Nisam baš najbolje razumela poslednje pitanje, ali pokušaću da odgovorim. Prvo, želim da se ogradim od vašeg stava da je ovo farsa. Mislim da nije farsa i da ne treba na takav način da razgovaramo o sednici koja se odigrava u ovom uvaženom domu i sigurna sam da i vi ne mislite tako, jer ne biste učestvovali, kao što ni ja ne želim da učestvujem u farsi.
U okviru nadležnosti Ministarstva pravde da kontroliše i obezbedi nesmetan rad sudova i u okviru toga mi imamo određene nadležnosti i u pogledu sudova i u pogledu tužilaštva, i ono što mislite da predstavlja predmet predstavke koja može da bude upućena Ministarstvu pravde, vrlo rado ćemo ispuniti svoju obavezu, to nam i jeste obaveza.
Zapisala sam krivične prijave koje ste rekli da ste podneli i u okviru svoje nadležnosti naravno da ćemo to ispitati. Povodom ovog odgovora i stava koji ste dobili od Specijalnog tužilaštva, nisam razumela da li imate negativan stav po tom pitanju ili pozitivan, i šta je u pitanju.

Zahvaljujem se gospodinu Halimiju na pitanju. Mislim da imamo jedan kontinuirani dijalog oko funkcionisanja suda u Vranju i sudske jedinice u Preševu. Ovo nije prvi put da o tome razgovaramo, već to činimo kad god je to moguće.
Mislim da je Ministarstvo pravde, u okviru svoje nadležnosti, učinilo maksimum da poštuje jedan multietnički princip. U krajnjem slučaju, to je i VSS činio prilikom opšteg izbora. Mislim da se slažemo o ko toga da je to, koliko god je moglo, ispoštovano.
Takođe, želim da ukažem i na činjenicu da se u pravosudnim zakonima po prvi put našlo upravo poštovanje tog multietničkog principa. Takođe, to smo činili i prilikom izrade pravilnika o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta unutar suda. Znate da smo u nekoliko navrata upravo raspisivali konkurse da bi to mogli da ispoštujemo i da bi ljudi, ne samo po multietničkom principu, već i po nekim drugim principima koji se tiču radnog odnosa i zapošljavanja, mogli da se zaposle unutar suda.
To ćemo činiti i ubuduće, prilikom budućih izbora i mislim da tu nema nikakve dileme da je to neophodno. Uostalom, to je naša obaveza i prema zakonu i prema Ustavu.
Što se tiče funkcionisanja sudskih jedinica, o tome smo ovde već razgovarali i ranije i danas smo o tome govorili. Rekla sam i ponoviću da mi nismo krajnje negativni, da razgovaramo o tome. Za sada vidim da sudska jedinica u Preševu dobro funkcioniše, ali gde god postoje sugestije, primedbe ili kritike da treba poboljšati ili na drugačiji način da bude ustrojena, naravno da smo voljni da saslušamo.
Takođe, ne znam koliko će nam to značiti, ali imam obavezu još jednom da ukažem da sama primena sudskog poslovnika jeste jednim delom u nadležnosti Ministarstva pravde, drugim delom u nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda i VSS. Kao što smo činili ove godine, da kontrolišemo primenu sudskog poslovnika i način na koji su uređene sudske jedinice, to ćemo činiti i u buduće. Gde god postoji prostora za poboljšanje, to ćemo vrlo rado učiniti.

Ne postoji problem. Upravo sam to i rekla. Vi ste ovde baš ukazali na skraćeni postupak. Sudski poslovnik dozvoljava da se skraćeni postupak odvija i u sudskim jedinicama. Upravo sam vam to rekla. Radićemo kontrolu primene sudskog poslovnika i tamo gde je opravdano, a svakako da jeste opravdano mesto iz koga vi dolazite, da se tamo odvija i ne vidim razloga zašto ne bi bilo na takav način uređeno.
Što se tiče jezika manjina, to ste rekli da smo se trudili da tu bude ispoštovano i da se zapošljavaju i tumači unutar suda. Što se tiče pripravnika, potpuno delim vaše mišljenje. Ako govorimo o nacionalnom principu, smatram da ljudi u sudu, a ako govorimo o pravosudnim funkcijama, trebaju i od samog pripravnika da se zapošljavaju unutar suda i u unutar tužilaštva. To je najbolji način da se oni obrazuju, edukuju za buduće sudije.

Shvatila sam da je pitanje bilo upućeno meni, tako da ću vam vrlo rado dati odgovor.
Moram na početku odgovora da vam kažem da se ne ponašamo opušteno, kao što je bio vaš izraz. Naprotiv, vreme nije za opuštanje. Smatramo da se nalazimo pred vratima EU i zato pokušavamo da celokupan naš pravosudni sistem u okviru naše nadležnosti uskladimo i prilagodimo tome, a da u okviru toga poštujemo standarde koje nam ukazuju iz Evropske komisije.
Takođe, u svom radu ne peglamo stvari, nego pokušavamo da zatvorimo i da rešimo sva otvorena pitanja. Pri tome nam nije problem da preuzmemo odgovornost na tom poslu. Smatramo da ovaj posao koji radimo je značajan, da je dalekosežan i da će se rezultati ovog rada tek u narednom periodu videti.
