Poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, u ime Vlade Republike Srbije prihvatam ovaj amandman Odbora, pošto smatram da će na precizniji način urediti ovaj tekst zakona i da neće ostaviti nedoumicu šta je sa revizijama koje su trenutno izjavljene pred Vrhovnim sudom Srbije.
Naime, ovim amandmanom se uvodi mogućnost i obaveza da te revizije koje su izjavljene budu i završene od strane Vrhovnog kasacionog suda.
Ujedno ću iskoristiti mogućnost, pošto je ovo poslednji amandman, da vam pojasnim određene navode koje sam danas ovde čula u pogledu Zakona o parničnom postupku.
Kao što sam i rekla u svom izlaganju, kada smo raspravljali o zakonu u načelu, ovo je samo prvi korak ka regulisanju našeg parničnog zakonodavstva. Kao Ministarstvo pravde nameravamo da tokom sledeće godine predložimo jedan celovit zakon koji je delimično uređen od strane radne grupe, koju su prvenstveno činili sudije, ali smatramo da ga treba dopuniti u određenim odredbama.
Svrha tog zakona treba da bude promena samog načina postupanja u parničnim postupcima od strane suda do sada, da sud više ne utvrđuje načelo materijalne istine, kao što je to bilo, već da, kao što bi neke moje uvažene kolege iz pravosuđa rekle, sud sudi na osnovu raspoloživih dokaza koje su predložile i jedna i druga strana, tužilac i tuženi, da odmerava šta je pravično u konkretnom slučaju.
Duboko sam uverena da će i ovaj predlog zakona doprineti efikasnijem postupanju naših sudova, a kada budemo doneli potpuno nov, on će predstavljati jedan zaokruženi sistem.
Takođe se slažem sa onim što sam ovde čula, a što se opet nadovezuje na neku moju diskusiju, da se parnični postupak ne može ubrzati ukoliko nemamo jedan zaokružen niz tj. izmenjen Zakon o izvršnom postupku. Mogu sa zadovoljstvom da vas obavestim da je gotovo spreman. Naći će se na javnoj raspravi, pošto to jeste zakon koji treba da bude duže vremena na javnoj raspravi i treba da omogućimo različitih akterima našeg društva da daju svoje mišljenje o tome.
Takođe, ujedno ćemo pripremiti podzakonske akte koji treba da prate taj zakon. Zatim, Zakon o vanparničnom postupku će se takođe naći na dnevnom redu, kao i mnogi drugi zakoni.
Što se tiče vrednosti spora, vrednosti cenzusa u pogledu izjavljivanja revizije, naravno da tu možemo da polemišemo i smatramo da li je 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti visok cenzus ili nije visok cenzus. Moram odmah da vas demantujem, gospodine Palaliću, da ne treba da imate osnovanu sumnju da će se u novom zakonu naći milion evra. Javno vam obećavam pred građanima Srbije da neće biti milion evra sigurno.
Uradili smo analizu postupaka u Srbiji i izvukli smo otprilike koje su vrednosti tih postupaka i onda zajedno sa kolegama iz pravosuđa doneli smo ovu odluku.
Zašto je, kao što kažete, uskraćeno u nekim postupcima da se izjavljuje revizija? Revizija je vanredni pravni lek i pošto smo članica Saveta Evrope i naravno da potpadamo pod pravila Saveta Evrope, tome težimo, to želimo, jeste tu ideja da se predmeti što pre okončaju, da nemamo odlaganje izvršenja i da do pravde dolazimo brže. Upravo je to možda, na neki način, svrha sa jedne strane.
Sa druge strane, imamo potpuno nov koncept organizacije pravosuđa. Imamo osnovne i više sudove i u zavisnosti od cenzusa će se po određenim predmetima postupati na osnovnom ili višem sudu. Zatim imamo apelacione sudove, koji su sada žalbeni sudovi, koji će biti opredeljeni isključivo za to, specijalizovani. Verujem da će i to doprineti, sa jedne strane, pravnoj sigurnosti i možda na neki način otkloniti i ovaj vaš prigovor.
U pogledu cenzusa, to što smo ga iskazali u evrima, reći ću vam potpuno iskreno da sam i ja razmišljala o tome da li treba iskazati u evrima ili ne treba iskazati u evrima. Slobodno ću vam reći da sam tu podlegla pritisku iz pravosuđa i drago mi je što sam tome podlegla, jer treba pravosuđe da vrši pritisak na izvršnu vlast. Bilo bi jako loše i ne bi bilo dobro i demantovala bih samu sebe ukoliko bi to bilo suprotno.
Upravo, kolege iz pravosuđa su dale tu ideju, a promišljajući da li to treba tako da uradimo ili ne treba pronašla sam analogiju da postoji više desetine zakona trenutno koji su u pravnom prometu koji na ovakav način opredeljuju određene iznose.
Isto se tiče o tome da li treba da sudi sudija pojedinac ili porota. Porota jeste javnost kod nas, ali često je porota i dekoracija. Ne želim nikoga da uvredim, prosto, često se dešava da i nisu od pomoći sudiji, ne govorim o specijalizovanim većima kada imamo maloletnike i kada je potrebno da imaju posebna znanja koja zakon propisuje.
Kao što sam rekla, naredne godine pred vama će se naći potpuno nov izmenjen Zakon o parničnom postupku koji neće biti ovako brzo predložen. Slažem se s vama da niste imali dovoljno vremena da prodiskutujete ili proučite sve odredbe ovog predloga zakona i upravo zbog toga smo išli sa najkraćom mogućom verzijom. Iznosim vam da će tokom naredne godine kada bude predložen nov zakon biti par meseci na javnoj raspravi. Zahvaljujem se svima.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Vlade Republike Srbije prihvatam ovaj amandman.
