U ime Vlade Republike Srbije prihvatam ovaj amandman, pošto smatram da je definicija koja je data u amandmanu mnogo preciznija i mnogo bolja nego što se nalazi u predlogu zakona.

Takođe i ovaj amandman prihvatam u ime Vlade Republike Srbije pošto smatram da se ovim amandmanom preciznije uređuju mogućnosti  opozive radnje zastupnika stranke u privrednom sporu.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se svim poslanicima koji su diskutovali u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinosti. Zahvaljujem se i onim narodnim poslanicima koji su predložili amandmane u cilju poboljšanja ovog teksta zakona i u tom cilju da imamo jedan parnični postupak koji će odgovarati građanima Srbije, da bi što brže dolazili do pravde.
Ja ću sada na kraju rasprave u pojedinostima podsetiti na najvažnije novine koje predviđa ovaj Predlog zakona o parničnom postupku, a o kojima je bilo reči tokom ovih nekoliko rasprave, kao što sam rekla i u načelu i u pojedinostima.
Ovaj predlog zakona propisuje da stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava, a sud nema pravo da odbije donošenje odluke o pravnoj stvari za koju je nadležan. Zatim, načelo dispozicije stranaka afirmisano, tako da ostvareno pravo stranka na poravnanju u toku celog postupka, što prema sadašnjem zakonu, koji je još uvek na snazi nije slučaj sve do pravosnažnosti, kao i pravo tužioca da povuče tužbu, takođe do pravosnažnosti.
Sud je obavezan da uzme u obzir samo one činjenice koje su stranke predložili, u vezi kojih se izvode dokazi, dok je sud arbitar koji ceni na osnovu zakonitih pravila. Kao što sam isticala tokom ovih nekoliko dana mislim da ćemo na ovaj način doprineti tome da imamo tranziciju i pravosudnim postupcima i da se ne desi da sud još uvek postupa kao što je postupao u vreme kada smo imali jedno drugačije društveno uređenje, i kada je sud služi za to da štiti društvenu svojinu.
Posebna pažnja je posvećena načelu suđenja u razumnom roku. U tom smislu je predviđeno da sud već na početku parničnog postupka, zajedno sa parničnim strankama bude dužan da odredi vremenski okvir za preduzimanje određenih parničnih radnji, čime se odgovornost za suđenje u razumnom roku deli između suda i parničnih stranaka. Istaknuta je dužnost savesnog parničenja i procesne discipline. U tom smislu stranke su dužne da postupaju savesno, a sud ima pravo i obavezu da spreči i kazni svaku zloupotrebu procesnih ovlašćenja.
Uvedena je posebna nadležnost u sporovima za zaštitu prava potrošača, a prema prebivalištu potrošača ovakva intervencija je bila nužna, jer je direktivama EU naložena posebna zaštita potrošača. Precizirane su odredbe koje se odnose na isključenje i izuzeće sudija, tako što su definisani rokovi, sadržina zahteva za izuzeće, isključenja u cilju sprečavanja zloupotreba ovog instituta.
U pogledu ovih oredbi posebno je poklonjena pažnja i u raspravi u ovom uvaženom domu videli smo da je na žalost u praksi bilo slučajeva da su se ovi instituti veoma često zloupotrebljavali. Ja sam duboko uverena da ovim odredbama koje sadrži ovaj predlog zakona će se onemogućiti u jednom delu i sprečiti mogućnost takvih zloupotreba.
Zatim, predviđeno je da u postupku stranka može da učestvuje samostalno i preko svog punomoćnika, koji može biti isključivo advokat. Na taj način omogućava se dosledno sprovođenje ustavne odredbe prema kojoj pravnu pomoć može pružati samo advokatura. Predloženo rešenje garantuje dignitet postupka i samog suda, kao i pravičnu, zakonitu, efikasnu zaštitu prava stranaka, a u krajnjoj liniji i ekonomičnost samog postupka. Pored toga stranku u svakom slučaju mora da zastupa advokat u postupku po pravnim lekovima. Ove odredbe treba sagledavati i u okviru odredaba Zakona o advokaturi. U maju mesecu smo imali to zadovoljstvo da raspravljamo o tim odredbama i na moje zadovoljstvo te odredbe su sada primenjene i svakako mislim da će doprineti afirmisanju časne profesije advokature, jer reforme pravosuđa nema ukoliko se ne izvrši reforma i u samoj advokaturi.