Citirali ste moj govor na godišnjem savetovanju u Vrnjačkoj Banji, koji je bio prošle godine i tačno je da sam rekla da rezultati reforme pravosuđa ne mogu da se vide par meseci posle toga. Mogu da se vide nakon određenog perioda. Ni period od godinu dana nije adekvatan, ali reći ću vam šta su rezultati reforme pravosuđa nakon šest meseci. Biće mi veliko zadovoljstvo kada Visoki savet sudstva bude predstavljao svoj godišnji izveštaj o radu da prisustvujem tom predstavljanju.
Na primer, za privredne sudove, statistike pokazuju da za prvih šest meseci prvostepeni privredni sudovi rešili su 30% više predmeta u odnosu na isti period prošle godine. To su proverljivi podaci. Nalaze se na internet stanici Visokog saveta sudstva, tako da možete se uveriti u to.
Takođe, svaki sudija u privrednom apelacionom sudu rešio je 20% više predmeta u odnosu na isti period prošle godine. Takođe, veoma je značajno istaći da broj predmeta starijih od dve godine u prvostepenim privrednim sudovima u prvih šest meseci 2010. godine u odnosu na isti period prošle godine smanjen je za 36%, tačnije sa 2.375 predmeta na 1.523 predmeta. Znači, vrlo je eksplicitno.
U privrednom apelacionom sudu broj predmeta starijih od dve godine od januara do juna 2010. godine u odnosu na isti period 2009. godine smanjen je za 84%.
Takođe, ako se uzme u obzir da su ovi rezultati postignuti sa manjim brojem sudija, pošto je postavljeno pitanje bilo i oko broja sudija i drugih zaposlenih, onda se uspeh u radu privrednih sudova može smatrati još značajnijim, jedan je od primera da sa manjim brojem zaposlenih mogu se ostvariti dobri rezultati.
Podsetiću vas da je jedan od osnovnih ciljeva reforme pravosuđa, koji smo sebi postavili kada smo krenuli u ovaj posao, je bio podizanje efikasnosti u radu sudova, u intenziviranju borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i zaštiti investicija kroz postupanje privrednog sudstva.
Mogu da vam ukažem na rezultate koje je postigao, npr. Viši sud u Beogradu, u odnosu na okružni sud za isti period. U krivičnim predmetima Okružni sud u Beogradu je po sudiji rešavao 10,57 predmeta, dok Viši sud u Beogradu u istražnom odeljenju rešava za ovih prvih šest meseci 28,6 predmeta.
Predsednica Visokog saveta sudstva prilikom podnošenja izveštaja o radu sudova je ukazivala na jedan broj predmeta, onih predmeta koji su se arhivirali, ali svakako, kada se računa, onda se vidi da su oni mnogo više radili.
Takođe, u odnosu na krivičnu i na građansku materiju, imamo rezultate koje možemo da vam predstavimo. Iz svega ovoga se vidi, naravno, da se rezultati reforme pravosuđa mogu sagledati.
Naravno, to nije kraj i nećemo se opustiti na ovome. Smatramo da se može mnogo bolje i mnogo više raditi. Duboko sam uverena da će na tome istrajati i Visoki savet sudstva i Vrhovni kasacioni sud, a u okviru Ministarstva pravde. Trudićemo se da obezbedimo sve uslove za nesmetan rad sudova. Zahvaljujem.

Nije nam problem da preuzmemo odgovornost za sva otvorena pitanja. Mi sa Evropom razgovaramo. Ne odbijamo je apriori, nego razgovaramo. Pri tome, u tim razgovorima smo poprilično iskreni, ono što kažemo to i uradimo, ne dajemo lažno obećanje i ne postavljamo nerealne zahteve koje ne možemo da ispunimo, nego vrlo otvoreno kažemo ono što je u duhu našeg zakona, ono što je ustavno i ono što je u duhu naše pravne tradicije i mentaliteta, što možemo da uradimo.
Isto tako što se tiče i budućih izmena zakona i o Visokom savetu sudstva i pratećih izmena koje će verovatno morati da uslede ako govorimo o Zakonu o sudijama. Što se tiče Zakona o Visokom savetu sudstva, pokušala sam da objasnim šta se našlo pred venecijanskom komisijom, zašto se ta odredba nije našla u Zakonu o Visokom savetu sudstva. Verujem da će u narednih 10 dana pred ovim uvaženim domom se naći izmene Zakona o Visokom savetu sudstva, nakon čega će moći da se pristupi i izboru za stalni sastav Visokog saveta sudstva.

Vaše pitanje sam shvatila – šta ćemo ubuduće raditi u pogledu dalje reforme pravosuđa i shodno tome ću vam odgovoriti.
Znači, reforma pravosuđa predstavlja jedan složen proces i ona je jednim delom opšti izbor, a drugim delom je promena procesa rada. pri tome mislim i na krivični postupak i na parnični postupak i na izvršni postupak.
Promenjena je organizacija rada. Tu smo doneli nekoliko zakona i druge podzakonske akte koji se tiču organizacije rada i promene svesti koja je najteža jer smo mi ipak tranziciona zemlja koja je morala sa jednog načina rada, s jednog načina državnog uređenja da pređe na drugi način.
