Bila sam uverena da sam vam odgovorila kroz stav Vlade Republike Srbije da je Autonomna Pokrajina Vojvodina ima, ponoviću, suštinsku autonomiju i da se poštuje princip decentralizacije i dekoncentracije vlasti.
Ne mogu da, odnosno morate mi dati konkretan primer da bih mogla da vam odgovorim vezano za to, ali reći ću vam da je postojala određena razmena mišljenja po pitanju toga da li AP Vojvodina može da donosi zakone ili ne. Mislim da je to ovlašćenje isključivo u nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije, a da sve ostalo, što ima manju pravnu snagu od zakona, svakako može da bude u nadležnosti AP Vojvodine, ako ste na to mislili.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, pokušaću da odgovorim i na prethodno pitanje poslanika i na ovo poslednje postavljeno pitanje.
Zašto se donosi statut? Zato što je to predviđeno Ustavom. Znači, Ustav Republike Srbije koji smo doneli 2006. godine predviđa da se statut Autonomne Pokrajine Vojvodine donese, ali je, naravno, za to potrebna prethodna saglasnost ove skupštine.
Da bi statut uopšte ušao u pravni život, potreban je zakon o prenošenju nadležnosti. Koje su nadležnosti od pokrajinskog značaja, regulisao je sam Ustav u svom članu 183. Znači, ovim zakonom se te nadležnosti razrađuju.
Što se tiče početka primene zakona, to je pitanje koje ćemo regulisati u saglasnosti sa organima Autonomne Pokrajine Vojvodine. Postoje različita mišljenja. Polazi se novca, naravno, i od utvrđivanja zakona o budžetu ili rebalansu budžeta.
Kao što sam rekla, to pitanje ćemo razraditi i precizirati sa predstavnicima Autonomne Pokrajine Vojvodine i odluku doneti uz zajedničku saglasnost.

Ne znam da li ste imali uvid u radnu verziju predloga zakona koji je izradila Vlada. Kažete da jeste imali uvida. Znači, u svakom članu radne verzije se pojašnjava koji su poslovi povereni. Ostali poslovi su poslovi koji su u apsolutnoj nadležnosti za uređivanje u AP Vojvodini. Da li je potreban član koji će posebno to regulisati? Možemo i tako da uradimo.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o prenošenju nadležnosti AP Vojvodini, moj stav je bio da taj zakon treba kvalitetno uraditi, da ga ne treba uraditi brzo na uštrb kvaliteta, da se za sva pitanja za koja postoji mogućnost predviđena zakonom i Ustavom da se prenesu i povere AP Vojvodini to treba i učiniti. To je moj lični stav, kao građanina Srbije, ali svakako i kao člana Vlade.
U vezi s ovim predlogom zakona mi smo razmišljali i o pitanjima finansiranja i došli smo do zaključka da je za to potreban dodatan rad i poseban akt kojim će se to urediti. Pristupiće se izradi zakona veoma brzo. Već postoji saradnja našeg Ministarstva finansija sa Pokrajinskim sekretarijatom za finansije. Očekujem da taj tekst imamo ubrzo i da se on nađe, takođe, u skupštinskoj raspravi.
Što se tiče pitanja kako će biti finansirani povereni poslovi, to je već uređeno Zakonom o državnoj upravi i ti poslovi se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Što se tiče pitanja kada će biti donet zakon o javnoj svojini, radna verzija zakona je izrađena i nalazi se na javnoj raspravi. Takođe je urađen i predlog zakona o svojini sa stanovišta Ministarstva pravde i on se nalazi na javnoj raspravi.

Prvo pitanje mislim da je iscrpljeno u mom prethodnom odgovoru. Što se tiče zakona kojim će se utvrditi finansiranje nadležnosti AP Vojvodine, rekla sam da već postoje kontakti i da su već otpočeli dogovori vezani za taj zakon i duboko sam uverena, a i sam predsednik Vlade je rekao da ćemo taj predlog zakona imati ubrzo. Što se tiče osnivanja javnih preduzeća na teritoriji AP Vojvodine, mislim da niste pažljivo čitali radnu verziju predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti. Dovoljno će biti da pogledate član 27, pa ćete videti da AP Vojvodina može da osniva i javna preduzeća. Hvala.

Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine jeste u neku ruku lex specialis, jer predstavlja krovni zakon koji reguliše koje poslove AP Vojvodina ima direktno u svojoj nadležnosti, a koji će joj biti povereni. Stoga ne vidim mogućnost da se drugim zakonom menja taj zakon, jer će onda svakako biti u koliziji.
Što se tiče prethodnog pitanja, vezanog za svojinu AP Vojvodine, mislim da se nismo najbolje razumeli, pa ću pojasniti. Zakon o javnoj svojini koji je izradilo Ministarstvo finansija se nalazi na javnoj raspravi. Ovu radnu verziju zakona smo pokušali da uskladimo sa radnom verzijom zakona o javnoj svojini i mislim da tu ne postoje razmimoilaženja i da ne postoje problemi.
Što se tiče Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, koja je regulisana predlogom statuta, to nije ustavna kategorija. To je kategorija koja se reguliše zakonom. Ovim predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti mi smo se držali člana Ustava koji reguliše koje su nadležnosti AP Vojvodine u tom delu. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, na početku ove objedinjene rasprave o zakonima o potvrđivanju konvencija, koje je predložila Vlada Republike Srbije a pripremilo Ministarstvo pravde, istakla bih njihov značaj u procesu pristupanja EU, harmonizacije propisa sa propisima EU, a naročito njihov značaj za ukidanje viza građanima Srbije za države EU.
U odnosu na predloge zakona kojim se potvrđuju međunarodne konvencije na početku bih predstavila Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o visokotehnološkom kriminalu i Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu koji se odnosi na kažnjavanje akata rasizma i ksenofobije učinjenih preko kompjuterskih sistema.
Konvencija ima za cilj sprečavanje dela usmerenih protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti kompjuterskih sistema, mreže i kompjuterskih podataka, kao i sprečavanje zloupotreba tih sistema, mreže i podataka, tako što se predviđaju efikasne mere za otkrivanje i gonjenje takvih krivičnih dela, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu.
Konvencija ima trostruko usmerenje, i to: usklađivanje nacionalnih zakonodavstava i inkriminacija u oblasti visokotehnološkog kriminala, omogućavanje vlastima da pristupe podacima iz sredstava komunikacija radi istrage i traženja dokaza, razvijanje mehanizama međunarodne saradnje u borbi protiv visokotehnološkog kriminala.
U vezi sa navedenim, Konvencija dozvoljava nadležnim organima da prikupljaju, u realnom vremenu, podatke koje se tiču razmene i da presreću podatke koji se tiču sadržine, primoravajući one koji pružaju internet usluge da im u time pružaju pomoć.
