Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se što ću morati da odgovorim na pitanje koje nije na dnevnom redu, ne tiče se rada Skupštine Republike Srbije, već Republičke izborne komisije. Radi građana Srbije i pojašnjenja, objasniću da sam zamenik člana Republičke izborne komisije, i to zamenik člana gospođe Karmen Ćuk, koja je, inače, član Republičke izborne komisije ispred SRS-a, što znači da ne mogu da glasam na sednici Republičke izborne komisije ukoliko je član prisutan. Sinoć je član bio prisutan.
Reći ću, radi istine, da sam bila samo na početku sednice, s obzirom na to da, nažalost, nisam mogla da ostanem do kraja, ali sam obaveštena šta se desilo, obaveštena sam da je za opštine Vitinu i Leposavić donet zaključak Republičke izborne komisije kojim se naložilo da se dokumentacija uredi, a kada se dokumentacija uredi, ponovo će se naći na sednici RIK-a. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, moram da se složim s onim što je govorio gospodin Jojić o pitanju rada sudske administracije. Radi pojašnjenja, reći ću da sudski poslovnik donosi ministar pravde, uz saglasnost predsednika Vrhovnog suda Srbije, ali da predsednik Vrhovnog suda Srbije propisuje radno vreme.
Imala sam lično prilike da se uverim kako rade šalteri. Pre dva ili tri meseca, dok sam bila na funkciji ministra pravde, stajala sam u redu i čekala na šalteru za overu jednog kupoprodajnog ugovora u Opštinskom sudu u Beogradu, tako da sam mogla neposredno da se uverim kako se radi u administraciji, a ne samo na osnovu izveštaja od službe nadzora koji dobijam od Ministarstva pravde.
Pošto je o radnom vremenu bilo govora i na prethodnoj sednici Parlamenta, kada se raspravljalo o zakonima koji su tada bili na dnevnom redu, u okviru svojih ovlašćenja, naložila sam službi nadzora da, prilikom vršenja redovnih i vanrednih kontrola, kontrolišu i radno vreme.
Mogu to da vam dostavim ukoliko želite, gde se kontroliše i radno vreme u okviru rada onih sudova u koje službe sudskog nadzora idu. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, u vezi sa ovim što ste sada izneli odgovoriću vam u odnosu na nadležnost Ministarstva pravde.
Tačno je da su Povereniku za informacije od javnog značaja ustupljene prostorije u kojima se trenutno nalazi Ministarstvo pravde. Sada ću vam objasniti kako je došlo do toga. Pre više od godinu dana za raspodelu poslovnog prostora bila je nadležna Direkcija za imovinu, kao predlagač, koja nije vodila računa o tome da Ministarstvo pravde ne raspolaže dovoljnim kapacitetima i prostorije u kojima se nalaze službe Ministarstva pravde dodelila je Povereniku za informacije od javnog značaja.
Svakako ću poštovati tu odluku Vlade, a u više razgovora sa Poverenikom za informacije od javnog značaja na to smo ukazali. On za to zna. Ministarstvu pravde dodeljene su druge prostorije u kojima će te službe biti smeštene. Trenutno ne može da se izvrši preseljenje, s obzirom na to da su u pitanju adaptacioni radovi na tim prostorijama. Svim svojim autoritetom zalažem se za to da se ti radovi završe što brže ne bi li se Povereniku omogućilo da dobije te prostorije i da na adekvatan način radi svoj posao. To sam njemu više puta u direktnom razgovoru rekla, a to ću i ubuduće činiti.
Inače, samo ću vam ukazati na to da se prilikom donošenja te odluke nije vodilo računa o tome da Ministarstvo pravde pokriva, tako kolektivno da kažem, 517 organa u Republici Srbiji.
Takođe, proširiću svoj odgovor i na delokrug koji se posredno može primeniti na Ministarstvo pravde, s obzirom na to da je Ministarstvo pravde bilo predlagač Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije – mi aktivno radimo na tome da se obezbedi prostor u kome će biti smeštena Agencija za borbu protiv korupcije, koja treba da počne da radi od 1. januara 2010. godine. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva pravde koje je pripremilo ove zakone, prihvatamo ovaj amandman, obzirom da smo sličan amandman prihvatili i na Predlog zakona o Visokom savetu sudstva. Smatramo da je celishodno i da sednice i Državnog veća tužilaštva i Visokog saveta sudstva treba da budu javne. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, pažljivo sam slušala prethodno izlaganje i moram da intervenišem u tom pravcu i da kažem da su predstavnici Ministarstva pravde pre nekoliko dana bili na jugu Srbije, u Opštinskom sudu u Preševu, i imali prilike da se lično uvere u stanje koje postoji u ovom sudu.
Moram da se složim sa većinom stvari koje je gospodin Riza Halimi izneo. Ministarstvo pravde će preduzeti sve potrebne mere da bi se ostvarilo Ustavom zagarantovano pravo da se postupci odvijaju na jezicima nacionalnih manjina.
U tom pravcu izneću i konkretan korak koji smo preduzeli – tražili smo da se sistematizuje radno mesto tumača za albanski jezik, kao što postoji u drugim sudovima na čijim područjima su zastupljene nacionalne manjine.
Tokom ovih dana, kada smo raspravljali o ovom paketu pravosudnih zakona, imali ste prilike da sagledate i odredbu Zakona o sudijama, gde na neki način, mogu da kažem, postoji pozitivna diskriminacija u odnosu na stanovništvo nacionalnih manjina, gde se ističe da se moraju poštovati nacionalne manjine u pogledu sastava, i u odnosu na nosioce pravosudnih funkcija i u odnosu na osoblje u sudu.
Pažljivo slušam sve vaše argumente koje iznosite u vezi sa mrežom sudova i svakako ću vam dati odgovor pošto budem saslušala sve govornike. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, dozvolite mi da vam odmah odgovorim. Predstavnici Ministarstva pravde su danas bili na severu Srbije, tačnije u Somboru, gde je pušten program za automatsko vođenje predmeta u trgovinskom sudu, a u prethodnih nekoliko dana to su činili u sudovima u Subotici, Sremskoj Mitrovici, što se svakako možete uveriti uvidom u pres-kliping. Zahvaljujem se na ovome što ste mi dostavili, svakako ću ga razmotriti i u okviru nadležnosti Ministarstva pravde, ukoliko bude potrebno, preduzećemo mere.

Izvinjavam se što se nisam na vreme javila. U ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva pravde koje je pripremilo ovaj paket pravosudnih zakona, prihvatam ovaj amandman. Smatram da rešenje koje je ponuđeno ovim amandmanom može samo da doprinese još boljoj mreži, u stvari, organizaciji pravosudnih organa. Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, u ime Vlade Republike Srbije i u ime Ministarstva pravde koje je pripremilo ovaj predlog zakona, prihvatamo ovaj amandman i smatram da je rešenje koje je predloženo u ovom amandmanu je celishodno.