Tehničkom omaškom smo propustili da uredimo i ovo pitanje i mislim da je Odbor za pravosuđe i upravu dobro reagovao. Iskoristiću ovu priliku, kada sam već uzela reč, da dam i određeno pojašnjenje vezano za određene izjave od strane narodnih poslanika.
Ovaj Predlog zakona jeste u funkciji drugih predloga zakona koji tretiraju nasilje na sportskim takmičenjima, ne bi li se ono na jedan celoviti način uredilo. Međutim, to nije isključivi razlog zbog čega se predlaže ovaj predlog zakona, već smo iskoristili priliku da uredimo i neke druge oblasti, a opet u funkciji sveobuhvatne reforme pravosuđa koja se u ovom momentu sprovodi.
Ovaj predlog zakona treba da doprinese efikasnosti u postupanju budućih prekršajnih sudova. Treba da doprinese jačanju procesne discipline. Imali ste prilike da vidite da je tokom leta, kada je na dnevnom redu bio Zakonik o krivičnom postupku, da je to uređeno i shodno tome, radimo to i sa Zakonom o prekršajima.
Takođe, vodeći se tom analogijom, ukinut je i vanredni pravni lek, koji je inače ukinut i u ZKP, pa nije imalo logike da za društvene događaje koji su niža inkriminacija ostanu. Takođe, uveden je i sporazum o priznavanju krivice, koji treba da doprinese tome da imamo manji broj prekršajnih postupaka, kao što je to u drugim zemljama Evrope ili drugom delu sveta.
Ovde je bilo postavljeno pitanje za sudske veštake, iako nije u okviru rasprave u ovom predlogu zakona, pa ću iskoristiti priliku da odgovorim i na to pitanje. Nije tačno da Ministarstvo pravde voluntaristički postupa prilikom upisa svih tih veštaka. Slažem se sa time da je zakon nedorečen, da je arhaičan, da ne odgovara društvenoj stvarnosti. U pripremi je predlog zakona koji će se tokom naredne godine naći pred ovim uvaženim domom, gde će na jedan celoviti i savremeni način biti urađena i ova oblast.
Ali, da bi prevazišli tu situaciju do donošenja novog zakona, Ministarstvo pravde je zatražilo od svih sudova u Srbiji potrebu za sudskim veštacima iz odgovarajućih oblasti. Shodno odgovoru koji smo dobili iz samih sudova upisuju se ili se ne upisuju sudski veštaci.
Bili ste svedoci mnogo loših stvari koje su se dešavale u ovoj oblasti, neću da kažem, da tu kritiku proširim na jedan generalni nivo, ali svakako da postoje mnoge stvari koje treba tom prilikom urediti i mi ćemo to pokušati prilikom izrade predloga zakona za koji sam rekla da će se tokom sledeće godine naći na dnevnom redu parlamenta.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, želim u kratkim crtama da vam dam odgovore na diskusije sa današnje sednice.
Kao što sam rekla u prethodnom izlaganju, ovo je zakon koji treba da da neki završni akt ukoliko dođe do nedoličnog ponašanja na sportskim manifestacijama. On nije nešto što treba u velikoj meri da spreči ove akte, već to treba neki drugi društveni faktori, prvenstveno mislim na prosvetu i obrazovanje, ali svakako mislim da će doprineti tome da se ovoj pošasti stane na put.
Nažalost, imali smo negativnih iskustava prethodnih meseci, s tim u vezi verujem da će na jedan celovit način ove odredbe predloga zakona dati ovlašćenja državnim organima i sportskim klubovima da se suprotstave pojavi koju neću nazvati navijačima, ali ću ih nazvati huliganima, tako da je odgovor to i na neke diskusije narodnih poslanika da je ovo obračun države sa navijačkim grupama. Država nema ništa protiv navijačkih grupa, i sama sam navijač, ali svakako ima protiv huligana i ekstremnog ponašanja koje oni čine.
Bilo je postavljeno pitanje zašto u radnoj grupi nije bilo predstavnika Ministarstva za sport ili MUP, to jest zašto MUP nije predlagač zakona. Podsetiću vas, to sam u svojoj diskusiji u načelu i istakla, da je Ministarstvo pravde ove zakone pripremilo na osnovu obaveze i zaključka Saveta za nacionalnu bezbednost i pri tome su konsultovani različiti državni organi, svakako i MUP. Predlog zakona se našao na Savetu za sprečavanje nasilja, kojim predsedava predsednik Vlade, a čiji članovi su i ministar unutrašnjih poslova i ministar sporta.
U krajnjem slučaju, ovaj nacrt zakona je dostavljen tim ministarstvima koja su dala mišljenje na taj tekst. Možemo reći da to nije samo predlog Vlade, već i ministarstva, koja tretiraju ovu oblast su učestvovala u njegovoj izradi. Zakon nije naša umotvorina, već smo konsultovali iskustva zemalja koje su se uhvatile u koštac sa ovom pojavom, prvenstveno Engleske i Francuske, tako da određena rešenja koja se u njemu nalaze su upravo rešenja za kojim su posegle ove države da stanu na put tome.
Ono što danas možemo videti na sportskim takmičenjima u ovoj zemlji je da roditelji dolaze sa decom i da ne postoji ograda. To je nešto čemu mi težimo i ova Vlada i ova država imaju odlučnost u tome. Duboko sam uverena da ćemo dobiti vašu podršku, jer kao što sam rekla, da bi se stalo na put ovoj pojavi moraju da se uključe različiti akteri u društvu, a naročito oni koji čine politički život u ovoj zemlji.
Zahvaljujem svima vama koji ste učestvovali u diskusiji i koji ste dali doprinos poboljšanju teksta ovog zakona.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove objedinjene rasprave dala bih nekoliko uvodnih napomena o šest zakona koje je predložila Vlada Republike Srbije, a koje je pripremilo Ministarstvo pravde. Istakla bih njihov veliki značaj za građane Srbije, kao i za efikasniji rad pravosudnih organa u Republici Srbiji.