Pri navedenom, Konvencija uzima u obzir i postojeće konvencije Saveta Evrope u oblasti kaznene politike, kao i slične ugovore između država članica Saveta Evrope i ostalih država, naglašavajući da je svrha ove konvencije da dopuni te konvencije kako bi istragu i procedure koje se tiču krivičnih dela u vezi sa kompjuterskim sistemima i podacima učinila efikasnijim i da bi omogućila prikupljanje podataka i dokaza za ta dela u elektronskom obliku.
Konvencija naglašava potrebu da se obezbedi odgovarajući balans između potrebe za sprovođenjem zakona i poštovanjem osnovnih ljudskih prava sadržanih u Konvenciji Saveta Evrope o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima UN iz 1966. godine, kao i drugim međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima.
Srbija i Crna Gora potpisala je Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu na Konferenciji evropskih ministara pravde, održanoj 7. i 8. aprila 2005. godine u Helsinkiju, pa je stoga potrebno da, u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima, Narodna skupština donese zakon o potvrđivanju ove konvencije.
Konvenciju su do sada potvrdile 23, a potpisale još 23 države članice.
Dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu koji se odnosi na kažnjavanje akata rasizma i ksenofobije učinjenih preko kompjuterskih sistema donet je kao rezultat zabrinutosti država zbog rizika zloupotrebe ili nenamenskog korišćenja kompjuterskih sistema radi širenja dela rasističke i ksenofobične prirode, zbog čega on predviđa kažnjavanje akata rasističkog i ksenofobičnog sadržaja preko kompjuterskih sistema. Pri tom, u protokolu se posebno naglašava uspostavljanje ravnoteže između slobode izražavanja i efikasne borbe protiv dela rasističke i ksenofobične prirode i ističe da on nije namenjen ugrožavanju uspostavljenih principa koji se odnose na slobodu izražavanja u nacionalnim pravnim sistemima.
Srbija i Crna Gora protokol je potpisala na Konferenciji evropskih ministara pravde održanoj 7. i 8. aprila 2005. godine u Helsinkiju, pa je stoga potrebno da, u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima, Narodna skupština donese zakon o potvrđivanju Dodatnog protokola. Dodatni protokol je do sada potvrdilo 13, a potpisala još 21 država članica.
Sada bih dala najznačajnije napomene o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Konvencija ima za cilj da spreči i suzbije trgovinu ljudima, uz garantovanje ravnopravnosti polova, da zaštiti ljudska prava žrtava trgovine ljudima, da osmisli sveobuhvatni okvir za pružanje zaštite i pomoći žrtvama i svedocima, da obezbedi efikasne istrage i krivično gonjenje kao i da unapredi međunarodnu saradnju u suzbijanju trgovine ljudima.
(Predsednik: Gospodo poslanici, zamolila bih vas da omogućite da čujemo gospođu ministra.)
Konvencija treba da se primenjuje na sve oblike trgovine ljudima, kako nacionalne, tako i međunarodne, bez obzira na to da li je ili nije povezana sa organizovanim kriminalom.
Pri navedenom, Konvencija uzima u obzir i postojeće konvencije Saveta Evrope u oblasti kaznene politike, slične ugovore između država članica Saveta Evrope i ostalih država, kao i druge međunarodne pravne instrumente koji se odnose na oblast suzbijanja trgovine ljudima, a posebno Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine i njene protokole, kao i Konvenciju UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i njen protokol za sprečavanje, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, a posebno ženama i decom, a u cilju pružanja bolje zaštite predviđene ovim aktima i unapređivanju njima uspostavljenih standarda.
Takođe, Konvencija uzima u obzir i potrebu da se izradi sveobuhvatni međunarodni pravni instrument koji bi se usredsredio na ljudska prava žrtava trgovine ljudima i koji bi uspostavio poseban mehanizam nadzora.
Konvencijom je propisano da primena njenih odredaba od strana ugovornica, a posebno korišćenje mera za zaštitu i unapređenje prava žrtava, treba da se obezbedi bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja, jezik, veroispovest, političko ili neko drugo uverenje, nacionalno ili socijalno poreklo, pripadnost nekoj nacionalnoj manjini, imovina, rođenje ili neki drugi status.
Srbija i Crna Gora potpisala je Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima na Trećem samitu šefova država i vlada zemalja članica Savete Evrope, održanom 16. maja 2005. godine u Varšavi, pa je stoga potrebno da se donese zakon o potvrđivanju Konvencije. Konvenciju je do sada potvrdilo 20, a potpisalo još 20 država članica.
Sada bih dala kraće obrazloženje u vezi sa Predlogom zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju terorizma. Konvencija ima za cilj da se pojačaju napori strana ugovornica u sprečavanju terorizma i njegovih negativnih posledica po celovito uživanje ljudskih prava, a posebno prava na život, i pomoću mera koje treba da budu preduzete na nacionalnom nivou i kroz međunarodnu saradnju, uz dužnu pažnju posvećenu primenjivim višestranim ili dvostranim ugovorima ili sporazumima među stranama ugovornicama.
Konvencija osnažuje potrebu za jačanjem borbe protiv terorizma i potvrđuje da sve mere koje se preduzimaju radi sprečavanja ili suzbijanja krivičnih dela terorizma moraju da poštuju vladavinu prava i demokratske vrednosti, ljudska prava i osnovne slobode, kao i ostale odredbe međunarodnog prava, uključujući i, gde je primenljivo, međunarodno humanitarno pravo.
Konvencija podseća da teroristički akti imaju, po svojoj prirodi ili kontekstu, namenu da ozbiljno zastraše stanovništvo ili da, protivno zakonima i propisima, primoraju vladu ili međunarodnu organizaciju da preduzmu neku akciju ili da se suzdrže od preduzimanja neke akcije ili da ozbiljno destabilizuju ili unište osnovne političke, ustavne, ekonomske ili socijalne strukture zemlje ili međunarodne organizacije.
Ova konvencija je, zajedno sa drugim međunarodnim pravnim aktima, od značaja za suzbijanje terorizma i stvara uslove za još čvršću i efikasniju saradnju među državama u cilju sprečavanja terorističkih akata, kao i krivično gonjenje, odnosno kažnjavanje počinilaca ovih krivičnih dela, što će doprineti boljoj zaštiti od terorizma.
Pri navedenom, Konvencija uzima u obzir i postojeće konvencije Saveta Evrope u oblasti kaznene politike, slične ugovore između država članica Saveta Evrope i ostalih država, kao i druge međunarodne pravne instrumente koji se odnose na oblast suzbijanja terorizma, kao i konvencije UN.
