Zahvaljujem se na svim predlozima koji su ovde izneti. Meni je drago što je potez Vlade Republike Srbije bio baš u pravcu vaše diskusije. Znači, član 38. amandmanom Vlade Republike Srbije... Koliko sam upoznata, Poslovnik reguliše da amandman Vlade Republike Srbije, kada se prihvati na odboru, postaje sastavni deo predloga zakona. Znači, član 38. je amandmanom izmenjen – pristup će imati, bez prethodne provere, sva lica i rukovodioci državnih organa, tj. državni organi koje bira Narodna skupština, sudije Ustavnog suda i sudije. Shodno tome, član 40. je brisan.

Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem svima vama koji ste učestvovali u ovoj raspravi u načelu. Želim da pojasnim određene odredbe povodom kojih su ovde bila postavljena pitanja.
Na samom početku, želim da istaknem činjenicu da su, zajedno s Ministarstvom pravde, na izradi ovog predloga zakona radili i predstavnici Društva sudija Srbije, i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, zatim različite istaknute sudije i tužioci u našoj zemlji, a korišćena su i različita uporedna iskustva Portugalije, Španije i Francuske.
Takođe, u Ministarstvu pravde sedi ekspert iz Francuske, sudija u Francuskoj, koji nam je neposredno preneo način na koji je organizovana Pravosudna akademija u Francuskoj. Upravo je to bio neki opredeljujući momenat zbog čega je predloženo da se zadrži polaganje pravosudnog ispita.
Naravno, to nije bio jedini razlog. Drugi razlog je što i pravosudni ispit doprinosi kvalifikaciji za neke druge profesije, kao što je advokatura ili obavljanje nekih drugih poslova na nivou sudova ili tužilaštava, kao što je sudijski saradnik ili tužilački pomoćnik. Sami ste videli iz Predloga zakona da je limitiran broj polaznika Akademije, da taj broj određuju Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, na osnovu potrebe koliki broj ljudi treba da bude u funkciji sudija, odnosno zamenika tužilaca.
Bilo je istaknuto da nije definisana delatnost Akademije, što nije tačno. Zbog građana Srbije i vas, narodnih poslanika, želim da ukažem na član 5, koji kaže da Akademija, sam član se zove ''Delatnost Akademije'', organizuje i sprovodi prijemni ispit za početnu obuku, organizuje i sprovodi početnu obuku, organizuje i sprovodi stalnu obuku sudija i tužilaca, organizuje i sprovodi obuku predavača i mentora, organizuje i sprovodi stručno usavršavanje sudijskog i tužilačkog osoblja itd., da ne čitam ceo član.
Takođe, bilo je istaknuto i to da se direktor postavlja bez konkursa, što nije tačno. Znači, direktor se postavlja na osnovu konkursa, postavlja ga Upravni odbor, ali po raspisanom konkursu, i to reguliše član 56. Predloga zakona.
Rekla bih da su određene primedbe koje su ovde izrečene, možda, rezultat nedovoljnog sagledavanja odredaba koje regulišu Pravosudnu akademiju. Ovom prilikom želim samo da razjasnim da postojeće sudije i zamenici javnih tužilaca, kao i tužioci, ne treba da polažu prijemni ispit. Znači, on se odnosi na buduće ljude koji će biti sudije i tužioci. Sedište Akademije jeste u Beogradu, ali intencija je da se sva obuka ne obavlja u Beogradu, već, verovatno, prema centrima gde su smešteni apelacioni sudovi, a to su, pored Beograda, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Duboko sam uverena da će samim statutom Akademije ovo biti precizirano.
Ne bih rekla da se osnivanjem Pravosudne akademije derogira sudska vlast i da se stavlja pod izvršnu kontrolu. Primedbe koje su se odnosile na sastav Upravnog odbora mogu, možda, nekog uputiti na tako nešto i mi smo, kao Vlada, podneli određeni amandman koji će izvršiti drugačiji odnos snaga i, duboko sam uverena, otkloniti ovakvu primedbu.
Što se tiče nadzora nad zakonitošću trošenja novca, pošto je ovo budžetska ustanova, i ona će imati kontrolu, kao i svaka druga budžetska ustanova, da li putem budžetske inspekcije i sl. Imamo i Državnog revizora, koji, takođe, može da kontroliše način trošenja novca. Prema tome, postoji kontrola i u tom pogledu.
Što se tiče roka, rok za početak rada jeste 1. decembar, kada se postavlja vršilac dužnosti koji treba da pripremi sve one stvari koje su potrebne za raspisivanje konkursa, za samo osposobljavanje funkcionisanja Akademije, ali njen puni mandat počinje od sledećeg oktobra, kada počinje da se odvija i stalna obuka.
Zahvaljujem svim narodnim poslanicima koji su podneli amandmane. Ministarstvo pravde će ih pažljivo razmotriti. Nemamo problem s tim da li dolaze iz pozicionih ili opozicionih stranaka; sve ono što doprinosi preciziranju ili boljem tekstu će biti prihvaćeno od strane Ministarstva pravde. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove rasprave, istakla bih značaj Predloga zakona za normativno uređenje ove oblasti u Republici Srbiji.
Kao što vam je poznato, Republika Srbija je jedna od retkih država u Evropi u kojoj materija pravnog režima tajnih podataka nije regulisana u jednom zakonu, na celovit i precizan način.
Trenutna situacija, u kojoj je ova materija regulisana u preko 400, uglavnom, podzakonskih akata, nije održiva, i to kako sa stanovišta zaštite nacionalne bezbednosti, tako i iz ugla pravne sigurnosti, zaštite i ostvarivanja prava građana, ali i nesmetane saradnje s drugim državama i drugim međunarodnim organizacijama.
Dodatni problem predstavlja i činjenica da uporedno-pravna rešenja ne podržavaju podelu tajni na državne, službene ili vojne, kao što je slučaj kod nas, i to posmatraju kao relikt prošlosti. Moderna zakonodavstva drugih zemalja propisuju da se podela tajnih podataka ne vrši u odnosu na državne organe kod kojih su nastali, već u odnosu na sadržinu i postupak za određivanje tajnosti za čuvanje podataka.
Iz navedenih razloga, u ovoj oblasti je znatno otežana i međunarodna saradnja Republike Srbije s drugim međunarodnim subjektima.
Najvažniji cilj predloženog zakona je da se u jednom zakonu propišu kriterijumi o tome koji će se domaći i strani podaci od interesa za RS odrediti kao tajna. Pored toga, neophodno je da se definiše i krug ovlašćenih lica za uređivanje tajnosti podataka i da se na jednoobrazan način propišu pravila za određivanje stepena tajnosti, kao i da se precizno utvrde rokovi i uslovi prestanka tajnosti podataka. Predlogom zakona se uređuje način ostvarivanja prava na pristup tajnim podacima.
U cilju pripreme ovog zakonskog teksta, Ministarstvo pravde je obrazovalo Radnu grupu sačinjenu od predstavnika resornih ministarstava, službi bezbednosti i civilnog društva.
U izradi teksta, korišćeni su ranije izrađeni modeli ovog zakona, kao i uporedno-pravna zakonska rešenja, pre svega, iz država koje su po svom stepenu državnog, bezbednosnog i demokratskog razvoja bliske Republici Srbiji.
Predlog zakona o tajnosti podataka podeljen je u osam glava i to na – Osnovne odredbe, Određivanje tajnih podataka, Mere zaštite tajnih podataka, Pristup tajnim podacima, Postupak za izdavanje odobrenja, odnosno dozvole, Nadzor, Kaznene odredbe i Prelazne i završne odredbe.
U osnovnim odredbama određuje se predmet zakona i propisuje da se ovim zakonom uređuje jedinstven sistem određivanja i zaštite tajnih podataka koji su od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje i spoljne poslove Republike Srbije, pristup tim podacima i prestanak njihove tajnosti, nadležnost organa i nadzor nad sprovođenjem zakona, odgovornost za neizvršavanje obaveza, kao i druga pitanja od značaja za tajnost podataka. Takođe se određuje šta se ne smatra tajnim podatkom, kao i pravo pristupa tajnim podacima, svrha prikupljanja, čuvanje i korišćenje tajnih podataka.
Predlog zakona određuje da se ovaj zakon ne odnosi na zaštitu poslovne i drugih tajni, već da se to pitanje uređuje posebnim zakonima.
U glavi 2. Predloga zakona reguliše se određivanje tajnih podataka, vrste podataka koje se mogu odrediti tajnim, lica ovlašćena za određivanje tajnosti podataka, opšte odredbe o postupku određivanja tajnosti podataka, način označavanja tajnih podataka, stepene tajnosti i sadržinu tajnih podataka, vremensko ograničenje trajanja tajnosti, način prestanka tajnosti podataka, opoziv tajnosti podataka i promena stepena i roka tajnosti.
Predlog zakona određuje četiri stepena tajnosti podataka – državna tajna, strogo poverljivo, poverljivo i interno. Propisano je da bliže kriterijume za određivanje najviših stepena tajnosti, a to su ''državna tajna'' i ''strogo poverljivo'', određuje Vlada, uz prethodno pribavljena mišljenja Saveta za nacionalnu bezbednost. Za podatke nižeg stepena tajnosti, bliže kriterijume određuje Vlada, na predlog nadležnog ministra, odnosno rukovodioca državnog organa.
U ovoj glavi su određeni i zakonski rokovi posle čijeg isteka podaci prestaju da budu tajni. Ovi rokovi su određeni prema stepenu tajnosti podataka i kreću se od dve godine, za najniži stepen tajnosti, do 30 godina – za stepen tajnosti kao što je ''državna tajna''.
U glavi 3. Predloga zakona uređuju se mere zaštite tajnosti podataka, vrste mera zaštite, obaveze rukovaoca tajnim podacima za sprovođenje mera zaštite, kao i dužnost obeležavanja u slučaju gubitka, krađe, oštećenja, uništavanja ili neovlašćenog otkrivanja tajnih podataka. U glavi 4. uređuje se pravo pristupa tajnim podacima. Predlog zakona predviđa da pristup tajnim podacima bez odobrenja i korišćenje podataka iz dokumenata bilo kog stepena tajnosti, na osnovu funkcije i u cilju obavljanja poslova iz njihove nadležnosti, imaju – predsednik Narodne skupštine, predsednik Republike i predsednik Vlade.