Stoga, kao što sam rekla, kada god budemo smatrali da su amandmani dobri, nećemo se libiti toga da ih prihvatimo, pa stoga prihvatamo i ovaj amandman. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, ja se u potpunosti slažem s vama da je  pitanje uređenja sudske straže jedno od, možda, najznačajnijih pitanja što se tiče organizacije rada samih sudova. Nažalost, negativni primeri u prošlosti, koji se odnose na ubistvo dvojice sudija, jedan od njih je bio i predsednik suda, zatim brojne dojave bombi koje su se dešavale u sudovima širom Srbije, bekstva koja su se, takođe, dešavala u sudovima Srbije, s pravom su stavili ovo pitanje u fokus.
Ministarstvo pravde je dosta radilo na ovom pitanju. Nažalost, moram da kažem da smo na neki način bili i dalekovidi, jer smo još u budžetu, rebalansu budžeta za 2007. godinu tražili dodatna sredstva za finansiranje sudske straže i pribavljanje određene opreme koja im je potrebna.
Od 2007. godine se štošta uradilo na tome. Prvo, izvršeni su lekarski pregledi, jer, nažalost, sudski stražari se nisu primali uz adekvatne lekarske preglede. Zaključen je ugovor sa MUP-om. Nažalost, moram ovom prilikom da vas obavestim da se do 2007. godine, od ukupnog broja sudskih stražara koji su primljeni, ustanovilo da 10% njih ima psihopatska oboljenja. Sada, bilo koji od njih da se primi, mora da prođe određenu lekarsku kontrolu koja važi i za pripadnike MUP-a.
Takođe, pribavljena je određena oprema koja je potrebna za sudske stražare, rendgen vrata, da ne nabrajam sve što se podrazumeva, da bi se vršila kontrola ulaska.
Zašto ove amandmane nismo prihvatili i zašto je obrazloženje Vlade ovakvo kakvo ste dobili?
Ministarstvo pravde razmišlja da uvede posebnu službu, da li će se ona zvati sudska policija, ili će biti drugačiji termin, ne mogu ovom prilikom da se izjasnim, ali svakako razmišljamo da ovlašćenja te buduće organizacione jedinice budu mnogo šira nego da se svode na to da obezbeđuju ulaz u sudsku zgradu. Ovlašćenje će se odnositi, ono o čemu sad razmišljamo, na obezbeđenje samih sudija i tužilaca, nosilaca pravosudnih funkcija i sudskog osoblja.
Uradili smo analizu izvršenja i videli da su postupci izvršenja dosta usporeni, upravo zbog odsustva asistencije MUP-a, naravno, i zbog drugih razloga. Razmišljamo da jedno od ovlašćenja te buduće organizacione jedinice bude i pitanje izvršenja.
Drugo je pitanje dovođenja okrivljenih. Ako govorimo o racionalizaciji troškova, a danas je o tome bilo mnogo reči, Ministarstvo pravde razmišlja o tome da prilikom dovođenja okrivljenih, upravo, i to bude nadležnost te buduće organizacione jedinice, jer, za sada, sudovi to plaćaju zatvoru. Tako je urađeno, to je birokratija, ne može da se promeni, ali nam je sve to motiv da na jedan dalekosežan način uredimo pitanje sudske straže, ili sudske policije.
Sve primedbe koje su iznete i amandmani koji su predloženi na ovu glavu Zakona o uređenju sudova biće razmatrani od Ministarstva pravde i u toku naredne godine ćemo imati propis za koji mislim da će na daleko bolji način urediti ovo pitanje. Hvala.

        Poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, Vlada Republike Srbije i ja u njeno ime prihvatamo ovaj amandman.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da Vlada nije imala prilike da se izjasni o ovom amandmanu koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu, u ime Vlade Republike Srbije prihvatam ovaj amandman.
Pošto se ovde vodila polemika o amandmanima o kojima se Vlada izjasnila, ostajem pri svemu onome što se Vlada izjasnila, nevezano za to da li se amandmani prihvataju ili ne. U samom aktu koji ste dobili, o čemu danas raspravljamo, piše - Predlog zakona, što znači da je Vlada Republike Srbije to predložila, Ministarstvo pravde to pripremilo, a vi ste ti koji će o tome glasati i prihvatiti te odredbe ili ne. Svakako, kao predstavnik Ministarstva pravde u potpunosti ću poštovati vašu odluku.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, društvo bez kriminala bilo bi idealno ili savršeno društvo, ali kao što inače u životu ne postoji savršenstvo tako je i društvo u kome se ne čine krivična dela ipak, nažalost, samo utopija. Iz toga proizilazi da pravni sistem demokratske države mora energično da suzbija kriminalitet, a taj cilj moći će da se ostvari ukoliko imamo valjane zakone koji se tiču organizacije i nadležnosti javnih tužilaštava.  
Stoga, zadovoljstvo mi je što je danas na dnevnom redu rasprava o zakonima koji uređuju organizaciju javnog tužilaštva. Navedeni zakoni, sa jedne strane, predstavljaju usklađivanje zakona iz ove oblasti sa odredbama Ustava Republike Srbije, a sa druge strane, donose nova rešenja koja će dovesti do značajne reforme javnog tužilaštva i doprineti povećanju njegove efikasnosti i poboljšanju kvaliteta njegovog rada. Sada bih vas u najkraćim crtama upoznala sa najznačajnijim rešenjima sadržanim u svakom od navedenih zakona.
Zakon o javnom tužilaštvu. Novi Ustav Republike Srbije na drugačiji i potpuniji način uređuje položaj javnog tužioca, a sadrži i odredbe o zameniku javnog tužioca, koji do sada nije bio ustavna kategorija. Pored nužnog usaglašavanja sa Ustavom, ovim zakonom se sistematično i precizno normira uređenje i rad javnih tužilaštava. Takođe, s obzirom na ovlašćenja Tužilaštva za ratne zločine i Tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala, potrebno ih je odrediti kao javna tužilaštva posebne nadležnosti. Pored ovih tužilaštava posebne nadležnosti, u skladu sa organizacijom sudova, postoje osnovna, viša i apelaciona javna tužilaštva nadležna za postupanje pred odgovarajućim sudovima.
Važeći zakon o javnom tužilaštvu ne razrađuje u potrebnoj meri načelo hijerarhije u javnom tužilaštvu. Stoga se ovim zakonom potpunije određuje odnos između pojedinih javnih tužilaca, kao i izdavanje obaveznih uputstava za postupanje. Disciplinska odgovornost javnog tužioca i zamenika u važećem zakonu je samo naznačena kroz mere upozorenja ili uklanjanje iz javnog tužilaštva zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti, ako ono nije takvo da iziskuje razrešenje. Donošenjem ovog zakona, koji propisuje disciplinske prekršaje i potpunije određuje disciplinsku odgovornost javnih tužilaca ili zamenika, ujednačava se njihov položaj u postupku utvrđivanja razloga za razrešenje zbog nesavesnog vršenja tužilačke funkcije koje se određuje kao disciplinski prekršaj.