Ova konvencija dopunjuje i primenljive multilateralne ili bilateralne ugovore ili sporazume među stranama ugovornicama, uključujući tu i odredbe sledećih ugovora Saveta Evrope: Evropske konvencije o izručenju, Evropske konvencije o uzajamnoj pomoći u krivičnim stvarima, Evropske konvencije o suzbijanju terorizma, Dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o uzajamnoj pomoći u krivičnim stvarima, Drugog dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o uzajamnoj pomoći u krivičnim stvarima i Protokola uz Evropsku konvenciju o suzbijanju terorizma.
Srbija i Crna Gora potpisala je konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju terorizma na Trećem samitu šefova država i vlada zemalja članica Saveta Evrope, održanom 16. maja 2005. godine u Varšavi. Konvenciju je do sada potvrdilo 17, a potpisalo još 26 država članica.
Sada bih dala kraće obrazloženje u vezi sa Predlogom zakona o potvrđivanju Protokola uz Evropsku konvenciju o suzbijanju terorizma. Navedeni protokol je donet kao rezultat potrebe država ugovornica da jačaju borbu protiv terorizma, uz istovremeno poštovanje ljudskih prava, vodeći računa o smernicama o ljudskim pravima i borbi protiv terorizma koje je Komitet ministara Saveta Evrope usvojio 11. jula 2002. godine.
Takođe, države ugovornice su osetile potrebu da budu realistične i pragmatične kako bi se izbeglo ponavljanje i preklapanje sadržaja Konvencije sa sadržajem drugih međunarodnih instrumenata i aktivnosti u međunarodnim forumima.
Države ugovornice su posebno želele da osnaže ulogu Konvencije kao instrumenta koji ima za cilj da omogući izručenje terorista kroz depolitizaciju krivičnih dela terorizma.
Srbija i Crna Gora potpisala je Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju terorizma u Strazburu 15. maja 2003. godine. Konvenciju je do sada potvrdilo 28, a potpisalo još 18 država članica.
Na kraju bih dala par napomena vezanih za Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma. Konvencija ima za cilj sprečavanje dela pranja novca i finansiranja terorizma, kao i drugih oblika kriminala, putem zaplene i oduzimanja prihoda stečenih izvršenjem krivičnih dela kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu.
Konvencija ima trostruko usmerenje, i to na: usklađivanje nacionalnih zakonodavstava i inkriminacije u oblasti pranja novca i finansiraae terorizma, omogućavanje vlastima da pristupe bankarskim podacima radi istrage i traženja dokaza i razvijanje mehanizama međunarodne saradnje u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
U vezi sa navedenim, Konvencija dozvoljava nadležnim organima da traže, uđu u trag, identifikuju, zamrznu, zaplene i konfiskuju imovinu, zakonitog ili nezakonitog porekla, koja je iskorišćena ili namenjena da bude korišćena, u celini ili delimično, za finansiranje terorizma, ili prihode stečene kroz to krivično delo i da u tom cilju obezbedi najširu moguću saradnju.
Pri navedenom, Konvencija uzima u obzir i postojeće konvencije Saveta Evrope u oblasti kaznene politike, kao i slične ugovore između država članica Saveta Evrope i ostalih država, posebno Konvenciju Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom iz 1990. godine, naglašavajući da je svrha Konvencije da dopuni te konvencije kako bi se ojačale preventivne mere na planu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i kako bi se istrage i procedure koje se tiču navedenih krivičnih dela učinile efikasnijim i omogućile prikupljanje dokaza za ta dela.
Srbija i Crna Gora je potpisala navedenu konvenciju 2005. godine u Varšavi. Konvenciju je do sada potvrdilo 11, a potpisalo još 20 država članica.
Na kraju bih htela da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti uslovi, pre svega, za stavljanje Republike Srbije na belu šengen listu, a takođe će se stvoriti normativni okvir za efikasnije suzbijanje svih oblika kriminala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, na početku ove objedinjene rasprave o zakonima koje je predložila Vlada Republike Srbije, istakla bih njihov značaj u procesu pristupanja naše zemlje EU, harmonizaciji propisa sa propisima EU, a naročito njihov značaj za ukidanje viza građanima Srbije za države EU.
U najkraćim crtama dala bih vam prikaz Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Oblast međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, prema važećim propisima, uređena je odredbama Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine, i to u delu koji se odnosi na posebne postupke, to jest postupak za pružanje međunarodne pravne pomoći i izvršenju međunarodnih ugovora u krivičnopravnim stvarima i postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica.
Imajući u vidu da su u oblasti međunarodne pravne pomoći ratifikovane određene konvencije Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija, među kojima bih pomenula Evropsku konvenciju o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Evropsku konvenciju o ekstradiciji i Evropsku konvenciju o prenosu postupaka u krivičnim stvarima, kao i Konvenciju UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, ukazala se potreba za harmonizacijom domaćeg zakonodavstva sa ovim međunarodnim dokumentima.
Pored toga, potrebno je uskladiti odredbe o međunarodnoj pravnoj pomoći sa novim Ustavom Republike Srbije, iz razloga što su gore navedene odredbe Zakonika o krivičnom postupku poslednji put menjane 2003. godine, u vreme postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, a po tada važećim propisima, određene nadležnosti u postupku međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima bile su podeljene između organa državne zajednice i organa Republike Srbije.
Polazeći od ovih razloga, Ministarstvo pravde, kao nadležni državni organ za pripremu propisa iz ove oblasti, zaključilo je da je celishodnije da se izradi poseban zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koji bi mnogo detaljnije uredio predmetnu oblast nego što je to do sada uređeno Zakonikom o krivičnom postupku.
Predlog zakona se sastoji iz šest glava. Glava prva sadrži osnovne odredbe, a među njima bi istakla odredbu člana 1. Predloga zakona, koja sadrži isti princip kao i važeće odredbe Zakonika o krivičnom postupku, a to je da se ovaj zakon primenjuje samo u slučaju kada određena pitanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima nisu uređena međunarodnim ugovorima ili takvi ugovori ne postoje.
Predlog zakona utvrđuje da međunarodna pravna pomoć obuhvata izručenje okrivljenog ili osuđenog, preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja, izvršenje krivičnih presuda i druge oblike međunarodne pravne pomoći. Kao nadležni organi za pružanje međunarodne pravne pomoći prvenstveno su određeni sudovi i javna tužilaštva, a za pojedine radnje u ovom postupku nadležni su Ministarstvo pravde, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Posebnu novinu predstavlja to što je Predlogom zakona precizno uređena sadržina zamolnice za pružanje međunarodne pravne pomoći, a takođe je propisano da se u hitnim slučajevima zamolnice mogu dostaviti putem Interpola, odnosno da nadležni pravosudni organi mogu neposredno da dostavljaju zamolnice nadležnim inostranim organima, naravno, uz postojanje uzajamnosti.
