što se tiče predloga amandmana koji se odnosio na to da je potrebno da postoji obavezno udaljenje člana VSS kada je pokrenut postupak, moram da kažem da se lično u velikoj meri slažem sa tim i smatram da nije mesto onome protiv koga je pokrenut krivični postupak, da sedi, kako u VSS tako i u DVT. Prosto mislim da to nije održivo zbog toga što postoje velike palete krivičnih dela, nekada su ta krivična dela i nehatno učinjena, nekada i nisu, takvog značaja da utiču na dostojnost sudije. Možda ovo zvuči malo paradoksalno kada kažem, ali prosto je tako i duboko sam uverena da ste i vi svesni te činjenice.
Bilo je postavljeno pitanje šta se dešava sa predsednikom VSS, odnosno DVT ukoliko je pokrenut postupak. Na njih se ne odnosi ovo što se odnosi na članove VSS, jer predsednik je po svojoj funkciji tu i on svoja izvorna prava i obaveze vuče iz sudijske, odnosno tužilačke funkcije, tako da se na njega odnose sve one odredbe koje se odnose na sudije i tužioce kada je pokrenut krivični postupak.
Potpuno razumem da se, kada se raspravlja o zakonu o VSS i DVT, ne može kruto držati samih članova koji čine Predlog zakona, već se diskutuje i o celokupnoj reformi pravosuđa. Kao što sam rekla, to je potpuno razumljivo i takvu vrstu diskusije prihvatam, jer mislim da je ona nužna i potrebna. Meni jeste zadovoljstvo kada u ovom uvaženom domu raspravljamo o tome.
Za razliku od nekih prethodnih vremena, mogu da vas uverim da se krivične prijave ne drže u fijokama. Neću da govorim da li će one imati sudbinu sudskog procesa, da li će doći do pokretanja sudskog procesa, ali svakako neće stajati u fijokama, kao što je nekada bilo. Možda se stiče utisak, baš zbog tih negativnih iskustava iz prošlosti, ali nekada do obrade jednog pretkrivičnog postupka može da potraje vreme od momenta podnošenja prijave do pokretanja sudskog postupka, zato što se nekada radi o veoma složenim krivičnim delima po čijoj obradi mora nekada da učestvuje i više organa, ne samo MUP, koji je nadležan da rasvetljava krivična dela, već npr. ako se radi o nekim imovinskim krivičnim delima, što je ovde bilo pomenuto nedavno, mora da učestvuje poreska uprava itd. Ovo prvenstveno pričam zbog građana Srbije, jer znam da je vama to dosta poznato.
Što se tiče izbora samih tužilaca, zašto ih Vlada predlaže, ni ja možda ne mislim da je to najsrećnije rešenje, ali to je rešenje koje moramo da poštujemo zbog toga što je takvo rešenje sadržano u članu 159. stav 2. Ustava Republike Srbije, ako govorimo o tužiocima, a ako govorimo o Republičkom tužiocu, takvo rešenje se nalazi u članu 158. stav 2. Ustava. Mi smo zakonima pokušali da relativizujemo tu odredbu zbog toga što smo uveli obavezu da Vladi tužioce predlaže DVT. Rekla bih, barem je do sada takvo iskustvo bilo, da Vlada poštuje ono što struka kaže.
Takođe, želim da ukažem i na činjenicu da članove VSS i DTV iz reda sudija, odnosno tužilaca bira sama struka, ne bira ih Vlada, još manje Ministarstvo pravde, a konačan pečat o tome da je Narodna skupština, njihovim izborom u ovom uvaženom domu.
Za ostala pitanja koja nisu vezana za temu, daću odgovor u pisanom obliku. Na sva pitanja pokušavam da odgovorim, tako da verujem da ću uspeti da odgovorim i na ova pitanja.
Još jednom vam se zahvaljujem i izražavam nadu da će ovaj zakon uskoro biti usvojen u parlamentu.

Hvala. Poštovana predsednice, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, tokom prethodne debate koja je vođena u Narodnoj skupštini povodom Predloga zakona o zabrani usavršavanja, proizvodnji i stvaranja bakteriološkog, biološkog i toksičnog oružja i o njegovom uništavanju, dato je sveobuhvatno obrazloženje o razlozima usled kojih se predlaže njegovo usvajanje.
Ovom prilikom želim da vas podsetim, da se Konvencijom o zabrani biološkog naoružavanja koji je naziv u upotrebi uspostavlja efektna zabrana kojom se zabranjuje razvoj, proizvodnja, sticanje, transfer, skladištenje i upotreba biološkog i toksičnog naoružanja.
Takođe smatram za potrebnim, da ukažem da se sveobuhvatna primena obaveza koje proizilaze iz ove konvencije, a koje su sadržane u Predlogu zakona, treba da stavi u kontekst i drugih zakona koji sadrže relevantne odredbe u vezi sa primenom pomenuti Konvencije, kao što je Krivični zakonik, Zakonik o spoljnoj trgovini i naoružanjem vojnom opremom jer ove dvostruke namene i druge regulative.
Prilikom samog tumačenja Konvencije treba takođe imati u vidu dodatno pojašnjenje i tumačenje koje su data u relevantnim dokumentima konferencija, pregleda koji su sadržani nakon što je Konvencija stupila na snagu.
Podsetila bih da je prva Konferencija pregleda za ocenu primene konvencije o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriloškog i toksičkog oružja i njegovo uništavanje održana 1980. godine, poslednja 2006. godine kao da su u toku i završne pripreme za sedmu konferenciju pregleda koja će se održati u Ženevi od 5-22. decembra 2011. godine.
