Nisam baš najbolje razumela šta ste hteli da kažete mojim citatom. Ali, po pitanju nepotizma ovde su više puta iznošene različite argumentacije, a naročito iz vaše poslaničke grupe.
Podsetiću vas na primer koji je nedavno bio u okviru Ministarstva pravde, koji vam očigledno u tom momentu nije smetao, gde je jedna sestra bila pomoćnik ministra za pravosuđe, a druga sestra je bila starešina gradskog sudije za prekršaje. Tada niste iznosili nikakve primedbe u pogledu nepotizma.

Postavljeno pitanje nije tema današnje sednice, međutim, ne želim da vas uskratim za odgovor, pokušaću da vam odgovorim. I kao državni sekretar i kao ministar pravde sam član Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, znate da vrlo često imate kontakte sa tim telom i u okviru tog tela trudila sam se da sve ono što je postavljeno, da se dostavi Tribunalu ili da se dostavi advokatima, a tiče se dokumentacije koju poseduju državni organi Republike Srbije, i da se to uradi na efikasan i adekvatan način. Kao član i u jednom i u drugom svojstvu, nisam pravila razliku da li te zahteve postavlja Tribunal ili odbrana okrivljenih pred tim sudom.
Odgovoriću konkretno, jeste jedna od tema mojih razgovora sa glavnim tužiocem Haškog tribunala, gospodinom Bramercom, sa kojim se nisam dugo sastajala, ali sećam se da na početku mandata, susrela sam se i bila je tema razgovora, neefikasnost u suđenju u postupku protiv okrivljenog Vojislava Šešelja i tu sam istakla da ću, kao ministar pravde i kao član tog saveta, uraditi sve što će doprineti efikasnom suđenju i končanom donošenju odluke u tom postupku.
Moram da se osvrnem na vašu diskusiju prilikom postavljanja pitanja, gde ste rekli da su odluke bile izmeštene izvan Visokog saveta pravosuđa, da ste tako rekli. Nije mi jasno, očigledno je vaša insinuacija usmerena na to da je bilo politički motivisano donošenje odluka i ja ovom prilikom želim da vam kažem da to ne stoji.
Znači, ukoliko imate dokaze ili pokazatelje ili indicije, da spustimo na najniži nivo, ako govorimo krivično-procesnim rečnikom, ja bih volela to da vidim. Uglavnom slušamo paušalne optužbe na tu temu, i to da su političke stranke imale spiskove, da su uticale, da su se njihove želje ispunjavale.
Hajde da vidimo jedan konkretan primer, recite mi, u tom i tom sudu taj i taj je izabran, zato što je za njega rekao taj i taj, pa onda možemo da razgovaramo o tome da li je bilo, pa ćemo videti da li je bilo ili nije bilo.
Ako vam nešto znači moja reč, mogu da vam tvrdim da do toga nije dolazilo u postupku ovog opšteg izbora, a ni ubuduće, dokle god sam član Visokog saveta sudstva, a sigurna sam i dok je gospođa Mesarović, predsednik tog tela, da toga neće biti.

Kao što sam rekla, jedan od ciljeva reforme pravosuđa i način njegovog sprovođenja je bila i promena organizacije rada i u okviru toga u značajnoj meri će doprineti sprovođenju reforme i uvođenju programa za automatsko vođenje predmeta. Takav program je prvo uveden u trgovinske sudove, sada privredne sudove. Kroz iskustvo koje smo imali u privrednim sudovima videli smo u stvari sve prednosti ovakvog programa.
Da predstavimo bolje građanima Srbije, što mogu naravno da učine, ukoliko odu na internet prezentaciju bilo kog privrednog suda, onda će videti da putem interneta oni mogu da izvrše uvid u određene predmete, ono što može da se nalazi na internetu i što može da bude dostupno svima.
Znači, može da se vidi kretanje predmeta, kad je podneta tužba, kad je dat odgovor na tužbu, kad je zakazano ročište, kad je zakazano određeno veštačenje itd. Prosto mogu da se orijentišu, ne moraju da gube vreme za odlazak u određenu sudsku zgradu da bi se informisali o tim stvarima, nego to mogu da učine putem interneta. Ovo je značajno u velikoj meri, kako za građane Srbije, toliko i za privredne subjekte koje imaju kontakta sa privrednim sudovima.
Upravo iz tog iskustva mi smo želeli da taj program raširimo na sve druge redovne sudove, kako mi kažemo, i u ovom momentu mogu da vam kažem da su svi osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi u Srbiji umreženi.
Naravno, mi se ne zaustavljamo na tome, nego ćemo do kraja naredne godine umrežiti i sve sudske jedinice, tako da do kraja sledeće godine celokupno pravosuđe u Srbiji će biti umreženo. Tokom ove nedelje ili tokom narednih dana, da budem preciznija, taj program ćemo prezentirati javnosti, tako da odskoro građani Srbije, neću da kažem u svakom predmetu, jer se ti predmeti još uvek unose u softver, ali u većini predmeta će moći upravo da vide to kretanje i da skrate svoje vreme, koje je dragoceno za svakog od nas. Znači, ne moraju da odlaze u sudove, već će to moći da učine iz svoje kuće.