U vezi s odredbama člana 38. i člana 40. Predloga zakona koji uređuju pravo na pristup tajnim podacima bez bezbednosne provere, odnosno ograničenja prava pristupa, dala bih dodatno obrazloženje. Povodom polemike u stručnoj javnosti koju su izazvala rešenja iz navedenih članova Predloga zakona, a koja se, pre svega, odnose na krug lica koja imaju pravo pristupa tajnim podacima bez bezbednosne provere, u organizaciji Ministarstva pravde je održana stručna rasprava i pribavljeno je mišljenje Saveta Evrope.
Analizirajući zaključke iz rasprave i ekspertskog mišljenja, Ministarstvo pravde je izradilo amandmane na tekst navedenih članova Predloga zakona, a Vlada Republike Srbije ih je usvojila i dostavila Narodnoj skupštini.
Amandmanom Vlade na član 48. Predloga zakona propisano je da pravo na pristup tajnim podacima bez bezbednosne provere, radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, imaju državni organi i rukovodioci državnih organa koje bira Narodna skupština, sudije Ustavnog suda i sudije.
Ovo pravo pristupa bez bezbednosne provere može se ograničiti za pristup određenim podacima koji su označeni najvišim stepenom tajnosti, u kom slučaju su i ova lica dužna da prođu bezbednosnu proveru propisanu zakonom i ovim podacima mogu da pristupe samo lično.
Pored toga, amandmanom se uvodi i obaveza za sva lica koja imaju pristup tajnim podacima da na svaki svrsishodan način zaštite tajnost podataka.
Imajući u vidu rešenje Vlade u amandmanu na član 38. Predloga zakona, Vlada je amandmanom predložila da se član 40. Predloga zakona, koji se odnosi na ograničenje pristupa, briše.
Smatram da je ovakvo rešenje u skladu sa svim međunarodnim standardima, kao i da je najcelishodnije, kako sa stanovišta zaštite tajnih podataka, tako i sa stanovišta omogućavanja pristupa tajnim podacima određenim državnim organima i nosiocima javnih funkcija u vršenju njihovih zakonom propisanih nadležnosti.
U glavi 5. Predloga zakona detaljno su propisani uslovi i postupak za dobijanje dozvole za pristup tajnim podacima, i to kako za domaća fizička i pravna lica, tako i za strana lica. Predlogom zakona se uređuje postupak bezbednosne provere, koja predstavlja uslov da podnosilac zahteva dobije odobrenje za pristup tajnim podacima.
Postoje tri vrste bezbednosne provere, koje su određene prema stepenu tajnosti podataka. Za podatke označene stepenom tajnosti ''interno'' i ''poverljivo'', vrši se osnovna bezbednosna provera. Za podatke označene stepenom tajnosti ''strogo poverljivo'' vrši se potpuna bezbednosna provera, a za podatke označene stepenom tajnosti ''državna tajna'', posebna bezbednosna provera.
Pored toga, Predlogom zakona je određena svrha bezbednosne provere, sadržaj bezbednosnog upitnika za sve vrste bezbednosnih provera, posebna bezbednosna provera, rok za izvršenje bezbednosne provere, davanje privremenog odobrenja pre završetka bezbednosne provere i dostavljanje izveštaja o rezultatima te provere.
U glavi 6. sadržane su odredbe koje se odnose na nadzor nad primenom Zakona. U tom smislu, Predlogom zakona je bilo neophodno odrediti organ koji bi na nacionalnom nivou bio nadležan za sprovođenje i kontrolu primene zakona. Najcelishodnije rešenje je da taj organ bude Kancelarija za nacionalnu bezbednost. To je u skladu s uporedno-pravnim iskustvima i zahtevima da ove poslove obavlja državni organ koji je, najčešće, služba Vlade. Pored toga, napomenula bih da je propisana i unutrašnja kontrola, za koju su nadležni rukovodioci organa javne vlasti, kao i da se može odrediti posebno radno mesto za unutrašnju kontrolu u MUP-u, Ministarstvu odbrane i BIA-i.
Ovde bih napomenula da je Vlada podnela amandman kojim je dopunjen Predlog zakona, na taj način što je za nadzor nad sprovođenjem ovog zakona određeno Ministarstvo pravde. Ovo ministarstvo će rešavati u upravnom postupku po žalbama na odluke Kancelarije Saveta kojima se odobrava pravo pristupa tajnim podacima.
Takođe, Ministarstvo pravde će, preko ovlašćenih službenih lica, vršiti inspekcijski nadzor sprovođenja mera obrade tajnih podataka, i to bez prethodnog obaveštavanja organa koji poseduje tajne podatke.
U glavi 7. su propisane kaznene odredbe, i to posebno krivična dela, kao i prekršaji zbog povrede ovog zakona.
U glavi 8. su prelazne i završne odredbe, kojima se uređuje proširivanje nadležnosti Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i određuju rokovi za donošenje i usklađivanje podzakonskih akata, preispitivanje postojećih oznaka tajnosti, kao i prestanak važenja zakona i drugih propisa.
Na kraju, htela bih da vam zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će, nakon rasprave u načelu i pojedinostima, predloženi zakon i amandmani Vlade biti usvojeni, čime će se zakonski jedinstveno urediti materija koja se odnosi na tajnost podataka i sprečiti svaka zloupotreba i arbitrarnost u ovoj veoma značajnoj oblasti za bezbednost zemlje, rad državnih organa i ostvarivanje prava građana. Zahvaljujem.

Hvala. Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove objedinjene rasprave o šest zakona koje je predložila Vlada Republike Srbije, a koje je pripremilo Ministarstvo pravde, istakla bih njihov značaj u daljem procesu reforme pravosuđa.
Ovi predlozi zakona, zajedno sa već donetim zakonima, treba da zaokruže organizacionu reformu našeg pravosudnog sistema. Na početku bih predstavila Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji.
Novi zakoni koji uređuju organizaciju pravosudnih organa u Republici Srbiji, i to kako Zakon o sudijama, tako i Zakon o javnom tužilaštvu, predviđaju pravo sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca da se stručno usavršavaju, kao i da će se to pravo urediti posebnim zakonom.
Takođe, posebnim zakonom je predviđena i obuka sudskog i tužilačkog osoblja, kako onog koje radi na administrativnim poslovima, tako i sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika.
Imajući to u vidu, neophodno je da se donese zakon kojim će se obrazovati posebna institucija nadležna za obuku u pravosuđu, kao i sistem obuke nosilaca pravosudnih funkcija i osoblja koje radi u pravosudnim organima.
Podsetila bih vas da u Republici Srbiji već postoji jedna takva institucija, koja se zove Pravosudni centar za obuku i stručno usavršavanje, čiji su osnivači Vlada Republike Srbije i Društvo sudija Srbije.
Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa predviđeno je da se ovaj centar transformiše u Pravosudnu akademiju, čime se postiže ne samo ostvarivanje prava garantovanih navedenim zakonima, nego i uspostavlja važan objektivni kriterijum prilikom izbora i napredovanja sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, ali i zaposlenih u pravosuđu.
Zakon o Pravosudnoj akademiji predlaže se radi stvaranja jasnog normativnog okvira kojim će se urediti obuka u pravosuđu, čime će se doprineti stvaranju modernog, efikasnog i nepristrasnog pravosudnog sistema i dodatno unaprediti uvođenje jasnih, objektivnih i merljivih kriterijuma prilikom izbora i napredovanja nosilaca pravosudnih funkcija.
Opšti cilj uspostavljanja Pravosudne akademije je da doprinese razvoju stručnih znanja i profesionalne pravne kulture, uz uvažavanje potreba Republike Srbije i efikasnijeg vođenja sudskih postupaka, a sve u cilju ostvarivanja prava građana na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.
Pored toga, Predlogom zakona se ispunjavaju i obaveze koje je Republika Srbija preuzela kao članica UN-a i Saveta Evrope, a koje su sadržane u određenim dokumentima ovih organizacija. U tim dokumentima se ističe uska povezanost početne i stalne obuke nosilaca pravosudnih funkcija s nezavisnošću i efikasnošću ukupnog pravosudnog sistema.
Napomenula bih da je Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, o kome je danas reč, izradila radna grupa sastavljena od sudija i javnih tužilaca, kao i drugih istaknutih stručnjaka u oblasti edukacije nosilaca pravosudnih funkcija i uz podršku misije OEBS-a u Republici Srbiji.
Sada bih vas ukratko upoznala s najvažnijim rešenjima koja sadrži Predlog zakona o pravosudnoj akademiji.
Predlog zakona sadrži sedam delova: opšte odredbe, delatnost i organizacija Akademije, obuka sudija i tužilaca, obuka predavača i mentora, poseban program obuke sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, obuka sudskog i tužilačkog osoblja i prelazne i završne odredbe.
U prvom delu Predloga zakona sadržane su odredbe koje se odnose na osnivanje Pravosudne akademije. Njen cilj je pravni status. Cilj osnivanja Akademije je obezbeđivanje profesionalnog, nezavisnog, nepristrasnog i efikasnog obavljanja sudijske i tužilačke funkcije i efikasno obavljanje poslova sudskog i tužilačkog osoblja.
Pravosudna akademija se određuje kao ustanova čiji je osnivač Republika Srbija i koja obavlja delatnost radi ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ima svojstvo pravnog lica.
Ovakav status Akademije uspostavlja i institucionalnu vezu između Akademije, Vlade, predstavljene preko Ministarstva pravde, kao i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao organa koji su, po Ustavu, garanti nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija, odnosno samostalnosti javnih tužilaca.
Delatnost Akademije nije ograničena samo na organizaciju i sprovođenje obuke, već obuhvata i uspostavljanje saradnje sa domaćim, stranim i međunarodnim institucijama, organizacijama i udruženjima, kao i izdavanje publikacija, istraživačke i dokumentacione poslove, preko dokumentacionog i informacionog centra. Ovakvo rešenje prati najbolju praksu savremene obuke o pravosuđu, koja sve više podrazumeva aktivnu saradnju ne samo sa centrima za obuku ostalih srodnih profesija, već i sa pravosudnim akademijama i školama drugih zemalja, kao i sa različitim međunarodnim organizacijama čiji su članovi institucije koje se bave obukom u oblasti pravosuđa, kao što je Lisabonska mreža Saveta Evrope ili Evropska mreža za obuku u pravosuđu EU.