Što se tiče opšteg izbora, sami smo svesni toga i to smo uostalom ovde vrlo jasno rekli da postoje određena otvorena pitanja. Ići ćemo u susret tim otvorenim pitanjima, ne samo tokom ove godine nego i ranije razgovaramo sa Evropskom komisijom i drugim relevantnim međunarodnim organizacijama.
To ćemo činiti i ubuduće i izmene zakona koje će se naći pred ovim uvaženim domom će biti između ostalog i rezultat konsenzusa koji smo postigli sa međunarodnim organizacijama, ali naravno percipirajući naše pravno iskustvo, pravnu tradiciju, mentalitet i sve ostalo.
Što se tiče izmena procesnih zakona, tu smo u nekoliko navrata imali izmenu ZKP. Prilikom poslednje izmene ZKP rekli smo da je to samo prvi korak u izmeni našeg krivično-procesnog zakonodavstva, da je naša zemlja ona zemlja koja želi da ide putem evropskih integracija, konsultujući uporedna pravna iskustva i potpuno sam svesna, ako govorimo o ZKP, da su i zemlja kontinentalne Evrope prošle na novi model krivičnog postupka, gde je jedan od ključnih instituta vođenje tužilačke istrage.
To smo imali npr. u Španiji. Nemačka je prešla na taj model, a u ovom momentu postoji i radna verzija zakona o kojoj se raspravlja u Francuskoj.
Isto se tiče parničkog postupka. Postojale su određene intervencije u pogledu parničnog postupka. Postoji radna grupa koja će ovih dana biti i formalizovana na nivou Ministarstva pravde, gde ćemo pokušati da naš parnični postupak prilagodimo promeni svesti i prelaskom sa jednog sistema funkcionisanja same države, pa i našeg sudstva na jedan novi i moderniji način.
Zakon o izvršnom postupku se trenutno nalazi pred Savetom Evrope. Očekujemo njihovo mišljenje po pitanju izvršnog postupka. Duboko sam uverena da narednih dana, u narednim mesec ili dva dana taj zakon će se naći pred ovim uvaženim domom. Potpuno smo svesni postupaka i problema koje imamo u izvršnom postupku. Ne služi nam na čast što stoji veliki broj dana i meseci ili godina koliko traje izvršenje u Srbiji, ali delujemo proaktivno i pokušaćemo i taj problem da rešimo.
Predsednica je danas rekla i o zakonu o javnim beležnicama koji je u pripremi. U ovom momentu se prikupljaju potrebna mišljenja od nadležnih ministarstava i duboko sam uverena da narednih nedelja ovaj zakon će se naći pred Vladom RS koja će utvrditi predlog i poslati ovom uvaženom domu. Samim tim ćemo imati sa jedne strane rasterećenje ako govorimo o poslovima unutar suda, a sa druge strane biće, što je i primarni cilj, donošenje ovog zakona. Imaćemo jedno brže i efikasnije postupanje ako govorimo o poslovima koji će preći na javne beležnike, gde će naši građani i privredni subjekti moći mnogo brže da ostvare svoja prava.
Organizacija pravosuđa, o tome je bilo polemike, mi smo prešli na jednu novu mrežu sudova. Drago mi je što su u našu zemlju uvedeni apelacioni sudovi. To predstavlja novinu, ali je dovelo i do bržeg rešavanja postupaka po žalbama, a naročito ako govorimo o građanskim postupcima. Uveden je i upravni sud koji je nekada bio u sastavu Vrhovnog suda. Mogu slobodno da kažem da smo doneli neke istorijske odluke ako govorimo o pravosuđu Srbije. Činićemo i dalje da preduzimao određene korake ne bi li naše pravosuđe bilo efikasnije a građani zadovoljnije.

U prethodnom izlaganju sam rekla da je jedna od aktivnosti Ministarstva pravde na kojoj trenutno radimo zakon o izvršnom postupku, tačnije rečeno kako će se ubuduće zvati zakon o izvršenju i obezbeđenju i to je nešto što predstavlja deo srpskog pravosuđa koji mora i u tom pogledu da se reformiše.
Naravno da je suštinski, ako govorimo o reformi u tom pogledu, bitno donošenje zakona i bitna je i sama primena zakona.
Kada smo pristupili izmeni zakona, uradili smo određene analize. Onda smo iz tih analiza saznali da je, ako govorimo o izvršenju unutar Srbije da je ono u proseku 500 dana, što je nedopustivo. Standardi u okviru zemalja EU govore da postupak izvršenja najviše traje 30 do 40 dana.
Naravno, onda smo pokušali da utvrdimo koje su to akutne tačke, iako govorimo o onim parničnim postupcima koji se odvijaju između fizičkih lica, ili ono što može i što je takođe jako bitno, ako govorimo daljem razvoju investicija, koje su te akutne tačke, ako govorimo o izvršenju kada se tiče privrednih subjekata.
Zakon, radna verzija zakona koji smo izradili i koji se trenutno nalazi na mišljenju u savetu Evrope, predviđa jedan moderniji način izvršnog postupka. S druge strane, predviđa i ono što postoji u zemljama EU, a i šire, a to je pitanje privatnog izvršenja privatnih izvršitelja. Pokušali smo da ustanovimo pravila po kojima se privatni izvršitelji imenuju, nadzor nad njihovim radom u kojim postupcima može doći, naravno, da ne narušimo dispoziciju stranaka.