Potreba za dodatni tumačenjem nastala je između ostalog i usled novih bezbednosnih izazova i pretnji u odnosu na vreme kada je konvencija usvojena. Aktivnosti strana na efektnoj i punoj primeni konvenciji su dopunjavanje novim merama uključujući i one na nacionalnom nivou, što podrazumeva usvajanje nacionalnih mera u oblasti biobezbednosti, biosigurnosti, podnošenje izveštaja o merama za jačanje poverenja, kao i usvajanje kaznenih mera.
Primarna funkcija usvajanja pomenutih mera je sprečavanje opasnosti od bioterorističkih napada. Da bi pomenuti mere bile efektne i mogle da se primenjuju, potrebno je usvajanje nacionalnog zakonodavstva, kao i druge odgovarajuće regulative, s tim u vezi. U odnosu na mere koje je potrebno usvojiti na nacionalnom planu, Predlog zakona u članu 7. potvrđuje obavezu Republike Srbije u vezi sa dostavljanjem godišnjeg izveštaj o merama za jačanje poverenja koja se dostavlja svake godine do 15. aprila Jedinici za podršku implementacije Odeljenja UN za razoružanje sa sedištem u Ženevi.
Pored ostalog, izveštaj sadrži podatke o istraživačkim centrima i laboratorijama, nacionalnim istraživanjima i razvojnim programima, o zaraznim bolestima na teritoriji strane konvencije, promociju, istraživanje i profesionalni kontakti, informaciju o zakonodavnim aktivnostima u vezi sa obavezama koje proističu iz Konvencije.
Takođe, u članu 8. i 9. Zakona propisuju se novčane kazne za privredni prestup i prekršaj za nepoštovanje obveza na osnovu zakona. što se tiče drugih kaznenih mera, odnosno krivičnih i ovom prilikom želim da podsetim da su one od ranije sadržane u Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Naime, član 377. Krivičnog zakonika propisuje krivično delo, kao i kaznene mere u slučajevima nedozvoljene proizvodnje, trgovine i posedovanja zabranjenog oružja, među kojima spada i biološko i toksično naoružanje. Ovo je rešenje u skladu sa modernim evropskim zakonodavstvom u pomenutoj oblasti.
Izvozna i uvozna kontrola robe dvostruke namene propisana je Zakonom o spoljnoj trgovini, vojnom opremom i robe dvostruke namene, sa drugim podzakonskim aktima, kao i usvajanjem kontrolnih lista o naoružanju, odnosno robe dvostruke namene. Ove liste se periodično harmonizuju u skladu sa odgovarajućim listama EU i Vastenarskog aranžmana.
Vlada Republike Srbije usvojila je nove kontrolne liste 30. juna 2011. godine, koje su objavljene u "Službenom glasniku". Što se tiče preostalih obaveza vezane za biobezbednost i biosigurnost, iste će biti regulisane novim zakonom u skladu sa članom 4. stav 2. Treba da pripreme nadležna ministarstva.
U fazi rasprave u odgovarajućim odborima podneto je 36 amandmana na Predlog ovog zakona. Vlada je usvojila tri amandmana, dok ostali amandmani nisu prihvaćeni iz razloga koji su dati u obrazloženju za svaki amandman pojedinačno.
Verujem da su se stvorili potrebni uslovi za usvajanje ovog zakona, gde će narodni poslanici glasati za njegovo usvajanje na odgovarajući način i da će na taj način Republika Srbija se uvrstiti među one zemlje koje su na ovaj način regulisale jednu značajnu obavezu na nacionalnom plavu koja proizilazi iz same Konvencije. Zahvaljujem se na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, pokušaću da vam dam uvodna obrazloženja povodom zakona i sporazuma čije je potvrđivanje danas na dnevnom redu.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, saradnja između Republike Srbije i Republike Slovenije nije regulisana bilateralnim ugovorom, što je do sada stvaralo određene probleme u pravnoj saradnji između dve zemlje.
Ministri pravde dve zemlje su 15. aprila 2011. godine potpisali tekst navedenog ugovora. Navedeni ugovor pružaće mogućnost obimnije i raznovrsnije pravne saradnje između dve zemlje, kako u građanskoj tako i u krivično-pravnoj oblasti, kao i efikasnije odvijanje same pravne saradnje. Ugovor će stvoriti i mogućnosti veće pravne zaštite, kako fizičkih tako i pravnih lica na teritoriji druge države ugovornice, a isto tako, omogućiće i kod određenih vidova pravne pomoći i neposrednu pravnu saradnju između pravosudnih organa.
Ugovor reguliše dostavljanje pismena i predmeta, razmenu obaveštenja o propisima, preduzimanje pojedinih procesnih radnji, oslobođenje od plaćanja troškova sudskog postupka, dokaznu snagu javnih isprava, pitanja zaostavština, pitanja u vezi sa preduzimanjem krivično-procesnih radnji, primenu posebnih mera pravne pomoći u krivičnom postupku, dostavljanje izveštaja iz kaznenih evidencija kao i ustupanje i preuzimanje krivičnog gonjenja okrivljenih lica.
Zaključenje navedenog ugovora sa Republikom Slovenijom i sličnih ugovora sa zemljama u regionu, a i šire, posebno će omogućiti saradnju u pogledu otkrivanja, gonjenja i kažnjavanja počinilaca najtežih krivičnih dela, kao što su dela organizovanog kriminala.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o izručenju, između ove dve zemlje izručenje okrivljenih i osuđenih lica takođe nije bilo regulisano bilateralnim ugovorom, što je do sada stvaralo određene probleme u saradnji. Takođe su 15. aprila potpisani tekstovi ovih ugovora o izručenju.