Naravno, taj program je u velikoj meri koristan i za samo praćenje rada sudija. U toku je izrada pravilnika koji će odrediti norme za merenje rada sudija, ali na ovaj način ćemo jednostavno moći putem viših indikatora da radimo analize. Znači, nevezano da li govorimo o kvalitetu rada ili govorimo o broju potvrđenih odluka, vremenu izrade odluka itd. Taj program će u velikoj meri biti koristan, kako za same organe koji prate rad sudova, Ministarstva pravde i Visoki savet sudstva i Vrhovni kasacioni sud, tako i za same građane Srbije.

Da li pritisci postoje? Postoje. Često su direktni, a često su indirektni. Oni indirektni su gori. Znate da imate negde skrivenog neprijatelja, često kada ukazujete na to nekom možda zvuči kao teorija zavere, onda je samim tim borba teža.
Nešto drugo želim da kažem, hvala vam na pitanju, duboko verujem da država Srbija može da se izbori sa svim iskušenjima koja se stavljaju i po pitanju reforme pravosuđa i svih onih ciljeva koje želimo da postignemo, i efikasnost i borba protiv kriminala i zaštite investicija.
Kada sam pre jedno godinu i po dana rekla da niko nije jači od države, u momentu kada se Parada ponosa otkazivala, moja izjava je možda nekome delovala smešno, ali evo posle godinu i nešto dana mislim da se građani Srbije mogu uveriti upravo u to da niko nije jači od države, a što je najvažnije niko nije iznad zakona.
U Srbiji sada ne postoje nedodirljivi, ne postoje zaštićeni, svi oni postupci koji su pokrenuti upravo govore u prilog tome. Svi državni organi rade u tom pravcu i sigurna sam da i nosioci pravosudnih funkcija a i šire mogu da zaštite. Što je još važnije, mogu da zaštite građane Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem na pitanju. To je kaznena politika i izricanje kazni je uvek bila jedna od tema koju je Ministarstvo pravde pokrenulo i kada smo govorili o neophodnosti reforme pravosuđa i upravo smo se osvrtali na taj aspekt.
Naravno da tu može uvek da se polemiše oko načina na koji se sagledava kaznena politika. Mi smo pokušali da što eksplicitnije ispitamo i analiziramo i uradili smo kaznenu politiku i napravili određena poređenja, npr. sa kaznama koje su izricane 2008. u odnosu na kazne, za određena krivična dela, koje su izrečene tokom ove godine, npr. 2010. godine.
Hvala vam na prilici da mogu to da vam i prezentiram. Za krivično delo ubistva iz člana 113. Krivičnog zakonika Republike Srbije, kada napravimo poređenje u 2010. godini 45% kazni zatvora je na granici ili ispod zaprećene kazne, dok je 2008. godine to bilo u 59% slučajeva izricanih, tako da se može reći da je došlo do smanjenja procenta kazni zatvora koje se izriču na granici ili ispod zaprećene kazne, i to za 14% slučajeva. Na ovom primeru vidimo upravo efekte reforme pravosuđa, iako govorimo o radu sudova iako govorimo neposredno o radu sudova, iako govorimo o efektima izmene Krivičnog zakonika.
Posebno je značajno da u toku 2010. godine izrečeno 55% kazni zatvora u granicama propisanih zakonom, dok je 2008. godine procenat kazni zatvora u granicama propisanih zakona bio samo 17% i u ovom slučaju uočava se značajno povećanje procenta kazni zatvora koji se izriču u zatvorskim okvirima i to za 38%. Naravno, sve ovo imamo izrađeno i u brojevima, a ne samo u procentima.
Ako govorimo npr. o krivičnom delu iz člana 114. koje je teško ubistvo, za koje je zaprećena kazna od najmanje 10 godina ili 30 do 40 godina, npr. tu se može uočiti da je 54% kazni zatvora tokom 2008. godine, uočava se da je 54% kazni zatvora izrečeno na granici zakonskog minimuma ili ispod toga. Za razliku od tog perioda, u 2010. godini nema nijedne kazne zatvora izrečene ispod zakonskog minimuma, što je bio slučaj u 2008. godini. Na ovom primeru se vide efekti reforme pravosuđa.
Da krenemo dalje, ako govorimo o neovlašćenom držanju i stavljanju u promet opojnih droga, ovo su podaci iz Višeg suda u Beogradu, znači u odnosu na Okružni sud u Beogradu, upoređujući kaznenu politiku koja je vođena 2008. godine i kaznenu politiku 2010. godine, kada je došlo do izmena odredbi Krivičnog zakonika, posebno u delu granice ublažavanja kazne, uočava se da je u 2010. godini već vidljivo sprovođenje oštrije kaznene politike, kako u procentu donetih odluka, ispod ili na granici zakonskog minimuma, tako što je u 2008. godini taj procenat iznosio 92%, a u 2010. godini iznosi 77%, što je za 15% manje.
Isto tako, došlo je i do povećanja broja donetih odluka kojima je izrečeno osuđujućih presuda, u okviru zaprećene kazne, tako što je u 2008. godini taj procenat bio 8%, a sada donete presude u okviru zaprećene kazne iznosi 23%, što je povećanje negde za 15%.
