Nemojte vi nas da ubeđujete da postoji neodložna potreba da se izgradi "Moravski koridor". Mi se s tim slažemo od samog početka. Nikada to nismo osporavali. Treba nam i treba nam što pre i što kvalitetniji. Treba nam da se reguliše sliv Zapadne Morave, i to nam treba, i okolnih reka Rasine i drugih.

Ja sam nekada tamo, pre 40 i više godina, radio na regulaciji sliva reke Rasine, Velike Morave itd. i na jezeru Ćelije, i krvave žuljeve na rukama imao. Prema tome, slažemo se da treba graditi, ali vi ste potpisali Memorandum o razumevanju pre zakona, pre zakona o izgradnji tog koridora i leks specijalis ste doneli. Taj leks specijalis je, zapravo, način sprovođenja Memoranduma o razumevanju. To je predugovor.

Drugo, što niste dozvolili da Kinezi podnesu ponudu? Vi ste sve završili sa Amerikancima, a onda kažete - Kinezi nisu podnosili. Kako da podnose? Ima popuštanja prema Amerikancima. Upozoravam vas da tu prikočite. Popuštali ste i ranije. Umalo da popustite oko Smedereva. Sećate se da sam držao tri konferencije za štampu dokazujući da ona izmišljena američka firma, registrovana negde u Holandiji, sprema prevaru, pa ste onda preko noći odustali od toga i našli srećno rešenje, koje smo podržali.

Podržali smo rešenje i za Bor. Podržavamo sva ispravna rešenja. Ništa što je ispravno i u interesu Srbije nismo dovodili u pitanje.

Napali smo IPA sporazum. To je popuštanje NATO. Napali smo to što oficiri NATO ima kancelariju u našem Generalštabu. To je popuštanje. Popuštanja su i oba ova paketa briselskih sporazuma. I to smo upozoravali, i kada je došlo da se ispuni nešto što je u interesu Srba - nema. Pa sada i ono što ste dogovorili oko ovih elektroenergetskih potencijala i električne mreže, sada se oni pripajaju Albaniji. Nema načina da sprečite. Ima li načina da sačuvate Gazivode? I to je sada u pitanju. Bojim se da i to ne ode za Albaniju. Dakle, jeste popuštali.

Pazite, imate iskustva iz vremena Miloševića. Amerikancima što se više popušta, njihovi su apetiti sve veći i veći. Mi ćemo jednom doći u situaciju, da kažemo – e, nema više popuštanja. Zato nam treba i S-400, zato nam treba i ostalo rusko naoružanje da ne bi opet bilo bombardovanja. Oni su takvi. Oni se tako ponašanju svuda u svetu. Oni sada na Kinu udaraju, a neće na Srbiju. Hoće da otmu sve.

Videćete sada kako će te stvari ići oko "Moravskog koridora". Nema tu šansi da budu čiste. Imamo iskustva hrvatskog predsednika. Tamo su ih ojadili. Skoro dva puta veća cena ispala na kraju nego što to realno vredi. To znači može i nama da se desi i može osim ovih 100 miliona da se poveća još 200-300 miliona. Nema tome kraja za 4 godine. Mora se tome jednom stati u kraj.

Ovo što se tiče Zorane Mihajlović, tu se mi potpuno slažemo. Nema razloga da polemišemo oko toga, da li je tako Martinoviću.

(Aleksandar Martinović: Tako je.)

Evo slažemo se, potvrđuje Martinović. Da više ne govorimo o Zorani.

Dame i gospodo narodni poslanici, vama je svima poznato i u vašim redovima koliko je istaknutih partijskih kadrova steklo preko noći diplome na univerzitetu Megatrend i kakve su se afere rešavale oko rada i poslovanja tog univerziteta, ali vidimo sad Mića Jovanović, njegov vlasnik, po svaku cenu želi da se otarasi Megatrenda i da ga nekome proda. Obavestio je javnost da ga je prodao za nekih 50 miliona evra, s obavezom novog vlasnika da uloži još 150 miliona.