Navedeni ugovor detaljno reguliše pitanja izručenja okrivljenih i osuđenih lica, što će stvoriti obaveznije forme saradnje u ovoj oblasti između dve zemlje. Ugovor predviđa krivična dela za koja se dozvoljava izdavanjem kao što su krivična dela za koja je propisana kazna zatvora u trajanju od jedne godine ili ako se radi o izrečenoj kazni, da ona treba da iznosi najmanje četiri meseca, predviđa razloge za odbijanje izručenja, kao što je da lice čije se izručenje traži nije državljanin zamoljene zemlje, reguliše proceduru pojednostavljenog izručenja kada se lice složi sa izručenjem, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje ovog međunarodno-pravnog instituta.
Zaključenje navedenog ugovora omogućiće efikasnije odvijanje izručenja okrivljenih i osuđenih lica između dve zemlje. Zaključenje navedenog ugovora sa Republikom Slovenijom, ali i sličnih ugovora sa zemljama u regionu, posebno će omogućiti saradnju u pogledu otkrivanja, gonjenja i kažnjavanja počinilaca najtežih krivičnih dela. Navešću vam slučaj koji vam je poznat. Recimo, slučaj Dragana Paravinje, koji se u Republici Hrvatskoj tereti za teško ubistvo. Protiv njega se vode krivični postupci u BiH, od koje je i Republika Srbija zatražila njegovo izručenje u cilju izvršenja kazne zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci zbog krivičnog dela silovanja.
Upravo ovakvi slučajevi ukazuju na svu neophodnost sklapanja ugovora i sa Republikom Slovenijom i sa ostalim zemljama, jer samo na taj način dajemo šansu pravnoj saradnji pravosudnih organa i sprečavamo mogućnost da učinioci krivičnih dela izbegavaju krivično gonjenje i nesmetano nastavljaju da deluju.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, zatim Vlade Republike Mađarske i Vlade Savezne Republike Nigerije o saradnji u oblasti odbrane, sami sporazumi čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom po svom karakteru su opšti, standardni međunarodni ugovori koji se bez direktnog odnosno neposrednog prihvatanja obaveza daje osnov za buduću bilateralnu saradnju u oblasti odbrane.
Navedenim sporazumima opredeljuje se i procedura i opšti principi saradnje, i to ravnopravnost, reciprocitet, kao i zajednički interesi uz poštovanje pravila i principa međunarodnog prava, odnosno nacionalnih zakonodavstava Srbije, Hrvatske, Mađarske i Nigerije.
Ustavni osnov za donošenje predloženih zakona sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4), a u vezi sa članom 97. tačka 1) Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđana obaveza njihovog potvrđivanja, odnosno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje međunarodni položaj i odnose sa drugim državama.
Predloženi zakoni su usaglašeni sa Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, kao i Bečkom konvencijom o ugovornom pravu. Takođe, a imajući u vidu da za njihovo izvršavanje nije potrebna izmena pozitivno pravnih, niti postoji potreba za donošenje novih propisa, predlozi zakona su u potpunosti usklađeni sa pravnim sistemom Republike Srbije.
Takođe, predloženim zakonima vlade Republike Srbije, Hrvatske, Mađarske i Savezne Republike Nigerije daju ovlašćenja nadležnim organima, svojim ministarstvima odbrane, da neposredno zaključuju ugovore i time direktno konkretizuju saradnju u pojedinim segmentima u oblastima odbrane. U tom smislu, sporazumi predstavljaju pravni okvir za razmenu iskustava u obostrano interesnim oblastima, sa ciljem postizanja višeg stepena aktivnog učešća u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, kao i multinacionalnim operacijama.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti odbrane potpisan je u Zagrebu 8. juna 2010. godine u originalu na srpskom i hrvatskom jeziku. Dosadašnja saradnja u oblasti odbrane sa Republikom Hrvatskom je relativno intenzivna, sa prostorom za dalje unapređenje.
U sklopu spoljno-političke orjentacije Republike Srbije, koja prepoznaje izuzetan značaj razvijanja dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, Ministarstvo odbrane aktivno učestvuje u regionalnim inicijativama, bilateralnim i multilateralnim aktivnostima, kao što je obuka kadra u regionalnim centrima i vojne vežbe, što doprinosi izgradnji poverenja i intenziviranju saradnje sa Ministarstvom odbrane Republike Hrvatske.
Broj planiranih i realizovanih aktivnosti na godišnjem nivou u sklopu bilateralne vojne saradnje sa Hrvatskom je u usponu, a težište te saradnje čine sledeće oblasti: upoznavanje sa iskustvima Republike Hrvatske tokom učešća u misijama pod okriljem UN, EU i NATO, razmenu iskustva u transformaciji i procesu obuke vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka, kao i saradnja u oblasti telekomunikacija, informatičke podrške i logistike. U tom smislu, sporazum predstavlja pravni okvir za razmenu iskustava u navedenim oblastima, takođe otvara mogućnost realizacije zajedničkih vojnih vežbi i obuke i intenziviranja vojno-ekonomske, vojno-tehničke, vojno-medicinske i vojno-obrazovne saradnje.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mađarske o saradnji u oblati odbrane potpisan je u Beogradu 22. marta 2010. godine u originalu na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Republike Srbije i Republike Mađarske stvoren je normativno-pravni osnov za unapređenje saradnje u oblasti odbrane. Time se potvrđuje naš interes i spremnost za saradnju sa susedima radi zajedničkog suočavanja sa savremenim i regionalnim i globalnim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama.