Glavom drugom ovog zakona uređen je postupak za izručenje okrivljenog ili osuđenog lica. Prema Predlogu zakona izručenje okrivljenog ili osuđenog lica stranoj državi može se dozvoliti radi vođenja krivičnog postupka za krivično delo za koje se po zakonu obe države može izreći kazna zatvora od najmanje godinu dana, a što se tiče izvršenja krivične sankcije, u tom slučaju se može osuđeno lice izručiti ako je u inostranstvu izrečena kazna zatvora u trajanju od najmanje četiri meseca. Predlogom zakona predviđeno je da se ne može izručiti lice koje je državljanin Republike Srbije, a Predlog zakona predviđa i druge pretpostavke koje moraju biti ispunjene da bi se dozvolilo izručenje.
Zakonom se uvodi mogućnost izručenja lica stranoj državi po pojednostavljenom postupku, uz njegovu izričitu saglasnost. Budući da licu čije se izručenje traži može biti određen pritvor, propisani su razlozi za njegovo određivanje, trajanje i ukidanje.
Odlučujući po zamolnici, nadležni sud može doneti rešenje o tome da su ispunjene pretpostavke za izručenje ili rešenje kojim se izručenje odbija.
Obe odluke podležu preispitivanju od strane neposredno višeg suda po žalbi, odnosno po službenoj dužnosti, a nakon pravosnažnosti se dostavljaju Ministarstvu pravde. Ako donese rešenje kojim dozvoljava izručenje određenog lica, ministar pravde može postaviti određene uslove za izručenje, a može i da ne dozvoli izručenje ako smatra da je reč o političkom ili vojnom krivičnom delu, ako bi se izručenjem povredili suverenitet, bezbednost, javni poredak i drugi interesi od suštinskog značaja za Republiku Srbiju ili ako u postupku suđenja u odsustvu licu čije izručenje traži nisu bile ostvarene garancije pravičnog suđenja.
Odredbama ove glave zakona predviđena su i pravila prema kojima se od strane države zahteva izručenje lica protiv koga se u Republici Srbiji vodi krivični postupak ili mu je domaći sud izrekao krivičnu sankciju.
Glava treća Predloga zakona sadrži odredbe o preuzimanju i ustupanju krivičnog gonjenja. Zamolnicu za preuzimanje, krivično gonjenje i krivične spise Ministarstvo pravde dostavlja nadležnom javnom tužiocu, koji može odlučiti da preuzme krivično gonjenje lica okrivljenog ili osuđenog za krivično delo koje spada u nadležnost suda države molilje. Pored opštih pretpostavki za pružanje međunarodne pravne pomoći, potrebno je da to lice ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji, odnosno da ovde izdržava kaznu zatvora. Preuzeti postupak sprovodi se prema odredbama domaćeg prava. Odredbama ove glave zakona predviđena je mogućnost da se stranoj državi ustupi krivično gonjenje osumnjičenog ili okrivljenog za krivično delo koje spada u nadležnost domaćeg suda.
Glava četiri Predloga zakona uređuje izvršenje domaće i strane krivične presude na teritoriji države čiji sud nije doneo presudu. Za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenje, mogućnost izvršenja strane krivične presude više nije izuzetak, što je u skladu sa principom pružanja međunarodne pravne pomoći u najširem obliku. Pored ispunjenja opštih pretpostavki potrebno je da osuđeni ima državljanstvo Republike Srbije, da ovde ima prebivalište, boravište ili da izdržava ranije izrečenu krivičnu sankciju. Pre donošenja odluke, sud će saslušati osuđenog o ispunjenosti pretpostavke za izvršenje strane krivične presude. Ako usvoji zamolnicu domaći sud će u izreku presude uneti stranu krivičnu presudu i izreći krivičnu sankciju koja ne može biti stroža sankciji izrečene stranom krivičnom presudom.
Zakonom je predviđeno i kada se donosi rešenje o odbijanju zamolnice. Državljanin Republike Srbije koji je osuđen u stranoj državi može da nastavi izdržavanje krivične sankcije u Republici Srbiji, ako se sa tim saglasi i ako to poboljšava izglede za njegovu društvenu rehabilitaciju.
Zakonom je predviđena mogućnost da se izvršenje krivične presude domaćeg suda zahteva od strane države. Osuđeno lice koje u Republici Srbiji izdržava krivičnu sankciju, koja se sastoji u lišenju slobode, može radi daljeg izdržavanja krivične sankcije biti premešteno u državu svog državljanstva, odnosno prebivališta ili boravišta.
Glava peta Predloga zakona sadrži odredbe o ostalim oblicima pružanja međunarodne pravne pomoći, kao što su izvršenje određenih procesnih radnji, primenu određenih mera, razmenu obaveštenja, dostavljanje pismena ili predmeta koji su u vezi sa krivičnim postupkom u državi molilji, kao i privremenu predaju lica lišenog slobode radi ispitivanja pred nadležnim organom države molilje. Pružanje navedenih oblika međunarodne pravne pomoći odbiće se ako nisu ispunjene opšte pretpostavke i u slučaju da se pred domaćim sudom protiv istog lica vodi krivični postupak za krivično delo povodom kog se pomoć zahteva.
Osnovnim odredbama ove glave ustanovljeno je načelo specijaliteta, kojim se štite prava lica koja pristanu da u svojstvu svedoka ili veštaka daju iskaz u krivičnom postupku koji se vodi u stranoj državi. To lice dok je na teritoriji države molilje ne može biti pritvoreno niti krivično gonjeno za krivično delo koje je ranije učinilo. Odredbama ove glave zakona predviđena je mogućnost formiranja zajedničkih istražnih timova, kao i dostavljanje podataka o krivičnim delima i učiniocima bez zamolnice.
Glava šesta Predloga zakona sadrži prelazne i završne odredbe. Predviđeno je da glave XXXII i XXXIII. ZKP iz 2001. godine prestanu da važe stupanjem na snagu ovog zakona, ali će se prema tim odredbama sprovesti postupci pružanja međunarodne pravne pomoći započeti do stupanja na snagu ovog zakona.
Na kraju, htela bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će nakon rasprave u pojedinostima i u načelu predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti normativni okvir za stavljanje Republike Srbije na belu šengen listu, s jedne strane, a s druge strane stvoriće se normativni okvir za efikasnije suzbijanje svih oblika kriminala. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, osnovni cilj donošenja novog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma sastoji se u unapređenju postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, usaglašavanju zakona sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti.
Pošto se postojeći zakonski okvir menja u znatnoj meri, predloženo je donošenje potpuno novog zakona, umesto izmena i dopuna postojećeg.