U skladu sa razvojem savremenih tehnologija i odgovarajuće prakse u evropskim i drugim razvijenim zemljama, prateći domaće iskustvo u primeni elektronske komunikacije, predviđena je veća primena informativnih tehnologija u parničnom postupku, što je mogućnost upućivanja podnesaka u elektronskom obliku. U tom smislu i zapisnici se mogu sačiniti na osnovu tonskog i optičkog zapisa, ako u sudu postoje tehničke mogućnosti. Odmah mogu da vam kažem da Ministarstvo pravde posebnu pažnju poklanja tome, pošto je naša obaveza da stvorimo nesmetane uslove za rad pravosudnih organa i sudova i tužilaštava, a to je predmet naše pažnje i gde god je to moguće sve više uvodimo informacione tehnologije i ove mogućnosti.
Takođe zadovoljstvo mi je da vam kažem da npr. program za automatsko vođenje predmeta je uveden u sve osnovne sudove. Prema našim statistikama do sada ima oko 140.000 lica koja su posetila veb stranicu, tako da i to je način koji će se doprineti još većoj transparentnosti, ali i efikasnosti postupka.
Zatim sud i stranke su dužni da se pridržavaju utvrđenog vremenskog okvira za preduzimanje parnih radnji, a ročište može da se odloži samo izuzetno i to zbog izvođenja dokaza ili sprečenosti sudije. U slučaju da se ročište odloži sud mora da utvrdi novi vremenski okvir za sprovođenje postupka. Na ovaj način se doprinosi, kao što sam rekla i ekonomičnosti i efikasnosti postupka.
Jedna od najvažnijih novina koju sadrži Predlog zakona odnosi se na dostavljanje pismena, budući da je postojeće zakonsko rešenje ne omogućuje efikasno vođenje postupka. Četo je na osnovu ovakvih odredbi dolazilo do veoma velikog odugovlačenja postupka i kršenja prava na suđenje u razumnom roku. Predlogom zakona isključuje se mogućnost bezuspešnog dostavljanja, čime će se omogućiti nastavak postupka i značajno smanjiti trajanje parnice.
Novinu predstavlja rešenje da stranke mogu neposredno jedna drugoj dostavljati podneske, pri čemu su dužne da dokaz o dostavljanju podnesu sudu. Zatim, propisane su kazne za nepoštovanje procesne discipline i to za vređanje u postupku, zloupotrebu procesnih ovlašćenja, ometanja preduzimanja parničnih radnji i dostavljanja pismena. Imajući u vidu da su prava parničnih stranaka priznata radi zaštite njihovih prava u postupku, nužno je propisati i sankcije za korišćenje ovih prava suprotno svrsi zbog kojeg su priznata, odnosno njihovu zloupotrebu.
Zatim, stranke mogu angažovati veštake iz registra sudskih veštaka i predložiti njihov nalaze i mišljenje, pri čemu sud ceni sve dokaze i zaključuje u skladu sa pravilom o teretu dokazivanje. Takođe ove odredbe treba sagledavati i u okviru novog Zakona o veštacima, koji je još prošle godine stupio na snagu i 1. jula ove godine izvršen reizbor svih veštaka, tako da kompletan spisak veštaka sada se može naći na internet stranici Ministarstva pravde i naravno na internet stranici sudova gde su se oni prijavili.
Propisana je obaveza da sud zajedno sa strankama na pripremnom ročištu utvrdi koje su sve činjenice sporne i odredi dokaze koji treba da se izvedu. Sud po pravilu zakazuje samo jedno ročište za glavnu raspravu, kao što sam rekla, ako oceni da je to nužno ona se može održati i više dana uzastopno ili u određenim razmacima u skladu sa utvrđenim vremenskim okvirom.
U cilju jačanja procesne discipline vraćena je presuda zbog izostanka. Produžen je rok za izjavljivanje zahteva za ponavljanje postupka, kao najvažnijeg pravnog leka. Uvedena su dva nova posebna postupka. Postupak u potrošačkim sporovima i postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana.