Sporazum predstavlja pravni okvir za razmenu iskustava u oblasti reforme sistema odbrane, učešća u multinacionalnim operacijama, takođe otvara mogućnost realizacije zajedničkih vojnih vežbi i obuka, intenziviranja vojno-ekonomske, vojno-tehničke, vojno-medicinske i vojno-obrazovne saradnje.
Bilateralna saradnja u oblasti odbrane sa Mađarskom je razvijena i težišno se odvija kroz zajedničko angažovanje u mirovnim misijama, zajedničke vojne vežbe, razmenu iskustava, uz učešće u programu i učešće Mađarske u NATO i prenošenje iskustva iz procesa tranzicije i reforme sistema odbrane. Od 2002. godine na različitim oblicima usavršavanja u Mađarskoj učestvovalo je preko 200 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Vlada Republike Srbije i Vlada SR Nigerije potpisale su u Beogradu 7. marta 2011. godine Sporazum o saradnji u oblasti odbrane, čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom. Republika Srbija i SR Nigerija imaju tradicionalno dobre odnose uspostavljene na diplomatskom nivou još 1960. godine, koji se odlikuju brojnim susretima na visokom nivou.
Ekonomski odnosi dve države stagniraju u odnosu na period do 90-ih godina prošlog veka, tako da postoje uslovi za razvoj i intenziviranje saradnje dve zemlje. Ovo se posebno odnosi na saradnju dva ministarstva odbrane u oblasti školstva i vojno-ekonomske oblasti. Posebno smo zainteresovani za uspostavljanje veze, čime bi se uspostavili kapaciteti odbrane i industrije Srbije i stvorile mogućnosti za nastup drugih privrednih subjekata i Srbije na tržište Nigerije.
Pored bojno-ekonomske saradnje, u mogućnosti smo da realizujemo i sve oblike vojno-obrazovnog i vojno-medicinskog usavršavanja na univerzitetu odbrane.
Dame i gospodo narodni poslanici, izglasavanjem predloženih zakona bio bi načinjen još jedan korak u razvoju i poboljšanju saradnje između Republike Srbije, Republike Hrvatske, Republike Mađarske i SR Nigerije. Opravdanost donošenja predloženih zakona, odnosno potvrđivanje sporazuma sa ovim vladama u oblasti odbrane u skladu je sa opredeljenjima Republike Srbije za dalje unapređenje regionalne saradnje zasnovane na vrednostima na kojima počiva jedinstveni evropski, društveni, kulturni i ekonomski prostor, kao i naporima u rešavanju bezbednosnih problema u regionu. Potreba potvrđivanja sporazuma sa Vladom SR Nigerije ogleda se u brojnim mogućnostima za otpočinjanje vojno-ekonomske saradnje. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovano predsedavajuća, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se svima koji su diskutovali i učestvovali u današnjoj raspravi povodom Ugovora i sporazuma koji su na dnevnom redu.
Želim sve da vas podsetim, da je ova vlada Republike Srbije formirana na pet ciljeva i jedan od tih pet ciljeva, dva cilja se odnose na intenziviranje borbe protiv kriminala, naročito organizovanog kriminala i korupcije, a drugi cilj je međunarodna saradnja. Ukoliko nemamo izrazito aktivnu regionalnu saradnju svakako da ne možemo u potpunosti da odgovorimo na ta dva cilja.
Drugo, želim da vas podsetim i na nedavnu prošlost, na politiku izolacije i politika zatvaranja, bez aktivne saradnje sa susedima jednostavno nije dobro doprinela, kako građanima unutar naše zemlje, tako i srpskom narodu koji se nalazi i živi izvan granica Srbije. Prema tome, ukoliko razgovaramo sa našim susedima, uverena sam da ćemo moći da ostvarimo mnogo veći stepen prava za naše građane koji žive i u Hrvatskoj, i u Bosni i Hercegovini, i u Makedoniji, i u drugim zemljama.
Što se tiče Ugovora o saradnji sa Republikom Slovenijom o saradnji o građanskim i krivičnim stvarima, kao i Ugovor o izručenju, želim da kažem da i ovaj ugovor će doprineti kako efikasnijem odvijanju krivičnih postupaka, naročito ono o čemu posebno poklanjamo pažnju predmetima koji se tiču organizovanog kriminala ali svakako da će doprineti i rešavanju nekih pitanja kada je pokrenut parnični postupak.
Razumem vašu brigu da je trebalo razgovarati i o nekim drugim stvarima, kao što su statusna i egzistencijalna pitanja i pitanja penzija, i pitanja državljanstva i to jesu bitna pitanja ali ono što je nadležnost Ministarstva pravda jeste međunarodna javna pravna pomoć u građanskim i krivičnim stvarima i mi tome poklanjamo pažnju i upravo je rezultat te pažnje i ovaj ugovor.
Sa drugim zemljama u regionu smo zaključivali takvu vrstu ugovora, želim i ovom prilikom da naglasim da je Republika Srbija potpisala ugovor sa Hrvatskom o izručenju sopstvenih državljana i da jedna od prvih rezultata, izvršenje tog ugovora je bilo izručenje Kalinića koji je i osuđen prvostepeno za učešće u ubistvu premijera dr. Zorana Đinđića, pa sam taj predmet ukazuje ili taj slučaju ukazuje na neophodnost te saradnje.
Takođe, imamo i ugovore sa Crnom Gorom koji smo zaključili, rekla bih da je to jedan od najvećih stepena prava koji smo dali jednim ugovorom i duboko sam uverena da će izvršenje tog ugovora doprineti, kao što sam rekla efikasnijem odvijanju krivičnog postupka.