Predlog zakona o javnom tužilaštvu sastoji se od 12 glava, i to: osnovne odredbe, uređenje javnog tužilaštva, pravosudna uprava, položaj javnog tužioca i zamenika, izbor nosilaca javnotužilačke funkcije, prestanak tužilačke funkcije, vrednovanje rada, disciplinski postupak, kolegijum javnog tužilaštva, osoblje u javnom tužilaštvu, sredstva za rad, i prelazne i završne odredbe.
Osnovnim odredbama zakona u glavi prvoj određuje se javno tužilaštvo kao samostalni državni organ, koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Funkciju javnog tužioca vrše Republički javni tužilac i drugi javni tužioci u skladu sa zakonom. Osnovnim odredbama utvrđen je princip samostalnosti, prema kome su javni tužilac i zamenik samostalni u vršenju svojih ovlašćenja. Istovremeno, zabranjuje se svaki uticaj na rad javnog tužilaštva od strane izvršne ili zakonodavne vlasti.
Glava druga ovog zakona sadrži odredbe o vrstama javnog tužilaštva, hijerarhiji, nadležnosti i upravi u javnim tužilaštvima. U Republici Srbiji postoje Republičko javno tužilaštvo, apelaciona, viša, osnovna i javna tužilaštva posebne nadležnosti.
Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala i Tužilaštvo za ratne zločine. Ova dva tužilaštva i Republičko javno tužilaštvo osnivaju se za teritoriju Republike Srbije. Apelaciono, više i osnovno javno tužilaštvo osnivaju se za područje odgovarajućeg suda.
Predlog zakona sadrži i odredbe koje se odnose na načelo hijerarhije. Spoljašnja nadređenost sastoji se u mogućnosti neposredno višeg javnog tužioca da nižem izdaje obavezna uputstva za postupanje u pravnim stvarima. Takva uputstva izdaju se u određenim slučajevima, moraju biti u pismenoj formi, a zakonom je propisan postupak u slučaju da niži javni tužilac sumnja u zakonitost izdatog uputstva. Pored toga, nadređenost se ogleda i u tome da neposredno viši javni tužilac može preduzeti sve radnje za koje je ovlašćen niži javni tužilac. U tom slučaju, neposredno viši javni tužilac je dužan da donese rešenje, a zakonom je propisan postupak po prigovoru protiv tog rešenja.
Odredbe o izuzeću izmenjene su u odnosu na važeći zakon u delu koji se tiče odlučivanja o izuzeću Republičkog javnog tužioca. Saglasno Ustavu, o tome odlučuje Državno veće tužilaca.
Nosilac uprave u javnom tužilaštvu je javni tužilac, koji odgovara za pravilan i blagovremen rad javnog tužilaštva, odlučuje o pravima iz radnog odnosa zamenika i o radnim odnosima osoblja u javnom tužilaštvu i vrši i druge poslove određene zakonom.
Za razliku od rešenja koje postoji u važećem zakonu, predlaže se da Pravilnik o upravi u javnom tužilaštvu donosi ministar nadležan za pravosuđe, po pribavljenom mišljenju Republičkog javnog tužioca.
Pravosudna uprava u glavi trećoj obuhvata obezbeđivanje materijalnih, finansijskih, prostornih i drugih uslova za rad javnih tužilaštava, obezbeđivanje finansijskih sredstava za stručno usavršavanje javnih tužilaca, zamenika i zaposlenih u javnom tužilaštvu, kao i davanje saglasnosti na akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Položaj javnog tužioca i zamenika, u glavi četvrtoj, određen je odredbama kojima se propisuju osnovna prava i obaveze nosilaca tužilačke funkcije, trajanje njihove funkcije, udaljenje, premeštaj i upućivanje, nespojivost tužilačke funkcije sa drugim funkcijama i poslovima, kao i materijalni položaj javnih tužilaca i zamenika.
Javni tužilac se bira na period od šest godina i može biti ponovo biran, a funkcija zamenika je stalna, posle prvog mandata koji traje tri godine.
Ako javno tužilaštvo bude ukinuto, odnosno bude smanjen broj zamenika, javni tužilac odnosno zamenik nastavljaju da vrše funkciju javnog tužioca, odnosno zamenika u javnom tužilaštvu koje odredi Državno veće tužilaca, na predlog Republičkog javnog tužioca.
Za razliku od dosadašnjeg zakona, omogućava se da zamenik može biti upućen i u Državno veće tužilaca, ministarstvo nadležno za pravosuđe, instituciju nadležnu za obuku u pravosuđu i međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa.
U odnosu na važeći zakon, u potpunosti su određene funkcije i poslovi koji su nespojivi sa tužilačkom funkcijom, kao i poslovi koje javni tužilac i zamenik mogu obavljati dok su na funkciji. Takođe je propisan postupak odlučivanja o nespojivosti određenih funkcija ili posla sa tužilačkom funkcijom.
Glava 5. sadrži odredbe o izboru javnih tužilaca i zamenika i izbornom postupku, o zakletvi i stupanju na tužilačku funkciju. Saglasno Ustavu, određeno je da javnog tužioca bira Narodna skupština na predlog Vlade. Zakonom se predlaže da listu kandidata za javnog tužioca sačinjava Državno veće tužilaca i dostavlja je Vladi radi upućivanja predloga Narodnoj skupštini.
Položaj zamenika javnog tužioca je takođe usaglašen sa Ustavom, pa se predviđa da o njegovom prvom izboru na tu funkciju odlučuje Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca. Za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca bira Državno veće tužilaca, koje odlučuje i o njihovom izboru u drugo javno tužilaštvo.
Zakonom su određeni opšti i posebni uslovi za izbor javnog tužioca i zamenika, kao i postupak za njihov izbor. U skladu sa ustavnim garancijama ravnopravnosti u vođenju javnih poslova, pri predlaganju i izboru javnih tužilaca i zamenika vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.
Prestanak tužilačke funkcije je uređen u glavi 6. ovog zakona. Funkcija javnog tužioca, odnosno zamenika prestaje na lični zahtev, kada navrši radni vek, kada trajno izgubi radnu sposobnost ili kada bude razrešen. Javnom tužiocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku ako ne bude izabran na stalnu funkciju. O prestanku funkcije javnog tužioca odlučuje Narodna skupština, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade, a o prestanku funkcije zamenika odlučuje Državno veće tužilaca.
Usaglašavanje ovog zakona sa novim Ustavom se ogleda i u propisivanju pravnog sredstva koje stoji na raspolaganju javnom tužiocu i zameniku.
Naime, protiv odluke Narodne skupštine, odnosno Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije može se izjaviti žalba Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.