Na početku bih predstavila novine u zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Važeći zakon je na sveobuhvatan način uredio materiju sprečavanja nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Njegove norme utvrđuju širok spektar kako preventivnih, tako i represivnih mera za sprečavanje nasilja na sportskim priredbama. Međutim, sve veći broj incidenata sa elementima nasilja na sportskim priredbama iziskuje potrebu donošenja ovog zakona, kako bi se borba protiv nasilja na sportskim priredbama učinila još intenzivnijom i efikasnijom.
Velike sportske manifestacije su u svakom slučaju potencijalna mogućnost za ozbiljno narušavanje javnog reda i mira i eskalaciju sukoba, praćenog oštećenjem i uništenjem imovine, opreme i sredstava, kao i lakšim telesnim povredama, ali u najtežem slučaju i smrću učesnika na sportskim priredbama.
Predloženim izmenama i dopunama ovog zakona pooštrava se odgovornost svih učesnika sportske priredbe i uvodi restriktivnija kaznena politika, preciziraju se već postojeće i uvode nove obaveze i odgovornosti organizatora i učesnika na sportskim priredbama i nadležnosti MUP-a, a sve u cilju efikasnije i delotvornije borbe protiv huliganizma.
Takođe se ovim izmenama i dopunama stvara pravni osnov za uređivanje redarske službe, koja je zadužena za fizičko obezbeđenje i održavanje reda na sportskoj priredbi i proširuju se ovlašćenja redarima u cilju njihove zaštite.
Predložena rešenja predstavljaju polaznu osnovu za sistematsku borbu države, njenih organa i sportskih organizacija protiv nasilja na sportskim priredbama. Pored toga, proširuje se izmena zakona i na slučajeve nasilja i nedoličnog ponašanja koja se ne dešavaju na samoj sportskoj priredbi, ali su neposredno vezani za sportske priredbe.
Isto tako, produžava se vremenski interval održavanja sportske priredbe na dva časa pre početka i dva časa nakon završetka sportske priredbe, odnosno na četiri časa pre početka i četiri časa posle završetka sportske priredbe povećanog rizika. Ovim se primena odredaba zakona proširuje i na sprečavanje onih akata nasilja i nedoličnog ponašanja za koje se u praksi pokazalo da se događaju znatno pre otpočinjanja i nakon završetka sportske priredbe.
Često se događalo da je do ispoljavanja nasilničkog ponašanja dolazilo u terminu koji je prethodio vremenu od jednog časa od otpočinjanja sportske priredbe ili jednog časa nakon završetka. Akti nasilničkog ponašanja koji su izvršeni pre i posle zakonom utvrđenog vremenskog perioda nisu se mogli tretirati kao akti nasilja na sportskim priredbama.
Utvrđuje se obaveza organizatora sportske priredbe da obrazuje redarsku službu. Na već postojeća ovlašćenja redarske službe uvodi se i ovlašćenje da pripadnik redarske službe može da upotrebi fizičku snagu radi izvršenja svojih zadataka. O upotrebi fizički snage redar je dužan da sačini pismeni izveštaj i podnese ga organizatoru, koji je dužan da ga prosledi policiji.
Predviđa se i izmena u pogledu propisivanja obaveze da ulaznice za sportsku priredbu budu numerisane, kako bi se organizator sprečio da u prodaju pusti veći broj ulaznica od raspoloživog kapaciteta. Ograničava se i broj ulaznica koje jedno lice može da kupi i zabranjuje preprodaja ulaznica. Pored toga, predviđa se da se ulaznice za sportske priredbe povećanog rizika mogu prodavati samo licima koja imaju identifikacioni dokument.
Takođe se propisuje da se na dan održavanja sportske priredbe povećanog rizika ulaznice prodaju samo u sportskom objektu u kome se sportska priredba održava ili u njegovoj neposrednoj blizini.
Uvodi se i obaveza organizatora da na sportskoj priredbi povećanog rizika obezbedi prostor za rad dežurnog sudije i javnog tužioca, kao i odgovarajuću prostoriju za bezbedno zadržavanje učesnika sportske priredbe koji se protivpravno ponaša.
Posebnu novinu predstavlja odgovornost za prekršaje organizatora sportske priredbe ako redarska služba ne obavlja poslove za koje je zakonom ovlašćena, kao i prekršaje u vezi sa prodajom ulaznica.
Pored toga, značajno je istaći da su, u skladu sa predloženim izmenama Zakona o prekršaju, znatno povećane novčane kazne, koje za pravno lice iznose od milion do dva miliona dinara, a za fizičko i odgovorno lice 50.000-150.000 dinara.
Kada su u pitanju prekršaji, za fizička lica propisano je obavezno izricanje zaštitne mere zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama za učinioce prekršaja. Takođe su, u skladu sa predloženim izmenama Zakona o prekršajima, značajno povećane novčane kazne, koje za fizičko lice sada iznose 50.000-150.000 dinara.
Imajući u vidu navedene izmene, neophodno je izvršiti izmene i dopune važećeg Krivičnog zakonika, a sve u cilju kako bi se borba protiv nasilja na sportskim priredbama učinila još intenzivnijom i efikasnijom.
Poslednjim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz septembra 2009. godine, Krivični zakonik dopunjen je odredbom člana 344a, kojim je uneto krivično delo - nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi, a koje je ranije bilo propisano u Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Imajući u vidu gore navedeno, neophodno je da se Krivični zakonik dopuni propisivanjem mere bezbednosti zabrane prisustva na određenim sportskim priredbama, kojom će se utvrditi nova sankcija u cilju efikasnije borbe za sprečavanje nasilja na sportskim priredbama.