Kao organi akademije, određeni su upravni odbor, direktor i programski savet. Najvažnija nadležnost Upravnog odbora je usvajanja programa obuke. Pored toga, Upravni odbor daje saglasnost za imenovanje članova komisije za prijemni ispit i drugih stalnih komisija Programskog saveta, odlučuje o visini naknade za rad predavača i mentora i donosi statut i druge akte Akademije.
Programski savet je definisan kao stručni organ Akademije koji je nadležan za utvrđivanje programa početne i stalne obuke, odnosno obuke predavača i utvrđivanje programa prijemnog ispita, što je u skladu sa praksom većine zemalja koje imaju institucije za obuku u pravosuđu i s navedenim međunarodnim standardima. Sastav i uslove koje moraju ispunjavati članovi Programskog saveta, koji imenuju Upravni odbor, obezbeđuje zastupljenost kako sudija, tako i javnih tužilaca i sudskog i tužilačkog osoblja.
Predlog zakona uređuje početnu i stalnu obuku sudija i tužilaca. Broj korisnika početne obuke za sudije prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenike osnovnog javnog tužioca, određuje Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, prema objektivnim potrebama pravosuđa. Kandidati za početnu obuku polažu prijemni ispit, koji obuhvata praktični i teorijski test, kao i test ličnosti. Korisnici programa početne obuke pohađaju obuku u sudovima, tužilaštvima i institucijama izvan pravosuđa. Na kraju programa početne obuke, korisnici polažu završni ispit.
Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca su u obavezi da Narodnoj skupštini predlože za funkcije sudija osnovnog suda, prekršajnog suda ili zamenika u osnovnom javnom tužilaštvu kandidata koji je završio početnu obuku.
Ukoliko nema prijavljenih kandidata koji su završili početnu obuku, tek tada mogu biti predloženi kandidati koji ispunjavaju opšte kriterijume za izbor na mesto sudije prekršajnog ili osnovnog suda ili zamenika u osnovnom javnom tužilaštvu.
Zakon predviđa da korisnik početne obuke zasniva radni odnos u Akademiji za vreme trajanja obuke. Obim prava i obaveza korisnika početne obuke prati rešenja koja postoje u većini evropskih zemalja.
Stalna obuka sudija i tužilaca predviđena je, načelno, kao dobrovoljna, izuzev kada je drugim zakonima predviđena kao obavezna. Druga odstupanja od načela dobrovoljnosti stalne obuke je kada Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca propišu obaveznu obuku. To se odnosi na slučajeve kao što su: promena specijalizacije, bitne izmene propisa, uvođenje novih tehnika rada i uklanjanje nedostataka u radu sudija i tužilaca uočenih prilikom vrednovanja njihovog rada. Podaci o pohađanju programa stalne obuke dostavljaju se Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca i imaće uticaj na napredovanje sudija i zamenika javnih tužilaca.
Predlog zakona, takođe, uređuje i poseban program stalne obuke za sudije i tužioce koji su po prvi put izabrani na trogodišnji mandat. Smisao ove obuke je da se sudijama i zamenicima javnih tužilaca koji se biraju prvi put na funkciju olakša i omogući brže uključivanje u rad. Pored toga, Predloga zakon uređuje obuku sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, kao i sudskog i tužilačkog osoblja koje obavlja administrativne poslove.
Posebnu novinu predstavlja rešenje prema kojem su kandidati za sudijske ili tužilačke pripravnike obavezni da polažu prijemni ispit da bi bili primljeni radi obavljanja pripravničkog staža.
Imajući u vidu standarde Saveta Evrope u vezi sa zastupljenošću sudija i tužilaca u organima upravljanja institucija koje su nadležne za obuku nosilaca pravosudnih funkcija, što je i navedeno u ekspertizi Saveta Evrope na Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, neophodno je bilo izvršiti izmenu Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu, kojom se omogućilo da sudije i javni tužioci budu članovi Upravnog odbora Pravosudne akademije.
Iz tih razloga, Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije predložili su Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, kojima se uvodi izuzetak od pravila da sudija, javni tužilac, zamenik javnog tužioca ne mogu biti na funkciji u organima javnih službi. Izuzetak se odnosi i na članstvo u organu upravljanja institucije nadležne za obuku u pravosuđu, a na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca.
Pored toga, radi usaglašavanja s ovim predlozima zakona, Vlada je podnela amandmane na čl. 7. i 8. Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji, kojima se uređuje sastav i predsednik Upravnog odbora Pravosudne akademije. Ovim amandmanima predlaže se da u Upravnom odboru Pravosudne akademije budu četiri sudije koje bira Visoki savet sudstva, dva javna tužioca, odnosno zamenik javnog tužioca, koje imenuje Državno veće tužilaca, i tri člana koje imenuje Vlada. Takođe, amandmanom se predlaže da predsednik Upravnog odbora mora biti iz reda nosilaca pravosudnih funkcija.
Sada bih ukratko obavestila o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine. Kao što vam je poznato, nova organizacija pravosudnih organa u RS počinje rad 1. januara 2010. godine, pa je iz tih razloga neophodno bilo uskladiti sve zakone koji uređuju organizaciju pravosudnih organa sa novim zakonom o uređenju sudova, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva. Stoga je neophodno izvršiti i određene izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Predlogom zakona izvršene su određene izmene koje se tiču organizacije Tužilaštva za ratne zločine, radi usklađivanja sa novim zakonom o javnom tužilaštvu, u kojem je, za razliku od prethodnog zakona, navedeno i Tužilaštvo za ratne zločine kao posebno tužilaštvo. U pogledu organizacije sudova, vrši se neophodno usklađivanje s novim zakonom o uređenju sudova, tako što se utvrđuje nadležnost posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu za suđenje u prvom stepenu u postupcima za ratne zločine za celu teritoriju Republike Srbije, kao i nadležnost posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu, za suđenje u drugom stepenu.
Novinu predstavlja određivanje posebnih uslova koje moraju da ispunjavaju predsednik i sudije ovih posebnih odeljenja. Pored toga, imajući u vidu da je poslednjim izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku uveden institut – sporazum o priznanju krivice, Predlogom zakona se daje mogućnost da se ovaj institut primeni i u postupku za ratne zločine.
Predlogom zakona se, takođe, precizira primena instituta svedoka saradnika, zbog specifičnosti krivičnog postupka za ratne zločine u odnosu na postupak za krivična dela organizovanog kriminala.
Predlogom zakona izvršeno je neophodno preciziranje u kojem se reguliše uračunavanje vremena provedenog u pritvoru u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, kao i pitanje postavljanja branioca po službenoj dužnosti u postupku za ratne zločine.
Takođe, Predlogom zakona je data mogućnost da se u toku glavnog pretresa vodi i video-zapis, kao i da se vrši snimanje glavnog pretresa, u cilju javnog prikazivanja.
Na kraju bih predstavila i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Kao što sam već navela prilikom predstavljanja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, i u ovom slučaju se radi o neophodnom usklađivanju sa novim zakonom koji uređuje organizaciju u pravosuđu. Pored toga, Predlogom zakona je izvršeno usklađivanje s novim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, s obzirom na to da su kao novi izrazi u tom zakonu uvedeni pojmovi kao što je ''računarski sistem'' i ''računar'', pa je te pojmove neophodno uneti i u pojam visokotehnološkog kriminala.
Takođe, Predlogom zakona precizirana je i proširena primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i na krivična dela protiv privrede, kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnog dela javljaju računari i računarski sistem, računarske mreže i računarski podaci, odnosno na druga krivična dela koja se zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava mogu smatrati krivičnim delima visokotehnološkog kriminala.
Proširivanjem nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala omogućava se efikasnije i brže otkrivanje i krivično gonjenje i suđenje za navedena krivična dela.
Na kraju, upoznala bih vas i sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova. Novim zakonom o uređenju sudova, koji je donet u decembru 2008. godine, a čija primena počinje 1. januara 2010. godine, uspostavljena je nova organizacija sudova u Republici Srbiji. Ovim zakonom nadležnost za vođenje krivičnog postupka u prvom stepenu podeljena je između osnovnih i viših sudova.
Viši sud je nadležan za suđenje za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana kazna zatvora preko 10 godina, kao i za određena taksativno navedena krivična dela, bez obzira na visinu zaprećene kazne. Ovom spisku krivičnih dela za koja sudi viši sud, bez obzira na visinu propisane kazne, neophodno je dodati i pojedine oblike krivičnih dela za koje je, prema važećem rešenju zakona, nadležan osnovni sud, budući da se izdvajaju po svojoj ozbiljnosti. To su krivična dela: obljuba nad nemoćnim licem, obljuba zloupotrebom položaja, otmica, trgovina maloletnim licima radi usvojenja, nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi i primanje mita.
Za teže oblike navedenih krivičnih dela nadležan je viši sud, a predloženim rešenjem bi za sve oblike ovih krivičnih dela bio nadležan taj sud, tako da je predloženo rešenje opravdano iz razloga efikasnosti.
Pored navedenog, proširuje se nadležnost višeg suda i za sporove iz Zakona o javnom informisanju, budući da je, prema važećem rešenju, nadležnost podeljena između osnovnih i viših sudova. Stoga se predlaže da viši sud bude nadležan i za sporove zbog povrede, zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis i propuštanje objavljivanja informacije. Time se postiže specijalizacija viših sudova za suđenje u sporovima u vezi sa Zakonom o javnom informisanju.
Imajući u vidu da je poslednjim izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku značajno proširena primena skraćenog krivičnog postupka, iz razloga celishodnosti predlaže se da za odlučivanje po žalbama u skraćenom postupku bude nadležan Apelacioni sud, umesto višeg suda, čime će se postići veća ujednačenost sudske prakse u drugostepenom postupku.
Na kraju, htela bih da vam zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se zaokružiti normativni okvir za početak rada nove organizacije pravosudnih organa u Republici Srbiji.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, kao što znate danas je na dnevnom redu rasprava o zakonima koji se odnose na oblast krivičnog prava.
Navedeni zakoni, sa jedne strane, predstavljaju usklađivanje zakona iz ove oblasti sa odredbama Ustava Republike Srbije i međunarodnim konvencijama, koje su mnoge ratifikovane baš u ovom sastavu parlamenta, a sa druge strane donose rešenja kojim se nastavlja započeta reforma pravosuđa, što će doprineti povećanju efikasnosti i poboljšanju kvaliteta rada pravosudnih organa.