Predlog zakona u potpunosti je usklađen sa Direktivom 2005/60 Evropskog parlamenta i Saveta o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhe pranja novca i finansiranje terorizma iz 2005. godine, tzv. Treća direktiva EU, zatim, Pravilnikom broj 1189/2005 Evropskog parlamenta i Saveta o kontroli prenosa prenosivih sredstava plaćanja preko granica EU, dokumentom 40 preporuka protiv pranja novca i 9 specijalnih preporuka protiv finansiranja terorizma, koje su usvojene od strane međunarodnog tela koje je obrazovano od strane grupa osam najrazvijenijih država sveta i koje se smatraju vodećim autoritetom u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranje terorizma, kao i sledećim međunarodnim konvencijama: 1. Konvencija UN o protivzakonitom prometu opojnih droga i psihotropnih supstanci, 2. Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom, 3. Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sa dopunskim protokolima, 4. Krivičnopravna konvencija Saveta Evrope o korupciji i 5. Konvencija UN protiv korupcije.
Članstvo Uprave za sprečavanje pranja novca u Egmont grupi, međunarodnoj organizaciji finansijsko-obaveštajnih službi, u okviru koga uprava razmenjuje podatke sa 108 država sveta, zavisi od što skorijeg usaglašavanja našeg zakonodavstva sa navedenim međunarodnim standardima, naročito u oblasti sprečavanja finansiranja terorizma.
Donošenje ovog zakona sprečiće prekid celokupne, veoma intenzivne i razgranate međunarodne saradnje i razmene informacija. Komitet Saveta Evrope – Manival vršiće procenu mere i radnji koje Republika Srbija preduzima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma u maju 2009. godine.
Taj postupak i ocena koju naš sistem bude dobio su od izuzetne važnosti za državu, te je neophodno da do početka tog postupka Republika Srbija usvoji ovaj zakon, te da otpočne i njegova primena, kako bi se procenili njegovi pozitivni efekti. Koristi koji se očekuju od donošenja i primene ovog zakona su sledeće: obveznici, banke, druge finansijske institucije i druga lica iz člana 4. Predloga zakona će vršiti svoje obaveze u zavisnosti od stepena rizika od pranja novca i finansiranja terorizma kojim konkretan klijent, konkretna transakcija i proizvod po sebi nose.
Resursi će se usmeriti na visokorizične kategorije, što će rezultirati, kako većim brojem slučajeva otkrivenih kod obveznika, tako i smanjenim obimom imovine stečene krivičnim delima, koja ulazi u finansijske tokove.
Veoma visoko rizik od pranja novca i finansiranje terorizma oslanja se na gotov novac u prometu. To je tzv. keš ekonomija. Taj rizik će se smanjiti na najmanju moguću meru zabranom prijema novca za plaćanje roba i usluga u iznosu od 15 hiljada evra ili više. Pored toga, prodavci predmeta veće vrednosti, automobila, plemenitih metala i dragog kamenja, plovila, prestaju da budu obveznici, jer ne smeju da primaju uplate u gotovom novcu.
Primena ovog zakona uticaće, takođe, na jačanje zdrave konkurencije, s obzirom na niz negativnih efekata koje pranje novca, ali i finansiranje terorizma, ima na privredne tokove. Podrivanje stabilnosti i transparentnosti i efikasnosti finansijskog sistema zemlje, ekonomski poremećaj i nestabilnost, ugrožavanje programa reformi, smanjenje investicija, opadanje reputacije zemlje i ugrožavanje nacionalne bezbednosti su posledice ovih fenomena, te se njihovim smanjivanjem utiče na ukupno jačanje privredne aktivnosti.
Koristi se očekuju i u primeni novog zakona, kod obveznika, jer su pojedine obaveze iz Zakona koji je na snazi ublažene u skladu sa međunarodnim standardima i iskustvima, koje su u primeni zakona imali obveznici i Uprava za sprečavanje pranja novca. Npr. prag za identifikaciju stvarnog vlasnika pravnog lica, tj. identifikaciju fizičkog lica koji poseduje najmanje 10% akcija ili udela u pravnom licu, podignut je Predlogom zakona na 25%, a ponovna identifikacija pravnog lica jednom godišnje je ukinuta. Razlozi za ovakvo regulisanje su veoma visoki troškovi primene tih odredbi kod obveznika, dok su koristi zanemarljive.
Predlogom zakona uspostavlja se okvir za prevenciju i otkrivanje krivičnog dela finansiranja terorizma, što predstavlja nesumnjivu korist za bezbednost države u sveobuhvatnoj borbi protiv terorizma.
Predlogom zakona uspostavlja se i sistem sveobuhvatne kontrole prenosa gotovine preko državne granice i to propisivanje obaveze da se sva gotovina, u iznosu od 10 hiljada evra ili više, prijavi carinskom organu, kao i propisivanjem sankcija za kršenje ove obaveze. Rizici koji nose prenos gotovog novca ovom odredbom će biti umanjeni, a takođe se očekuje i veći broj slučajeva pranja novca otkrivenih na državnoj granici.
Zahvaljujem vam se na pažnji i izražavam nadu da će, nakon rasprave u načelu i u pojedinostima, ovaj Predlog zakona biti usvojen. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, kao što znate, danas je na dnevnom redu rasprava o Predlogu zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku.
Povodom ovog teksta ističem sledeće: kao što sam već naglasila u svojoj uvodnoj reči od 24. decembra, Ministarstvo pravde je ranije pripremilo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku.
Navedeni predlog zakona je sadržavao obimnije izmene ZKP i predstavljao je usaglašavanje tog zakonika sa odredbama Ustava Republike Srbije, Krivičnim zakonikom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama i ugovorima koji se odnose na krivični postupak.
Podsećam vas da je prelaznim odredbama navedenog predloga zakona bilo predviđeno da se ZKP, koji je usvojen 2006. godine, stavi van snage, iz razloga što su u Predlogu zakona preuzete odredbe koje se odnose na zaštitu svedoka, odlaganje i prekid glavnog pretresa, kao i odredbe koje se odnose na tzv. posebne dokazne radnje.
Radnu verziju tog zakonskog teksta pripremila je radna grupa sastavljena iz reda predstavnika naučnih institucija, sudija, javnih tužilaca i advokature. Predsednik radne grupe bio je prof. Grubač.
Međutim, imajući u vidu preopterećenost Narodne skupštine, Vlada Republike Srbije je povukla iz skupštinske procedure navedeni predlog zakona i uputila Narodnoj skupštini zakon o izmeni Zakonika o krivičnom postupku, koji je usvojen 2006. godine. Ovim zakonom se primena Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine, a koji je trebalo da stupi 31.12.2008. godine, odlaže do 31. decembra 2010. godine.