Ova mera se izriče kada je to neophodno radi zaštite opšte bezbednosti. Učinilac krivičnog dela kome je ova mera bezbednosti izrečena, dužan je da se pre početka održavanja određenih sportskih priredbi javi u policijsku stanicu i da boravi u stanici za vreme održavanja sportske priredbe.
Vreme trajanja ove mere ne može biti kraće od jedne, niti duže od pet godina, s tim što se vreme provedeno na izržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Ako je mera bezbednosti izrečena uz uslovnu osudu, u slučaju prekršaja mere bezbednosti sud opoziva uslovnu osudu.
Pored toga, dopunjuje se odredba člana 344a Krivičnog zakonika kojom je propisano krivično delo - nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi, tako što se određuje da će se učiniocu ovog krivičnog dela obavezno izreći mera bezbednosti i zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama.
Jedan od razloga za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima je potreba da se pooštre sankcije za prekršaje, imajući u vidu da su postojeće propisane kazne, kako za fizička tako i za pravna lica, nedovoljna da postignu svrhu kažnjavanja za učinjene prekršaje.
Drugi razlog za donošenje zakona je potreba da se izmene pojedine odredbe ovog zakona u cilju efikasnijeg vođenja prekršajnog postupka i usklađivanja sa poslednjim izmenama Zakonika o krivičnom postupku, koji se supsidijarno primenjuje u prekršajnom postupku.
Treći razlog predstavlja, kao što sam već rekla, neophodnost da se Zakon o prekršajima usaglasi sa predloženim izmenama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i odredbama novog Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Treba istaći da predložene izmene zakona predstavljaju još jedan korak u reformi pravosuđa, budući da primena Zakona o prekršajima počinje od 1. januara 2010. godine, kada sa radom otpočinju i prekršajni sudovi, koji po prvi put deo pravosudnog sistema Republike Srbije.
Predlogom zakona povećava se visina novčane kazne za prekršaje.
Za fizička lica predlaže se da raspon bude 5.000-150.000 dinara, umesto dosadašnjih 500-50.000. Za pravna lica predlaže se da kazna za prekršaje može biti propisana u rasponu od sto hiljada do dva miliona dinara, umesto dosadašnjih od deset hiljada do milion dinara.
Isto tako, skraćuju se rokovi za naplatu novčane kazne za prekršaje, tako da ovaj rok ne može biti duži od tri meseca, za razliku od važećeg rešenja, prema kome rok za naplatu novčane kazne ne može biti duži od šest meseci. Redukovane su i mogućnosti za ublažavanje kazne, pa se prema predloženom rešenju propisana kazna samo izuzetno može ublažiti, i to samo na način što se može izreći kazna ispod najmanje mere kazne koja je propisana za određeni prekršaj.
Izvršeno je i usaglašavanje novčane vrednosti jednog dana zatvora sa rešenjem iz Krivičnog zakonika, tako što je vrednost jednog dana zatvora utvrđena u iznosu od hiljadu dinara.
Kao što sam rekla, u ovom zakonu reguliše se zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama, koja je iz razloga celishodnosti uneta u Zakon o prekršajima, a prema važećem rešenju je propisana u Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
U pogledu izmena vezanih za prekršajni postupak, propisuje se da prekršajni sud sudi u veću sastavljenom od troje sudija u slučaju kada se odlučuje o žalbama na odluke organa uprave u prekršajnom postupku. Pooštravaju se kazne za povredu procesne discipline, i to za pravno lice - neodređivanje predstavnika u postupku, za svedoka - za nedolazak i odbijanje svedočenja, za veštaka koji neopravdano odbije da veštači i za lica koja ometaju izvođenje radnji u postupku.
Preciziraju se određena pravila postupka u vezi sa dostavljanjem pismena. U prekršajni postupak se uvodi novi institut - sporazum o priznanju krivice. Ovaj institut je uveden iz razloga efikasnosti prekršajnog postupka, a rešenja koja su sadržana prate rešenja iz poslednjih izmena Zakonika o krivičnom postupku, kojim je ovaj institut uveden u krivični postupak.
Radi usklađivanja sa poslednjim izmenama Zakonika o krivičnom postupku, napomenula bih da se iz Zakona o prekršajima briše - vanredni pravni lek i zahtev za ispitivanje pravosnažne presude.
Predlogom zakona o dopunama Zakona o prometu nepokretnosti stvara se pravni osnov za poseban način overavanja ugovora o prometu nepokretnosti i vođenja posebne evidencije o overavanju ovih ugovora, a u cilju sprečavanja mogućnosti višestruke prodaje iste nepokretnosti i prevare savesnih kupaca. Konkretno, predviđa se da se overavanje potpisa na ugovoru o prometu nepokretnosti može izvršiti samo u osnovnom sudu na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost.
Pored toga, daje se ovlašćenje i obaveza službenom licu da odbije overavanje potpisa na ugovoru o prometu nepokretnosti ukoliko utvrdi da su već overeni potpisi na drugom ugovoru o prometu iste nepokretnosti čiji je prodavac isto lice.
Radi zaštite prava ugovarača na rešenje o odbijanju overavanja potpisa dozvoljena je žalba sudiji. Takođe je predviđeno i vođenje posebne evidencije u sudu o ugovorima o prometu nepokretnosti koji su podneti radi overavanja potpisa ugovarača.
Predlogom zakona određuje se i rok za donošenje podzakonskog akta kojim će se bliže urediti vođenje posebne evidencije o ugovorima o prometu nepokretnosti koji su podneti radi overavanja potpisa ugovarača.
Zakon o organizaciji i poslovanju privrednih jedinica ustanova za izvršenje krivičnih sankcija je donet 1977. godine. Na osnovu ovog zakona u pojedinim zavodima osnovano je ukupno osam privrednih jedinica.