Sada bih vas u najkraćim crtama upoznala sa najznačajnijim rešenjima sadržanim u svakom od ovih predloga zakona.
Zakon o saradnji sa međunarodnim krivičnim sudom. Rimskim statutom Međunarodnog krivičnog suda, koji je usvojen 17. jula 1998. godine u Rimu, obrazovan je stalni Međunarodni krivični sud koji ima nadležnost da sudi za najteža krivična dela protiv međunarodnog humanitarnog prava, kao što su genocid, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i agresija.
Pored toga, Rimskim statutom utvrđena je i obaveza država članica da u svojim nacionalnim zakonodavstvima predvide i zakonski urede sve oblike saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom. Potpisivanjem i ratifikovanjem Rimskog statuta 2001. godine naša država je prihvatila obavezu implementacije navedenog međunarodnog ugovora u svoj pravni sistem.
Međunarodni krivični sud se zasniva na principu komplementarnosti i nastao je saglasnošću volja suverenih država. Budući da je nadležnost suda supsidijarnog karaktera, nacionalno pravosuđe ima prednost u vođenju postupka za krivična dela za koja je taj sud nadležan, a tek ako postoji neki od razloga izričito predviđenih Rimskim statutom, postupak se vodi pred tim sudom.
Stoga se donošenje ovog zakona predlaže u cilju stvaranja normativnog okvira kojim bi se uredio postupak saradnje naše države i Međunarodnog krivičnog suda u slučajevima kada se krivični postupak vodi pred tim sudom.
Pored toga, zakon sadrži i nužna ograničenja u saradnji koja proističe iz prava suverenosti Republike Srbije. Među najznačajnijim rešenjima koje sadrži predlog zakona je načelo ne bis in idem, odnosno načelo zabrane istovremenog vođenja postupka.
Ovim načelima je isključena mogućnost da se okrivljenom za ista krivična dela istovremeno sudi i pred domaćim sudom i Međunarodnim krivičnim sudom, a takođe je isključena mogućnost da se pravosnažno osuđenom licu ponovo sudi za isto delo, bilo pred Međunarodnim krivičnim sudom, bilo pred domaćim sudom.
Zakonom je detaljno uređena pravna pomoć pred Međunarodnim krivičnim sudom, a posebno prisustvo predstavnika tog suda, kao i radnje koje predstavnik suda može da obavlja na teritoriji Republike Srbije.
Predstavnicima Međunarodnog krivičnog suda može se izuzetno dozvoliti da sprovode pojedine radnje na teritoriji Republike Srbije uz obavezno prisustvo lica koje odredi ministar pravde. Takođe, prilikom vršenja tih radnji predstavnici Međunarodnog krivičnog suda ne smeju skraćivati, niti ograničavati ustavna prava građana Srbije, kao i prava svedoka, veštaka i okrivljenih. Isto tako, prilikom sprovođenja ovih radnji ne mogu se preduzimati mere lišavanja slobode, niti bilo koja druga mera procesne prinude.
Pored toga, zakon uređuje i pitanja koja se odnosi na postupak koji sprovode domaći organi po zahtevu Međunarodnog krivičnog suda za lišenje slobode, određivanje pritvora i predaje okrivljenog lica. Predlog zakona uređuje i pitanje načina izvršavanja odluka Međunarodnog krivičnog suda i učestvovanje Republike Srbije u radu ovog suda.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Važeći Zakon o izvršenju krivičnih sankcija donet je krajem septembra 2005. godine, a stupio je na snagu 1. januara 2006. godine. Posle stupanja na snagu ovog zakona u januaru 2006. godine, Komitet ministara Saveta Evrope doneo je preporuku kojom su usvojena nova evropska zatvorska pravila, te je stoga neophodno izvršiti usaglašavanje zakona o izvršenju krivičnih sankcija sa ovim međunarodnim dokumentom.
Takođe, Predlogom zakona vrši se neophodna terminološka izmena zakona radi usklađivanja sa novim ustavom Republike Srbije. Isto tako, Predlogom zakona vrši se i usklađivanje Zakona o izvršenju krivičnih sankcija sa novim zakonima koji uređuju organizaciju i rad pravosudnih organa, a posebno sa Zakonom o uređenju sudova.
Imajući u vidu da pojedine odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija nisu bile u potpunosti usaglašene sa odredbama Krivičnog zakonika, bilo je potrebno izvršiti odgovarajuće izmene i u tekstu zakona, a posebno odredbe o izvršenju novčanih kazni.
Pored toga, a s obzirom da je od početka primene Zakona o izvršenju krivičnih sankcija prošlo više od tri godine, potrebno je izmeniti neke od postojećih odredaba koje su izazivale probleme u njihovoj primeni, a na koje je ukazano od strane lica zaposlenih u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija koje zakon neposredno i primenjuju.
Od najznačajnijih novina treba istaći odredbe kojima se preciznije uređuju neophodni uslovi za lica koja rukovode zavodima i službama u zavodima izmenjene i preciznije uređen rad pojedinih službi u zavodima, a pre svega službe za tretman, službe za obuku i upošljavanje i službe za zdravstvenu zaštitu.
Odredbe o položaju osuđenih lica usaglašene su sa preporukama Komiteta ministara Saveta Evrope. Takođe, posebno treba istaći da su precizirane odredbe koje se odnose na moguće situacije nakon primene mera prinude prema osuđenim, a koje su izmenjene u skladu sa preporukama i standardima Komiteta Saveta Evrope za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja.
Pored toga, izmenjene su i odredbe koje su vezane za radno-pravni status zaposlenih u zavodima, imajući u vidu specifičnost poslova koji se obavljaju u zavodima, pa su stoga i predviđeni izuzeci u odnosu na opšti radno-pravni režim državnih službenika i nameštenika.
Na kraju, treba istaći i da su precizirane odredbe koje se odnose na nadzor nad radom zavoda.
Zakon o izvršenju kazne zatvora za krivično delo organizovanog kriminala. Predlogom navedenog zakona bliže se uređuje postupak za izvršenje kazne zatvora za krivično delo organizovanog kriminala, organizacija i nadležnost državnih organa u postupku izvršenja kazni, položaj, odnosno pravo i obaveze osuđenih lica i nadzor nad izvršenjem kazne zatvora za ova krivična dela.
Razlog za donošenje ovog zakona je postojanje potrebe da se uredi izvršenje kazne zatvora lica osuđenih za krivična dela organizovanog kriminala. Naime, neophodno je da se u cilju uspešnog suprotstavljanja organizovanom kriminalu spreči svaka mogućnost da osuđeni posredno, preko drugih lica koja su ostala na slobodi, nastavi da organizuje ili usmerava kriminalne aktivnosti iste ili drugih kriminalnih grupa.
Važeći Zakon o izvršenju krivičnih sankcija ne pravi razliku u režimu izdržavanja kazne zatvora između lica koja su osuđena za krivična dela organizovanog kriminala i lica koja su osuđena za druga krivična dela.
Zbog toga je neophodno da se u posebnom zakonu na celoviti način reguliše izvršenje kazne zatvora prema osuđenim organizatorima i članovima kriminalne grupe, kao i obrazovanje i organizacija posebnog odeljenja postojećih zavoda u kojima bi ta lica izdržavala kaznu zatvora.
Imajući u vidu činjenicu da se samo zakonom može predvideti poseban režim izvršenja kazne zatvora, s obzirom da se dodatno ograničavaju prava osuđenih, donošenjem posebnog zakona je jedino moguće uspostaviti osetljivu ravnotežu između potrebe da se društvo pojačano zaštiti od organizovanog kriminala i potrebe da se ispoštuju međunarodni standardi u oblasti ljudskih prava osuđenih.
Pre svega, ovim zakonom se obrazuje Posebno odeljenje za izdržavanje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala.
Podsetila bih da važećim Zakonom o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala nije predviđena posebna organizaciona jedinica Uprave za izvršenje zavodskih sankcija u kojoj će ta lica koja su pravosnažno osuđena za navedena krivična dela izdržavati kaznu zatvora. Iz tih razloga, ovim zakonom se ovakvo odeljenje i obrazuje i istovremeno bliže uređuje njegov rad.
Takođe, ovim predlogom zakona se na drugačiji način regulišu upućivanje na izdržavanje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala u odnosu na opšti režim.
Naime, za upućivanje je nadležan predsednik Višeg suda u Beogradu, koji utvrđuje da li su ispunjeni precizno propisani uslovi za upućivanje u Posebno odeljenje. To znači da u Posebno odeljenje neće biti upućena sva lica koja su pravosnažno osuđena za krivično delo organizovanog kriminala, već samo lica za koja sud utvrdi da postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost da će osuđeni nastaviti sa kriminalnom delatnošću i za vreme izdržavanja kazne.
Takođe, predviđeno je da sud periodično ispituje svoju odluku u upućivanje osuđenog u Posebno odeljenje i da shodno prikupljenim izveštajima i mišljenjima donosi dalju odluku. Ukoliko sud odluči da više nema okolnosti koje opravdavaju dalji boravak osuđenog u Posebnom odeljenju, osuđeni će kaznu zatvora nastaviti da izdržava u skladu sa opštim režimom izdržavanja kazne zatvora.
U odnosu na položaj osuđenih lica treba istaći da osuđeni za vreme izdržavanja kazne u Posebnom odeljenju ima manji obim prava nego ostala osuđena lica, kao da su i baš zbog toga ova prava osuđenog precizno uređena ovim predlogom zakona.
Takođe, iz istih razloga, precizno su propisane i mere prinude i uslovi pod kojima se mere prinude prema ovim licima mogu primeniti. Naravno, imajući u vidu navedeno ograničenje prava osuđenih lica u odnosu na opšti režim izdržavanja kazne zatvora, neophodno je obezbediti i propisati na koji način će se ostvariti zaštita njihovih prava. U tom smislu, Predlog zakona predviđa pravo na pritužbu upravniku zavoda i direktoru Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, kao i pravo na sudsku zaštitu.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Najvažnije novine koje sadrži Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala odnose se, pre svega, na definiciju organizovanog kriminala, koja je usklađena i sa Predlogom zakona i izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, kao i Konvencijom UN za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Palermo konvencija.
Ovo usklađivanje je važno iz razloga što postojeća definicija u Zakonu o organizovanom kriminalu nije bila precizna, niti je bila identična sa definicijom iz Zakonika o krivičnom postupku, što je izazivalo dosta problema u praksi oko određivanja nadležnosti specijalizovanih državnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala.