Duboko sam uverena da, prilikom primene ovog zakona, moći ćemo da tretiramo tu oblast i da će jedan krajnji rezultat primene tog zakona biti i smanjenje broja predmeta koji se trenutno nalaze pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Najveći je broj predmeta koji upravo tretiraju ovu oblast.
Na ovo vaše pitanje ću malo otići dalje i ukazati na neizvršenje u krivičnim postupcima. To je nešto na šta smo ukazivali prilikom izrade analiza i kaznene politike i zastarelosti krivičnog gonjenja. Na primer, postojali su postupci koji su u javnosti poznati, koje je Ministarstvo pravde pokrenulo, poznati kao slučaj "Ilarion" ili slučaj "Pahomije", gde je upravo došlo do zastarelosti krivičnog gonjenja. U tim slučajevima se i osujetila mogućnost izvršenja krivičnih presuda.
Hoću da kažem da smo tretirali i tu oblast i Zakonik o krivičnom postupku koji je u pripremi, u ovom momentu je i okončanje javne rasprave o tom zakonu. Duboko sam uverena da početkom naredne godine, a možda već u januaru, taj zakon će se naći pred ovim domom. Primena tog zakona će po našem mišljenju omogućiti i ubrzanje krivičnih postupaka unutar Srbije na ravno izvršenje tih odluka.

Potpuno je jasno da je reforma pravosuđa jedan složeni proces u kome je potrebno da se aktiviraju svi društveni faktori. Ne može reformu pravosuđa da brani VSS ili Državno veće tužilaca, jer to onda predstavlja na neki način prirodno pravo da branite svoje odluke koje ste donosili.
Niti Ministarstvo pravde, jer kao ministar pravde sam član VSS, ni Državno veće tužilaca po svojoj funkciji, ali svakako da će Ministarstvo pravde učiniti sve da preduzme neophodne mere i stvori uslove da bi mogli sudovi nesmetano da funkcionišu.
Da se vratim na ono pitanje vaše opstrukcije. Naravno da je ovde više nego jasno da postoje veliki napadi na reformu pravosuđa. Oni često i jesu možda opravdani, zato što dolaze iz nekih strukovnih udruženja, i onda se razmatra možda način sprovođenja procedure, ali veoma često ne dolaze i nisu motivisani iz tih krugova, već dolaze od lica koja su se upravo našla pod udarom rezultata reforme pravosuđa.
Ako sam navela da je jedan od ciljeva reforme bilo intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, namerno nastojim da više u javnosti ne pričam o tome, da se prosto ne stekne utisak da mi želimo uvek da se zaklonimo iza borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali tu postoje činjenice koje govore u prilog tome da jesu najžešći napadi upravo dolazili iz te sfere.
Drago mi je što ste postavili pitanje, i hajde da krenemo i od onog terminološkog, pa naravno i šire, da li je ovo bio izbor, reizbor, opšti izbor? Znači, šta je to? Mislim da je to pitanje rešeno još samim donošenjem Zakona o sprovođenju Ustava, ali prosto je nekako bilo lepo da se pređe preko toga, pa je bilo mnogo jednostavnije da zamaglimo javnost i da to nazovemo reizborom.
Nije, ovo je bio opšti izbor, a da je bio opšti izbor govori u prilog činjenica da se u sudstvu Srbije nisu promenili samo nosioci pravosudnih funkcija, nego se promenila celokupna organizacija.
Da podsetim javnost, kad god bude ovo bilo prenošeno, u Srbiji su do 1. januara postojali opštinski i okružni sudovi i vrhovni sud, a od 1. januara imamo osnovne sudove i više sudove kao prvostepene, zatim apelacioni sud kao drugostepeni, upravni sud koji je nastao iz nekadašnjeg dela Vrhovnog suda i naravno Vrhovni kasacioni sud.
Vi prosto niste mogli jednog sudiju, koji je bio npr. sudija opštinskog suda, da premestite u osnovni ili viši sud, nego ste morali da procenjujete njegove dotadašnje rezultate rada i činjenice koje su govorile i o osposobljenosti, stručnosti i dostojnosti i da onda shodno tome odredite da li on treba da se nađe u osnovnom, višem ili apelacionom sudu.
Još jednom želim da istaknem činjenicu da ovo nije bio postupak reizbora, već postupak opšteg izbora, s obzirom da se u Srbiji organizacija i nadležnost sudova izmenila.
Da bi imali transparentno i objektivno suđenje nije dovoljno naravno izvršiti opšti izbor. On jeste preduslov za dalje sprovođenje reforme, ali je potrebno da se donesu i adekvatni zakoni. O tome sam i danas pričala, o procesnim zakonima, materijalnim zakonima i, naravno, zakonima o izvršenju.
Neke od njih je ovaj uvaženi dom usvojio. Neke od njih nameravamo da predložimo u narednom periodu. Sve su to stvari koje mogu da dovedu do preduslova da imamo objektivna i fer suđenja, suđenja u razumnom roku i samim tim da dovedemo da slika o srpskom pravosuđu u očima naših građana bude bolja.