Naravno, imamo izrađeno za mnoga krivična dela, ali ono što je meni takođe bilo dosta upečatljivo, a to je za slučaj teške krađe, gde nije doneta nijedna uslovna osuda, za razliku od prethodnih slučajeva, kada je veliki broj uslovnih osuda izrečen. Tačnije, radi se o krivičnom delu razbojništva, gde je, na primer Okružni sud u Beogradu izrekao u 9% slučajeva osuđujuće presude, dok u 2010. godini nije bilo uslovne presude. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva pravde prihvatam ovaj amandman. Kao što sam rekla, on doprinosi suštini zakona i u duhu je amandmana prihvaćenih od strane Vlade RS. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, radi pravilnog informisanja građana Srbije želim da vam citiram određene odredbe Zakonika o krivičnom postupku.
Naime, u članu 141. stav 1. koji se ovim zakonom ne menja, kaže se: „Pritvor se može odrediti samo odlukom suda, pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom.“
Takođe, pomenuta je i Evropska konvencija o ljudskim pravima pa želim i nju da citiram, gde se u članu 5 (a naziv člana je Pravo na slobodu i bezbednost) u stavu 1. kaže: „Svako ima pravo na slobodu i bezbednost ličnosti. Niko ne može biti lišen slobode, osim u slučajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom.“ Dalje, u tački 2. se kaže: „U slučaju zakonitog hapšenja ili lišenja slobode radi privođenja lica pred nadležnu sudsku vlast zbog opravdane sumnje da je izvršilo krivično delo i kada se to opravdano smatra potrebnim kako bi se predupredilo izvršenje krivičnog dela ili bekstva po njegovom izvršenju.“
Moram da vam kažem da me rasprave koje se tiču dužine pritvora u skraćenom postupku podsećaju na 2003. godinu i na slučaj Dejana Milenkovića Bagzija, kada se raspravljalo da li je opravdano da on bude osam dana u pritvoru. Zahvaljujem se.

Hvala, predsednice. Dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, imam obavezu da kažem, s obzirom na to da se Uprava za izvršenje krivičnih sankcija nalazi u okviru Ministarstva pravde, da mi nemamo nikakav problem da bilo ko izvrši posetu, nevezano za to da li će to biti Odbor za bezbednost ili bilo koja druga, međunarodna organizacija, Zaštitnik građana ili drugi organi koji su za to ovlašćeni po zakonu. To je još jedna prilika da se vidi kako se postupa sa pritvorenim i zatvorenim licima u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i da se vidi da se poštuje sve ono što je predviđeno zakonom i međunarodnim standardom.
Takođe, istaći ću da smo mi pod stalnim monitoringom Komiteta protiv torture Saveta Evrope, da se trudimo da, koliko je to moguće, stanje u našim zatvorima poboljšamo, tako da... izvolite u posetu.

Želim da izrazim zahvalnost svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u raspravi u načelu i u pojedinostima. Mislim da ćemo javno govoreći o ovoj temi svi doprineti efikasnijem vođenju krivičnog postupka, o čemu je ovde prvenstveno reč. Otvoreno smo pričali o jednoj temi koja opterećuje ovo društvo, a to je nasilje, i to ne samo na sportskim takmičenjima, već i na javnim skupovima, što smo, nažalost, u obe situacije imali prilike da vidimo.
Želim da se zahvalim i onim narodnim poslanicima koji su podneli amandmane. Kao što ste imali prilike da vidite, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo pravde prihvatili su amandmane. Moje zadovoljstvo je veće zbog toga što dolaze od strane jedne opozicione stranke, što znači da imamo konsenzus u pogledu toga da nasilje osudimo.
Slažem se sa diskusijama koje su isticale da nije dovoljno samo represivno delovati, tu sam u potpunosti saglasna, već da treba da postoji prevencija. Kao što sam rekla pre dva dana kada smo imali raspravu u načelu, podržavam sve one programe (i trudiću se da u Vladi to istaknem) koji će doprineti da preventivno delujemo, i to prvenstveno ako govorimo o deci koja se nalaze u osnovnim školama. Mislim da je to početak za jednu dobru socijalizaciju i za delovanje, da do ovakvih stvari, koje smo nažalost imali prilike da vidimo na beogradskim ulicama, ali i van zemlje, ne dolazi.
Želim nešto da kažem i povodom pravnih diskusija koje su se ovde vodile. Pritvor nije obavezan. On je nekada bio u našem zakonodavstvu. Više nije, odnedavno nije. To, naravno, nije u skladu sa međunarodnim standardima i zbog toga se i ne nalazi u ovom predlogu zakona.
Postojala je ovde nedoumica oko toga koji je zakon na dnevnom redu. Na dnevnom redu je Zakonik o krivičnom postupku, nije Krivični zakonik, to smo imali prošle godine na dnevnom redu i, na neki način, menjanje ovih odredaba jeste u funkciji tih izmena koje su se desile. Kao što sam rekla, tada je prvi put u naše zakonodavstvo uvedena i inkriminacija, kada govorimo o izgredima koje su se desili na javnom skupu.