Budući da ovaj zakonik predviđa uvođenje tužilačke istrage, za njegovo sprovođenje, kao što znate, potrebno je stvoriti dodatne neophodne, materijalne i tehničke uslove. Kako ovi uslovi nisu obezbeđeni, predlaže se da se primena zakonika odloži, imajući u vidu da je zakonima koji uređuju organizaciju pravosudnih organa predviđeno da nova mreža pravosudnih organa počne rad 1. januara 2010. godine, dok bi se u periodu od jedne godine nakon toga stvorili neophodni uslovi za početak primene zakonika.
Pored toga, napominjem da su u tekst ovog predloga zakona, koji je sada pred vama, ugrađeni amandmani koji su ranije podneli narodni poslanici, a odnose se na datum do koga se primena ZKP odlaže, kao i dan stupanja na snagu zakona.
Posebno bih istakla da je u tekst Predloga zakona ugrađeno rešenje iz amandmana na prethodnu verziju Predloga zakona koji je podneo ispred poslaničke grupe Nova Srbija narodni poslanik Srđan Spasojević.
Ponovila bih i da bi se po predloženim rešenjima ovog zakona i nadalje primenjivao ZKP iz 2001. godine, sa pojedinim odredbama zakonika iz 2006. godine koji se već primenjuju.
Podsetila bih vas da je obrazovana nova radna grupa, čiji je zadatak da pripremi novi tekst predloga ovog zakonika, koji će istovremeno predstavljati i neophodno usaglašavanje sa Ustavom i drugim propisima, ali i propisivanje najboljih zakonskih rešenja koja odgovaraju potrebama Republike Srbije i njenih građana.
Takav tekst će stvoriti uslove za efikasnu i celishodnu primenu Zakonika u praksi, odnosno brži i efikasniji krivični postupak, uz maksimalne garancije za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava u krivičnom postupku.
Toliko sam imala da izjavim i samo da vam se zahvalim na svemu.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici. Danas je na dnevnom redu i rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Povodom ovog zakona, želela bih da vam dam nekoliko važnih napomena.
Kao što vam je poznato, Ministarstvo pravde je pripremilo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji je Vlada dostavila Narodnoj skupštini 8. decembra 2008. godine radi razmatranja i usvajanja po hitnom postupku.
Navedeni Predlog zakona je sadržavao obimnije izmene Zakonika o krivičnom postupku, koji je usvojen 2001. godine i predstavljao je usaglašavanje tog zakonika sa odredbama Ustava Republike Srbije, Krivičnim zakonom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama i ugovorima koji se odnose na krivični postupak.
Takođe, taj zakonski predlog sadržao je i jedan broj najnužnijih izmena i dopuna Zakonika koji nisu posledica usklađivanja, već su, prema mišljenju sudske prakse i stručne javnosti, neophodne za stvaranje uslova za efikasnu i celishodnu primenu Zakonika u praksi.
Istovremeno, imajući u vidu da je donet i poseban zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, nastala je potreba i za određenim pravno-tehničkim izmenama u tom delu navedenog zakonika.
Prelaznim odredbama navedenog predloga zakona bilo je predviđeno da se Zakonik o krivičnom postupku iz 2006. godine stavi van snage iz razloga što su u Predlogu zakona preuzete odredbe koje se odnose na zaštitu svedoka, odlaganje i prekid glavnog pretresa, kao i odredbe koje se odnose na tzv. posebne dokazne radnje koje bi se primenjivale u krivičnom postupku, kako za krivična dela organizovanog kriminala, tako i za druga posebno teška krivična dela i krivična dela korupcije.
Radnu verziju tog zakonskog teksta je pripremila radna grupa sastavljena od predstavnika naučnih institucija, sudija, javnih tužilaca i advokature. Predsednik radne grupe je bio profesor Grubač.
Međutim, imajući u vidu preopterećenost Narodne skupštine, odnosno činjenicu da se u skupštinskoj proceduri, radi razmatranja i usvajanja nalazi veliki broj zakonskih predloga, između ostalog Predlog zakona o budžetu, Vlada Republike Srbije je povukla iz skupštinske procedure navedeni predlog zakona i uputila Narodnoj skupštini zakon o izmeni Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine.
Ovim zakonom se primena Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine, koji treba da stupi na snagu 31.12.2008. godine, izuzev odredaba koje se primenjuju, odlaže do 1. jula 2010. godine.
Budući da ovaj zakonik predviđa uvođenje tužilačke istrage, za njegovo sprovođenje, kao što znate, potrebno je stvoriti dodatne neophodne materijalne, tehničke i edukacione uslove. Kako ovi uslovi nisu obezbeđeni, predlaže se odlaganje početka primene ovog zakonika dok se potrebni uslovi ne obezbede.
Predlaže se da se primena zakona odloži do 1. jula 2010. godine, imajući u vidu da je predlozima zakona, koji uređuju organizaciju pravosudnih organa, predviđeno da nova mreža pravosudnih organa počne sa radom 1. januara 2010. godine, u periodu od šest mesece, a nakon toga bi se stvorili neophodno uslovi za početak primene zakonika.
Još važnije je to što Zakonik iz 2006. godine sadrži veliki broj nedostataka zbog kojih se njegova primena, u najvećoj meri, odlaže. Naime, stručna javnost s pravom ukazuje na veliki broj nedoslednosti i kontradiktornosti vezanih za sam tekst ovog zakonika. Naime, njegove odredbe nisu usklađene sa odredbama Ustava, ali ni sa tekstom Krivičnog zakonika, posebno u pogledu odredaba vezanih za pojam krivičnog dela, koji je u Zakoniku o krivičnom postupku razrađen drugačije.
Prema stručnoj javnosti i sudskoj praksi, sporan je momenat pokretanja istrage, kao i akt kojim se istraga pokreće. Takođe, nije vođeno računa ni o novom sistemu krivičnih sankcija predviđenih Krivičnim zakonikom, a sporni su i pojedini žalbeni osnovi zbog kojih se može izjaviti ovaj pravni lek.
Pored toga, nije konsekventno razrađen nijedan od postojećih modela postupka, pa i sami instituti koji se uvode tim zakonikom u pojedinim odredbama detaljno definišu, a u daljim odredbama nepotrebno ograničavaju.
Uz činjenicu da ovaj zakonik u svom tekstu sadrži i veći broj tehničkih omaški, neophodno je izmeniti veći broj odredaba, kako bi iste bile usaglašene sa ostalim tekstom Zakonika, i otkloniti veći broj kontradiktornih odredaba, jer bi njegova primena u postupku pred sudovima, pored već navedenog, dovela do velikih problema i to kako za državne organe koji postupaju u krivičnom postupku, tako i za ostvarivanje Ustavom zagarantovanih prava okrivljenih lica.