Kao ministar pravde ću se u tome založiti, kao građanin Srbije sam tome stremila. Učiniću sve što je u mojoj moći i nadležnosti da do toga dođe, a s obzirom da znam sa kim radim, i u okviru VSS i Državnog veća tužilaca, ta činjenica mi daje pravo da budem optimista da ćemo u tome uspeti.

Upravo sve što ste naveli naravno da nam je u domenu razmišljanja, naravno da očekujemo jednu širu podršku javnosti i ovog doma. I do sada smo imali aktivnu saradnju sa Odborom za pravosuđe i sa određenim članovima Odbora za pravosuđe.
Znate da smo bili vrlo otvoreni prilikom predstavljanja zakona u parlamentu i vrlo pažljivo razmatrali sve amandmane koji si podnošeni. Shodno tome veoma često su ti amandmani bili prihvaćeni i od strane Ministarstva pravde.
Međutim, da dalje ne generalizujem stvari da vam vrlo konkretno odgovorim, znači, u narednom vrlo bliskom periodu, ja se nadam da će to biti moguće čak i sledeće nedelje, Ministarstvo pravde će predložiti Vladi Republike Srbije izmena zakona, znači pravosudnih zakona, prvenstveno Zakona o visokom savetu sudstva i Zakona o sudijama, gde ćemo pokušati da adekvatno reagujemo na otvorena pitanja na koja nam je ukazivala Evropska komisija, ali i određeni deo stručne javnosti.
Prvo se tiče sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, predsednica Visokog saveta sudstva je bila i morala da donese odluku o obustavljanju postupka, u stvari o poništaju postupka za sastav Visokog saveta sudstva i da stavi još veću obavezu da brže reagujemo.
Prve izmene će se ticati toga da na koji način će se steći uslovi za kandidata za Visoki savet sudstva, da li će to biti podržano od strane 10 sudija, 25 ili 30 još se usaglašavamo sa Evropskom komisijom, očekujem da ovih dana njihov ekspert dođe, takođe ti tekstovi zakona će se naći pred ekspertom Venecijanske komisije, tako da ćemo imati, na neki način, dva mišljenja koja će se dati na tu radnu verziju zakona. Druga izmena zakona će se ticati toga da oni koji dobiju najveći broj glasova tokom postupka izbora budu i predloženi parlamentu za izbor za člana VSS.
Druga vrsta izmena će se ticati preispitivanja odluka. Kao što sam rekla i danas, VSS i ja kao njegov član smo potpuno sigurni u odluke koje smo donosili i nemam problem sa tim da se te odluke još jednom provere, a moje uvažene kolege, koje su i same sudije, tokom svog radnog veka su i prošle kroz to da im se odluke proveravaju na višoj instanci, tako iz razgovora koji smo imali ni oni nemaju problem sa tim.
U pogledu preispitivanja, prve izmene će se odnositi na neizabrane sudije. Suočili smo se sa velikom neefikasnošću Ustavnog suda Srbije, koji je za godinu dana doneo samo jednu odluku. Moramo proaktivno da delujemo i da preuzmemo stvar u svoje ruke, da delujemo kao odgovorni ljudi i da naš pravac razmišljanja ide u tome da postupci koji se nalaze pred Ustavnim sudom se prenesu na VSS, koji će, sigurna sam, moći u mnogo kraćem periodu da odgovori i na te izazove.
Druga vrsta preispitivanja odnosi se na prvi put izabrane, čiji se rad inače preispituje svake godine. To stoji u zakonima i naravno da će se ta obaveza iz zakona sprovesti. Treće je preispitivanje izabranih. Više puta sam isticala da, ukoliko postoji sumnje u stručnost, dostojnost ili osposobljenost osoba koje su izabrane u pravosudni sistem Srbije, da to treba ukazati VSS.
Malopre ste čuli da je usvojen Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti, koja podrazumeva i postupak. U toku je izbor članova disciplinskih organa. Gde god postoji sumnja u stručnost, dostojnost ili osposobljenost izabranih sudija, to će moći da se proveri kroz zakonom utvrđen postupak. Kao što sam rekla, sigurna sam u sve odluke koje smo donosili i nemamo problem da ih proverimo još jednom.

Evo, ja ću da odgovorim na pitanje koje sam shvatila da postavljate, vi ćete me ispraviti u drugom delu ukoliko nisam dobro razumela.
Ukazali ste na to da je VSS treba da objavi razloge kojima se rukovodio, ako govorimo o konkretnim slučajevima, to su jedna od paradigmi i jedna od netačnih činjenica koje su tako lansirane u javnost i da se kolokvijalno izrazim koje su se tako primile. Sad sve ono što je istina potpuno se zamaglilo.
Predsednica je na ovoj sednici u više navrata rekla da je VSS ne samo radio pojedinačna rešenja neizabranim sudijama, već je u postupku pred Ustavnim sudom dostavljao i odgovore kroz koje je formulisao razloge zbog kojih neko nije izabran u pravosudni sistem Srbije.
Znači, da ponovim upravo je neizabranim sudijama dostavljeno pojedinačno obrazloženje, ovde za neke u čijoj izradi sam učestvovala nešto od toga imam, nešto od toga sam čitala na današnjoj sednici, gde je VSS te kriterijume stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti, koji su razrađeni u Pravilniku o kriterijumima za izbor, napredovanje i razrešenje sudija, spustio na svaki pojedinačni slučaj. U konkretnom slučaju rekao na koji način je primenio te kriterijume i to je dostavljeno neizabranim sudijama. Znači, svaki neizabrani sudija je u Srbiji mogao da vidi razloge zbog čega nije biran.