Ne mogu da se složim da ovo predstavlja narušavanje dostignutih međunarodnih ili evropskih standarda. Pokušala sam ovde nekima da citiram Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, međutim, nažalost, neki nisu ni ukapirali naziv te konvencije, a ni ono što piše u njoj.
Takođe, ne mogu da se složim ni sa diskutantima čiji su predstavnici predlagali ranije Zakonik o krivičnom postupku koji je produžavao pritvor, i to pritvor nakon podizanja optužnice. Nekada je bio dve godine; pa, i u ovom uvaženom domu 2004. godine bio je izglasan Zakonik o krivičnom postupku koji je predviđao da taj pritvor može trajati četiri godine, tako da u njihovim diskusijama ne vidim neku konzistentnost u odnosu na ono što su radili nekada.
Takođe želim da podsetim na činjenicu da su se od 2004. do 2007. godine često mogle čuti diskusije na temu razgrađivanja posebnih organa, naročito organa koji su se bavili procesuiranjem postupaka za organizovani kriminal. Ova vlada to nije činila, naprotiv, preduzela je sve potrebne mere da dođe do intenziviranja borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, čemu ste i sami bili svedoci. U nekoliko navrata su se nalazili takvi zakoni pred vama.
Ne mogu da se složim sa diskusijama da će ovo dovesti do naknade štete. Nažalost, u našoj prošlosti smo imali takvih situacija da su ministri pravde bili nekadašnje sudije, a kada su došli na ta mesta morali su da nadoknađuju, tj. Ministarstvo pravde da isplaćuje velike naknade štete, jer su ljude držali jako dugo u pritvoru, a kasnije je došlo do oslobađajućih presuda. Podsećam ih na tu situaciju.
Ne slažem se da može doći do različitog tumačenja u praksi. Citiraću vam član 142. Zakonika o krivičnom postupku, postojeći, u kome se kaže u tački 5) – pritvor se određuje za krivično delo koje mu se stavlja na teret ako je propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.
Znači, do sada sud nije imao problem u tumačenju posebno teških okolnosti krivičnih dela, tako da sam potpuno sigurna da nećemo imati problem ni u tumačenju elemenata nasilja.
Kao što sam rekla, ovaj zakon neće zaustaviti nasilje, ali će svakako biti korak dalje u našoj borbi protiv tog nasilja. Zahvaljujem se svima koji su učestvovali u raspravi.

Zahvaljujem se. Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove načelne rasprave dala bih nekoliko uvodnih napomena o zakonu o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji je predložila Vlada Republike Srbije, sa predlogom da se razmotri i usvoji po hitnom postupku, a koji je pripremilo Ministarstvo pravde.
Svedoci smo da je u poslednjih deset dana došlo do eskalacije nasilja od strane ekstremnih navijačkih grupa. Nasilje se ogleda ne samo u sprečavanju javnih skupova koji su uredno organizovani, u skladu sa zakonom u našoj zemlji, već i u nasilju na sportskim priredbama koje se održavaju van granica Republike Srbije. Na ovaj način problem poprima i međunarodni karakter i veoma šteti ugledu Republike Srbije u inostranstvu, a takođe i ometa naš strateški interes, a to je pridruživanje EU.
Treba reći da je ova eskalacija nasilja uperena protiv najvažnijih ljudskih prava koja je svaka demokratska država dužna da štiti, a to su pre svega pravo na život i ličnu bezbednost, kao i pravo na okupljanje i slobodno izražavanje mišljenja.
Takođe, nasilje je upereno i protiv ovlašćenih službenih lica policije, čiji je zadatak da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima očuvaju javni red i mir, kao i ostvarivanje prava građana.
Isto tako, treba istaći da su nedavni događaji pokazali svoj rušilački karakter, koji se ogleda u uništavanju javne i privatne imovine u većem obimu, kao i u stvaranju psihoze nesigurnosti kod građana.
Zadatak svake demokratske države je da se sa ovakvim pojavama beskompromisno obračuna, ali, naravno, prema postupku i na način koji je propisan Ustavom i zakonom. Država je zauzela jasan stav da neće tolerisati bilo kakav vid nasilja i da će odlučno reagovati. S tim u vezi, podsetila bih vas da je Republika Srbije u proteklom periodu preduzela određene normativne aktivnosti radi rešavanja ovog problema.
Krajem 2009. godine Narodna skupština je u dva navrata menjala Krivični zakonik. Ovim izmenama prošireno je krivično delo nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi tako što se to delo odnosi i na nasilničko ponašanje na drugim javnim skupovima.
Pored toga, pooštrene su dotadašnje zaprećene kazne, pri čemu je predviđena i kumulacija kazni. Pored kazne zatvora od šest meseci do pet godina, za osnovni oblik ovog krivičnog dela kumulativno je predviđena i novčana kazna, a takođe su pooštrene kazne za druge oblike ovog dela.
U skladu sa uporednim pravnim rešenjima zemalja koje su se susrele sa istim problemima, i u naš Krivični zakon je uvedena mera bezbednosti i zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama. Istovremeno, izmenjen je Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim primedbama, kojim je pooštrena prekršajna odgovornost kako za organizatore sportske priredbe, tako i za navijače i druge učesnike.