Što se tiče sporazuma o saradnji u oblasti odbrane i sa Hrvatskom i sa Mađarskom i sa Nigerijom, koji su ovde na dnevnom redu, naročito ovi koji se tiču saradnje sa Hrvatskom i sa Mađarskom i one upravo doprinose regionalnoj saradnji. Kao što sam rekla, regionalna saradnja nije nešto čemu mi poklanjamo pažnju isključivo zbog evropskih integracija, iako moramo da se osvrnemo na to da u smernicama koje je EU zacrtala za zemlje koje imaju pretenzije da pristupe tom telu, prvenstveno i veoma bitno je uspostavljanje regionalne saradnje, ali prvi efekat je efekat koji se tiče podizanja prava naših građana.
Ovde je neko spomenuo prvi efekat je efekat koji se tiče podizanja prava naših građana.
Ovde je neko spomenuo i zakon o ništavosti pravnih akata koji je Zakon o ništavosti pravnih akata koji je nedavno Hrvatska usvojila. Ne bih rekla da je to zakon koji treba da služi na čast Hrvatskoj. U krajnjem slučaju videćemo i pravnu sudbinu tog zakona, s obzirom da smo iz medija, a i zvanično smo obavešteni da će predsednik Republike Hrvatske Ivo Josipović pokrenuti inicijativu za ocenu ustanoviti pred Ustavnim sudom Hrvatske.
Dovoljno je reći da ovaj zakon u njihovom parlamentu nije branio ministar pravde, već ministar za državnu upravi itd, što dovoljno govori o kontraverzni izglasavanja takve vrste zakona.
Nisam za retrozivne mere zbog toga što prosto te retrozivne mere ne mogu da doprinesu, ali svakako da u pravnim, diplomatskim i dozvoljenim kanalima ćemo ukazivati na štetnost takvog zakona. To sam činila i u svojim razgovorima sa Misijom OEBS u Srbiji. Činila sam i sa predstavnicima Evropskih komisija, a verujem da će se i na nekim drugim forumima razgovarati o tome.
Saradnja sa Hrvatskom je bitna, kao što ste i sami rekli,zbog toga što, po podacima, postoji 120 hiljada ubijenih, 550 hiljada ranjenih iz sukoba koji su se dešavali na tom području. Mislim da smo obavezni i prema porodicama i prema žrtvama da sarađujemo i da pokušamo da uspostavimo kao što sam rekla mnogo veći stepen prava, a to možemo učiniti samo ukoliko razgovaramo.
Takođe, ovde je u jednom momentu spominjano i nedavno obeležavanje događaja streljanja đaka u Kragujevcu kao jedan stvarno monstruozni čin. Mislim da ne treba toliko o tome dalje pričati jer svi smo svesni i to smo od osnovne škole pa nadalje učili o tome i mislim da naša osećanja i naš odnos prema tome je iskazan i u poslednjem obeležavanjem, ali me je to podsetilo na činjenicu da je 27. januara 2010. godine, predsednik Izraela govorio u Bunderstagu, pa i to govori o tome da iako se dešavaju takvi sukobi i monstruozni zločini između naroda, ne znači da ne treba da razgovaraju i da ne znači ukoliko je naravno vlast odgovorna i racionalna i željna za saradnju ne treba uspostaviti kontakte i interese.
Duboko sam uverena da će ovi sporazumi biti ratifikovani. Takođe, želim da ukažem i na činjenicu da je ovaj sporazum o saradnji u oblasti odbrane ratifikovan u Hrvatskoj, pošto je ovde bilo najviše reči o tome i da će doprineti i daljoj saradnji između naših zemalja. Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, kao što znate, danas su na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Zakonom o sudijama i Zakonom o javnom tužilaštvu detaljno je uređen institut udaljenja sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, i to kako razlozi za njihovo udaljenje, tako i nadležnost za donošenje odluka o udaljenju, trajanju udaljenja i pravo na pravno sredstvo protiv takve odluke.
Važeći zakon o Visokom savetu sudstva, odnosno Državnom veću tužilaca, međutim, predviđa samo jedan slučaj udaljenja, i to obaveznog udaljenja, u slučaju kada je podnet predlog za razrešenje izbornog člana Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca Narodnoj skupštini. Takvo udaljenje može trajati do odluke Narodne skupštine o razrešenju tog člana.
Upravo iz potrebe da se udaljenje člana Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, preciznije uredi, a polazeći od odredaba Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, kojima je pitanje udaljenja propisano, predloženim rešenjima uređuju se slučajevi kada se primenjuje udaljenje za članove Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća i bliže uređuje postupak, odnosno nadležnost za donošenje takve odluke i pravo na pravno sredstvo, kao i trajanje udaljenja.
Predloženim zakonima predviđa se da postoje dve vrste udaljenja, i to: obavezno i fakultativno. Obavezno udaljenje postoji u slučaju kada je protiv bilo kog člana Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca određen pritvor. Takođe, zadržano je važeće zakonsko rešenje gde je udaljenje obavezno ukoliko je Narodnoj skupštini podnet predlog za razrešenje izbornog člana Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca.
Kada su u pitanju izborni članovi Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, predviđa se da za njih postoji još jedan razlog za obavezno udaljenje, i to kada je već doneta odluka o njihovom udaljenju sa funkcije javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca. Ovaj razlog ne postoji kod izbornih članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, iz razloga što ovi članovi Visokog saveta sudstva za vreme vršenja funkcije u Visokom savetu sudstva su oslobođeni vršenja sudijske funkcije, dok članovi Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca nisu.