I na kraju predviđeno je da zakon stupi na snagu 1. februara kako bi se svi relevantni učesnici u parničnom postupku upoznali sa njihovim odredbama. Još jednom vam se zahvaljujem svim onim poslanicima koji su učestvovali u raspravi kao što sam rekla onima koji su uložili amandmane i nadam se da usvajanjem ovog predloga zakona ćemo parnični postupak učiniti što efikasnijim, s jedne strane. Sa druge strane da će građani Srbije moći brže da stvaraju svoja prava pred sudom. Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, veštačenje i deo koji se odnosi u ovom predlogu zakona na veštačenje, svakako je bilo predmet izuzetne pažnje radne grupe i potpuno se slažem sa odredbama ovog amandmana da treba ograničiti veštačenje.
Ono što smo mi imali dilemu, to je da li se može ograničiti kod izuzetno složenih veštačenja, kada je potrebno da veštači neka institucija van naše zemlje.
U našoj sudskoj praksi smo imali situaciju da je Vizbaden veštačio u postupku za atentat bivšeg premijera Zorana Đinđića ili kada smo imali veštačenje FBI, ali svakako smatram da ovaj amandman treba prihvatiti, jer se on prvenstveno odnosi na veštačenje unutar zemlje i od strane ovlašćenih institucija ili ovlašćenih sudskih veštaka unutar zemlje, tako da u ime Ministarstva prave prihvatam ovaj amandman.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prvo želim da se izvinim zbog obrazloženja povodom ovog amandmana, jer prosto je došlo do tehničke gužve, jer je podnet jedan amandman, a onda ispravka tog amandmana, a mi smo u stvari dali obrazloženje na onaj prvobitni amandman. Na ovaj postojeći o kome raspravljamo, za mene je ovaj amandman prihvatljiv i to je nešto što je bio moj načelni stav od samog početka, ne izrade ovog predloga zakona, već još kada smo radili izmene i dopune postojećeg ZKP, gde je uveden sporazum o priznanju krivice.
Ja u ovom momentu ne smem da ga prihvatim, iz prostog razloga što moramo da pogledamo da li bi to narušilo neke druge zakone, jer ima dosta odredbi na kojima se poziva u odnosu na prethodne odredbe, ukoliko je to moguće, a onda ću svakako do dana na glasanje to učiniti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se svima koji su učestvovali u raspravi i u načelu i u pojedinostima, zahvaljujem se narodnim poslanicima koji su ulagali amandmane i nama u Ministarstvu pravde, ali i radnoj grupi koja je sačinila tekst Predloga zakona, pokušali da pomognu da dobijemo što efikasniji pravosudni sistem barem u krivičnom delu pravosuđa.
Zbog javnosti Srbije, a i vas, naravno, pokušaću da sumiram sve one najvažnije novine koje je percipirao ovaj predlog zakona. Ovim predlogom zakona uvodi se tužilačka istraga, što znači da će javni tužilac rukovoditi istražnim postupkom, odnosno prikupljanjem dokaza u cilju otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela. Iz toga proizilazi veća odgovornost, ali i obaveza javnog tužioca za uspeh optužnice.
Uloga suda u pretkrivičnom istražnom postupku svodi se na prikupljanje dokaza koji se bez sudske odluke ne mogu prikupiti. To je, na primer, tajno snimanje i nadzor nad komunikacijama, kao i za određivanje pritvora koji, po Ustavu, samo sud može odrediti. Daje se mogućnost odbrani da u istražnom postupku samostalno prikuplja dokaze, uz pristanak lica od kojih se prikupljaju, a takav materijal može se koristiti i na suđenju. Ovim se doprinosi ravnopravnosti stranaka u krivičnom postupku.
Mnogo su efikasnije uređene odredbe o dostavljanju, što doprinosi bržem odvijanju postupaka i njegovoj ekonomičnosti, obzirom da se u praksi pokazalo da upravo nedovoljno definisane odredbe o dostavljanju su doprinosile odugovlačenju postupaka.
Zatim, branilac okrivljenog i punomoćnici privatnih tužilaca ili oštećeni moraju da budu isključivo advokati, čime se obezbeđuje adekvatna stručna odbrana, odnosno zastupanje u postupku. Proširena je primena skraćenog postupka za krivična dela za koje je zaprećena kazna zatvora do osam godina, do sada je bilo pet, što će takođe doprineti efikasnosti postupka. Preciznije su uređene specijalne istražne tehnike i proširen je krug krivičnih dela za koje se mogu primeniti: za organizovani kriminal, visoku korupciju, ratne zločine, krivična dela protiv bezbednosti Republike Srbije i druga.