Sadašnja normativna situacija je takva da navedeni zakon nije usaglašen ni sa jednim propisom koji reguliše obavljanje privrednih jedinica u državnim organima.
Pored toga, činjenica je da su radna mesta zaposlenih u privrednim jedinicama sistematizovana u okviru akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u službama za obuku i upošljavanje u pojedinim zavodima, tako da privredne jedinice faktički nemaju zaposlene.
Takođe, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija precizno uređuje poslove i rad službe za obuku i upošljavanje u zavodima, kao i rad osuđenih lica, tako da su sa navedenim zakonom odredbe Zakona o organizaciji i poslovanju privrednih jedinica ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u direktnoj suprotnosti.
Iz svih navedenih razloga neophodno je doneti zakon o prestanku važenja ovog zakona, a takođe je neophodno istovremeno urediti i preuzimanje prava i obaveza, sredstava, imovine, dokumentacije i arhive privrednih jedinica.
Donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku predlaže se prvenstveno iz razloga potrebe da se odredbe važećeg zakona usklade sa Ustavom Republike Srbije. Takođe, vrši se i neophodno usklađivanje Zakona o parničnom postupku sa drugim zakonima koji su u vezi sa ovim zakonom, npr. Porodičnim zakonom.
Pored toga, zakonom se vrše i određene izmene Zakona o parničnom postupku koje su neophodne iz razloga njegovog usklađivanja sa novim zakonima koji uređuju organizaciju sudova u Republici Srbiji, a imajući u vidu razgraničenje nadležnosti između osnovnih i viših sudova u građanskopravnim sporovima.
Ovim zakonom predložene su samo neophodne i hitne izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, dok će u daljem procesu reforme građansko procesnog prava u Republici Srbiji u toku naredne godine biti predložene sveobuhvatne izmene kako Zakona o parničnom postupku, tako i drugih procesnih zakona u oblasti građanskog prava, pre svega Zakona o izvršnom postupku i Zakona o vanparničnom postupku.
Među najvažnijim novinama u parničnom postupku koje se predlažu istakla bih sledeće: proširuje se mogućnost suđenja od strane sudije pojedinca u parničnom postupku i to na taj način što se povećava vrednost spora u kojem može da sudi sudija pojedinac, a takođe se proširuje i mogućnost suđenja od strane sudije pojedinca na osnovu sporazuma stranaka.
Utvrđuje se da u drugom stepenu uvek sudi veće sastavljeno od troje sudija. Pored toga, propisuje se da Vrhovni kasacioni sud uvek odlučuje u veću od troje sudija, a što je u skladu sa odredbama novog Zakona o uređenju sudova.
Proširuju se razlozi za nedopuštenost zahteva za isključenje ili izuzeće. Pored postojećih razloga za nedopuštenost predloga za isključenje ili izuzeće sudije, uvedeni su i novi razlozi i to kad stranka zahteva isključenje ili izuzeće sudije koji ne postupa u tom predmetu, kao i u slučaju zahteva za isključenje ili izuzeće predsednika suda.
Uvodi se mogućnost da sudijski pomoćnici mogu samostalno da preduzimaju radnje radi organizovanja pripremnog ročišta ili prvog ročišta za glavnu raspravu, kao i da obavljaju poslove prethodnog ispitivanja tužbe.
Predviđa se obaveza suda da donese odluku da se ponovo ne saslušavaju stranke, svedoci, veštaci, kao i da se ne vrše novi uviđaji, već da se pročitaju zapisnici o izvođenju ovih dokaza u slučaju kada se ročište drži pred izmenjenim većem, odnosno sudijom pojedincem.
Utvrđuje se da u slučaju gde je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Menjaju se uslovi za izjavljivanje revizije. Protiv presude donesene u drugom stepenu, revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra na dan podnošenja tužbe. Pored toga, revizija je uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom određeno.
Uveden je još jedan razlog za ponavljanje postupka iz razloga usklađivanja sa Zakonom o Ustavnom sudu, pa je predviđeno da se može tražiti ponavljanje postupka iako je u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud utvrdio povredu ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajamčene Ustavom u parničnom postupku.
Povećan je novčani iznos sa 100.000 dinara na 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti u slučaju kada sud izdaje platni nalog protiv tuženog zbog dospelog potraživanja koje ne prelazi navedeni iznos. Izmenjen je novčani iznos kojim se utvrđuje spor male vrednosti, i to sa 100.000 dinara na 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Revizija u privrednim sporovima dozvoljena je ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnažne presude prelazi iznos od 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, umesto važećeg rešenja od dva i po miliona dinara. U pogledu novčanog iznosa za sporove male vrednosti u privrednim sporovima - tako što je utvrđeno da su to sporovi u kojima tužbeni zahtev ne prelazi dinarsku protivvrednost 30.000 evra u odnosu na važeći iznos od 300.000 dinara.
Na kraju, želela bih svima vama da zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni.

Želim na početku da zahvalim svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u diskusiji povodom ovih predloga zakona, a posebno onima koji su uložili amandmane. Takođe želim da vam uputim izvinjenje što nisam mogla da prisustvujem u svakom momentu ovoj sednici. S obzirom na to da postoje kontinuirane obaveze u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca radi uspostavljanja nove mreže sudova, verujem da će to biti izvinjavajući razlog.
Nastojaću da prilikom rasprave o amandmanima budem sve vreme prisutna jer to smatram svojom primarnom obavezom kao člana Vlade i nekog ko je zadužen za resor pravosuđa u ime Ministarstva pravde.
Želim u kratkim crtama da pojasnim i ono što sam do sada čula i što su mi preneli moji saradnici. Pokušala sam na početku rasprave da budem eksplicitna i opširna, ali želim da dam još neka dodatna objašnjenja.