Iz svega navedenog jasno je da primena ovog zakonika u ovom trenutku i sa njegovim neizmenjenim tekstom nije moguće jer bi nastupile štetne posledice po pravosudni sistem Republike Srbije i njene građane.
Predloženim rešenjem ovog zakona i na dalje bi se primenjivao Zakonik o krivičnom postupku iz 2001. godine, sa pojedinim odredbama Zakonika iz 2006. godine koji se već primenjuje. Sa svoje strane Ministarstvo pravde ne odustaje od koncepta tzv. tužilačke istrage, odnosno novih i modernih pravnih instituta, koje treba uvesti u krivično procesno zakonodavstvo Republike Srbije.
Obrazovana je nova radna grupa čiji je zadatak da pripremi novi tekst ovog zakonika, koji će istovremeno predstavljati neophodno usaglašavanje sa Ustavom, krivičnim zakonom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama iz krivično-pravne oblasti, kao i novim zakonskim rešenjem iz zakona kojima je uređena organizacija pravosuđa, ali i propisivanje najboljih zakonskih rešenja koji odgovaraju potrebama Republike Srbije i njenih građana.
Prilikom pripreme teksta imaće se u vidu i dobra rešenja iz važećih zakona, neke odredbe će biti preciznije regulisane zbog opravdanih sugestija stručne prakse i stručne javnosti, pri čemu će se imati u vidu uporedna zakonska rešenja iz modernog evropskog zakonodavstva. Takav tekst će stvarati uslove za efikasnu i celishodnu primenu Zakonika u praksi, odnosno brži i efikasniji krivični postupak, uz maksimalne garancije za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava u krivičnom postupku.
Radnu grupu sačinjavaju naši uvaženi stručnjaci iz ove oblasti i to kako iz reda predstavnika naučnih institucija, tako iz reda sudija, javnih tužilaca, advokature, policije.
Kao što sam već rekla, u ovom momentu zaista ne postoje potrebni uslovi za uvođenje koncepta tužilačke istrage počev od 31.12.2008. godine.
Novom organizacijom pravosudnih organa, opremanjem pravosudnih organa, dodatnom edukacijom nosilaca pravosudnih funkcija i donošenjem novog zakonika u krivičnom postupku, sa svim određenim pravnim institutima, stvorićemo te potrebne uslove koji su neophodni za moderniji i efikasniji krivični postupak u skladu sa potrebama Republike Srbije i njenih građana. Hvala vam na pažnji.

Poštovana predsednice, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, na kraju rasprave u pojedinostima o paketu pravosudnih zakona koji se odnose na organizaciju pravosuđa ukratko bih se osvrnula na primedbe pojedinih narodnih poslanika koji su to istakli u raspravi.  
U Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, ističem da smo prilikom izrade ovog teksta prethodno izvršili analizu rada svih pravosudnih organa i njihove opterećenosti u odnosu na broj predmeta i nosilaca pravosudnih funkcija. Analiza je obuhvatila trogodišnji priliv predmeta, kako prema sudovima, tako i prema sudijama pojedinačno. Takođe, napravljena je i analiza priliva predmeta u odnosu na izmenjene nadležnosti sudova.
Prilikom sagledavanja potrebnog broja sudova prvostepene nadležnosti poštovana je odluka, odnosno zaključak Visokog saveta pravosuđa da se uzmu u obzir samo one materije u kojima se sudi, a ne i materije koje rade sudijski pomoćnici pod nadzorom sudija.
Imali smo u vidu i evropska iskustva u ovoj oblasti, pa smo se zbog svega navedenog opredelili za ovaj koncept, jer smatramo da će se na ovaj način mnogo ujednačenije opteretiti sudovi, ali i sudije, s obzirom da je planirano da svakom sudiji u radu pomaže jedan sudijski pomoćnik i jedan zaposleni na administrativnim poslovima, jer je potrebno da se sudije rasterete svih poslova koji ne predstavljaju suđenje.
Što se tiče mreže prekršajnih sudova, pošlo se od analize broja predmeta i u svakom mestu u kome je, prema prikupljenim podacima, godišnji priliv predmeta zahtevao da se obrazuje sud, odnosno odeljenje suda, to je u Predlogu zakona i predviđeno.
U vezi sa tim istakla bih da će se u odeljenjima prekršajnih sudova obavljati sve radnje predviđene za sprovođenje prekršajnog postupka, a takođe u ovim odeljenjima će stalno sudije suditi koje su birane za to odeljenje, što je u skladu sa Predlogom zakona o uređenju sudova.
Što se tiče mreže osnovnih sudova, glavna ideja koja nas je rukovodila za predloženo rešenje sadržana je u tome da nije racionalno postojanje velikog broja malih sudova, sa malim brojem sudija i malim godišnjim prilivom predmeta.
Iz navedenog je zaključno da je racionalnije da dođe do koncentrisanja sudova, kako bi se postigla ravnomerna opterećenost sudija u odnosu na broj predmeta, a zadovoljilo pravo na prirodnog sudiju, koje nije bilo moguće sprovesti u sudu koji ima mali broj sudija.
U vezi sa tim istakla bih da će u narednom periodu biti izvršena kompjuterizacija svih sudova u Srbiji, tako da će se predmeti deliti na osnovu kompjuterskog programa, što je do sada urađeno u odnosu na trgovinske sudove.
Da građanima ne bi bilo uskraćeno pravo na pristup pravdi, u svim gradovima i mestima u kojima su, prema važećem zakonu, postojali sudovi i odeljenja tih sudova, predviđeno je postojanje sudijskih jedinica u kojima će se obavljati sve sudske radnje, uključujući i suđenja.
Nisu tačne primedbe narodnih poslanika koje su se odnosile na to da će u slučaju usvajanja ovog zakona građani morati da putuju da bi ostvarili svoja prava pred sudovima. Naprotiv, prema predloženom rešenju, građani će svoja prava na pristup pravdi obaviti u svim onim mestima gde su to i do sada činili, budući da su, kao što sam rekla, predviđene sudske jedinice u svim mestima u kojima su do sada postojali opštinski sudovi. Isto se odnosi i na advokate, veštake i sudijske porotnike u tim mestima, kao i vršenje poslova sudske uprave u sudskim jedinicama.