Međutim, taj novi vlasnik nema više od 5.000 evra, ali daje izjavu u javnosti da iza njega stoji država. I to je za mene bio signal da se malo pozabavim tim pitanjem.

Ja sam malo proučio koja to država stoji iza Megatrend univerziteta i ustanovio da je ta država Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade Republike Srbije, ministar za razne stvari, za građevinarstvo, saobraćaj, infrastrukturu itd.

Ona je od 2008. godine profesor na tom univerzitetu, redovni profesor. Sad, možda će se neko pojaviti sa inicijativom da država bude kupac tog univerziteta. Dala mi je inspiraciju jedna izjava, ne znam ni čija, u jučerašnjoj štampi, da je najbolje da Vlada to i kupi, pa onda ne mora jednu po jednu diplomu da plaća, nego može mesečno šleper diploma da štampa i da deli besplatno onima koji žele diplome, kojima su diplome potrebne iz nekih razloga.

Međutim, iskoristio bih ovu priliku da postavim pitanje predsedniku Vlade Ani Brnabić, povodom još jedne kriminalne afere u koju je umešana Zorana Mihajlović. Ovog puta u pitanju je opasna mafija, mafijaška organizacija, na čijem čelu stoji Vanja Špiljak, sin Mike Špiljka. Vi se sećate da je on osamdesetih godina bio jedan od direktora zagrebačke INE, da je jednom prilikom ukrao celi tanker nafte na Atlantskom okeanu, više od 10.000 tona nafte, da je velika afera pokrenuta i da je Đureković, koji je hteo s tim da izađe u javnost, morao da beži u Nemačku i tamo je počeo da objavljuje neke knjige, da raskrinkava aferu, a onda je na saveznom državnom vrhu odlučeno da Đureković bude ubijen. To su saglasili Stane Dolanc, glavni šef svih policijskih obaveštajnih, kontraobaveštajnih službi, član predsedništva SFRJ i Milka Planinc, predsednik Savezne vlade.

Pavle Gaži, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Hrvatske, insistirao je da se Đureković kidnapuje i živ dovede kako bi mogao da svedoči o svim aferama. Međutim, Gaži je bio nadglasan i ubrzo smenjen. Išla je teren ekipa Dolančevih likvidatora, u kojoj su bili i Arkan i Giška. Nemačka je upravo pre izvesnog vremena osudila Zdravka Mustaća, koji je bio šef savezne UDBA i glavni Dolančev poslušnik i Josipa Perkovića, koji je u to vreme bio šef hrvatske UDBA, mislim obojica na doživotnu robiju, pa se sad pregovara da im se to pretvori u 30 godina zatvora da bi mogli u Hrvatskoj da izdržavaju.

Taj Mika Špiljak je ostao netaknut, a sad je glavni snabdevač naftinim derivatima NATO pakta na Kosovu i u regionu.

Mi imamo veći broj firmi koje su nosioci energetskih licenci za skladištenje i trgovinu derivatima nafte koje koriste rečni saobraćaj. Imali smo i nekoliko terminala za skladištenje tog goriva. Onda je donesen 2012. godine Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, koji je obavezao sve firme koje se bave trgovinom naftom i naftnim derivatima da svoje poslovanje usklade u sklopu ovih članova novog zakona.

Međutim, Zorana Mihajlović propisala posebne vrlo komplikovane uslove za preregistraciju tih firmi, tako da je do sada samo jedna firma dobila pravo, monopol, osim NIS-a, NIS se ne računa u to, samo jedna firma, koja se zove „Mitanol“ Smederevo, koja je u vlasništvu Mike Špiljka, Vanje Špiljka. Pa, dobro i Mike, Mika je tu kao duh, svemoćni.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Samo da kažem još dve rečenice.