Druga važna novina u Predlogu zakona je proširenje nadležnosti specijalizovanih državnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala za nova krivična dela, i to – krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, krivična dela korupcije kada su u pitanju najviši državni funkcioneri, krivična dela međunarodna terorizma i finansiranja terorizma i krivično delo pranje novca, ako taj novac potiče iz organizovanog kriminala, korupcije i finansiranja terorizma.
Posebno naglašavam da proširenje nadležnosti koja se odnosi na krivična dela korupcije predstavlja ispunjenje preporuke grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, čiji je Republika Srbija član. Pored toga, radi usklađivanja sa novim Zakonom o javnom tužilaštvu, predviđeno je da nadležnost Posebnog odeljenja Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, Specijalno tužilaštvo, preuzme Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Predlogom zakona propisani su i posebnim uslovi koji moraju da ispunjavaju sudije u Višem i Apelacionom sudu koji su raspoređeni u posebna odeljenja ovih sudova za postupanje u predmetima za krivična dela predviđena ovim zakonom. Isto tako, izvršene su i neophodne izmene radi usklađivanja sa novim Zakonom o uređenju sudova, kao i manje terminološke izmene zbog usklađivanja sa novim Ustavom Republike Srbije.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. U vezi sa Predlogom zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku na početku bih pomenula da je krajem prošle godine u Narodnu skupštinu upućen jedan sličan tekst predloga ovog zakona koji zbog obimnog dnevnog reda u Narodnoj skupštini nije razmatran. Predlog zakona o kojem je danas reč u najvećoj meri sadrži odredbe tog teksta iz prošle godine, sa određenim novinama koje su unete u cilju efikasnijeg vođenja krivičnog postupka.
Istakla bih da trenutno u pravnom sistemu Republike Srbije imamo dva zakonika o krivičnom postupku. Naime, u maju 2006. godine donet je nov Zakonik o krivičnom postupku. Početak primene ovog zakonika je više puta odlagan zbog nepostojanja uslova za njegovu primenu. Ovim predlogom zakona, Zakonik iz 2006. godine se stavlja van snage, čime se rešava problem postojanja dva zakonika o krivičnom postupku u pravnom sistemu.
U vezi sa daljom reformom krivično-procesnog zakonodavstva u Republici Srbiji, napomenula bih da je Ministarstvo pravde formiralo radnu grupu koja ima cilj da izradi potpuno novi tekst zakonika o krivičnom postupku koji bi sadržao najmodernija zakonska rešenja u ovoj oblasti.
Nadam se da će u toku sledeće godine rad na ovom zakonskom tekstu biti završen i da će nakon usvajanja u Narodnoj skupštini Republika Srbija dobiti potpuno nov, moderan Zakonik o krivičnom postupku koji će biti usaglašen sa svim međunarodnim standardima i praksom, čime će se staviti tačka na problem koji se pojavljuje poslednjih godina u vezi sa ovim zakonikom.
Zajedno sa reformom sudova i javnih tužilaštava, taj novi zakonik bi treba da doprinese efikasnijem vođenju krivičnog postupka primeren potrebama Republike Srbije, uz svu zaštitu prava lica okrivljenih za krivična dela.
Do donošenja novog zakonika o krivičnom postupku, neophodno je izvršiti izmene Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine, što se čini ovim predlogom zakona o kome je danas reč.
Pored navedenih razloga za donošenje zakona, treba istaći da je od poslednjih izmena Zakonika o krivičnom postupku donet nov Ustav Republike Srbije, Krivični zakonik, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, kao i da je ratifikovan jedan broj međunarodnih konvencija i ugovora koji se odnose na krivični postupak, pa je neophodno da se Zakonik o krivičnom postupku usaglasi sa navedenim pravnim aktima.
Takođe, u Predlogu zakona sadržana su i rešenja koja su prema mišljenju sudske prakse i stručne javnosti neophodni za efikasnu i celishodnu primenu Zakonika u praksi.
Među najvažnijim rešenjima koje sadrži Predlog zakona, istakla bih sledeće. U skladu sa Ustavom Republike Srbije, dozvoljeno je nesmetano opštenje između branioca i okrivljenih bez ikakvog nadzora, što je u skladu sa međunarodnim pravnim standardima u ovoj oblasti.
U vezi sa pretresanjem, predviđeno je nekoliko važnih izmena. Uvodi se mogućnost poziva svedoka putem elektronske pošte ili drugog elektronskog prenosioca poruka, uvodi se procesno-pravna zaštita udruženih svedoka, proširuje se mere zabrane napuštanja mesta boravišta okrivljenog, tako da se ova mera odnosi i na zabranu napuštanja stana, odnosno zabranu prilaska određenim licima. Takođe, uvodi se mogućnost elektronskog nadzora za primenu mera.
Najznačajnije izmene koje se odnose na pritvore i uvođenje posebnog za stranke i javnog ročišta za određivanje i ukidanje pritvora. Odsustvo uredno pozvanih stranaka ne sprečava održavanje ročišta i donošenje odluke o pritvoru.
Time se ne bi gubilo na efikasnosti, a odlučivanje o pritvoru bi prethodilo kontradiktorna rasprava, tj. mogućnost da stranke sudu neposredno iznesu svoje argumente i protivargumente.
Takođe, u vezi sa režimom izdržavanja pritvora uvodi se pravo Zaštitnika građana, komisija Narodne skupštine, kao i međunarodnih organizacija, u skladu sa međunarodnim ugovorima, da nesmetano posećuju pritvorena lica i da s njima nasamo razgovaraju.
Izmenjene su odredbe koje uređuju institut odlaganja krivičnog gonjenja.
Javnom tužiocu je data mogućnost da bez saglasnosti suda odloži krivično gonjenje za krivična dela za koja je zaprećena kazna do tri godine zatvora, odnosno uz odobrenje sudskog veća kada se radi o krivičnom delu za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora. Takođe, daje se mogućnost javnom tužiocu da podigne neposredno optužnicu za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do osam godina.
Pored toga, posebnu novinu predstavlja uvođenje instituta sporazuma o priznanju krivice, koji je karakterističan za anglosaksonske krivične postupke, ali je danas veoma široko prihvaćen i u brojnim kontinentalno evropskim zakonodavstvima. Ovaj institut u našem krivičnom postupku realno može dovesti do bržeg okončanja mnogih krivičnih postupaka i smanjenja troškova, a da se pri tome ipak ne ugrozi interes zakonitosti i pravičnosti, što predstavlja i osnovni razlog za uvođenje ovog instituta.
Povećavaju se ovlašćenja sudu u izricanju sankcija zbog narušavanja reda na glavnom pretresu, a takođe u cilju efikasnog vođenja postupka precizirane su odredbe zakonika koje se odnose na odlaganje i prekid glavnog pretresa.
Uvodi se obaveza drugostepenog suda da održi pretres i da sam presudi slučaj ako je već jednom ukidao prvostepenu presudu i predmet vrati na novo suđenje prvostepenom sudu, što ima za cilj da skrati trajanje krivičnog postupka i poveća stepen odgovornosti drugostepenog suda. Uvedeno je preinačenje pravosnažne presude bez ponavljanja krivičnog postupka u slučaju kada se kao svedok u postupku za krivično delo organizovanog kriminala pojavi osuđeno lice čiji iskaz je od značaja za otkrivanje, sprečavanje ili dokazivanje ovih krivičnih dela.
Brisani su iz razloga celishodnosti dva vanredna pravna leka, i to vanredno ublažavanje kazne i zahtev za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude. Pored toga, u cilju efikasnijeg sprovođenja postupka, primena odredaba o skraćenom postupku proširena je na sva krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina.
U potpunosti je izmenjena Glava 29. Zakonika, kojom su propisane posebne odredbe u postupku za delo organizovanog kriminala.
Najznačajnija novina u odnosu na važeća rešenja su sledeća: posebne odredbe kojima su utvrđena posebna ovlašćenja organa krivičnog gonjenja važila bi ubuduće ne samo za dela organizovanog kriminala, već i za dela korupcije i druga izuzetno teška krivična dela; zatim, mere za lakše otkrivanje i dokazivanje određenih krivičnih dela, uključujući i nadzor telefonskih razgovora, pružanje simulovanih usluga i kontrolisanih isporuka date su na jednom mestu, te samo u ovoj glavi zakona. Dosadašnjem spisku mera dodata je i mera računskog pretraživanja ličnih i drugih sa njima povezanih podataka i njihova elektronska obrada. Zatim, zaštita identiteta prikrivenog islednika je bolje rešena, s obzirom na to da je njegova upotreba do sada izostajala uglavnom zbog rizika kojima su ta lica bila izložena.
Svedok saradnik i posle sticanja tog statusa ostaje u krivičnom postupku okrivljeni, obuhvata se presudom i odmerava mu se kazna po Krivičnom zakoniku, a zatim odmerena kazna izriče umanjena za jednu polovinu, s tim što mu se, na predlog javnog tužioca i s obzirom na izvršeno krivično delo, držanje pred sudom i druge bitne okolnosti slučaja, može izreći blaga kazna ili oslobođenje od kazne.
Predloženo rešenje je više u skladu sa duhom Krivičnog zakonika i sa principom pravičnosti od dosadašnjeg rešenja. Uvodi se mogućnost da osuđeno lice svedoči u predmetima krivičnog dela organizovanog kriminala, pri čemu bi se tom licu mogla umanjiti kazna na koju je osuđen ako je njegov iskaz od značaja za otkrivanje, sprečavanje ili dokazivanje ovih krivičnih dela.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
Donošenje zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predlaže se prvenstveno iz tri razloga. Krivični zakonik donet je septembra 2005. godine, a stupio je na snagu 1. januara 2006. godine. U međuvremenu, došlo je do promene državno-pravnog statusa Republike Srbije, a donet je i novi Ustav Republike Srbije.
U skladu sa navedenim promenama u pravnom poretku, neophodno je izvršiti izmenu u Krivičnom zakoniku koje su pre svega terminološke prirode, a odnose se na brisanje iz teksta zakonika izraza vezanih za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora koja je prestala da postoji.