Omogućava se veća primena informacionih tehnologija, u cilju ubrzanja krivičnog postupka i zaštite svedoka. Na primer, dostava putem elektronske pošte i svedočenje putem video linka.
Primena Zakonika za krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina predviđena je za 15. januar 2012. godine, imajući u vidu da postoje dva specijalizovana tužilaštva: za organizovani kriminal i ratne zločine, koja su u velikoj meri već osposobljena za primenu novog zakonika o krivičnom postupku i novu ulogu javnog tužioca u postupku.
U postupcima za ostala krivična dela novi zakonik se primenjuje od 15. januara 2013. godine, kako bi se stvorili potrebni tehnički uslovi i obavila neophodna edukacija nosilaca pravosudnih funkcija i drugih učesnika u postupku za primenu ovog zakonika.
Još jednom, na kraju, zahvaljujem se na raspravi i u načelu i u pojedinostima.

Poštovana predsedavajuća, gospodo uvaženi narodni poslanici, ovaj član možda i jeste suština ovog zakona i on upravo odražava neku našu intenciju gde smo želeli da parnični postupak učinimo takvim da sud donosi odluku na osnovu raspoloživih dokaza tj. na osnovu onoga što priloži tužilac ili što tuženi, ili što ospori. Videli smo i sami da smo predvideli u ovom predlogu zakona da stranke mogu prilagati veštačenja što ranije nije bio slučaj.
Ovaj član kao što sam rekla osmišljava našu intenciju koja je išla u tom pravcu da izvršimo neke tranzicije ili kako da kažemo uslovno i u pravosudnom sistemu i u parničnom postupku iako je on izvršen u mnogim sferama našeg društva, čini mi se, kao što sam rekla u načelnoj raspravi da to nije učinjeno u sudskom postupku i da je još uvek ostalo u postupanju sudova da se štiti društvena svojina kao što je to nekada bilo u našoj zemlji kada je to bio dominantan sistem uređenja sa načelima samoupravljanja. Mi sada imamo tržišnu privredu koja na prvo mesto stavlja privatnu svojinu. Duboko sam uverena i Zakon o restituciji koji će uskoro se naći pred ovim uvaženim domom će to dalje oslikavati i naravno ugovor koji treba da bude neko načelo poslovanja i kasnije ako naravno govorimo o privrednim postupcima, kada dođe do toga, a ne da nam se dešava da na osnovu saslušanja stranaka ugovor bude derogiran.
Što se tiče ovog konkretnog člana i konkretnog amandmana, rekla bih čak da u ovom predlogu zakona smo i bili fleksibilniji u odnosu na postojeći zakon i pročitaću sadašnju odredbu, znači, sličnu odredbu koja glasi: "Sud utvrđuje činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, isključivo na osnovu predloženih i izvedenih dokaza". Znači, ova sadašnja odredba u ovom predlogu zakona koji se pred nama nalazi, kaže da će sud da razmotri i utvrdi samo činjenice koje su stranke iznele i izvede samo dokaze koje su stranke predložile ako zakonom nije drugačije propisano. Naravno, imali smo razloga zašto smo to uradili, imajući u vidu prvenstveno, porodične odnose. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Pažljivo sam saslušala sve diskusije narodnih poslanika i želim odmah da kažem da postoje delovi sa kojima se slažem, nevezano za to da li su diskusije bile za ili protiv ovog amandmana.
U jednom teorijskom smislu mogla bih da se složim sa ovim amandmanom, da bi možda trebalo tako da bude uređeno ovo pitanje izuzeća, da nas nije praksa naterala da budemo jako obazrivi i da pokušamo da isključimo zloupotrebe prava stranaka u postupku. Nažalost, imali smo situaciju da se veoma često, naročito u izvršnom postupku, znam da je ovo zakon koji se odnosi na parnični postupak, ali imam potrebu da i to spomenem, u izvršnom postupku, gde se upravo zbog traženja izuzeća, i to ne samo postupajućeg sudije, nego se uvek išlo onako lančano da se traži izuzeće i postupajućeg sudije i predsednika suda i predsednika višeg suda, zaključno sa predsednikom najvišeg suda u zemlji, ne bi li se nešto odugovlačilo i ne bi li se odložilo za neki kasniji termin.