Predloženi zakoni predviđaju fakultativno udaljenje za izborne članove Visokog saveta sudstva, odnosno Državnoj veća, u slučaju kada je protiv njih pokrenut postupak za razrešenje sa funkcije člana ovih organa, kao i u slučaju kada je protiv njih pokrenut krivični postupak za krivično delo zbog koga mogu biti razrešeni sa funkcije člana.
Podsetiću vas da je reč o krivičnim delima zbog kojih može biti izrečena bezuslovna kazna zatvora, odnosno krivičnim delima koji ih čine nedostojnim za vršenje funkcije člana Visokog saveta, odnosno Državnog veća. S obzirom da je reč o razlozima koji se moraju ispitati u svakom konkretnom slučaju i udaljenje je fakultativno. Odluku o udaljenju člana Visokog saveta, odnosno Državnog veća u svim slučajevima donosi predsednik Visokog saveta, odnosno Državnog veća.
U slučajevima kada je udaljenje fakultativno, predviđeno je pravo na udaljenost člana Visokog saveta, odnosno Državnog veća, na pravno sredstvo, tačnije na prigovor. O podnetom prigovoru odlučuje Visoki savet, odnosno Državno veće, i to u roku od osam dana od dana dostavljanja prigovora. Takođe je predviđeno da do donošenja odluke izjavljeni prigovor ne zadržava izvršenje odluke o udaljenju. Pored toga, predloženim zakonima propisano je i trajno udaljenje, sve u zavisnosti od razloga zbog kojih je udaljenje i određeno.
Na kraju ovog predstavljanja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, htela bih da napomenem da su navedene izmene nužne, jer bez obzira što je neko član najviših organa sudskih vlasti, kao i takav treba da uživa najviše moguće poverenje u stručne i moralne osobine. Treba predvideti i mogućnost udaljenja člana Visokog saveta, odnosno Državnog veća, sa te funkcije u tačno određenim slučajevima, posebno kada je sudskom odlukom protiv njega određen pritvor. Sa te strane niko, pa ni najviši funkcioner sudske vlasti, ne može biti nedodirljiv i u boljem položaju nego ostali građani ove zemlje.
Sa druge strane, samo udaljenje, naravno, ne prejudicira konačnu odluku da li će neko biti razrešen, jer takva odluka isključivo zavisi od ispunjenja zakonskih razloga za razrešenje po tačno predviđenom postupku.
Takođe, želela bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će nakon rasprave u Narodnoj skupštini biti usvojeni ovi predlozi zakona koji će stvoriti normativne pretpostavke za precizno regulisanje instituta udaljenja sa funkcije i za članove Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, a što do sada nije bilo precizno regulisano. Zahvaljujem se na pažnji još jednom.

Zahvaljujem. Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se svima onima koji su diskutovali u današnjoj raspravi na čelu povodom predloga o izmenama i dopunama o Viskom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca.
Takođe, razumem potrebu poslanika da vezano za diskusije povodom ovih zakona diskutuju i u reformi pravosuđa s obzirom da su ovi zakoni neraskidivo vezani za celokupan proces reforme pravosuđa, kao što sam isticala pod reformom pravosuđa, jer smo imali nekoliko faza. Jedna faza je faza opšteg izbora za šta sam duboko uverena da ćemo vrlo brzo okončati i tu fazu barem onog dela koji se tiču raspravljanja o prigovorima pred Visokim savetom sudstva i Državnim većem tužilaca.
Druga je faza je bila faza, izmena procedure rada i parnične i krivične i procedure izvršenja i sami ste svesni da smo u ovom uvaženom domu prethodnih meseci raspravljali o sva ta tri zakona čija primena, verujem da će ubrzati postupke u pravosuđu Srbije.
Zatim, faza organizacije rada, izmene organizacije rada. Meni je veliko zadovoljstvo kada mogu da kažem, da sada postoji program za automatsko vođenje predmeta i da svaki zainteresovani građanin može u svakom momentu da sagleda kretanje njegovog predmeta, znači da li postoji odgovor na tužbu da li je izvršeno veštačenje i druga pitanja koja su bitna sa sam postupak.
Pod reformom pravosuđa, kao što sam više puta isticala je bitna i promena svesti, ja sam duboko uverena da i zakoni koje smo doneli, ali i ljudi koji su izabrani u pravosudni sistem, koji su stručni i dostojni će moći da odgovore tom zadatku. Mnoge stvari su rečene za reformu pravosuđa, neke su bile tačne, neke nisu bile tačne. Naravno, da je uvek jači glas onih netačnih informacija da su mnogi sa žarom, neki sa posebnim interesom, to iznosili. Kao ministar pravde i kao član Visokog saveta sudstva sam pokušala određene stvari da demantujem.
Ovom prilikom, želim da pročitam šta stoji u godišnjem izveštaju, u stvari u Izveštaju Evropske komisije povodom naše kandidature. Takođe, na samom početku pre nego što uopšte krenem u iznošenje tih informacija, želim da ukažem na to da je reforma pravosuđa nije sprovedena zbog evropskih integracija, ona možda je rađena paralelno sa našim putem ka EU, ona je prvenstveno rađena zbog građana Srbije i ja sam duboko uverena da ćemo narednih meseci ili dani moći da sagledamo njene pozitivne rezultate.
Naime, evo šta stoji u Izveštaju Evropske komisije za koji su čak i danas rečeno da je kritički, pa vi sami procenite da li jeste ili nije. Pravi institucionalni okvir za vladavinu pravu Srbiju uključujući borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala unapređen je, naročito posle značajne reforme u pravosuđu. Uspostavljanjem Agencije za borbu protiv korupcije, iskorakom međunarodne saradnje o krivičnim stvarima.