Prvi deo objašnjenja se odnosi na set zakona koji treba da dovedu do toga da se nasilje na sportskim priredbama minimalizuje i, da ne budem baš toliki utopista, isključi, ali svakako minimalizuje.
Kao što je moj uvaženi kolega Dačić rekao, oni nisu plod našeg premišljanja, već nečega što smo imali u iskustvu evropskih zemalja koje su se suočile s ovom pošasti, prvenstveno u Engleskoj, Francuskoj itd., tako da smo njihova iskustva i praksu pokušali da primenimo i pretočimo u ove zakone.
Takođe, moram potpuno iskreno da vam kažem da meni nije baš lako da u veoma kratkom periodu predlažem izmene Krivičnog zakonika, koji treba da bude nešto što pruža pravnu sigurnost i stabilnost u ovoj zemlji, ali prosto su nas nemili događaji u prethodnom periodu naveli na to da se predlože izmene i ovog zakona.
Tih događaja je bilo nekoliko u nedavnoj prošlosti, kulminirali su s ubistvom jednog stranog državljanina, što je ostavilo ružnu mrlju po ugled naše zemlje, jer Srbija, a naročito Beograd, nisu poznati po tome da ne vole strance. Stranci su uvek ovde bili dobrodošli i sve je to nama bilo jako teško, a verujem i svim poslanicima u ovom uvaženom domu.
Takođe želim da kažem da je predlaganje ovih zakona bila obaveza Ministarstva pravde, na osnovu Zaključka Saveta za nacionalnu bezbednost. Ministarstvo pravde nije samo radilo na tome, učestvovali su i drugi državni organi, naročito MUP, o čemu dovoljno govori i diskusija kolege Dačića. S tim u vezi, predlozi zakona su bili i na Savetu za borbu protiv nasilja, kojim predsedava sam predsednik Vlade, i mnogi članovi ovih predloga zakona upravo su bili rezultat i određenih zahteva članova tog saveta.
Duboko verujem da će ovi zakoni dati rezultata u praksi i, kao što je i moj kolega Dačić rekao, oni jesu nešto što predstavlja represivni deo. Ono što je preventivni deo, to je na svim segmentima društva i postoje razmišljanja da se čak donese i određena rezolucija u okviru Narodne skupštine, tako da svi segmenti, svi politički akteri stanu iza toga.
Želim da dam i određena pojašnjenja u pogledu Zakona o prometu nepokretnosti. To je takođe pojava koja je poprilično uzela maha u našoj stvarnosti - da se stanovi i nepokretnosti po više puta prodaju, da su rezultat raznih prevarnih radnji. Imali smo brojne priloge u štampi s tim u vezi.
Možda se neće s ovim predlogom zakona tome stati na put, ali svakako ćemo krenuti u borbu protiv toga, jer će ugovori morati da se overavaju na jednom mestu, u onom sudu na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da će početkom sledeće godine svi sudovi biti umreženi. Postojaće program za automatsko vođenje predmeta, tako da će, samim tim, sudovi biti u mogućnosti da provere da li je određeni ugovor overen ili nije.
Što se tiče Zakona o parničnom postupku, kao što sam rekla u prethodnom izlaganju, to je zakon koji se predlaže s obzirom na naše obaveze usklađivanja sa Ustavom, s jedne strane, ali i, što je takođe bitno naglasiti, zbog nove mreže sudova i nadležnosti osnovnog i višeg suda.
Ovo je samo prvi korak u izmeni našeg parničnog zakonodavstva. Ministarstvo pravde namerava da tokom sledeće godine predloži potpuno nov zakon o parničnom postupku, koji će biti u skladu sa evropskim standardima, s jedne strane, a sa druge strane, doprineti efikasnijoj proceduri u parničnim postupcima.
Nažalost, nije retkost da se kod nas postupci jako dugo vode. Imali smo slučaj postupka koji se vodi 30 godina, što znači da se dve ili tri generacije u porodici bave jednim parničnim postupkom. Mi u Ministarstvu pravde smo i spremni i voljni da se uhvatimo u koštac sa tim.
Još jednom zahvaljujem svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u raspravi. Amandmane ćemo jako pažljivo sagledati i nećemo se libiti da usvojimo sve što bude doprinosilo konzistentnosti ili poboljšanju teksta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima koji su podneli amandmane i na ovaj predlog zakona, a i na ostale predloge zakona koji su se našli na dnevnom redu današnje sednice parlamenta.
Nekoliko stvari je ovde pomenuto, koje možda imaju veze sa samim tekstovima zakona, a možda i nemaju, i osećam dužnost i prema vama i prema građanima Srbije da određene činjenice koje su iznete razjasnim.
Prvo, što se tiče izjave državnog sekretara gospodina Homena o tome da li su ili nisu izabrane sudije u Srbiji, želim da kažem da je taj naslov izvučen iz konteksta njegovih reči, stavljen je od strane urednika. Kasnije je to demantovano i od strane samog gospodina Homena, a reagovala je i predsednica Visokog saveta sudstva, sa pravom.
Kao član Visokog saveta sudstva, i vama i građanima Srbije želim da kažem da je izbor sudija još uvek u toku, da se razmatraju prijave svih kandidata studiozno, onako kako zakon nalaže, kako nalaže Pravilnik o kriterijumima za izbor, napredovanje i razrešenje sudija, koji je usvojio Visoki savet sudstva, a koji je Venecijanska komisija ocenila pozitivnom ocenom. To su jedini kriterijumi kojih se drži Visoki savet sudstva i kao član Visokog saveta sudstva to ću doslovno primenjivati, ništa van toga.