Tako da, ukoliko bi se usvojio ovaj amandman, prosto imam bojazan da bi se takve stvari dešavale, da bi zahtevi za izuzeće bili usmereni upravo na odugovlačenje postupaka i pogodovanje jednoj strani u postupku.
Ovom prilikom, iako to nije bilo deo vaših diskusija, prosto imam potrebu da vam iznesem jedno saznanje, jer činjenice vezane za isključenje ili izuzeće sudija mogu da budu kako na strankama, tako i na samim sudijama. Postoji jedan slučaj u jednom sudu na jugu Srbije, bila je u pitanju ostavina, sudilo se par godina. Nakon par godina je podnet zahtev za izuzeće sa kojim se složio čak i postupajući sudija, a gde je bilo navedeno da postoji bliska veza sa jednom od stranaka u postupku i da su u pitanju prijateljski odnosi, komšija je bila ta sudija sa jednom od stranaka. Dozvoljeno je njeno izuzeće.
Zašto vam pričam sve ovo? Nakon toga ona prelazi u viši sud. Po žalbi u tom postupku ona je član veća i učestvuje u donošenju odluke. To je bila tema razmatranja Visokog saveta sudstva. Ta sudija nije izabrana i to je i u ponovljenom postupku takođe konstatovano.
Hoću da vam kažem da činjenice vezane za izuzeće mogu da se odnose kako na sudije, tako i na stranke. Malo sam proširila temu vaše diskusije, ali sam imala potrebu da vam to iznesem.

Samo kratko, pošto je ovo amandman Odbora za pravosuđe i upravu koji je danas podnet i nije postao sastavni deo ovog predloga zakona, a svakako do dana za glasanje izvršićemo konsultacije i dogovoriti se.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, smatram da je potrebno da dam neka objašnjenja vezana za član 2. Predloga zakonika o krivičnom postupku.
Ovaj Predlog zakona sadrži značenje izraza. Neki zakoni to imaju, neki zakoni to nemaju. Mišljenje Radne grupe koja je radila na izradi ovog Predloga zakona je bilo da se uvede pojmovnik. U Zakonu o parničnom postupku, o kome ćemo sutra raspravljati ne postoji značenje izraza. Prosto, kao predlagač zakona, uzela sam to kao relevantan stav Radne grupe.
Što se tiče određenih tačaka koje su sadržane u ovom članu, smatram da je dužno da pojasnim tačke 17, 18. i 19, gde su uvedeni pojmovi, kao što su: osnov sumnje, osnovana sumnja ili opravdana sumnja. Prosto, oni određuju pojedine faze postupka, s obzirom na novi koncept krivičnog postupka koji nameravamo da uvedemo u naš pravni sistem.
Takođe bih ukazala da i postojeći Zakonik o krivičnom postupku poznaje određene izraze. Naravno, ne ovako sistematizovane kao što je učinjeno u članu 2. Predloga zakona. Na primer, u članu 21. kada se govori o istrazi, upravo se kaže da se istraga pokreće protiv određenog lica kada postoji osnovana sumnja da je učinio krivično delo itd.
Znam da sve to znate, ali to pričam radi građana Srbije.
Što se tiče definicije organizovanog kriminala, ona postoji u postojećem Zakoniku o krivičnom postupku, ali naravno nije sistematizovana kao što je ovde učinjeno. Što se tiče izraza – dugotrajna zajednica života, o tome možemo da polemišemo. Jedini odgovor koji mogu da vam dam je da je ova definicija preuzeta iz Porodičnog zakonika. Ona postoji u Porodičnom zakoniku i preuzeta je odatle u Predlogu zakona o krivičnom postupku.
Još jedan amandman je bio što se tiče vremena, gde je potrebno da se ograniče rokovi za trajanje određenih faza postupaka. To nije učinjeno iz prostog razloga što je bilo negativnih iskustava, kada je to učinjeno u nekim od prethodnih zakonika o krivičnom postupku. I sami ste bili svesni činjenice, da je nekoliko puta u Skupštini menjan upravo zakon zbog toga da bi se produžavali rokovi. Zbog toga smo se opredelili da se rokovi ne utvrđuju na ovakav način. Svakako, iskreno se slažem sa tim da bi trebalo što kraće da traju.