Imajući u vidu dosadašnje probleme u praksi koji su se pokazali u primeni navedenih zakona, a u cilju efikasnije borbe države protiv učinilaca predmetnih krivičnih dela, neophodno je da se izvrši i određena intervencija u Zakoniku o krivičnom postupku.
Predlogom zakona o kome je danas reč predviđena je izmena člana 142. Zakonika o krivičnom postupku, kojom se propisuju uslovi za određivanje pritvora. Predlaže se intervencija u tački 5) stav 1. člana 142. Zakonika o krivičnom postupku gde je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko pet godina, umesto, kako je do sada bilo propisano, preko deset godina i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.
Na taj način se za veći broj krivičnih dela, kod čijeg izvršenja postoje posebno teške okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno, a za koje je propisana manja kazna od deset godina zatvora, pri čemu prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku nije moguće obezbediti na drugi način, predviđa mogućnost određivanja pritvora.
Ova je izmena naročito značajna za mogućnost određivanja pritvora i za krivično delo nasilničkog ponašanja na sportskim priredbama kada je osnovni oblik krivičnog dela izvršen od strane grupe, kao i kada je nekom licu naneta teška telesna povreda ili oštećena imovina veće vrednosti, što prema važećim odredbama nije bilo moguće ako nisu postojali drugi razlozi za određivanje pritvora propisanih članom 142. Zakonika o krivičnom postupku.
Takođe, članom 2. Predloga zakona predložena je izmena člana 436. Zakonika, koji se odnosi na mogućnost određivanja pritvora u skraćenom krivičnom postupku. Ovom izmenom vrši se intervencija u stavu 2. člana 436. Zakonika tako što se produžava maksimalno trajanje pritvora u skraćenom krivičnom postupku sa osam na 30 dana.
Na ovaj način se odredba člana 436. stav 2. Zakonika usaglašava sa predloženom izmenom iz člana 1. zakona, budući da je poslednjim izmenama Zakonika o krivičnom postupku iz septembra 2009. godine skraćeni postupak proširen na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina.
Ova izmena je nužna za rešavanje aktuelnih problema, imajući u vidu da se pokazalo da u izvršenju krivičnih dela sa elementima nasilja učestvuje veći broj lica, pa je potrebno da se radi vođenja postupka protiv tih lica sprovedu istražne radnje koje nije moguće sprovesti u roku od osam dana, pri čemu je potrebno tim licima odrediti pritvor radi obezbeđenja njihovog prisustva u krivičnom postupku.
Tu bih posebno istakla da u ovu grupu krivičnih dela spada i krivično delo protiv javnog reda i mira, kao što je npr. krivično delo iz člana 23. st. 1. i 2. Zakona o javnom redu i miru, a to je ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira.
Napomenula bih da je iz svih navedenih razloga predloženo donošenje ovog zakona po hitnom postupku, kako bi se izbegle dalje štetne posledice po bezbednost zemlje, rad državnih organa i ostvarivanje prava građana, kao i da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Na kraju bih istakla važnost ovog zakonskog predloga za nastavak dalje i efikasne borbe protiv nasilja na svim javnim skupovima i sportskim priredbama. Izražavam nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima predloženi zakon biti usvojen, čime će se stvoriti neophodni normativni okvir za konačno rešenje ovog problema.
Sada bih vas ukratko upoznala i sa izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Zakon o putnim ispravama počeo je da se primenjuje 9. aprila 2008. godine. Članom 53. Zakona utvrđeno je da pasoši izdati pre tog dana važe do roka navedenog u toj ispravi, a najduže do 31. decembra 2010. godine.
Do sada je ukupno izdato oko 2.700.000 biometrijskih pasoša, od čega oko 115.000 u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Vreme njihovog izdavanja je svedeno na tri do 15 dana od dana podnošenja zahteva, bez obzira na zakonski rok od 30 dana, ako se zahtev podnosi u područnoj policijskoj upravi, odnosno od 60 dana ako se podnosi u diplomatsko-konzularnom predstavništvu.
Međutim, naša diplomatsko-konzularna predstavništva nisu u mogućnosti da prime veći broj zahteva za izdavanje biometrijskih pasoša državljanima RS koji borave u inostranstvu, s obzirom da ne raspolažu potrebnim brojem mesta za akviziciju biometrijskih podataka. Zbog toga naši državljani koji tu podnesu zahtev čekaju po više meseci na izradu biometrijskih pasoša u zemlji i njihovu dostavu u inostranstvo. Njima je položaj utoliko olakšan što ukoliko prilikom dolaska u zemlju u nadležnoj policijskoj upravi podnesu zahtev za izdavanje pasoša, njihovi zahtevi se rešavaju kao hitni u roku od 48 sati, tako da pasoše mogu preuzeti dok borave u Republici Srbiji. Ali, treba rešiti pitanje izdavanja pasoša onim našim državljanima koji neće doći u Republiku Srbiju do kraja ove godine, do kada im važe pasoši.