Glava 7. zakona sadrži odredbe koje ne postoje u važećem zakonu, a koje se odnose na vrednovanje rada javnog tužioca i zamenika.
Budući da to vrednovanje predstavlja osnov za izbor, obaveznu obuku i razrešenje javnog tužioca i zamenika, nužno je da se vrši na osnovu objavljenih, objektiviziranih i jedinstvenih kriterijuma zasnovanih na primenjivim i uporedivim merilima. Te kriterijume utvrđuje Državno veće tužilaca pravilnikom o kriterijumima i merilima vrednovanja rada.
Disciplinska odgovornost i disciplinski postupak takođe predstavljaju novinu, a uređeni su odredbama glave 8. ovog zakona. Određeno je da disciplinski prekršaj predstavlja nesavesno vršenje tužilačke funkcije ili ponašanje javnog tužioca, odnosno zamenika tužioca koje je nedostojno njihove funkcije.
Zakonom je propisano kojim radnjama javni tužilac, odnosno zamenik čini disciplinski prekršaj, odnosno šta predstavlja težak disciplinski prekršaj, a šta se smatra ponovljenim disciplinskim prekršajem. Za učinjene prekršaje predviđene su određene disciplinske sankcije, a to su: javna opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja do tri godine.
Disciplinski organi su disciplinski tužilac i njegov zamenik i disciplinska komisija koju obrazuje Državno veće tužilaca. Na predlog disciplinskog tužioca disciplinska komisija vodi postupak i donosi odluku protiv koje svi učesnici u postupku mogu izjaviti žalbu Državnom veću tužilaca. Pravosnažna odluka kojom je izrečena disciplinska sankcija upisuje se u lični list javnog tužioca, odnosno zamenika.
U odredbi glave 9. uvodi se kolegijum javnog tužilaštva, koji čine javni tužilac i zamenici u tom javnom tužilaštvu. Zakonom su određene nadležnosti kolegijuma javnog tužilaštva, kao i posebne nadležnosti kolegijuma republičkog javnog tužilaštva. Predviđeno je da republički javni tužilac može sazvati prošireni kolegijum republičkog javnog tužilaštva koje čine i apelacioni javni tužioci, viši javni tužioci, javni tužioci u javnim tužilaštvima posebne namene.
Osoblje u javnom tužilaštvu, glava 10, čine tužilački pomoćnici, pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i drugim pratećim poslovima značajnim za javno tužilaštvo.
Zakon sadrži i odredbu za sekretara javnog tužilaštva koji pomaže javnom tužiocu u vršenju poslova tužilačke uprave. Republičko javno tužilaštvo ima sekretara, a za ostala javna tužilaštva se predlaže takva mogućnost.
Glava 11. sadrži odredbe o sredstvima za rad javnih tužilaštava. Kao i do sada, predlaže se da ta sredstva budu obezbeđena iz budžeta Republike Srbije, tako da održe samostalnost i redovan rad javnih tužilaštava.
Međutim, u odnosu na važeći zakon uređuje se i način raspodele tih sredstava za određene namene. Zakonom se određuje da Državno veće tužilaca predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za tekuće rashode javnog tužilaštava. Raspodelu tih sredstava namenjenih za tekuće rashode vrši Državno veće tužilaca samostalno, odnosno uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosuđe, samo ako je reč o sredstvima namenjenim za kapitalne izdatke.
Takođe, predviđa se da kontrolu svih sredstava opredeljenih za rad javnih tužilaštava vrši Državno veće tužilaca, ministarstvo nadležno za finansije i ministarstvo nadležno za pravosuđe. Navedena ministarstva vršiće i nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem Državnog veća tužilaca, u delu koji se odnosi na sredstva za rad javnih tužilaštava.
Glava 12. sadrži prelazne i završne odredbe. Ovim odredbama uređeni su rokovi za izbor javnih tužilaca i zamenika, ustupanje predmeta i preuzimanje sredstava za rad zaposlenih, rokovi za donošenje podzakonskih propisa, prestanak važenja ranijeg zakona i stupanje zakona na snagu.
Novim Ustavom Republike Srbije značajno je izmenjen položaj javnih tužilaštava i zamenika. Prema ranije važećem Ustavu, samo su javni tužioci imali stalnu funkciju. Novi Ustav predviđa da zamenici javnih tužilaca imaju stalnu funkciju, izuzev kada se prvi put biraju na tu funkciju. Pored toga, Ustav propisuje da se javni tužilac bira na period od šest godina. Iz navedenih razloga, kao i zbog nove organizacije javnog tužilaštva koju predviđa Predlog zakona, potrebno je izvršiti izbor svih javnih tužilaca i njihovih zamenika.
Na kraju ove prezentacije Predloga zakona o javnom tužilaštvu rekla bih nekoliko reči o postupku izrade ovog zakona. Početnu, radnu verziju zakona o javnom tužilaštvu izradila je radna grupa koju su zajedno obrazovali Republičko javno tužilaštvo i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. Navedena verzija zakona upućena je Savetu Evrope radi pribavljanja ekspertize. Nakon toga, u toku 2007. i 2008. godine održan je veći broj okruglih stolova na kojima se raspravljalo o određenim rešenjima iz teksta radne verzije.
Takođe je obavljen i ekspertski sastanak sa ekspertima Saveta Evrope, koji su dali mišljenje u odnosu na tekst radne verzije i prezentovali isto na okruglom stolu održanom početkom novembra 2007. godine. Eksperti su pozitivno ocenili navedeni tekst, kao i eksperti Evropske komisije koji su boravili u Beogradu tokom aprila 2008. godine. Navedeni tekst je bio dostavljen i široj javnosti putem veb sajta Ministarstva pravde.
Prvobitan tekst radne verzije, u skladu sa dostavljenim sugestijama, izmenjen je i poboljšan. Početkom septembra 2008. godine, u organizaciji Ministarstva pravde i Misije OEBS-a održana je stručna rasprava o tekstu radne verzije zakona. Nakon toga je Ministarstvo pripremilo Nacrt zakona koji je, shodno Poslovniku Vlade, dostavljen, radi pribavljanja mišljenja, nadležnim organima i Republičkom javnom tužilaštvu koje nije imalo nikakvih primedaba na zakon.
Posle pribavljenih mišljenja izrađen je konačan tekst Nacrta zakona koji je upućen Vladi radi utvrđivanja Predloga zakona za Narodnu skupštinu. Neposredno pre usvajanja na sednici Vlade, na okruglom stolu održanom 29. oktobra u Beogradu, pred najširom stručnom javnošću izvršena je prezentacija konačnog teksta Nacrta zakona.