Takođe, u odnosu na jedaan broj njih je vođena i rasprava pred Ustavnim sudom, ta rasprava je bila javna, mogli su svi da učestvuju, u stvari da posmatraju, ne da učestvuju, kako sredstva javnog informisanja, tako i zainteresovani stranke, ili građani Srbije. I moram da se složim sa diskusijom određenih narodnih poslanika koji su istakli da to jednostavno nije bilo toliko interesantno.
Takođe, želim da vam ukažem i na činjenicu koja nije nešto zapažena, što me iznenađuje i na neki način mi je krivo, a to je na koji način su se obavljali razgovori sa kandidatima za predsednike sudova.
Naime, Visoki savet sudstva je sa svakim kandidatom za predsednika suda obavio razgovor. Svako je mogao da posmatra obavljanje tog razgovora, kako u sredstvima javnog informisanja, tako i zainteresovani građani. Međutim, meni je poznato da je samo jedan medij prisustvovao tokom jednog dana. To je upravo bio najveći izraz transparentnosti, više volim da kažem otvorenosti, to je u duhu srpskog jezika, nego transparentnost, ali nije bilo zainteresovanih.
Ovim izmenama zakona koje slede biće percipirano i obavljanje razgovora sa kandidatima, u stvari sa neizabranim sudijama. Ono što radi Ustavni sud, to će raditi Visoki savet sudstva. Moram da izrazim nadu i očekivanje da će za to biti zainteresovana javnost Srbije, kako stručna, tako i šira i da će se upravo kroz to moći da vide argumenti koje je Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca uzimalo u obzir prilikom donošenja svojih odluka i onda će se videti da li smo te kriterijume primenili ili nismo.
Više puta sam rekla, a i sada ću reći, da sam potpuno sigurna u odluke koje smo donosili, a to će moći da vidi javnost Srbije.

Zahvaljujem se na pitanju i ako u ovom prvom delu ne budem uspela da odgovorim, to ću rado učiniti u nastavku diskusije.
Zakon o oduzimanju imovine koja je proistekla iz krivičnog dela. Smatram da je to jedna od najvažnijih stvari koje je Ministarstvo pravde predložilo, a ovaj uvaženi dom usvojio.
Da podsetim javnost Srbije da je zakon usvojen u oktobru 2008. godine. Imala sam to zadovoljstvo da ga branim pred ovim uvaženim domom. Podeliću s vama svoje razmišljanje, u tom momentu kada smo usvajali zakon zaista sam mislila da je Srbija na tom stupnju svesti da takav zakon može da donese i da postoji ovde konsenzus između različitih društvenih faktora da idu odlučnije u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Pošla sam od toga da to nije nešto što predstavlja čin jedne političke stranke ili Vlade ili bilo kog drugog, već da svi zajedno želimo da naša deca u ovoj zemlji žive i da imaju kakav-takav uređen sistem.
Međutim, sada vidim da mi nije bilo razmišljanje u dobrom pravcu pošto korake koje smo preduzeli u pogledu reforme pravosuđa na samom njenom početku i nakon sprovođenja opšteg izbora je govorilo da i dalje postoje jaki činioci u društvu, potpomognuti nekim od kreatora odluka, da se u Srbiji sve zaustavi i da se takav zakon ne primeni, da se ne okonča reforma pravosuđa jer će to uticati da u Srbiji ne bude nezaštićenih.
Nažalost, mi ćemo se boriti protiv toga, ova vlada ima snage da se izbori s tim, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca potpuno sam uverena da će biti na tom putu.
Primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela dala je svoje rezultate. Zakon je počeo da se primenjuje od marta prošle godine i za manje od dve godine imamo imovinu zaplenjenu u vrednosti oko 300 miliona evra, kako je procena finansijskih stručnjaka.
Do sada je oduzeto, ovo su podaci koji su rađeni u septembru, znači u ovom momentu je ta imovina veća, kada je rađen ovaj izveštaj tada je bilo oduzeto oko 50 kuća, stanova, čitavih stambenih zgrada, čija je ukupna površina veća od 7.000 kvadratnih metara. Uglavnom se radi o privremeno oduzetoj imovini, a neka od njih je i trajno oduzeta imovina, o čemu je javnost blagovremeno obaveštavana.
Licima koja su predmet finansijske istrage oduzeto je više od 20 zemljišnih parcela u Beogradu, u Novom Sadu, Leskovcu, Srbobranu i Čajetini. Istovremeno, privremeno je zaplenjeno šest objekata i lokala poslovnog prostora, kao i hoteli "Putnik", "Vojvodina", restoran "Sečuan", "Lipa", "Dunavska oaza", dve trećine sindikalnog odmarališta u Rovinju, dok su zaplenjene akcije u preduzeću "Palić", pod kontrolom države se nalaze i hoteli "Patria" i "Prezident" u Subotici, kao i restoran u Čantaviru.