Imajući u vidu propisano važenje pasoša na starom obrascu, do kraja ove godine, i gotovo objektivnu nemogućnost da se u ovom roku svima koji traže izdaju biometrijski pasoši, a kako to ne bi proizvelo velike posledice po naše državljane u inostranstvu kojima pasoš u inostranstvu služi kao identifikaciona isprava, predlaže se da pasoši na starom obrascu ostanu na snazi do 31. decembra 2011. godine. Zbog toga što se u pasošu na starom obrascu izdaje viza, a pasoš u tom slučaju mora da važi još najmanje tri meseca, predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Drugi predlog za izmenu ovog zakona – pored mogućnosti za izdavanje putne isprave u hitnim slučajevima (potreba za hitnim lečenjem u inostranstvu, obaveštenje o smrti ili teškoj bolesti članova porodice, neodložan službeni put) ili zbog drugih opravdanih razloga, ako su uz zahtev priloženi dokazi koji potvrđuju razloge hitnosti, i to najkasnije u roku od 48 sati od trenutka podnošenja zahteva, propisano je u članu 34. stav 3. Zakona – odnosi se na uvođenje izdavanja putne isprave po hitnom postupku i za druge razloge koji nisu obuhvaćeni citiranim članom i bez prilaganja dokaza o razlozima hitnosti.
U dosadašnjem radu na izdavanju putnih isprava MUP se najčešće susretao sa razlozima hitnosti koji nisu obuhvaćeni razlozima iz člana 34. Zakona, ali je izlazio u susret građanima i izdavao putne isprave po hitnom postupku.
Imajući u vidu da Ministarstvo izdavanje putnih isprava vrši bez ikakve nadoknade, ovom izmenom se stvara pravni osnov za utvrđivanje naknade za izdavanje putne isprave po hitnom postupku, na zahtev podnosioca.
Kao što sam rekla, još jednom izražavam nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima ovi zakoni biti usvojeni. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem se svim predstavnicima poslaničkih grupa koji su do sada diskutovali povodom izmena ovih članova Zakonika o krivičnom postupku. Radi dalje diskusije i razjašnjenja određenih pitanja koja su pokrenuta u prvom delu diskusije u ovom uvaženom domu, želim svima da kažem da se ne osećam ni slabo ni nezaštićeno, naprotiv, osećam se veoma zaštićeno zato što postoji država koja sa svojim organima brine o tome.
U ovom momentu želim da ukažem na činjenicu da je došlo do velike eskalacije nasilja. Država pokušava da adekvatno reaguje na to. Ove odredbe imaju i preventivni i represivni karakter. Preventivni karakter – da osujeti bilo koga ko možda ima nameru da ubuduće to čini, da ne čini. Zna se šta će ga čekati. Represivni karakter – oni koji su pravili izgrede, nevezano za to da li su to krivična dela ili prekršaji, biće adekvatno sankcionisani ili će njihovo prisustvo biti osigurano u toku krivičnog postupka.
Takođe želim da ukažem na još jednu činjenicu koja se više puta ovde spomenula kao teza, a to je da se ove izmene čine usled toga što se očekuju određeni događaji na budućem derbiju, na utakmici koja je zakazana za subotu. Želim svima da kažem da je to potpuna dezinformacija. Ne činimo to zbog buduće utakmice, već zbog određenih izmena koje su usledile krajem prošle godine.
Svi smo imali priliku da u ovom uvaženom domu slušamo raspravu vezanu za izmene Krivičnog zakonika, gde je uvedena određena inkriminacija za krivično delo izazivanja nereda na sportskim priredbama, znači, proširena je inkriminacija na javne skupove. Na osnovu tih izmena sada se lica koja su činila izgrede na „Paradi ponosa“ procesuiraju. U praksi se pokazalo da je potrebno prisustvo okrivljenog proširiti i na dela za koja je zaprećena kazna ispod pet godina.
Ovde je pomenuto i pitanje da li reforma pravosuđa daje rezultate. Daje rezultate. Izveštaj Evropske komisije očekujemo, videćemo kakav će biti.
Za razliku od prethodne vlasti, mi sa predstavnicima međunarodnih organizacija razgovaramo i razgovaraćemo i nemamo zamrznute sporazume, nego se trudimo da idemo u susret problemima i da ih rešavamo. Imamo već prve izrečene kazne za određena lica koja su u javnosti apostrofirana kao nosioci kriminala i organizovanog kriminala. Imamo pokrenut postupak za trgovinu drogom za mafiju koja je označena u svetskim razmerama kao jedna od većih. Imamo jednu od najvećih zaplena droge. To su rezultati reforme, a nadam se da će ubuduće biti još vidljiviji. Očekujem da ćemo u naredno vreme razgovarati još više o tome. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se. Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, želim da se zahvalim svim poslanicima koji su učestvovali u današnjoj raspravi i svojim diskusijama doprineli da se nasilje koje se dešavalo na beogradskim ulicama i u Đenovi na fudbalskoj utakmici osudi.
S tim u vezi, želim da se složim sa diskusijom nekih narodnih poslanika da, vezano za ovu temu, ne treba samo represivno delovati, već je prvenstveno uloga u preventivnom delovanju. Zbog toga smatram da postoji odgovornost i obaveza Vlade Republike Srbije da s tim u vezi izradi određene programe i kao član te vlade ja ću se založiti da do toga i dođe.