Što se tiče zakona o Državnom veću tužilaca, Ustav Republike Srbije u članu 164. propisuje položaj, sastav i izbor Državnog veća tužilaca. Državno veće tužilaca je novoustanovljeni organ u našem pravnom sistemu. U skladu sa odredbama zakona koje se odnose na organizaciju i nadležnost javnih tužilaštava, izbor i prestanak funkcije javnih tužilaca i njihovih zamenika, osniva se Državno veće tužilaca kao samostalni organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika. Samostalnost Državnog veća tužilaca ogleda se u samostalnom raspolaganju sredstvima za rad, u skladu sa zakonom, kao i u sastavu i načinu izbora izbornih članova državnog veća.
Kroz odredbe o nadležnosti Državnog veća tužilaca, koje se pre svega odnose na utvrđivanje liste kandidata za izbor Republičkog javnog tužioca i javnih tužilaca, predlaganje kandidata za prvi izbor za zamenike javnih tužilaca i izbor zamenika javnih tužilaštava, kao i prestanak funkcije zamenika, stvoreni su uslovi da ovaj organ obezbeđuje samostalnost javnih tužilaca i njihovih zamenika. Na ovaj način obezbeđuje se ne samo samostalnost tužilaca i njihovih zamenika, već i jačanje njihove odgovornosti. Dakle, omogućava se veći uticaj struke na izbor i razrešenje tužilaca i njihovih zamenika.
U Državnom veću tužilaca većinu članova upravo čine javni tužioci i njihovi zamenici, koje prethodno predlažu sami tužioci. Izbor izbornih članova Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika sprovodi se na isti način kao i izbor izbornih članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, čime se doprinosi najširem predstavljanju nosilaca javnotužilačke funkcije u Državnom veću.
Donošenjem zakona o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, koji su usklađeni sa evropskim i međunarodnim standardima, ostvaruju se zahtevi koje postavljaju nacionalna strategija reforme pravosuđa i Ustav Republike Srbije.
Imajući u vidu da je ista radna grupa radila na tekstu zakona o Visokom savetu sudstva i zakona o Državnom veću tužilaca, oni su u velikoj meri identični.
Na kraju, htela bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti normativni okvir za efikasnu i delotvornu tužilačku organizaciju, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i potrebama naše zemlje i njenih građana. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, na kraju smo rasprave o paketu pravosudnih zakona o kojima se raspravljalo prethodna dva dana. Još jednom želim da vam se zahvalim na konstruktivnoj raspravi koja se odvijala u ovom parlamentu.
Što se tiče ovih zakona koji su se danas našli na dnevnom redu, a to su Predlog zakona o javnom tužilaštvu i Predlog zakona o Državnom veću tužilaca, moram da kažem da je Ministarstvo pravde tu imalo najmanje posla.
To ne znači da Ministarstvo pravde nije podrobno razmotrilo ceo zakonski tekst, hoću da kažem da je na tom zakonu radila, kao što sam rekla u jutrošnjem izlaganju, radna grupa sastavljena od ljudi iz Republičkog javnog tužilaštva i Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To su upravo oni ljudi koji će ovaj zakon da primenjuju u praksi, koji znaju šta im je potrebno i koji su bili nedostaci i šta će doprineti poboljšanju i efikasnosti njihovog rada. U saradnji sa njima smo izradili određene izmene i pred vama se našao upravo takav predlog.
Ovim zakonima sam se zalagala za ograničenje izvršne vlasti. Neko će to zameriti, neko će to pohvaliti, ali to je bio moj stav. Naravno, u svemu se dosledno poštovao Ustav i sve one odredbe koje nisu u dovoljnoj meri razrađene Ustavom, što je logično, s obzirom na to da je to opšti i najviši pravni akt u jednoj zemlji, pa i u našoj, pokušali smo da preciziramo ovim predlogom zakona. Naravno, poštovala se i Nacionalna strategija za reformu pravosuđa koju je ova Narodna skupština usvojila 2006. godine.
Potpuno sam uverena, i pokušala sam to i u jutrošnjem izlaganju da vas uverim, a to ću učiniti i prilikom rasprave o amandmanima, da će se ovim zakonima značajno povećati efikasnost javnih tužilaštava u Srbiji, naročito iz razloga što će doći do koncentracije javnih tužilaštava. Nije mali broj javnih tužilaštava u kojima postoji jedan zamenik ili jedan javni tužilac. Kao što sam rekla ranije, čini mi se da u takvim tužilaštvima ne može doći do valjane pravosudne prakse.
Mnoge odredbe u ovim predlozima zakona su načelnog karaktera i biće razrađivane podzakonskim aktima, prvenstveno Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima i podzakonskim aktima koje će doneti Državno veće tužilaca, a tiču se kriterijuma za izbor, napredovanje, razrešenje i disciplinsku odgovornost.
Ovim zakonima se pokušalo da se ispoštuje u potpunosti hijerarhija koja mora da postoji u javnom tužilaštvu i da se tužilačka organizacija odredi kao celovita, s obzirom na to da smo svi svesni toga da postoje posebna tužilaštva koja su, na neki način, bila paralelna i nije se moglo videti da su u potpunosti bila u okviru tužilačke organizacije.
Ovaj zakon omogućiće da imamo celovitu tužilačku organizaciju u Srbiji i na čelu te tužilačke organizacije će svakako biti Republički javni tužilac.
Ovde smo nedavno usvojili jedan paket antikorupcijskih zakona. Naravno, ti zakoni ne mogu u potpunosti da se primenjuju ukoliko nemamo valjano javno tužilaštvo, a, kao što sam rekla, sigurna sam da ćemo usvajanjem ovih zakona upravo tome doprineti. U toku sledeće godine biće predloženi procesni zakoni. Narednog meseca ćemo imati raspravu o Zakoniku o krivičnom postupku, o čemu je prethodnih godina bilo dosta polemike, ali to ćemo ostaviti za sledeću sednicu parlamenta.
Ministarstvo pravde priprema Predlog zakona o pravosudnoj akademiji gde će se vršiti obuka kako budućih sudija, tako i budućih zamenika i javnih tužilaca, i tome pun doprinos daju strukovna udruženja.
Još jednom bih vam se zahvalila. Zahvaljujem se i na svim amandmanima koji su podneti; to govori o tome da su svi narodni poslanici podrobno razmatrali sve odredbe koje se nalaze u ovom predlogu zakona. Kao što sam rekla i na prethodnoj sednici, Ministarstvo pravde će ih podrobno razmotriti i sve ono što bude doprinosilo boljim tekstovima zakona, boljoj efikasnosti, boljoj uređenosti pravosudnih organa u Srbiji Ministarstvo pravde će bez problema da prihvati. Hvala vam.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, dozvolite mi da, pre nego što pređem na obrazloženje zakona, odgovorim na pitanja koja su jutros ovde postavljena.
Nedvosmisleno sam juče rekla da ću kao ministar pravde poštovati Ustav i zakon, to sam do sada radila i ubuduće ću raditi.