Takođe želim da kažem i da je Ministarstvo pravde nadležno da obezbedi nesmetan rad pravosudnih organa. To je obaveza koja proističe iz zakona i Ustava i to ćemo učiniti da bi organizacija i mreža pravosudnih organa mogla da počne sa radom od 1. januara 2010. godine. S tim u vezi, želim da naglasim da je početak rada sudova, početak primene zakona u tom delu od 1. januara, a ne od marta, kako se možda stekao utisak iz nekih izjava.
Želim da naglasim da je ovaj zakon nešto što treba da doprinese reformi pravosuđa, jer će se izbor sudija i tužilaca vršiti na osnovu toga da li su određena lica prošla kroz obuku u pravosudnoj akademiji i kakvom ocenom su ocenjena. Broj mesta će utvrđivati Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.
Slažem se sa vašom izjavom, gospodine Spasojeviću, da reforma pravosuđa ne može, bar u onom delu koji se odnosi na parnični postupak, da bude kompletna ukoliko se ne promeni Zakon o izvršnom postupku. Takođe, bitan je i Zakon o parničnom postupku i on će se narednih dana naći na veb stranicama Ministarstva pravde. Pozivam sve zainteresovane da pogledaju Predlog zakona. Takođe, želim da i sa poslaničkim grupama obavim razgovore sa tim u vezi i da se on možda već narednog meseca nađe na dnevnom redu sednice ovog parlamenta. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se na vašoj diskusiji. Cilj reforme pravosuđa je obezbeđivanje nezavisnog, efikasnog, objektivnog i odgovornog pravosuđa, radi vraćanja poverenja građana u samo pravosuđe, jer samo tako ćemo obezbediti pravo na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku.
Iz cele vaše diskusije sam stekla utisak da vi reformu pravosuđa podržavate. Moram da kažem da su mnoge činjenice koje ste izneli zabrinjavajuće, naročito jer ste rekli da je neko pokušao ili ima nameru da nudi novac određenim licima da bi bio izabran.
Ako je reč o sudijama, nevezano za to kakve rezultate rada imaju i kakve činjenice postoje o njihovoj dostojnosti, i vama i građanima Srbije želim da ukažem da je prema Krivičnom zakoniku sam pokušaj podmićivanja kažnjivo delo. Molim vas da, ukoliko imate takve podatke, na to ukažete javnom tužiocu. U krajnjem slučaju, to je obaveza svakog građanina Srbije, a naročito narodnog poslanika koji predstavlja građane Srbije. Još jednom vas molim i ukazujem, ukoliko imate takve podatke, da na to ukažete tužiocu, jer je to nešto što se goni po službenoj dužnosti.
Isto se odnosi i na drugi deo vaše diskusije, kada ste govorili o tome da su sudije donele, kako ste se izrazili, fiktivne odluke i da su te odluke bile, kako sam razumela, napisane od strane nekog drugog. Prema Krivičnom zakoniku, i to takođe predstavlja kažnjivo krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti i s tim u vezi vas molim i ukazujem da i o tome obavestite tužioca.

Zahvaljujem na pitanju. I prethodna dva dana sam bila u ovom parlamentu, gde su postavljana pitanja oko organizacije pravosuđa, ali to nije bilo na dnevnom redu i zahvaljujem na prilici da sada to mogu da pojasnim.
Kao što znate, krajem prošle godine je usvojen paket pravosudnih zakona koji je podrazumevao organizacione promene na nivou pravosuđa, i u pogledu izbora nosilaca pravosudnih funkcija, sudija i tužilaca, ali i promene u pogledu mreže.
Što se tiče izbora nosilaca pravosudnih funkcija, to je na telima, kao što ste i sami primetili - Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Ne mogu da ulazim u to da li je bio na dnevnom redu izbor preostalih članova iz reda profesure i advokature i da li su oni podržani od strane parlamenta, jer to nije nadležnost Ministarstva pravde, već tela koja to predlažu, a i samog parlamenta, da li će dati poverenje određenim ljudima ili neće.
Mogu da vas obavestim da u ovom momentu rade i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, svakodnevno se odvijaju sednice i ja, kao član oba ta tela, prema Ustavu, mogu da vam kažem da će Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca ispuniti svoje zakonske obaveze u pogledu roka, znači da će do 1. decembra biti izabrane sudije u svim sudovima u Republici Srbiji. Naravno, isto se odnosi i na zamenike javnih tužilaca.
Možda se vaše pitanje odnosilo na to što Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca rade u krnjem sastavu. Slažem se s tim da nije potpuni sastav, ali to je ista analogija kao u odnosu na Ustavni sud. Ustavni sud radi u sastavu od 10 sudija, preostalo je da se izabere još pet, što će se učiniti po formiranju Vrhovnog kasacionog suda, gde će se na opštoj sednici tog suda izabrati preostalih pet. Znači, po toj analogiji onda ni Ustavni sud ne bi mogao da radi.
I meni bi, kao članu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i kao ministru pravde, bilo bolje da radimo u punom sastavu, ali prosto imamo rokove iz zakona i te rokove moramo da poštujemo.
Takođe želim da vas obavestim i o onoj primarnoj nadležnosti Ministarstva pravde, a to je uspostavljanje mreže sudova. Mi na tome intenzivno radimo. Formirane su komisije koje su predviđene prelaznim i završnim odredbama pravosudnih zakona, koje treba da doprinesu tome da se uspostavi rad i da nova mreža sudova počne od 1. januara 2010. godine.
Pri kraju je izrada sudskog poslovnika, kao jednog od najvažnijih akata koji uređuje unutrašnje uređenje i organizaciju sudova. Isto se odnosi i na pravilnik o upravi u javnom tužilaštvu. Tokom sledeće nedelje ćemo dostaviti svim sudovima i tužilaštvima ta akta na mišljenje, a potom, uz prethodnu saglasnost predsednika Vrhovnog suda i Republičkog javnog tužioca, ta akta ćemo i objaviti.