Što se tiče rešenja koje se odnosi na nadležnost osnovnih sudova za grad Beograd, predloženo rešenje je mnogo racionalnije, iz razloga što će se moći sprovesti specijalizacija prema sudskim odeljenjima unutar Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Umesto četiri opštinska suda koja postupaju prema važećem zakonu u svim materijama, na predloženi način ćemo imati jedan sud u kome će se izvršiti preraspodela postojećih sudskih zgrada, kao što će se u jednoj zgradi, na primer Palati pravde ili Petom opštinskom sudu u Beogradu, biti smešteno samo krivično odeljenje, a u drugim zgradama sadašnjih opštinskih sudova u Beogradu biće smešteno parnično, odnosno vanparnično odeljenje.
Stvaranje manjeg broja većih sudova u odnosu na postojeće stanje doći će i do ujednačavanja sudske prakse unutar jednog suda, a takođe će se kroz postojanje apelacionih sudova doći do ujednačavanja sudske prakse i u drugostepenom postupku.
U vezi sa zastupljenošću nacionalnih manjina u pravosuđu, posebno ističem da je predlozima zakona o sudijama i javnom tužilaštvu propisano da se prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija mora voditi računa o ravnopravnoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.
Takođe, što se tiče službene upotrebe jezika nacionalnih manjina, ističemo da je Predlogom zakona o uređenju sudova predviđeno da je u sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedišta sudova u službenoj upotrebi jezik nacionalne manjine u skladu sa Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma.
U vezi sa rešenjima iz Predloga zakona o uređenju sudova koja se odnose na nadležnost određene vrste i stepena suda, ističem da smo se prilikom utvrđivanja Predloga zakona u potpunosti rukovodili predlogom koji su izradile same sudije, odnosno Vrhovni sud Srbije.
Potpuno se slažem sa primedbom koja je data da bi trebalo izvršiti reformu zakonodavstva, kako bi se sudovi oslobodili dela nadležnosti koje sada imaju, a koje se odnose na predmete koji nisu u užem smislu reči vezanih za samo suđenje.
U vezi sa tim želela bih da vas obavestim da će u toku sledeće godine Ministarstvo pravde pripremiti zakon o javnim beležnicima, zakon o advokaturi, kao i izmeni i dopuni Zakona o izvršnom postupku, Zakona o parničnom postupku i Zakon o medijaciji.
U vezi sa pitanjem opšteg izbora sudija koje predviđa Zakon o sudijama, ističem da se u ovom slučaju ne radi ni o kakvoj lustraciji, niti politizaciji njihovog izbora. Naime, prema Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava Republike Srbije, kao i prema Predlogu zakona o uređenju sudova, koji predviđa potpuno nove sudove sa novim nadležnostima u odnosu na postojeće, neophodno je izvršiti izbor svih sudija u Republici Srbiji.
Posebno ističem da će ovaj izbor sudija izvršiti Visoki savet sudstva, u kojem od 11 članova čak sedam su sudije. Prilikom izbora najvažnije pitanje se odnosi na kriterijume i merila koja će Visoki savet sudstva primenjivati. U vezi sa tim treba istaći da će se o kriterijumima i merilima Visokog saveta sudstva pribaviti mišljenje Venecijanske komisije Saveta Evrope, a sve u cilju kako bi bili ispunjeni najviši evropski standardi.
Na bazi takvih kriterijuma i merila, po mom mišljenju, izabraće se najbolje sudije u Republici Srbiji. Ponovo bih još jednom istakla da se u ovom slučaju ne radi o reizboru sudija, nego o opštem izboru u Republici Srbiji, iz razloga što je Predlogom zakona o uređenju sudova predviđena potpuno drugačija organizacija sudova u odnosu na važeći zakon.
Istakla bih da je u Predlogu zakona o budžetu o kojem će se raspravljati na sledećoj sednici Narodne skupštine u pogledu sredstava obezbeđenih za rad pravosudnih organa učinjeno sve da, u skladu sa mogućnostima Republike Srbije, bude obezbeđeno dovoljno sredstava za normalan rad pravosudnih organa, kao i za sprovođenje reforme pravosuđa.
Na kraju bih se zahvalila svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u raspravi i istakla da je Vlada Republike Srbije prihvatila sve amandmane narodnih poslanika koji su doprinosili svrsishodnosti tekstova predloženih zakona. Nadam se da ćete u danu za glasanje predložene zakone i usvojiti i na taj način stvoriti okvir za reformu, sveobuhvatnu reformu pravosuđa u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva pravde kao predlagača ovog zakona, prihvatam ovaj amandman Odbora za pravosuđe i upravu. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, evo odgovora za poslanika Maraša: Ministarstvo pravde nije ni u jednom delu nadležno i nema ingerencije nad Ustavnim sudom. Zatražila sam od stručne službe Ministarstva pravde da obavesti Ustavni sud da sam dobila pitanje vezano za to kada će se naći na dnevnom redu ocena ustavnosti vaše inicijative i takođe sam zatražila da u tom dopisu vas direktno obaveste o tome. Toliko.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, izvinjavam se što nisam znala ko po Poslovniku ima prednost, da li poslanik koji se javlja po Poslovniku ili predlagač zakona.
Odgovoriću na nešto što se već danima sluša u Narodnoj skupštini kada raspravljamo o amandmanima vezanim za ovaj zakon, a to je da se sudovi ukidaju i da će građani morati da putuju.
Kao što sam rekla i na početku, dok sam obrazlagala ovaj zakon, u završnoj raspravi u načelu, sada ću to ponoviti, ponoviću onoliko puta koliko god budete hteli, da se sudovi ne ukidaju, sudovi se reorganizuju. Dosadašnji opštinski sudovi, poneki će biti sudske jedinice. Kako će sudske jedinice funkcionisati, da li kao sudska odeljenja ili na nivou sudećih dana, regulisaće sudski poslovnik, koji će se doneti na osnovu mišljenja predsednika Vrhovnog suda Srbije.
Ono što je ovde još bitnije, s obzirom na to da narodni poslanici predstavljaju građane Republike Srbije, s obzirom na to da su građani Republike Srbije na neposrednim izborima izabrali, reći ću da građani neće morati da putuju nijedan jedini kilometar više nego što su to činili do sada. Znači, građani sela Gornje Košlje, ako sam dobro zapamtila, u Mačvanskom okrugu neće morati da putuju nijedan metar više nego što su do sada putovali. Kolika im je mogućnost frekventnosti prevoza, to ne znam, ali svakako neće to morati da čine teže nego što su do sada radili. Građani će ići na suđenje u onu zgradu, u ono mesto gde su to do sada činili.
Što se tiče sudija, rekla sam već, sudske jedinice će funkcionisati ili na nivou sudskih odeljenja, ili na nivou sudećih dana. Naravno da nećemo terati sudije da putuju 50 km ukoliko je to udaljenost sudske jedinice od osnovnog suda. Sve stvari će biti regulisane sudskim poslovnikom, svakako ćete imati uvid u to. Hvala.