Ovo je dovelo do prvih rezultata, glavni izazovi ostaju u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala. Konkretno, preostaje da se izgradi proaktivan pristup u borbi protiv korupcije koji bi vodio do pouzdanog vraćanja toka započetih istraga i pravosnažnih presuda. Sveobuhvatan okvir za civilnu kontrolu snaga bezbednosti je uspostavljen.
Značajne reforme u pravosuđu u Srbiji su preduzete nakon usvajanja nacionalne strategije 2006. godine i aktivnosti su intenzivirane tokom 2009. i 2010. godine. Nezavisnost i samostalno upravljanje su ojačni formiranjem Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, koji rade u stalnom sastavu od aprila 2011. godine. Opšti izbor svih sudija i tužilaca je sproveden u decembru 2009. godine sa posebnim ciljem unapređenjem njihove profesionalnosti i integriteta.
Inicijalni značajni nedostaci uočeni u tom postupku su trenutno predmet procesa preispitivanja za koje postoje jasna uputstva. Postupak preispitivanja ostaje da bude zadovoljavajuće okončana na transparentan način u skladu sa ovim uputstvima.
Brojni koraci su preduzeti kako bi se unapredila efikasnost pravosuđa, mreže sudova je restruktuirana i ukupan broj sudova je smanjen što je rezultiralo boljom podelom posla. Upravni sud je uspostavljen a zakon o izvršenju i obezbeđenju usvojen u maju 2011. godine. Potrebni su dodatni napori da se poboljša rad u pravosuđe kako bi se iskoristili svi potencijali restruktirane mreže sudova i konačno poveća poverenje javnosti.
Potrebno je uložiti dodatne napore da se poboljša izvršenje presude i dodatno umanji značajan zaostatak u rešavanju predmeta koji su u toku. Da ne čitam dalje, mislim da je ovo dovoljno.
Kada se više puta izgovori jedna laž ona prosto postane istina. Ne, ja to vama uopšte nisam rekla, govorim o određenim navodima koji su se pojavljivali u medijima i meni je veoma jasno zašto uzimate navode iz medija, zato što, prosto, oni se smatraju relevantnim i ono što se pojavi u javnosti trebalo bi da bude istina. I kao što sam rekla i kad demantujete, nekada vaš glas nije dovoljno jak, nego ostane ono što je prvi put rečeno.
Tako je bilo rečeno i da je Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca koristili informacije iz BIA. Pa, evo i sad, ovaj primer koji ste danas više puta navodili, primer članova Visokog saveta sudstva za koje je pokrenut krivični postupak upravo govori o tome. Da su postojali i da su korišćeni podaci BIA verujem da takva osoba ne bi bila, ili takve osobe ne bi bile izabrane ni za sudije, a kamoli za članove Visokog saveta sudstva.
Isto tako je izrečeno da ta osoba ima najviše usvojenih prigovora, znam da je to izrečeno od strukovnog udruženja i trebalo bi da bude tačno, ali to prosto nije tačno i u to se možete uveriti samim uvidom u broj prigovora koji se nalazi na internet stranici Visokog saveta sudstva, pa prostim računanjem možete videti ko od članova Visokog saveta sudstva ima najveći broj usvojenih prigovora, ako je to uopšte bitno, s obzirom da se prigovori usvajaju na sednici Visokog saveta sudstva i za to je potrebno da glasa većina članova.
Slažem se da stanje nije idealno i ne bi moglo da se dovede to toga da bude idealno nakon godinu i 10 meseci od kada je reforma započeta. Slažem se da je nedopustivo da postupci traju 40 godina, da više generacija jedne porodice vodi postupak i u tome se potpuno slažemo i verujem da nam je isti cilj i interes da do ovoga više ne dođe. Verujem da smo napravili i dobru bazu u tome.
Takođe se slažem da ni postupak izvršenja ne može da traje 11 godina i da su često i zakonski tekstovi pogodovali tome. Evo, i sami ste naveli da je u tom predmetu postojalo nekoliko veštačenja. Kada smo imali raspravu o Zakonu o izvršenju i obezbeđenju upravo smo ukinuli takve mogućnosti da u postupku izvršenja može da se koristi veštačenje.
Reforma pravosuđa nije i ne može da bude interes nijedne Vlade, nijedne političke stranke. Treba da bude interes svih aktera u društvu. Verujem da ćemo se u jednom momentu, sada ili negde u budućnosti naći na tom zajedničkom cilju. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici….
(Ivan Andrić sa mesta: Po Poslovniku. Vi nas vređate. Vređate nas ovde 10 minuta. Postavljamo vam pitanja i vi ne odgovarate.)

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, želim da vam predstavim Predlog zakona o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog i toksičnog oružja i o njihovom uništavanju.
Nacrt zakona o kome danas govorimo je predložen od strane Vlade Republike Srbije Narodnoj skupštini na usvajanju. Spada u one zakonodavne aktivnosti koji su u skladu sa članom 16. stav 2. Ustava Republike Srbije. Potvrđuje da su opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo kao pravnog poretka Republike Srbije i da se neposredno ne primenjuju.
Konvencija o zabrani razvoja proizvodnje i skladištenja bakteriološkog odnosno biološkog i toksičnog oružja i o njihovom uništavanju potpisana je 10. aprila 1972. godine, a stupilo je na snagu 26. marta 1975. godine.
Depozitari ove konvencije su Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i bivši Sovjetski Savez odnosno Ruska Federacija. Republika Srbija je u potpunosti ispunila sve svoje obaveze na osnovu ove konvencije.