Takođe, sačinjava se precizan akcioni plan za preseljenje predmeta, arhive i osnovnih sredstava. To radimo u saradnji sa predsednicima sudova, predstavnicima sudstva. To se isto odnosi i na javne tužioce.
Mogu u ovom momentu da kažem i vama i građanima Srbije da će se u drugoj polovini decembra preseljenje i fizički odvijati.
Ono što pretpostavljam da zanima i građane Srbije i vas kao poslanike, to je i opremanje zgrade i početak rada zgrade u Nemanjinoj 9, u koju treba da budu smešteni Vrhovni kasacioni sud, Upravni sud, Privredni apelacioni sud i Apelacioni sud u Beogradu. U toku je postupak po izboru za ponuđača za nameštaj. Očekujem da se to takođe završi do kraja ove nedelje i da počne opremanje te zgrade, kako bi ona počela rad takođe od 1. januara.

Potpuno se slažem s vama da mišljenje struke, naravno, treba poštovati. To je Ministarstvo pravde imalo u vidu kada je predlagalo pravosudne zakone, naročito Zakon o visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, kojim je i propisan postupak za predlaganje od strane profesure.
Znači, kao što sam rekla, ne mogu da ulazim u to da li se određeni predlozi stavljaju na sednicu parlamenta i da li dobijaju podršku od strane poslanika. Zahvaljujem.

Želim da prenesem svoj stav u vezi s izradom predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti, pošto učestvujem u radnoj grupi Vlade koja radi na nacrtu zakona. Upravo je to bila želja, da se u potpunosti ispoštuje sve ono što nalaže Ustav Republike Srbije koji je usvojen, odnosno potvrđen u ovom parlamentu 2006. godine. Zakon će sadržati ni manje ni više nego upravo ono što ste i sami naveli, član 183. Ustava ali, naravno, i neke druge odredbe.
Najavljeno je iz AP Vojvodine, pošto smo prilikom izrade ovog nacrta zakona u kontaktu sa njihovim organima, da se izvrši određena pravno-tehnička redakcija statuta koja bi eventualno mogla da otkloni određene nepreciznosti koje se u ovom momentu u njemu nalaze. Videli ste i sami da se statut još uvek nije našao pred parlamentom, a jedan od razloga je bio i taj.
Kao što je predsednik Vlade naglasio, takođe očekujem da se u skorom periodu oba ova akta nađu pred vama, a naravno, i po njihovom usvajanju, kao što je i sam predsednik rekao, postoji organ koji može da odlučuje o tome da li su određene odredbe ustavne ili nisu. Mi ćemo, kao Vlada, nastojati da, što se tiče zakona o utvrđivanju nadležnosti, on u potpunosti ispoštuje Ustav koji smo zajedno svi usvojili.

U svom prethodnom izlaganju jasno sam rekla da zakon neće sadržati ni više ni manje nego što piše u Ustavu. To, uostalom, može da se vidi u stenografskim beleškama. Ničija želja nije da proširuje ili smanjuje nadležnost van Ustava i ustavnih odredaba.

Želim da dodam vezano za zakon o svojinskim odnosima. Preuzet je pre godinu i po dana od Ministarstva finansija. Ministarstvo pravde je osnovalo radnu grupu koju su sačinjavali naši eminentni profesori iz te oblasti, zatim sudije koje rade takođe u toj parničnoj oblasti. Prva radna verzija je izrađena i nalazi se na vebsajtu Ministarstva pravde. Nakon jedne duže javne rasprave, pošto dužina javne rasprave zahteva, s obzirom da je zakon veoma ozbiljan, očekujem da će se početkom sledeće godine naći na dnevnom redu u parlamentu.

Zahvaljujem na primedbi i slažem se s vama da takva situacija nije regulisana, ako govorimo u bukvalnom smislu o pravno-tehničkoj redakciji. Ali, ako je jedan organ, u ovom slučaju AP, doneo i usvojio Predlog statuta, onda taj organ svakako može da uradi i određene izmene i dopune koje bi imale pravno-tehničku prirodu o kojoj smo govorili. One su, dok god se to ne nađe na dnevnom redu ove skupštine, moguće. Ne kažem da će se to desiti, kažem da je moguće.
Slažem se s vama oko pitanja otcepljenja Vojvodine. Mislim da to niko nije želeo i da stvari ne idu u tom pravcu. Da postoje određene grupacije koje bi to imale u vidu, to bi svakako bilo kršenje Ustava ove zemlje i principa Vlade Republike Srbije, kao što je predsednik Vlade naglasio, a i ja sam pokušala u svojoj diskusiji da ukažem na to da će zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine biti takav da će sadržati ono što predstavljaju odredbe našeg Ustava, za koji smo svi zajedno glasali.

Pokušaću da odgovorim na pitanje o budžetu. Znam da je svim ministarstvima od strane Ministarstva finansija upućen zahtev da urede svoje projekcije budžeta za oblasti za koje su nadležne i odgovorne i znam da smo mi kao Ministarstvo pravde to dostavili.
Prema razgovorima koji se vode u Vladi, nikada nije bilo pomena o tome da budžet neće biti usvojen i da će biti privremeno finansiranje.
Moram potpuno iskreno da vam kažem da je to priča koja se pominje još od prošle godine, kada se takođe spekulisalo da neće biti usvajan budžet i da će biti privremeno finansiranje.

Stav Vlade Republike Srbije i mišljenje Vlade Republike Srbije u pogledu Vojvodine će biti oslikano u Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti. Kao što smo izneli danas, i predsednik Vlade i mi sami, taj zakon će se uskoro naći na dnevnom redu parlamenta, pa ćemo bliže moći o tome da razgovaramo, pa i o ovim pitanjima o kojima danas govorite.