Zahvaljujem se narodnim poslanicima koji su diskutovali povodom ovog amandmana. Sami ste svesni toga da smo imali veoma kratko vreme za analizu svih amandmana koji su podneti, ali duboko sam uverena da u ovoj današnjoj raspravi, povodom svih amandmana imamo priliko da razmenimo mišljenja i ovom prilikom želim da kažem da su poslanici DSS uvereni da treba da prihvatimo ovaj amandman i prihvatam ga.

Pokušaću da vam objasnim šta je bila naša namera i takođe želim da istaknem da je između vas i Ministarstva pravde uvek postojala saradnja i da nema razloga da i ubuduće ne bude tako, nevezano za to da li se oko svih stvari slažemo ili ne, ali, svakako da saradnja postoji.
Takođe, želim da istaknem da prihvatanje ili neprihvatanje amandmana na ovaj zakon zaista nema veze ni sa jednim drugim zakonom, niti sa bilo kakvom drugom činjenicom već isključivo sa tim da li on može da utiče da ovaj predlog zakona bude još bolji.
Što se tiče vašeg prvog amandmana koji se odnosi na član 11, koji glasi: "U sudovima na čijem područjima žive pripadnici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi su njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom", jeste različito od parničnog postupka zato što u Zakonu o parničnom postupku i uopšte u parničnom postupku imamo samo jedan organ – sud. Ovo nismo prihvatili iz tog razloga što pod organom postupka u smislu zakonika o krivičnom postupku se podrazumeva, pored suda i tužilaštvo i policija. A u vašem amandmanu je obuhvaćen samo sud. Znači, iz tog razloga ovaj prvi amandman nije prihvaćen.
U vezi ovog drugog amandmana, koji se odnosi na član 438, do kraja dana ćemo ga još razmotriti.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam saslušala sve diskusije povodom člana 15. i rekla bih da su diskusije bile više usmerene na to da li se narodni poslanici zalažu za koncept koji je potpuno nov koncept krivične procedure ili ne.
Želim da vas podsetim na nešto što sam ukazala i u raspravi u načelu, da nismo olako krenuli u promenu našeg krivičnog procesnog zakonodavstva, da je to još uređeno kada je 2005. godine u Skupštini usvojen nov zakonik o krivičnom postupku koji je predviđao u velikoj meri, sa tim bih se složila sa poslanikom Jojićem, institute koje predviđa i ovaj predlog zakona, ali po našoj oceni nisu bili dovoljno konzistentni i ne samo prema oceni Ministarstva pravde već i prema oceni ljudi koji primenjuju taj zakon i u policiji i u sudstvu i u tužilaštvu, da on jednostavno ne bi mogao da doprinese efikasnijem sudskom postupku i pitanje je da li bi uopšte mogao da se primeni a da ne nanese još veću štetu.
Godine 2007. na pravnom fakultetu je održan skup na kome su prisustvovali svi profesori pravnog fakulteta u Srbiji koji se bave krivično-procesnim zakonodavstvom i koji su imali priliku da kažu svoje mišljenje o tome da li je Srbiji potreban nov koncept ili treba zadržati postojeći pored toga bili su predstavnici i advokature i javnog tužilaštva i suda i gotovo svi su se složili sa time da je potrebno da idemo jednim novim savremenim tendencijama u razvoju krivično-procesnog zakonodavstva. Naravno da je odluka bila na Ministarstvu pravde, na koji način će biti osmišljene odredbe koje predviđaju ovaj nov koncept. To sam poverila radnoj grupi. Gotovo u celosti u celosti sam prihvatila sve ono što je radna grupa predložila. Prisustvovala sam koliko god su mi obaveze dozvoljavale, ali gotovo svim sastancima sam prisustvovala i ne bih se složila sa tim da su ove odredbe osmislili laici. Naprotiv, osmislili su ih ljudi koji svakodnevno primenjuju u praksi krivično-procesno zakonodavstvo i u policiji i u tužilaštvu i u sudu. Njihova imena nisu tajna. O nekima sam govorila tokom rasprave u načelu. Ima sve to i na veb sajtu kako Ministarstva pravde tako i drugih organa. Ne bih se sa nipodaštavanjem izražavala o njima. Prosto, njihov rad govori o njima samima.