Drugi razlog sadržan je u činjenici da je od donošenja zakonika Republika Srbija potpisala i ratifikovala veliki broj konvencija, koje zahtevaju da se radi njihove implementacije u pravni sistem Republike Srbije izvrše određene izmene i dopune Krivičnog zakonika, i to kako u pogledu uvođenja novih krivičnih dela, tako i u pogledu izmena inkriminacija postojećih krivičnih dela. Na ovaj način se ispunjavaju međunarodne obaveze Republike Srbije koje su preuzete potvrđivanjem ovih konvencija.
Budući da je od stupanja Krivičnog zakonika na snagu proteklo više od tri godine, a imajući u vidu stanje kriminaliteta u Republici Srbiji i kaznenu politiku sudova u tom periodu, neophodno je da se preispitaju i zaprećene kazne za pojedina krivična dela.
Predloženim zakonom se pooštravaju kazne za oko trećinu krivičnih dela, čime se jača generalna prevencija i odvraćaju potencijalni učinioci krivičnih dela, što i jeste osnovni cilj zakona koji uređuje materijalno-krivično pravo.
Pored toga, u skladu sa predlozima pravosudnih i drugih državnih organa, izvršene su izmene, kako u opštem delu Krivičnog zakonika, tako i u posebnom delu, u kome su uvedena neka nova krivična dela, odnosno precizirane radnje izvršenja za već propisana krivična dela.
Najvažnija izmena koja se odnosi na opšti deo Krivičnog zakonika je sledeća. Proširuje se primena odredbe o delu malog značaja i za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina. Daje se mogućnost sudu da odredi izvršenje kazne zatvora licu osuđenom na kaznu zatvora u trajanju do jedne godine, na taj način da osuđeni ne sme napuštati prostoriju u kojoj stanuje, što predstavlja neku vrstu kućnog zatvora. Takođe je propisano da se na ovakav način izvršenja u slučaju samovoljnog napuštanja stana od strane osuđenog lica može zameniti izvršenjem kazne u zatvoru.
Pooštravaju se uslovi za određivanje uslovnog otpusta tako što je predviđeno da se uslovno može otpustiti osuđeni koji je izdržao dve trećine kazne zatvora umesto, kako je do sada bilo predviđeno, jedne polovine kazne. Vrši se pooštravanje granice ublažavanja kazne zatvora. Za krivična dela za koje je zaprećena kazna zatvora od najmanje 10 godina, kazna se može ublažiti do sedam godina zatvora, a za krivična dela za koja je propisan zatvor do pet godina, sa dve na tri godine zatvora.
Takođe je predviđeno da je za određena krivična dela protiv polne slobode, krivično delo krijumčarenja ljudi, krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga i krivično delo trgovine ljudima se ne može ublažiti kazna ispod zakonskog minimuma.
Pored toga, kazna se ne može ublažiti ni učiniocu krivičnih dela koji ponovo izvrši isto krivično delo. Uvodi se nova mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenima. Sud ovom merom može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim, ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog.
Uvodi se, u smislu Krivičnog zakonika, pojam posao od javnog značaja, kojim se smatra obavljanje profesije ili dužnosti koja ima povećani rizik za bezbednost lica koji ga obavljaju, a odnosi se na zanimanja koja su od značaja za javno informisanje, zdravlje ljudi, obrazovanje, javni prevoz, pravnu i stručnu pomoć pred sudskim i drugim državnim organima. Uvođenje ovog izraza neophodno je radi povećanja krivično-pravne zaštite lica koja se bave ovim profesijama. U odnosu na posebni deo Krivičnog zakonika, najvažnije izmene su sledeće.
Kao teško ubistvo kvalifikuje se lišavanje života nosioca pravosudne funkcije ili policijskog službenika u vezi sa vršenjem službene dužnosti, odnosno lišenja života lica koje obavlja poslove od javnog značaja u vezi sa poslovima koje to lice obavlja.
Uveden je kvalifikovan oblik krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, kada je ovo delo učinjeno prema predsedniku Republike Srbije, predsedniku Narodne skupštine, predsedniku Vlade, nosiocima pravosudnih funkcija i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja.
Pooštrene su kazne za krivična dela silovanja, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom, obljuba zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje, podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa i posredovanje u vršenju prostitucije.
Radi usklađivanja sa Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, izvršene su izmene krivičnog dela prikazivanja pornografskog materijala i iskorišćavanja dece za pornografiju i uvedena su nova krivična dela, kao što je navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama i iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnog dela protiv polnih sloboda prema maloletnom licu. Pooštrene su kazne za krivična dela protiv imovine za pojedina dela i uveden je kvalifikovan oblik kada su dela učinjena od strane organizovane kriminalne grupe.
Krivično delo pranja novca je usklađeno sa Konvencijom Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i u finansiranju terorizma, i u skladu sa tim kao oblik ovog dela uveden je i sopstveni prihod stečen kriminalom.
Izmenjeno je krivično delo – neovlašćena proizvodnja i stavnje u promet opojnih droga. Predloženim izmenama u ovo krivično delu uvode se kao radnje neovlašćeno uzgajanje maka ili psihoaktivne konoplje ili drugih biljki iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadrže opojnu drogu. Takođe se posebno inkriminiše vršenje ovog krivičnog dela od strane organizovane kriminalne grupe. Držanje droge za ličnu upotrebu je izdvojeno u posebno krivično delo, koje se zove – neovlašćeno držanje opojnih droga.
Takođe, dopunjeno je krivično delo – omogućavanje uživanja opojnih droga, tako što je propisano da se neće kazniti zdravstveni radnik koji u okviru pružanja medicinske pomoći omogućava uživanje opojnih droga.
Takođe, uvedeno je kao kvalifikovani oblik ovog dela – smrtna posledica nastala usled njegovog izvršenja. Radi usklađivanja sa konvencijama u visokotehnološkom kriminalu propisano je novo krivično delo – pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za izvršenje krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka.
Pooštrene su kazne za krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije. Uvedena su nova krivična dela – nedozvoljeno javno komentarisanje sudskih postupaka i ometanje pravde. Ovim krivičnim delima sankcionisano je izdavanje izjava u vezi sa sudskim postupkom u nameri povrede pretpostavke nevinosti i nezavisnosti sudova.
Takođe se sankcioniše i pozivanje na neizvršenje sudskih odluka, kao i sprečavanje nosilaca pravosudnih funkcija u vršenju njihove dužnosti. Pooštrena je kazna za krivično delo – povrede tajnosti postupka u slučaju kada se radi o postupku protiv maloletnika, kao i u slučaju kada se radi o podacima vezanim za program zaštite svedoka.
Radi usklađivanja sa krivično-pravnom Konvencijom o korupciji SE i Konvencijom protiv korupcije UN, izvršene su izmene u krivičnom delu – protivzakonito posredovanje, koje je preformulisano i promenjen mu je naziv u – trgovinu uticajem, kao i izmenu u krivičnim delima – primanje i davanje mita.
Radi usklađivanja sa Dodatnim protokolom uz Konvenciju o visoko tehnološkom kriminalu, izvršena je izmena u krivičnom delu – rasna i druga diskriminacija. Takođe, radi usklađivanja sa Konvencijom Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima izmenjena su krivična dela - trgovina ljudima i trgovina decom radi usvojenja. Isto tako, radi usklađivanja sa Konvencijom Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma, izmenjeno je krivično delo – finansiranje terorizma.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Razlog za donošenje ovog predloga zakona je preciziranje kaznenih odredbi u delu koji se odnosi na privredne prestupe, tako što se propisuje odgovornost za privredni prestup i odgovornost i ovlašćenog lica u pravnom licu.
Zakonom je predložena inicijativa pravosudnih organa koji primenjuju kaznene odredbe ovih zakona iz razloga što je preciziranje odredbi za privredne prestupe neophodno radi pravilnog i efikasnog vođenja postupka za privredne prestupe propisane Zakonom o sprečavanju novca i finansiranja terorizma.
Na kraju, htela bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti normativni okvir za nastavak reforme pravosuđa u skladu sa Ustavom RS, već donetim zakonima iz oblasti pravosuđa i potrebe naše zemlje i njenih građana. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se na konstruktivnoj raspravi o ovim zakonima koji se danas nalaze na dnevnom redu parlamenta u načelu. Želim da izrazim zahvalnost svim onim poslanicima koji su uputili određene stavove, mišljenja, kritike, primedbe na ove tekstove zakona. Takođe želim da se zahvalim i onima koji su podneli amandmane na sve tekstove zakona i želim da kažem da će Ministarstvo pravde pažljivo razmotriti i današnju diskusiju, i amandmane koji su podneti i sve ono što bude išlo u pravcu konstruktivnog duha zakona biće uvršćeno.  
Želim da vas podsetim da je Ministarstvo pravde prilikom osnivanja Vlade Republike Srbije prošle godine zacrtalo dva svoja cilja: prvi cilj je reforma pravosuđa, a drugi je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Reforma pravosuđa je započela, najviše uz vašu pomoć, donošenjem paketa pravosudnih zakona u decembru prošle godine. Imali ste prilike da vidite da je formiran Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, koji su izabrani od strane ovog uvaženog doma. Trenutno se odvijaju procedure. Doneta su potrebna dokumenta. Pre neki dan je raspisan opšti konkurs za izbor sudija i tužilaca.
Sa ovog mesta mi je upućen predlog da se obratim i sudijama i tužiocima. Smatram da to ne treba da činim, obzirom da sam jedan od članova Visokog saveta sudstva.
Jedino što želim ovom prilikom da kažem jeste da ću se založiti, truditi, i to ovde pred vama govorim i pred građanima Srbije, da se u pravosudnom sistemu Srbije od 1. januara 2010. godine nađu stručne i dostojne sudije.
Samo sa stručnim i dostojnim sudijama možemo da se borimo protiv organizovanog kriminala i korupcije, možemo da skratimo dužinu trajanja postupaka, koja nam sada ne služi na čast. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije je takođe bilo nešto čemu je Ministarstvo pravde u prethodnom periodu poklanjalo pažnju i ovde smo svi zajedno usvojili jedan paket zakona u oktobru prošle godine. Ovi zakoni upravo tome treba da služe.
Ne mogu da se složim sa primedbama koje su iznete da je Ministarstvo pravde olako pristupilo predlaganju ovih zakona. Više puta u javnosti, a i pred ovim domom, iznosila sam podatak da je Ministarstvo pravde uradilo jednu sveobuhvatnu analizu krivičnih postupaka u Srbiji. Uradili smo analizu kaznene politike, i to smo predočili javnosti, da je kaznena politika bila, nažalost, na granici zakonskog minimuma, a veoma često ona je bila i ispod zakonskog minimuma.