Što se tiče pitanja koje je postavljeno vezano za sudove i tužilaštva na KiM, duboko sam uverena da je došlo do nesporazuma. To ću obrazložiti na taj način što ću vas uputiti na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, gde je u članu 2. tačka 7) predviđeno osnivanje prekršajnog suda u Kosovskoj Mitrovici, zatim u članu 3. tačka 11) predviđeno osnivanje suda takođe u Kosovskoj Mitrovici, isto se odnosi na osnivanje višeg suda u članu 4. tačka 7) i na osnivanje osnovnog tužilaštva i višeg tužilaštva.
Prema tome, ne može se govoriti da Ministarstvo pravde nije vodilo računa o tome da pravosuđe Srbije postoji na teritoriji KiM, kao i na ostaloj teritoriji Srbije. KiM je sastavni deo Srbije i Ministarstvo pravde će ga tako tretirati.
Što se tiče prelaznih i završnih odredbi koje govore o tome da se određeni predmeti ustupaju osnovnim sudovima, to je konstatacija postojećeg stanja, jer se ti sudovi nalaze izmešteni u zgradama određenih opštinskih sudova.
Samo ti predmeti koji su do sada bili u radu biće preuzeti od strane osnovnih sudova, a preostalo sudstvo na KiM nastaviće da egzistira kao što je to i do sada činjeno.
Sada bih prešla na obrazloženje zakona o sudijama i zakona o visokom savetu sudstva. Jedan od oblika kroz koji se načelo vladavine prava ostvaruje u praksi podele vlasti, pored garantovanja neposrednih izbora i jemstva ljudskih i manjinskih prava, jeste i nezavisnost sudske vlasti.
Istovremeno i mera demokratije u jednom društvu ogleda se kroz dostignuti nivo nezavisnosti sudske vlasti, s obzirom da nema vladavine prava ako ga ne primenjuje nezavisno sudstvo bez ičijeg uticaja. U tom smislu je opredeljen cilj Ministarstva pravde, a to je da se ustavna jemstva sudske nezavisnosti donošenjem zakona pretoče u stvarnost.
Stoga moje veliko zadovoljstvo predstavlja činjenica da je danas na dnevnom redu rasprava o Predlogu zakona o sudijama i o Predlogu zakona o visokom savetu sudstva.
Navedeni zakoni, s jedne strane, predstavljaju usklađivanje zakona iz ove oblasti sa odredbama Ustava Republike Srbije, a s druge strane donose nova rešenja, koja će dovesti do značajne reforme pravosudnih organa i doprineti povećanju njihove efikasnosti i poboljšanju kvaliteta njihovog rada, uz proklamovano načelo nezavisnosti sudova i sudija.
Sada bih vas u najkraćim crtama upoznala sa najznačajnijim rešenjima sadržanim u svakom od navedenih zakona. Što se tiče zakona o sudijama, položaj sudija u Republici Srbiji sada uređuje Zakon o sudijama iz 2001. godine.
Kako je Narodna skupština Republike Srbije dana 10. novembra 2006. godine donela novi Ustav Republike Srbije i istovremeno proglasila Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, kojim su propisani rokovi za usklađivanje pravnog sistema i početak rada državnih organa u skladu sa njihovim novim ustavnopravnim položajem, nameće se, kao ustavna obaveza, donošenje novog zakona o sudijama.
Odredbe Ustava su i u ovom slučaju putokaz zakonodavcu u stvaranju normativnog okvira za uređenje sudske vlasti, bez kojeg se ne može zamisliti ostvarenje ustavnog poretka Republike Srbije, zagarantovanog u članu 3. Ustava i proklamovanog kroz načelo vladavine prava. Pri opredeljivanju za koncept u izradi zakona pošlo se od pretpostavke da je sudska vlast onaj deo državne vlasti koji bi trebalo da se stara nad pravilnom primenom zakona, da tumači kako se određeni propis primenjuje u konkretnom slučaju i utvrđuje da li su se stekli svi potrebni uslovi i okolnosti da bi se određeno pravno pravilo moglo primeniti na datu situaciju.
Da bi taj koncept mogao da se sprovede u praksi, zakonom su stvorene premise da sudija u vršenju sudijske funkcije bude nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu, kao i da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen.
Zakon o sudijama donosi se u trenutku kada je naša država u postupku priključenja EU, koji zahteva da se izradi potpuno novi društveno-politički koncept i pravni sistem, u skladu sa evropskim vrednostima i potrebama građana Srbije. Stoga i stoji obaveza da se sudska vlast, kao deo ukupnog društva, uredi celovito i definiše za duži period.
Da bi to bilo moguće, ovaj zakon imao je u vidu i evropske standarde u oblasti sudstva, kao što su Osnovna načela nezavisnosti sudstva usvojena u Milanu 1985. godine, a koja su prihvaćena Rezolucijom Generalne skupštine UN decembra iste godine, preporuka broj 12 Komiteta ministara Saveta Evrope o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija, kao i Evropski zakon o sudijama iz 1998. godine.
Evropski zakon o sudijama postavlja visoke standarde u pogledu statusa sudija, posebno imajući u vidu nezavisnost, samostalnost i nepristrasnost sudija. Takođe, ovim zakonom su uređena i pitanja načina imenovanja i razrešenja sudija, trajnost sudijske funkcije, pravo na udruživanje i obaveza sudija na stručan i savestan rad, u cilju rešavanja predmeta u razumnom roku.
Opšta načela i većina preporuka iz Evropskog zakona o sudijama su ugrađena u tekst Predloga zakona. Ugrađivanjem rešenja iz međunarodnih dokumenata u tekst Predloga zakona o sudijama predstavlja normativni okvir da sudska vlast u našoj zemlji dobije odgovarajuće mesto koje joj pripada u modernom evropskom demokratskom društvu.
Pored navedenih međunarodnih standarda, prilikom izrade zakona vodilo se računa i o ustavnim odredbama koje uređuju položaj sudija, kao i o rešenjima iz Nacionalne strategije reforme pravosuđa, koju je usvojila Narodna skupština Republike Srbije.
Zakon o sudijama podeljen je u osam glava, i to: načela, položaj i izbor sudija, prestanak sudijske funkcije, predsednik suda, sudije porotnici, disciplinska odgovornost sudija i prelazne i završne odredbe.
U glavi prvoj navedena su načela koja se odnose na sudijsku funkciju, a to su nezavisnost, stalnost i nepremestivost i materijalna nezavisnost. Pored toga, odredbe ove glave govore o imunitetu i odgovornosti za štetu, kao i pravima sudija na udruživanje, na učešće u donošenju odluka od značaja za rad sudova i pravo na stručno usavršavanje i obuku.