Takođe, želim da se složim i sa diskusijama da izmene ovog zakona neće sprečiti nasilje u potpunosti. Izmena ovog zakona biće jedan korak da se to nasilje spreči jer će omogućiti da pravosudni organi, prvenstveno sudovi, efikasnije deluju i da dođe do nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Takođe želim da ukažem i na činjenicu da mislim da je ova rasprava još jedan korak u osudi, jer u tome ne treba da učestvuju samo vladajuće stranke, već treba da učestvuje celo društvo, a naročito je tu bitna uloga parlamenta. Još jednom želim da podsetim na činjenicu da je prošle godine u ovom parlamentu izmenjen Krivični zakonik, gde je uvedeno krivično delo za sprečavanje nasilja na sportskim priredbama koje je prošireno i na javne skupove, usled čega i dolazi do procesuiranja izgrednika za ovakva krivična dela.
Ne mogu da se složim sa činjenicom da izmene ovog zakona predstavljaju korak unazad u pogledu dostignutih prava. U tom pogledu potpuno se poštuju Ustav RS, Konvencija o ljudskim pravima, jer mi kao članica Saveta Evrope i kao neko ko pretenduje da bude deo međunarodne zajednice i da svoje institucije uskladi sa demokratskim poretkom, naravno, to nećemo činiti. Ovo, kao što sam rekla, treba da doprinese samo efikasnijem postupanju pravosudnih organa.
Želim da istaknem da ovo ne predstavlja uvođenje obaveznog pritvora. Znači, postoji dispozicija sudova, ukoliko smatraju da u određenom postupku, u određenom događaju postoje činjenice koje su tretirane ovim zakonom, da u tim slučajevima izreknu pritvor.
Takođe, još jednom podsećam na činjenicu da se ovaj zakon ne menja zbog toga što imamo strah od događaja koji će možda uslediti na utakmici koja je zakazana za subotu, već je ovo usmereno na efikasnost sudova.
Zahvaljujem se narodnim poslanicima koji su podneli amandmane. Te amandmane ćemo, kao i uvek, pažljivo razmotriti i sve ono što predstavlja poboljšanje zakona ćemo, naravno, prihvatiti. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici. Na samom početku bih želela da zahvalim svima koji su učestvovali u današnjoj raspravi i da se odmah izvinim što nisam učestvovala, kao što to činim prilikom odbrane određenih tačaka čiji je predlagač Ministarstvo pravde. U ovom slučaju ovo nisu tačke koje su u direktnoj nadležnosti Ministarstva pravde, ali svakako da sam ove predloge podržala kao član Vlade, za njih glasala i stojim iza njih.
Pošto danas imamo na raspravi izbor Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i izbor Komisije za zaštitu konkurencije, želim da izrazim očekivanje, tačnije, ubeđena sam u to da će njihov rad biti transparentan, koliko je i rasprava o njihovom izboru transparentna u ovom uvaženom domu.
Osnovni ciljevi prilikom formiranja Vlade Republike Srbije, čemu ste i sami prisustvovali još u julu 2008. godine, između ostalog, bili su i intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala i kriminala uopšte, korupcije i evropske integracije. To su ciljevi koji su međusobno neodvojivi.
Sam cilj koji smo postavili, da idemo putem evropskih integracija i određeni poslovi koji su s tim u vezi preduzimani, između ostalog je određena i normativna aktivnost, i više puta sam, prilikom odbrane zakona koji su tretirali tu oblast, isticala da to ne radimo zbog puke želje ili obaveza prema evropskim integracijama, već zbog toga što želimo da povećamo i standard naših građana i omogućimo bolji život u Srbiji. Evropa nama sama po sebi nije cilj. Kad kažem Evropa, podrazumevam određeni sistem vrednosti, određena pravila uređene demokratske zemlje, kojima težimo i koje želimo da primenimo i kod nas.
Rekla bih da će izbor ovih komisija doprineti tome. Uostalom, one su same po sebi postavljene tako da budu nezavisne, jer ih bira ovaj uvaženi dom, odgovaraće vama za rad. Prilikom predlaganja na samoj sednici Vlade, imali smo raspravu o tim kandidatima. Imam poverenja u predlog Kadrovske komisije Vlade, za koju verujem da je pažljivo razmotrila njihove radne biografije. Da li smo opravdali takva očekivanja, videćemo kroz njihov rad. Ubeđena sam da hoćemo. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, mislila sam da o ovom članu 82. govorimo kasnije kada on bude bio na dnevnom redu povodom amandmana, ali dobro, nikad nije bitno vreme kada će se o tome govoriti.
Odgovorno tvrdim da u ovom predlogu zakona nije favorizovan princip zadržavanja većeg broja funkcija ili akumulacija funkcija i mislim da se kroz ceo tekst, ukoliko se pažljivo čita, može to videti.
Podsetiću vas da je ovaj tekst urađen u saglasnosti sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Svaka reč koja je ovde napisana je usaglašena od strane radne grupe koju su činili predstavnici Ministarstva pravde i Agencije za borbu protiv korupcije. Takođe, ovaj tekst zakona se nalazio ispred Odbora Agencije koji se pozitivno izrazio.