Za građane Srbije želim da pojasnim da sudija može izreći kaznu ispod zakonskog minimuma ako postoje osobito olakšavajuće okolnosti, što znači da je gotovo u svakom drugom slučaju postojala osobito olakšavajuća okolnost.
Kao kuriozitet navešću presudu koja je doneta protiv sudije Vrhovnog suda Srbije, koja je umanjena zbog toga što nije bio ranije osuđivan. Uradili smo analizu zastarelosti krivičnog gonjenja, pa smo utvrdili da je za pet i po godina zastarelo 4.300 predmeta.
Ovom prilikom želim da izrazim da je jedan deo odgovornosti za to snosila i izvršna vlast. Godine 2006, to sam ponovila, donet je Krivični zakonik koji je 20% do 30% umanjio zaprećene kazne zatvora.
Znači, odgovornost za zastarelost krivičnog gonjenja, pored nereda pravosuđa, snosila je izvršna vlast koja je predlagala zakone bez dovoljno precizne analize.
Takođe, urađena je analiza zastarelosti izrečene kazne zatvora, pa je utvrđeno da je za dve i po godine zastarelo 517 pravosnažno izrečenih kazni zatvora. Uradili smo i brojne druge analize koje su nas upravo usmerile u kom pravcu treba dalje da radimo.
Takođe, ne mogu da se složim sa kritikom da nije bilo javne rasprave. Bilo je javne rasprave.
Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom se u parlamentu nalazi godinu dana. Zakon koji se odnosi na zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Zakona o posebnom režimu se nalazi već dva-tri meseca u parlamentu.
Zakon je dosta dugo rađen. Počeo je od strane prethodnog ministra. Organizovan je niz okruglih stolova. Rađen je u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji. Rađen je u saradnji sa predstavnicima Saveta Evrope i Komitetom za torturu.
Obzirom da smo članica Saveta Evrope, onda smo podložni kontroli od strane tog međunarodnog tela.
Što se tiče Krivičnog zakonika, radna grupa je formirana pre godinu dana. Učestvovale su naše eminentne sudije i tužioci u tome. Na sajtu Ministarstva pravde, što je proverljiva činjenica, nalazi se više meseci.
Što se tiče Zakonika o krivičnom postupku, izmenama i dopunama, upravo ovde u parlamentu smo u decembru raspravljali u načelu o tom zakonu. Znate da nije moglo da se o njemu raspravlja u pojedinostima zbog toga što je bilo potrebno da se donese zakon o budžetu i on je povučen s dnevnog reda. I on se nalazio na sajtu Ministarstva pravde.
Organizovan je niz okruglih stolova po pitanju krivične procedure koja treba i koja odgovara potrebama Srbije, stanju kriminaliteta. Sve je to nešto što je Ministarstvo pravde koristilo prilikom izrade ovog predloga zakona.
Želim još da dodam da je u pogledu Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, pre nego što se pristupilo izradi njihovoj, uređena je ekspertiza od strane Saveta Evrope i to je korišćeno prilikom izrade Predloga zakona. Ovde je izneta činjenica da smo sada ukinuli dužinu trajanja pritvora posle podizanja optužnica. Prosto ne mogu da se složim s tim, jer to nije tačno. To je urađeno još krajem 2005. godine.
U ovom tekstu zakona se to ne nalazi. Takođe, ne mogu da se složim ni sa mišljenjem da je član 325. Krivičnog zakonika, koji se odnosi na krivično delo pozivanja na otpor, protivustavan.
Postavljeno mi je pitanje – sa kojim konvencijama je došlo do usklađivanja, ako govorimo o krivičnim delima koja se odnose na oblast građevinarstva? Rekla sam da postoji nekoliko razloga zbog kojih je došlo do uvođenja određenih krivičnih dela.
Jedan od razloga je usklađivanje sa konvencijama, a drugi je propisivanje inkriminacije za društveno opasne pojave. Isto se odnosi i na krivično delo prevara osiguranja.
Produženo krivično delo; do sada nam se dešavalo da je u sudskoj praksi postojalo takvo kvalifikovano krivično delo u produženom obliku za koje se izriče onda najviša kazna. Smatrali smo da to nije u redu i da to treba pooštriti i da se može izreći kazna čija visina ne može biti dvostruka od najveće zaprećene kazne.
Iznete su primedbe na zakon, kako mi kolokvijalno zovemo, o posebnom režimu služenja za lica koja su osuđena za organizovani kriminal. Postoje tehnički uslovi za to i netačno je da se taj, kako je ovde rečeno, zatvor u zatvoru nalazi pored otvorenog dela zatvora u Zabeli u Požarevcu. To prosto nije tačno. Nalazi se pored najzatvorenijeg dela Zabele, tzv. "Sedmog paviljona".
Iznete su primedbe i na to da više ne postoji mogućnost ukidanja presude više od jednog puta, da se mora presuditi u drugostepenom suđenju. Reći ću vam da u Okružnom sudu u Beogradu postoje 92 postupka koji se vode preko 10 godina. Ovde je rečeno da takva pravda i takva presuda ne mogu da zadovolje ni oštećene, niti načelo pravičnosti i zakonitosti.
Iznete su primedbe na definiciju izvršenja u Zakoniku o izvršenju krivičnih sankcija. Zakonik o izvršenju krivičnih sankcija pretežnim delom se odnosi na uređenje u okviru Zavoda i postupanju u okviru zavoda, ali se ne odnosi samo na krivičnu sankciju koja se tiče zatvora, već se odnosi i na druge krivične sankcije.
Što se tiče nagodbe, to jeste institut koji je došao iz anglosaksonskog prava. Međutim, kao što sam rekla i u svom uvodnom delu, to nije institut koji u ovom momentu poznaje samo anglosaksonsko pravo. Postavljeno mi je pitanje u kojoj zemlji se nalazi? Reći ću da se nalazi u Nemačkoj.
Što se tiče upravnika zatvora, postavljeno mi je pitanje da li to znači da oni mogu da budu zauvek upravnici zatvora? Ne mogu. Oni su u režimu državnih službenika i na njih se primenjuju sva ona pravila koja se primenjuju i na državne službenike.
Ministarstvo pravde je pripremilo sva potrebna podzakonska akta koja će biti usvojena po usvajanju ovog zakona. Kao što sam rekla, sve amandmane koji su podneti, zahvaljujem se svim narodnim poslanicima, Ministarstvo pravde će razmotriti i sve ono što bude u duhu zakona i na pravcu koji smo zacrtali biće usvojeno. Zahvaljujem.

Pošto sam ovde umesto svog kolege ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, povodom vašeg pitanja, meni nije logično da neko ko se prima u državnu službu bude osuđivan, ali odredba Predloga zakona je urađena u skladu sa Zakonom o policiji koji predviđa da se može zaposliti lice koje je osuđivano na kaznu manju od tri meseca zatvora.

Gospođo predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, kao resorni ministar, ministar pravde, imam moralnu obavezu da dam neki svoj komentar vezano za vaše pitanje, citirajući član Ustava koji kaže da postoje tri grane vlasti - sudska, izvršna i zakonodavna vlast, da jedna vlast treba da utiče na drugu, ali sam član Ustava kaže da je sudska vlast nezavisna.
S konkretnim slučajem koji ste naveli nisam upoznata, ali ću se o tome svakako informisati. Nažalost, u poslednje vreme je bilo više takvih dopisa koji su upućivani. U odnosu na postupak stečaja zna se, zakonom je definisano i određeno u kojim uslovima stečaji mogu da se otvore, pod kojim uslovima se stečajni postupci vode i pod kojim uslovima stečajni postupci prestaju. Naravno da niko ne može uticati, van zakonskih određenja, na to da li će stečaj biti pokrenut ili ne.
Vezano za drugo pitanje, povodom pooštravanja kaznene politike ili izmene Krivičnog zakonika, imam zadovoljstvo da vas sve obavestim da Ministarstvo pravde intenzivno radi na izmenama Krivičnog zakonika. U okviru tih izmena Krivičnog zakonika predviđene su i izmene konkretnog krivičnog dela koje se odnosi na napad na službeno lice. Ide se u pravcu toga da pojam službenog lica bude uopšteniji i da se, svakako, zaprećena kazna poveća.
Mi smo kao Ministarstvo pravde u poslednje vreme često iznosili da naša kaznena politika, generalno govoreći, nije na zadovoljavajućem nivou. Nažalost, visina izrečenih kazni kreće se na ivici zakonskog minimuma, odnosno ispod zakonskog minimuma. Treba ukazati na to, ako govorimo o nekom generalnom aspektu, da sudovi treba da imaju u vidu da visinu kazni u konkretnom krivičnom delu treba da prilagode stepenu društvene opasnosti koju je taj činilac i uradio.
Znači, u toku je izmena Krivičnog zakonika i mislim da će se vrlo brzo naći na dnevnom redu parlamenta. Zahvaljujem.

Izvinjavam se, nemam nameru da uzurpiram reč u Narodnoj skupštini, samo želim da dam jedno objašnjenje. Komisija za izradu građanskog zakonika nije ukinuta. Naprotiv, kao ministar pravde, nameravam da narednih dana predložim popunu članova kojima je prestala funkcija u toj komisiji i da im uputim radnu verziju zakonika o svojinsko-pravnim odnosima na mišljenje.

Evo, pokušaću da odgovorim na vaše pitanje i, ako bude trebalo dodatnih obrazloženja, takođe sam spremna da to učinim.  Vezano za propise koji se tiču delovanja na Kosovu i Metohiji, sigurna sam da znate o tome, ali ću, radi javnosti Srbije, ponoviti da je, vezano za Kosovo i Metohiju…
(Predsednik: Molim vas, odloženog prenosa će biti odmah po završetku sportske manifestacije koja je počela u 18.00 časova, u najgledanijem terminu. Do 18.00 smo bili u direktnom uključenju, a odloženi prenos će biti negde od 19.45 časova. Nastavite, gospođo ministar.)
Znači, na Kosovu i Metohiji se primenjuje Rezolucija Ujedinjenih nacija, poznatija kao 1244. Takođe, 24. novembra 2008. godine usledio je izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji je potvrđen predsedničkim saopštenjem Saveta bezbednosti UN od 26. novembra 2008. godine, koji sadrži šest tačaka.