U posedu Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, a na računu NBS završilo je 1.780.534 dinara, kao i 726.234 evra. Najveći deo devizne zaplene novca potiče od Dragana Labudovića, koji je u optužnici označen kao član grupe Darka Šarića, kome je oduzeto 544.000 evra, zatim drugim članovima porodice Darka Šarića u iznosu od 110.000 evra. Do sada je oduzeto preko 90 automobila, od kojih 72 potiču iz takozvane SMS mafije, dok je ostalih 18, uglavnom najskupljih džipova i limuzina, oduzeto od drugih velikih kriminalnih grupa, neki od njih su članovi takođe grupe Darka Šarića.
Oni automobili koji su bili u voznom stanju, neki od njih nisu, dati su sudovima na korišćenje, zatim jedinici za finansijske istrage i MUP, kao i drugim državnim organima.
Što se tiče stambenih objekata, deo njih se samo formalno nalazi u vlasništvu Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom jer u njima žive članovi porodica, dok sud ne odluči da im imovina bude trajno oduzeta.
Pojedine nekretnine smo ustupili državnim organima, kao što je na primer kuća Darka Ercega, koja je data opštini Zvezdara na korišćenje.

Kada dobijem takvo pitanje uvek se nalazim pred izazovom da li da odgovorim kao građanin Srbije ili kao ministar pravde. Naravno da sam kao ministar pravde ograničena, pošto je funkcija ministra pravde da obezbedi nesmetan rad sudova, ali i da se zaustavi na tome.
Reći ću vam kao građanin Srbije, ali da ne narušim funkciju koju sam obavezna da poštujem i koju želim da poštujem. Duboko se nadam da će svi ovi predmeti koje ste naveli ugledati svetlost dana ili svetlost sudnice, i ako govorimo o događaju koji se ticao sudije Simeunovića, i ako govorimo o pobuni JSO ili o političkoj pozadini ubistva predsednika Vlade dr Zorana Đinđića, ili ako govorimo o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije ili o ubistvu novinarke Dade Vujasinović.
Za mene su vrlo ohrabrujući signali koji dolaze iz tužilaštva, koji su vrlo jasno rečeni, da će učiniti sve što je u okviru nadležnosti tužilaštva da se ti predmeti pomere sa mrtve tačke, da se građanima Srbije prezentira istina o okolnostima ili o slučajevima koji su se desili, ali kao ministar pravde ću vam reći da sve što je u okviru moje nadležnosti ili moći, stoji na raspolaganju, da ću vrlo rado upotrebiti da ovi predmeti izađu na svetlost dana ili da se bar nađu u sudskoj proceduri. Tužilaštvo jeste to najavilo. Na meni je da ih ohrabrim da nastave u tom pravcu.

Zaista vam se zahvaljujem na tom pitanju, pošto je to isto jedna od paradigmi koja se nalazi u javnosti i koja se vrlo često ponavlja da sudstvo u Srbiji košta, sa čim se ne bih složila, jer to ne može da košta. To je nešto što mora da postoji.
Kao što sam rekla, ponavlja se da je reforma pravosuđa doprinela tome da građani Srbije mnogo više izdvajaju za pravosuđe nego ranije. Prosto moram da vam kažem da to nije tačno i to najbolje znate pošto svake godine usvajate Zakon o budžetu. U Zakonu o budžetu se nalazi razdeo koji se odnosi na same sudove.
Zbog građana Srbije, znam da vi to znate, ali da bi građani Srbije razumeli, sudstvo u Srbiji se finansira na dva načina, iz budžeta i iz sudskih taksi. Od sudskih taksi 60% se kolokvijalno vraća pravosuđu. Taj procenat iznosi da 13 milijardi dolazi iz budžeta, a negde oko šest milijardi dolazi od sudskih taksi.
Ono što sam i danas rekla, a i ranije sam govorila, činjenica je da je budžet pravosuđa u prethodnim godinama smanjen. Ovom prilikom ponavljam da budžet pravosuđa nije povećan u godinama reforme, što je možda trebalo učiniti, nego je naprotiv smanjen. Negde od 2008. godine do danas budžet pravosuđa je smanjen za negde oko 15%.
Znam da ćete me možda pitati pošto je nedavno bio ovde rebalans budžeta na usvajanju, zašto je jedan deo stavljen na raspolaganje Ministarstvu pravde i pravosudnim organima i zašto su određeni dugovi nastali u sudovima u Srbiji? Imam vrlo konkretan odgovor na to pitanje.
Kao što sam rekla, pravosuđe se finansira iz sudskih taksi i iz budžeta. Sudske takse se planiraju. Dnevna naplata od sudskih taksi prošle godine je iznosila negde oko 25 miliona. Prošle godine su sudske takse podignute za 50%. Danas sa podignutih 50% dnevna naplata sudskih taksi iznosi negde od 21 do 22 miliona, nekad manje. Ti dugovi koji su nastali, nastali su zbog planiranja sudskih taksi, a nismo mogli drugačije da ih planiramo, jer je naplata prošle godine bila takva. Očigledno je privredna aktivnost u jednom momentu stala i naplata sudskih taksi nije bila adekvatna.