Primedba je zašto je rok ostavljen do 1. septembra. Podsetiću vas da u članu 1. ovog predloga zakona možete videti da, pored javnih preduzeća i uopšte funkcija, dodaju se i preduzeća kojima može da bude osnivač Republike Srbije. To je jednostavno bilo propušteno u prvobitnom tekstu zakona, a sada je dodato ovim predlogom zakona, tako da i ta lica koja se nalaze ovde moraju da prijave Agenciji.
Da li će ovaj zakon u potpunosti sprečiti korupciju? Naravno da neće. Da li će Krivični zakonik ili Zakonik o krivičnom postupku u potpunosti sprečiti korupciju? Neće. Ali sam duboko uverena da će se napraviti određeni mehanizmi koji će omogućiti preventivnu ulogu u sprečavanju korupcije, a zatim i ukoliko dođe do takvih pojava, onda će naravno imati i svoju represivnu ulogu.
Određene stvari su naravno i pitanje primene zakona i zbog toga u samom zakonu ne može se striktno propisati sve to što se može obavljati uz jednu funkciju. To je naravno i dato kao nadležnost Agenciji.
Navešću vam jedan primer koji možda izgleda banalan, ali je jednostavno izazvao probleme u praktičnoj primeni, u samoj praksi Agencije za borbu protiv korupcije.
Da li neko može da bude odbornik i član školskog odbora? Da li to predstavlja sukob interesa ili akumulaciju funkcija? Takve stvari i takvi primeri su ostavljeni da Agencija odredi koje su to funkcije koje ne predstavljaju sukob interesa.

Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u raspravi i mislim da će ovakva rasprava omogućiti da se u javnosti najzad raščiste ili određene nedoumice koje su bile vezane za sam ovaj predlog zakona, a i određeni instituti koji postoje u ovom predlogu zakona ili su postojali i u sadašnjem zakonu su prosto predstavljeni na jedan način koji nije bio u njegovom smislu.
Ovaj predlog zakona, kao i sam zakon prati ono što je bila naša intencija, a to je da zakon bude u skladu sa međunarodnim standardima, pri tome mislim prvenstveno na preporuke grupe zemalja za borbu protiv korupcije ili GREK-a, i ja ću vam reći da je prema poslednjem izveštaju GREK-a Srbija imala najveći napredak u odnosu na sve tranzicione zemlje, jer od 25 obaveznih preporuka GREK-a Srbija ima ispunjeno 20 preporuka u potpunosti, a pet preporuka delimično, tako da smo ušli u jedan novi krug evaluacije.
Ovaj predlog zakona, kao što sam rekla i u raspravi koja se vodila u načelu, izazvan je prvenstveno odlukom Ustavnog suda i, kao neko ko je odgovoran za ovu temu ili za ovaj predlog zakona, nisam želela da dozvolim da Ustavni sud odluči kao što je to učinio u pogledu Zakona o lokalnoj samoupravi, gde Vlada jednostavno nije imala dovoljno sluha i nije reagovala i predupredila određeno kasiranje odredbi, i sami znate mnogo bolje od mene kakve posledice je taj zakon izazvao i da još uvek postoje nedoumice u primeni ovog rešenja Ustavnog suda.
Tvrdim da ovaj zakon ne predstavlja akumulaciju funkcija i ne favorizuje nijednu grupu funkcionera, i to mislim i na ovde pomenute predsednike opština i gradonačelnike ili većinske poslanike. Jedina mogućnost gde je moguće da se bez saglasnosti Agencije obavlja više funkcija su upravo oni funkcioneri koji su izabrani na neposrednim izborima. Ovde je više puta citiran Ustav o tome i upravo to i jeste smisao, jer to predstavlja izraz volje građana Srbije i naravno da je jasno zašto tu nije potrebna saglasnost Agencije.
Takođe, želim da istaknem da ne može ovim zakonom da se dosledno sprovede načelo, koje je ovde takođe postavljeno i izjednačavano sa međunarodnim standardima, da jedan čovek obavlja jednu funkciju, jer sam Ustav na takav način ne tretira funkcionere. Znači, sam Ustav je propisao da određeni funkcioneri obavljaju drugu funkciju.
Imali smo ovde dosta puta citirano to da je predsednik Odbora za pravosuđe ujedno i član Visokog saveta sudstva i to je, u stvari, ustavna odredba i, prema tome, ona se kao takva mora poštovati.
Što se tiče ovlašćenja Agencije, Agencija je jedno nezavisno i samostalno telo, i slažem se da jesu tada velika ovlašćenja Agenciji, velika ovlašćenja direktoru Agencije, ali duboko sam uverena da će se ovaj zakon pravilno primenjivati u praksi i da će imati punu odgovornost direktor Agencije ko god da jeste. Ali, ukoliko do toga ne dođe, sam zakon u svom članu 3. propisuje da Agencija račune polaže Narodnoj skupštini, tako da sam uverena da će Narodna skupština iskoristiti svoje ovlašćenje i kontrolisati dalji rad Agencije.
Zahvaljujem se još jednom svima na raspravi. Kao što sam rekla, duboko sam uverena da će ova rasprava upravo pomoći da se određene odredbe u Predlogu zakona koje su postavljene preciziraju, ali i da se razjasne određene nejasnoće u javnosti.