Glava druga uređuje položaj sudija. U odnosu na rešenja iz prethodnog Ustava Republike Srbije, novi Ustav predviđa da sudija koji se prvi put bira na sudijsku funkciju ima mandat od tri godine. Pored toga, novinu u odnosu na važeći Zakon o sudijama predstavlja odredba koja daje mogućnost sudiji da, na osnovu odluke visokog saveta sudstva, bude upućen radi obavljanja stručnih poslova u visoki savet sudstva, Ministarstvo pravde, ustanovu za obuku u pravosuđu ili međunarodne organizacije u oblasti pravosuđa, kao što su određeni komiteti Saveta Evrope ili Evropska mreža sudija. Ovo upućivanje može trajati najduže na tri godine.
Odredbe predloga koje se odnose na međusobnu nezavisnost sudija, godišnji raspored poslova i predmeta, kao i odnos sudijske funkcije i drugih službi, uglavnom su nepromenjene u odnosu na važeći Zakon o sudijama. Pored navedenog, ovde treba napomenuti i odredbu koja daje pravo sudiji da, u slučaju kada ovim zakonom nije predviđen poseban oblik zaštite, može izjaviti pritužbu, ako mu je povređeno neko pravo koje se odnosi na vršenje sudijske funkcije.
Posebnu novinu u Predlogu zakona predstavlja deo koji se odnosi na vrednovanje rada sudija. To je jedno potpuno novo rešenje koje nije sadržano u važećem Zakonu o sudijama. Predlog zakona predviđa da vrednovanje vrše same sudije, odnosno da sudije neposredno višeg suda vrednuju svoje kolege u nižem sudu. Ocena koja se dobije prilikom vrednovanja predstavlja osnov za napredovanje, razrešenje ili upućivanje na obavezne oblike obuke.
U delu koji se odnosi na materijalni položaj sudija treba istaći novinu koja se odnosi na određivanje plata sudija. Naime, Predlog zakona predviđa da se osnovica za obračun i isplatu plate sudija utvrđuje u Zakonu o budžetu, čime se doprinosi materijalnoj nezavisnosti sudija, jer po važećem rešenju osnovice za obračun plata određuje Vlada.
Predlog zakona precizno utvrđuje koeficijente za obračun i isplatu plata sudije i ovi koeficijenti se razlikuju prema stepenu suda u kome sudija vrši svoju funkciju. Novinu predstavlja i način određivanja uvećanja plata za predsednika suda, tako što se propisuje da uvećanje zavisi od broja sudija u sudu. Takođe, novinu predstavlja i uvećanje plate za zamenika predsednika suda, što je nova funkcija u sudu, koja je predviđena Predlogom zakona o uređenju sudova.
Glava treća Predloga zakona odnosi se na izbor sudija i sadrži odredbe koje se odnose na uslove za izbor, postupak za izbor i stupanje na funkciju.
Kao što je već rečeno, novi Ustav Republike Srbije predviđa da sudiju, koji se prvi put bira na sudijsku funkciju, bira Narodna skupština na period od tri godine, pa je shodno tome takvo rešenje sadržano i u tekstu Predloga zakona. Nakon isteka ovog perioda, za ovaj izbor na stalnu funkciju nadležan je visoki savet sudstva. Za razliku od važećeg zakona, Predlogom zakona su precizno određeni pojmovi stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kao uslova za izbor na sudijsku funkciju.
Predlog zakona predviđa da merila i kriterijumi za ocenjivanje ovih uslova za izbor propisuje visoki savet sudstva. Takođe, treba istaći odredbu da se prilikom izbora sudija, pored ostalih kriterijuma, mora voditi računa i o nacionalnom sastavu stanovništva, odnosno o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.
Glava četvrta sadrži odredbe koje se odnose na prestanak sudijske funkcije. Posebnu novinu predstavlja odredba koja se odnosi na prestanak sudijske funkcije zbog navršenja radnog veka, koji predviđa prestanak ove funkcije po sili zakona, kada sudija navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja.
Takođe, Predlog zakona predviđa da se u izuzetnim slučajevima na zahtev predsednika suda, a na osnovu odluke visokog saveta sudstva, može produžiti radni vek sudije za još dve godine.
Predlog zakona sadrži razloge i postupak za razrešenje sudije. Novinu predstavlja da inicijativu za razrešenje sudije može podneti svako lice, a da se postupak za razrešenje pokreće predlogom ovlašćenih predlagača.
Kao poseban razlog za razrešenje precizno je definisano nestručno vršenje sudijske funkcije, a to je u slučaju kada sudija prilikom vrednovanja rada dobije ocenu ne zadovoljava. Postupak za razrešenje i odluku o razrešenju donosi visoki savet sudstva, a sudija u tom postupku ima pravo da iznosi svoje navode. U skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije, protiv odluke visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije dozvoljena je žalba Ustavnom sudu.
Glava peta Predloga zakona odnosi se na predsednika suda. Saglasno ustavnim rešenjima, Predlog zakona predviđa da predsednika suda bira Narodna skupština na predlog visokog saveta sudstva. Predlog zakona sadrži posebnu odredbu koja govori o predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, koja predstavlja razradu odgovarajuće odredbe Ustava.
Glava 6. sadrži odredbe o sudijama porotnicima i ne sadrži bitnije izmene u odnosu na važeće zakone.
Glava 7. se odnosi na disciplinsku odgovornost sudija i predstavlja drugu veliku novinu koja sadrži Predlog zakona u odnosu na važeći zakon. Predlogom zakona precizno su utvrđeni disciplinski prekršaji i disciplinske sankcije, kao i nadležni organi za vođenje disciplinskog postupka i sam disciplinski postupak.
Treba istaći da su članovi disciplinskih organa same sudije, a da se disciplinski postupak pokreće na osnovu predloga ovlašćenih predlagača, s tim da inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka može da podnese svaki građanin. Obezbeđena je dvostepenost postupka, tako da o žalbama na odluke disciplinskih organa odlučuje visoki savet sudstva. Ukoliko je u disciplinskom postupku utvrđen težak disciplinski prekršaj, to može da predstavlja i osnov za pokretanje postupka za razrešenje sudija.
Prelaznim i završnim odredbama propisani su rokovi za izbor sudija u skladu sa odredbama novog zakona i stupanje zakona na snagu. Predviđen je izbor sudija za sve sudove u Republici Srbiji, iz razloga što je Predlogom zakona o uređenju sudova predviđena nova organizacija sudova, sa potpuno izmenjenom nadležnošću u odnosu na važeći zakon.
Propisano je da sudije budu izabrane u skladu sa novim zakonom i da stupe na funkciju 1. januara 2010. godine, što je usklađeno sa početkom rada nove mreže sudova. Naročito je važno istaći rešenje da je prelaznim odredbama predviđeno da sudije koje su, prema važećim propisima, bile izabrane na funkciju u nove sudove, bira visoki savet sudstva, a ne Skupština, čime se ističe da im to nije prvi izbor na sudijsku funkciju.
Znači, ovo nije reizbor nego izbor svih sudija, obzirom da se prema važećem Zakonu o uređenju sudova osnivaju potpuno novi sudovi u odnosu na postojeće.