Na osnovu toga je Vlada Republike Srbije 27. novembra 2008. godine donela svoj zaključak o raspoređivanju Misije EU za vladavinu prava, poznatiju kao Euleks, na celoj teritoriji AP KiM, koji se odnosi na potvrđivanje plana od šest tačaka generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i zaštitu interesa Republike Srbije. Da pojasnim, ono što je Vlada Republike Srbije prihvatila jeste Euleks, isključivo pod okriljem UN i uz poštovanje statusne neutralnosti.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u kratkim crtama ću dati završnu reč povodom izmena i dopuna Zakona o sudskim taksama.
Osnovni razlog za predlaganje ovih izmena i dopuna leži u činjenici da je poslednji put ovaj zakon menjan 2005. godine. Takođe, razlog za predlaganje izmena ovog zakona nalazi se u potrebi obezbeđivanja sredstava za finansiranje izgradnje ili adaptacije objekata pravosudnih organa, koja su već započeta ili planirana u ovim godinama. Takođe, podsetiću vas da prema postojećem Zakonu o sudskim taksama ova vrsta namene nije bila predviđena. Imajući u vidu da je u proteklom periodu došlo do obezvređivanja nominalnog iznosa sudskih taksi usled ekonomskog kretanja, a da su sudske takse po svojoj pravnoj prirodi naknada za rad suda, predložena rešenja sadrže povećanje njihove visine za sve vrste postupaka u proseku od 40 do 50% u odnosu na sadašnji nivo.
U tom smislu izvršena je korekcija visine vrednosti spora, kao i taksene tarife za parnični, izvršni, vanparnični postupak, zemljišno-knjižni postupak i postupak za upis u druge javne knjige o nepokretnostima, stečajni postupak i postupak reorganizacije, krivični postupak po privatnoj tužbi, postupak u upravnom sporu i posebne slučajeve. Ovakav predlog izazvan je činjenicom da je poslednje povećanje sudskih taksi, kao što sam rekla, bilo izvršeno u avgustu 2005. godine. Trebalo bi imati u vidu i to da se značajan izvor prihoda kojim se finansira rad pravosudnih organa realno smanjuje svake godine, ako se analizira opšti rast cena po godinama za isti period od 2005. do 2008. godine, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Ovim predlogom zakona predviđeno je ubrzanje postupka naplate sudskih taksi, gde je skraćen rok za dobrovoljno plaćanje sa 15 na osam dana. Predloženim izmenama zakona vrši se usklađivanje Zakona o sudskim taksama sa novim paketom pravosudnih zakona koji je u ovoj skupštini usvojen u decembru prošle godine.
Na kraju, želim da istaknem da se predloženim povećanjem visine sudskih taksi realno vraćaju na nivo poslednjeg povećanja iz avgusta 2005. godine, imajući u vidu inflaciju za poslednje četiri godine koja je iznosila nešto više od 46%. Opterećenje za građane i privredu u pogledu plaćanja sudskih taksi realno iznosi isto kao i prilikom prethodne izmene zakona.
Što se tiče pitanja narodnih poslanika koja su se odnosila na reakcije Ministarstva pravde povodom izveštaja interne kontrole, a povodom nenamenskog trošenja sredstava, Ministarstvo pravde ima jednu paletu ovlašćenja, a ta ovlašćenje prvenstveno se svode na konstataciju predloga i mera u odnosu na pravosudne organe i organe za prekršaje šta moraju da postupe po nalazima. Zatim, zavisno od toga o kakvim prekršajima se radi, Ministarstvo pravde svakako može da podnosi i prekršajne ili krivične prijave.
Nevezano za to ko je bio na čelu Ministarstva pravde, znam da je Ministarstvo pravde u prethodnim godinama to i činilo, da su u određenim slučajevima podnošene i krivične prijave, ali svakako vezano za konkretan slučaj koji ste naveli u odnosu na Opštinski sud u Vršcu, mi ćemo vam pismenim putem dostaviti detaljan odgovor.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, gospodine Pastor, zahvaljujem vam se na pitanju. Moje viđenje transparenta koji je osvanuo u Novom Sadu upravo je onakvo kao što ste i vi sami rekli – to je sramno i skandalozno. Očekujem od organa koji se bave razotkrivanjem da što efikasnije rade, to očekujem i kao ministar i kao građanin Srbije, a kao ministar pravde mogu da vam kažem da ću, kada dođe do otkrivanja počinilaca tog krivičnog dela, preduzeti sve mere da postupak bude efikasan i da vrlo brzo dobijemo osuđujuću presudu.
Podsetiću vas da smo, kao Ministarstvo pravde, zajedno sa Republičkim javnim tužilaštvom, inicirali zabranu organizacije Nacionalni stroj, s obzirom da postoji i presuda kojom su određeni članovi te organizacije osuđeni zbog svog delovanja. U toj svojoj inicijativi smo apostrofirali na šta je usmerena ova organizacija i naše viđenje da bi trebalo zabraniti njihovo dalje delovanje.
Mislim da smo, kao Ministarstvo pravde, u potpunosti i na delotvoran način doprineli tome da se poštuje ono što je ustavna obaveza i što su načela Ustava, a to je poštovanje ljudskih i manjinskih prava, i mislim da tokom svih onih meseci kada smo raspravljali o paketu pravosudnih zakona, u Zakonu o sudijama smo to načelo mogli da sagledamo na način na koji smo mi predstavili. To ćemo i ubuduće činiti. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, želim da odgovorim na poslaničko pitanje vezano za ponavljanje postupaka protiv naših državljana koji su optuženi pred Međunarodnim  krivičnim tribunalom u Hagu.
Na osnovu Ustava, zakona i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava koji govore da se ne može dva puta suditi, kažem vam da kao ministar pravde nisam razmišljala o ponavljanju postupka. Međutim, takođe ću vam reći da sam pre nekoliko dana dobila informaciju o činjenicama koje u velikoj meri bacaju drugačije svetlo na jednu presudu koja je među prvima izrečena u Međunarodnom krivičnom tribunalu u Hagu.
Preduzela sam izvesne korake u saradnji sa Tužilaštvom za ratne zločine i Nacionalnim savetom za saradnju sa Tribunalom. Trudićemo se da te činjenice budu percipirane i, ukoliko postoje mogućnosti, da dođe do ponavljanja postupka. Zahvaljujem.

Pokušaću da dam odgovor na poslaničko pitanje poslanika Arsenovića vezano za to šta će država Srbija učiniti da se istina o Kosovu sazna.
Iako ste vi pokušali da formulišete to sa pravničkog aspekta, reći ću vam da je to, nažalost, više političko nego pravničko pitanje, ali ne kažem da državni organi Republike Srbije koji se bave otkrivanjem i procesuiranjem krivičnih dela, prvenstveno ratnih zločina koji su se desili na prostoru KiM, to i ne čine. Tužilaštvo za ratne zločine je, nevezano za to kojeg je državljanstva počinilac ili žrtva, pokrenulo niz postupaka u prethodnim godinama. Za neke od njih postoje i osuđujuće presude.
Trenutno je u toku jedna velika kampanja koju je Tužilaštvo za ratne zločine, zajedno sa Ministarstvom pravde i drugim državnim organima, pokrenulo vezano za trgovinu ljudskim organima na prostoru KiM kao posledica svih onih dešavanja koja su usledila tokom 1998. i 1999. godine. Da kažem da smo uspeli da izađemo iz okvira samog krivičnog postupka i da skrenemo pažnju raznim međunarodnim forumima, tako da trenutno i Savet Evrope o tome raspravlja, postavio je specijalnog izvestioca, gospodina Dika Martija, koji treba da izradi izveštaj i da pokuša da rasvetli taj događaj.
Takođe je i predsednik Srbije pre nekoliko dana govorio o istom tom pitanju u Savetu bezbednosti. Prilikom poseti Italiji, svom italijanskom kolegi gospodinu Alfanu, ministru pravde Republike Italije, takođe sam skrenula pažnju. To ćemo i ubuduće činiti ne bi li, kao što ste i sami rekli, istina došla na videlo.

Pokušaću da odgovorim na poslaničko pitanje, ali, pre nego što pristupim tome, dozvolite mi samo da kažem par rečenica uopšteno, kako ide izrada Predloga zakona o prenošenju nadležnosti AP Vojvodine.       
Imamo jednu radnu verziju zakona koju smo dostavili organima AP, međutim, želim jednostavno da pojasnim kako je do toga došlo. Ona nije nastala isključivo na osnovu intervencija radne grupe koju ovde nas troje predstavljamo i Sekretarijata za zakonodavstvo Vlade Republike Srbije, nego su pre toga obavljene i brojne konsultacije gotovo svih ministarstava u Vladi Republike Srbije sa pokrajinskim sekretarijatima. Neki od sekretarijata i ministarstava su čak zaključivali i sporazume oko toga koji poslovi treba da budu u nadležnosti AP Vojvodine.
Taj tekst smo mi kao radna grupa uobličili, međutim, tekst nije gotov, izrada teksta zakona nije završena. Očekujemo reakciju organa AP i svakako da će se organizovati sastanak na kome će se, duboko sam uverena, finalizirati tekst zakona, a pre nego što se postigne potpuna saglasnost, tekst se neće naći na sednici Vlade. Znači, naša intencija je u tome da postoji potpuna saglasnost AP Vojvodine i Vlade Republike Srbije pre nego što predlog zakona, kao takav, bude definisan u Vladi.
U svoje lično ime, a i u ime Vlade Republike Srbije, mogu da kažem da smo mi apsolutno opredeljeni da se Vojvodini da suštinska autonomija, da se poštuje ustavni princip decentralizacije i dekoncentracije vlasti, da se u potpunosti poštuje član 12. Ustava Republike Srbije koji kaže da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju.
Takođe, Ustav u članu 183. kaže koja su pitanja od pokrajinskog značaja koja se uređuju ovim zakonom. To su pitanja kao što su prostorno planiranje i razvoj, zatim poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo, lov, ribolov, turizam itd., da ne citiram član Ustava.
Mislim da je došlo do pogrešnog tumačenja radne verzije Predloga zakona u pogledu određenja izvornih i poverenih poslova. Za određene tačke je rečeno da se rade kao povereni poslovi, ostali su izvorni poslovi u nadležnosti AP Vojvodine. Zahvaljujem.