Razlozi za donošenje zakona za primenu ove konvencije su, pre svega, u funkciji osposobljavanja Republike Srbije da kao strana konvencije o zabrani i usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog i toksičnog oružja i o njihovom uništavanju, unapredi svoje kapacitete i sposobnosti da odgovori novim međunarodnim zahtevima i standardima u vezi sa sprečavanjem ne državnih činioca struktura nad kojima država nema kontrolu da dođu do posed agenasa, toksina, patogenih materija i drugih, a koji se mogu koristiti suprotno ciljevima konvencije.
Takođe, usvajanje odgovarajućih mera, sprečavanje oružja za masovno uništenje u koje, pored nuklearnog, hemijskog i radiološkog, spada i biološko, dođu posle struktura nad kojima država nema kontrolu i obaveze i na osnovu Rezolucije 1540 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, usvojene 2004. godine.
Republika Srbija je shodno obavezama iz ove rezolucije dostavila Komitetu 1540 tri izveštaja 2005, 2006 i 2008. godine, o merama koje preduzelo u vezi sa izvršavanja obaveza na osnovu ove rezolucije.
U pripremi je novi ažurirani izveštaj koji će Ministarstvo spoljnih poslova uskoro dostaviti Komitetu 1540, formiranom za praćenje primene ove rezolucije.
Potreba usvajanja ovog zakona proizilazi iz upitnika Evropske Unije za Republiku Srbiju, poglavlje 31, spoljna i bezbednosna politika. S obzirom da sama konvencija ne sadrži odgovarajući protokol u skladu sa kojim bi se ostvarilo kontrola odnosno verifikacije primene konvencije, te ovaj nedostatak treba da se otkloni novim merama i aktivnostima strana konvencije, kao što su redovno godišnje dostavljanje jedinice za podršku Ujedinjenih nacija, Ženeva, nacionalnih dekleracija o merama za jačanje poverenja i usvajanje zakonskih akata o merama i sredstvima koje će unaprediti primena ove konvencije.
Ove mere se, pre svega, odnose na oblast bio-bezbednosnih i bio-sigurnosti, kao i razvoj sredstava za borbu protiv opasnosti od bio-terorističkih napada.
Nacrtom zakona, koji pred vama, potvrđuje se puna privrženost i posvećenost Republike Srbije ciljevima neproliferacije oružja za masovno uništenje, odnosno onemogućavanje zloupotrebe njihovih korišćenja za aktivnosti koje su suprotne sa Rezolucijom 1540 i drugi međunarodni instrumentima, uključujući i one koji su usvojeni u borbi protiv terorizma.
Takođe, uređuju se aktivnosti, odnosno delatnosti sa biološkim agensima i drugim, koji nisu suprotnosti sa konvencijom. Uređuje se pitanje u vezi sa podnošenjem godišnjih dekleracija Republike Srbije nadležnom telu za podršku primene konvencije i pri UN.
Predviđeno je, takođe, formiranje komisije za sprovođenje ovog zakona odnosno konvencije.
Nacrtom zakona se utvrđuje i privredni prestupi i prekršaji, kao i visina kazne za nepoštovanja ovog zakona. S tim u vezi želim da ukažem da krivični zakonik Republike Srbije u članu 377. propisuje krivično delo, kao i kaznene mere u slučajevima ne dozvoljene proizvodnje, trgovine i posedovanja zabranjenog oružja.
Na kraju posebno želim da ukažem na član 4. stav 2. ovog zakona, da će se obavljanje delatnosti i stava 1. ovog člana, izdavanja dozvola, vođenje evidencija o izdatim dozvolama, nadzor i druga pitanja u vezi sa obavljanjem delatnosti sa biološkim agensima, urediti posebnim zakonom.
To podrazumeva da u najskorije vreme nadležno ministarstvo treba da otpočne sa radom na usvajanju još jednog zakona u ovoj oblasti kojom će se regulisati sredstva i mere za sprovođenje konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje i skladištenja bakteriološkog, biološkog i toksičnog oružja i o njihovom uništenju, a odnose se na jačanje kapaciteta u oblasti bio-bezbednosti i bio-sigurnosti.
Usvajanjem ovog zakona Republika Srbija će biti među prvim zemljama iz regiona koja će na ovaj način regulisati svoje obaveze na osnovu Konvencije i drugih međunarodnih dokumenata u oblasti neproliferacije. Zahvaljujem se na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Vlade Republike Srbije prihvatam ovaj amandman pošto predstavlja usklađivanje ovog zakona sa Zakonom o privrednim društvima, koji je nedavno ovde usvojen, a trebao bi da stupi na snagu u vreme kada je predviđeno da stupi i ovaj zakon, tako da je celishodno da se ta odredba odmah sada uvrsti u ovaj predlog zakona. Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, takođe i ovaj amandman u ime Vlade Republike Srbije prihvatam, s obzirom da je u pitanju pravno-tehnička ispravka i mnogo je bolja formulacija u amandmanu nego što je u Predlogu zakona.

Mislim da formulacija ovog člana u Predlogu zakona upravo ide u prilog neukim strankama, kako vi kažete. Jer, kao što glasi vaš amandman da se može dozvoliti da stručno lice i veštaci pred sudom daju iskaz da razjasne svoje veštačenje samo na zahtev stranaka, ne ide u prilog neukim strankama, već na osnovu predloga ove odredbe sud u konkretnom slučajevima samoinicijativno može pozvati ova lica da razjasne svoje veštačenje.
Ukoliko bi prihvatili vaš amandman, onda bi sud vezan bio zahtevom stranke.