Na kraju ove prezentacije Predloga zakona o sudijama, dodala bih da je prilikom izrade zakonskih tekstova korišćena ista metodologija i način prezentacije tekstova zakona koje sam detaljno obrazložila u svom uvodnom izlaganju u pogledu izrade predloga zakona o kome se juče raspravljalo.
Ponoviću da je Ministarstvo pravde koristilo rešenje iz dokumenta pod nazivom "Osnovna načela za izradu sistemskih zakona", izrađen od strane radne grupe Komisije za reformu u pravosuđu.
Naročito bih istakla da su gotovo u potpunosti preuzete odredbe o disciplinskoj odgovornosti sudija.
Takođe, pribavljena su sva potrebna mišljenja Vrhovnog suda u dva navrata, Društva sudija Srbije, Sednice predsednika okružnih sudova i Venecijanske komisije. Organizovani su okrugli stolovi o kojima sam juče detaljnije govorila.
Ovom prilikom bih naročito naglasila da je u oktobru 2007. godine organizovan okrugli sto u organizaciji Ministarstva pravde i misije OEBS sa temom - Značaj uvođenja jasnih i merljivih kriterijuma za izbor, napredovanje, disciplinsku odgovornost i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija u Republici Srbiji.
Na ovom okruglom stolu učestvovali su predstavnici pravosuđa, strukovnih udruženja, profesora prava, pripadnika međunarodnih institucija. Rešenja koja su izneta od strane predstavnika našeg pravosuđa, predstavnika pravosuđa zemalja u regionu, ali i sudija tužilaca iz zemalja EU, uvršćena su u tekst zakona.
Što se tiče zakona o visokom savetu sudstva, Zakon o Visokom savetu pravosuđa koji je usvojen novembra 2001. godine odredio je visoki savet pravosuđa kao posebno pravosudno telo republičkog ranga. Visoki savet pravosuđa predlagao je Narodnoj skupštini predsednike sudova, sudije i javne tužioce, imenovao je sudije porotnike i zamenike javnih tužilaca.
Ovaj zakon je pretrpeo više izmena od svog donošenja kao posledicu izmene zakona kojim se uređuje položaj javnih tužilaca, odnosno sudija. Umesto jednog pravosudnog tela, Ustav Republike Srbije ustanovljava visoki savet sudstva i državno veće tužilaca, kao garante samostalnosti i nezavisnosti sudova i sudija, odnosno javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
U članu 153. Ustava propisuje se da je visoki savet sudstva nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost i nezavisnost sudova i sudija.
Nezavisnost i samostalnost visokog saveta sudstva ogleda se, pre svega, u tome da visoki savet sudstva samostalno raspolaže sredstvima u skladu sa zakonom koja se u budžetu Republike Srbije obezbeđuju za njegov rad. Sem toga, sedam od 11 članova visokog saveta sudstva čine sudije sa stalnom sudijskom funkcijom.
Visoki savet sudstva obezbeđuje i garantuje samostalnost sudova i sudija. To se ostvaruje nizom odredbi ovog zakona, koje propisuju da ovaj organ bira i razrešava sudije, odlučuje o prestanku sudijske funkcije, predlaže Narodnoj skupštini kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora, predlaže Narodnoj skupštini izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova.
Posebno su važne odredbe koje se odnose na izbor izbornih članova visokog saveta sudstva iz reda sudija. Predviđeno je da se ovi članovi biraju od strane Narodne skupštine, iz reda kandidata koje predloži visoki savet sudstva, a koji se biraju od strane samih sudija prema stepenu i vrsti sudova.
Na ovaj način je obezbeđeno najšire učešće sudija prilikom izbora, a prema postupku koji detaljno reguliše zakon. Budući da Ustav garantuje da jedan član visokog saveta sudstva iz reda izbornih članova sudija mora da bude iz suda sa teritorije autonomne pokrajine, Predlogom zakona predviđeno je da sudije iz sudova sa teritorije AP imaju posebnu listu na kojoj se nalaze sudije sa te teritorije, a koje te sudije i biraju.
Samostalnost i nezavisnost visokog saveta sudstva ogleda se u odredbama koje uređuju postupak za razrešenje izbornih članova saveta. Inicijativu za razrešenje izbornog člana saveta iz reda sudija može, pored članova saveta, podneti predsednik suda, a na osnovu odluke sednice svih sudija.
Savet prethodno ocenjuje verovatnost razloga zbog kojih se traži razrešenje, a nakon toga donosi odluku o pokretanju postupka. Ako u postupku utvrdi da postoje razlozi za razrešenje člana saveta, visoki savet sudstva podnosi Narodnoj skupštini predlog za razrešenje koja donosi odluku o tom predlogu. Propisivanjem ovakvog postupka za razrešenjem doprinosi samostalnosti i nezavisnosti izvornih članova saveta i umanjuje mogućnost uticaja na njihov rad.
Predlogom zakona predviđeno je da članove prvog sastava visokog saveta sudstva iz reda sudija predlaže postojeći visoki savet pravosuđa, na osnovu pribavljenog mišljenja sednica svih sudija sudova u Republici Srbiji, a bira ih Narodna skupština u skladu sa Ustavom. Predloženo rešenje je celishodno iz razloga što Ustavni zakon za sprovođenje Ustava propisuje relativno kratak rok za izbor ovih članova saveta.
Na kraju ove kratke prezentacije Predloga zakona o visokom savetu sudstva rekla bih nekoliko reči o postupku izrade i ovog zakonskog teksta. Nakon donošenja Nacionalne strategije reforme pravosuđa, obrazovana je komisija za njeno sprovođenje. Ova komisija je 2006. godine obrazovala radnu grupu za izradu načela o kojima sam govorila, a koja će se primenjivati kod izrade pravosudnih zakona.
U skladu sa načelima koje je izradila pomenuta radna grupa, komisija je obrazovala radnu grupu za izradu radne verzije zakona o visokom savetu sudstva, sa kojom je postupljeno na isti način kao i sa ostalim tekstovima pravosudnih zakona. Ovu radnu verziju Ministarstvo pravde je u najvećem delu prihvatilo i predložilo Vladi na usvajanje. Istaći ću činjenicu da su članovi radne grupe bile sudije, tužioci i advokati.
Na kraju, htela bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti normativni okvir za celovitu organizaciju pravosudnih organa, a koja, pre svega, omogućava ostvarenje načela nezavisnosti sudstva, garantuje određena prava, ali nameće i odgovornosti sudijama u skladu sa Ustavom i zakonom. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem se gospođici Jovanović na sugestiji.
Da pojasnim šta sam mislila. Svakako znam da je Ustav donet 8. novembra, objavljen je u "Službenom glasniku" 10. novembra, a Zakon o sprovođenju Ustava je donet 10. novembra. Ubuduće mi se neće potkradati takve greške.
Hvala vam.