Želela bih još i da ukažem na činjenicu da smo do sada imali inkvizitorski sistem sa sistemom istrage koja je bila na nivou suda. Ovo jeste predlog zakona koji je adverzijalni i koji je to možda u svom čistom obliku, za razliku od zakona koji smo stavili van snage i, kao što sam rekla, odredbe ovog predloga zakona su pisali ljudi koji svakodnevno primenjuju to u praksi i sigurna sam da su na jedan dobar način osmislili, a kada se bude primenio ovaj zakon onda ćete i vi moći da se uverite u to.
Sada da se vratim na ono što je predmet oba amandmana na član 15. koji se tiče tereta dokazivanja.
Želim zbog građana Srbije da ukažem na činjenicu da i sadašnji zakon, koji se primenjuje ne predviđa obavezu da sud po službenoj dužnosti izvodi dokaz. Da bih to i potvrdila, pročitaću vam odredbu člana 17. važećeg Zakonika krivičnom postupku, koji u stavu 1. predviđa ovako: "Sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito i potpuno utvrde činjenice koje su važne za donošenje zakonite odluke". To je u onim opštim odredbama.
Što se tiče onih pojedinačnih odredbi, u delu glave 7. koja se odnosi na dokazni postupak, u članu 326. u stavu 5. kaže ovako: "Veće može odlučiti da se izvedu dokazi koji nisu predloženi ili od kojih je predlagač odustao". Znači, i prema sadašnjem važećem konceptu mi nemamo obavezu da sud po službenoj dužnosti utvrđuje dokaze.
Naravno da nismo mogli da ovaj amandman prihvatimo, jer bi on u celosti narušio suštinu i koncepciju novog postupka. Ne bih imala toliko sumnje na rad državnih organa koji je ovde iznet i u odnosu na policiju i u odnosu na tužilaštvo, i u odnosu na sud, naročito u odnosu na tužilaštvo. To sam i u raspravi u načelu obrazlagala, da treba imati u vidu potpuno nov koncept koji smo mi predvideli reformom pravosuđa i u odnosu na proceduru, u ovom slučaju krivičnu proceduru, ali i u odnosu na organizaciju rada.
Podsetiću vas da pravosudnim zakonima, Zakonom o sudijama i Zakonom o javnom tužilaštvu, je sada uveden princip disciplinske odgovornosti. Znači, onaj ko ne radi dobro može biti sankcionisan za svoj nerad. Ne mislim tu isključivo na postupak razrešenja. Mislim i na manje disciplinske sankcije koje se mogu izreći od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
U ovom predlogu zakona je predviđeno da je tužilac u obavezi da pribavlja dokaze i koji su na teret okrivljenog, ali i koji su u korist okrivljenog. Ne bih pri tome rekla da tužilaštvo nije zainteresovano da utvrđuje dokaze koji su u korist okrivljenog, iz prostog razloga što nije logično da on želi da izađe sa nekom negativnom odlukom po njega na kraju krivičnog postupka. U krajnjem slučaju, to mu se beleži u rezultate rada. Ukoliko druga strana, okrivljeni ili njegov branilac, smatraju da je tužilac nepravedno odbio određene dokaze, predviđena je u ovom predlogu zakona procedura po kojoj on ima pravo da postupa da bi ostvario to svoje pravo. Zahvaljujem se.

Želim da kažem da se u velikoj meri slažem sa vašom diskusijom po pitanju branioca i sposobnosti da se bude branilac i to nije bila ovakva odredba u radnoj verziji zakona, koja je upućena na mišljenje Saveta Evrope i zbog toga želim da vam kažem zbog čega je izmenjeno i zbog čega se ovakva odredba našla u Predlogu zakona, zbog toga što je mišljenje Saveta Evrope bilo ovakvo, pročitaću vam vezano za ovaj član. "Ne deluje verovatno da bi advokatski pripravnik mogao biti smatran kompetentnim za to da se obezbedi efikasnu odbranu u smislu člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima kada postoji rizik od izricanja kazne zatvora".

Radi objektivnog informisanja, želim da vam ukažem na činjenicu da mišljenje koje ste pročitali, prvi put čujem. Ono nije bilo predmet razmatranja radne grupe koja je sačinila ovaj predlog zakona niti Ministarstva pravde. Ne ulazim u to ni ko ga je naručio ni ko ga je uradio. Svakako želim da ukažem na činjenicu da ono nije bilo predmet razmatranja tokom izrade ovog zakona. Zahvaljujem sem.