Jedan broj zaposlenih, ne samo sudija nego je jedan broj zaposlenih ove godine bio smanjen. Međutim, to ne znači da će se na tom programu ostati. Onog momenta kada smo išli u određenu reorganizaciju zaposlenih unutar sudova rekli smo da postoji neadekvatna zastupljenost struka unutar suda, tako da će jedan broj biti zaposlen, ali taj broj će se odnositi na stručne saradnike, zapisničare, kompjuterske radnike, pošto smo najavljivali i to unutar sudova sprovodimo da unutar sudova postoji kompjuterizacija. Kada budete dobili Zakon o budžetu za narednu godinu videćete jedno povećanje u odnosu na budžet prethodnih godina koji se odnosi na plate. To povećanje će ići na ona lica koja su zaposlena u sudovima, a drugačije profesionalne strukture nego ranije.
Hajde da dam konkretan odgovor na vaše pitanje. Reforma pravosuđa nije dodatno koštala građane Srbije i povećanje koje smo dali zaposlenima nakon štrajka koji se desio u drugoj polovini ove godine je išao iz budžeta pravosuđa. Nisu se dodatna sredstva obezbeđivala za tu namenu.

U pravu ste u pogledu naplate sudskih taksi. Međutim, ne možete i zbog međunarodnih standarda, a to bi bilo pravično i ako zanemarim međunarodne standarde da nekome ne obezbedite pravo na pristup sudu zbog neplaćene takse. Kad govorim o naplati sudskih taksi, koja bi po zakonu trebalo da se učini u momentu kada je podneta tužba ili pre nego što se otpočne postupak, prvenstveno mislim na postupke koji se vode pred privrednim sudovima, jer je najveći iznos sudskih taksi iz te oblasti.
Naravno, i činjenica je da nije bilo dovoljne kontrole naplate sudskih taksi, ako govorimo o onim završenim predmetima, pre nego što se predmet arhivira.
Nedavno sam potpisala određene dopise koji su usmereni ka sudovima, jer se pokazalo da npr. u Privrednom sudu preti zastarelost naplate taksi, tako da će se izvršiti kontrola završenih predmeta, da li je u svim tim predmetima naplaćena taksa. Tu je jako bitno, hajde malo da raširim odgovor, nadam se mi nećete zameriti, uvođenje ovog programa za automatsko vođenje predmeta tzv. AVP programa, koji upravo daje mogućnost sagledavanja da li se u određenim predmetima naplatila taksa ili ne.
Po našim podacima, pošto se taj AVP program prvo uveo u privredne sudove, nekada trgovinske sudove, onda je naplata sudskih taksi povećana za 60%. Taj program se sada uvodi u sve sudove u Srbiji. Nadam se da ćemo čak tokom ove nedelje, predsednica i ja imati zadovoljstvo da prezentiramo javnosti uvođenje tog programa.
Zaboravila sam šta je bilo drugo pitanje. Oko porotnika. Da, izvinjavam se.
Jeste, velika dugovanja jesu i prema veštacima i prema porotnicima. Tu se slažem s vama. To su upravo oni razdeli koji postoje u pravosudnom budžetu. Trudićemo se da u narednim godinama ti dugovi budu pokriveni. Upravo zbog toga, u ovim izmenama zakona koje će se uskoro naći pred vama, biće odložena primena pravosudnog budžeta za šest meseci, da se on prenese na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, jer meni kao ministru pravde je nedopustivo, da pravosudni budžet pravosuđu sa dugovima. Trudićemo se da te dugove u potpunosti pokrijemo i da nuli pravosudni budžet predamo pravosuđu.
Što se tiče isplate plata neizabranim sudijama, one se opet isplaćuju sa razdela. Za pravosuđe nisu tražena dodatna sredstva u tom cilju.

Zahvaljujem vam se na ovom pitanju. Neću nastaviti u uvredljivim tonom kakav ste vi koristili prilikom postavljanja pitanja meni. Odgovoriću vam shodno i mom obrazovanju i funkciji na kojoj se nalazim, da Ministarstvo pravde sve ono što je do sada radilo, preduzelo je sa ciljem da obezbedi efikasno postupanje pravosudnih organa, radi intenziviranja borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, radi zaštite investicija u Srbiji.
Naši osnovni ciljevi su bili uspostavljanje transparentnog, objektivnog, nezavisnog sudstva u Srbiji i to ćemo ubuduće i činiti.
Ukoliko postoje otvorena pitanja greške ili bilo šta drugo, nama nije problem da ih priznamo, da ih percipiramo, analiziramo i da to predložimo, nastavimo da branimo i nastavimo da radimo u tom pravcu i od toga nećemo odustati.
Što se tiče vašeg pitanja da li je normalno, kako ste se izrazili, da jedan organ odlučuje u drugom stepenu o tome? Pošto ste vi pravnik, verujem da ćete vi proveriti ove moje izjave, da su to uporedna pravna iskustva. Imaćete prilike i da mi odgovorite, pošto će se narednih dana naći pred ovim uvaženim domom i izmene tog zakona.
Uporedno pravno iskustvo govori da na odluke Visokog saveta sudstva, u zemljama gde to postoji, postoji pravo prigovora i da se taj prigovor može izjaviti samom Visokom savetu sudstva, na to su nam ukazivali i predstavnici međunarodnih organizacija, predstavnici Evropske komisije, ili Upravnom sudu. To je moguće. Postoji i analizirali smo takvo iskustvo.