Njihov je cilj da se unište sve domaće firme koje to rade. I to za velike pare radi upravo Zorana Mihajlović. Čak joj se i Privredna komora Srbije obraća sa zahtevom da se te stvari srede, regulišu, da se ne čini ogromna šteta, jer veći broj naših firmi su već došle u situaciju da moraju da prekinu poslovanje. To su domaće firme koje traju po deceniju, dve, i više, i zašto sada da se daje monopol Hrvatima, hrvatskoj firmi, a da se naše firme uguše.

Vlada Srbije mora hitno da reaguje na tu situaciju i konačno jednom da tu Zoranu Mihajlović uhapsite, izvedete pred sud. Dosta je više. Em Megatrend univerzitet, redovni profesor, em ovamo stvara monopole za najkrupniju mafijašku organizaciju, jednu od najkrupnijih koja je delovala na Balkanu, i koja je stasala još u vreme komunizma.

Mi u Srbiji nemamo nijednu mafijašku organizaciju koja je stasala u vreme komunizma, a na Balkanu imamo i upravo ovu hrvatsku, na čijem je čelu Vanja Špiljak.

Upućujem pitanje Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike i Ani Brnabić, premijeru Srbije – Zašto su naši organi izvršne vlasti redom neadekvatno reagovali na ovu tzv. špijunsku aferu u koju je, navodno, umešana ruska vojna obaveštajna služba?

Da je zaista reč o aferi način je neprimeren. Prvo, videli su snimak. Ako ih neko pita, treba da kažu – naložili smo nadležnim organima da sve istrže, čim istraga bude završena obavestićemo javnost i gotovo.

Mi čujemo juče Anu Brnabić kako kaže – situacija je vrlo ozbiljna. Šta je ozbiljno? Preti li rat? Preti li bombardovanje? Koju je to tajnu, eventualno, neki naš oficir mogao ruskoj obaveštajnoj službi da otkrije? Ima li neka tajna za koju ne znaju Rusi i Amerikanci? Nema. Šta je onda, čemu uzbuna? Čemu onda hitni sastanci najviših državnih organa bezbednosti? Time se samo potpaljuje afera u javnosti i kao da idemo na ruku pre više meseci nagoveštenoj američkoj špijunskoj operaciji da se krene na suzbijanje ruskog uticaja na Balkanu. To su nas Amerikanci, čak, obavestili preko medija, nagovestili. Mi bez ruske podrške i pomoći ne možemo ništa.

Možda jeste špijun nešto hteo, ali šta? I ako je bilo nešto osetljivo za nas, to se završi službenim demanšom naše Vlade ruskoj Vladi za koju javnost ne mora ni znati.

Koja to velika sila nema svoju špijunažu na prostoru Srbije? Ajde, to mi samo kažite. Ima li jedna? Koja to susedna država nema svoju špijunažu? Imamo i mi svoju, nije dorasla ovim drugim, ali čak i u Rusiji imamo svoju. Svuda imamo i to je normalno. Jedna ozbiljna država, jedna velika sila špijunira i prijatelje i neprijatelje, mora imati što više informacija.

Na kraju, znate, ako krene hajka protiv Rusije, mene to podseća na 1948. godinu, hoće li opet hajka na infobirovce? Hoće li opet Goli otok neki da se otvara? Ako do toga dođe, evo, ja se prijavljujem. Između Tita i Staljina ja bih se uvek opredelio za Staljina i ako slučajno dođe do izolacije infobirovaca, evo, ja sam prvi, dobrovoljno se javljam. Neću se pozivati na imunitet.

Nemojte da se igramo sa tim, to su vrlo ozbiljne stvari. Dok imamo službenu kancelariju NATO pakta u Generalštabu srpske vojske i dva velika špijuna u Vladi, Zoranu Mihajlović i Rasima Ljajića. Zorana radi za Amerikance, Rasim za Engleze. To svi znaju. To ministri u Vladi mnogo bolje od mene znaju. Kad Vučić hoće nešto poverljivo da se dogovara sa ministrima nikad njih dvoje ne zove. Ima još nekoliko koje ne zove, to i vi znate, bolje od mene. Nemojte, ljudi.

Da to malo smirimo. Ne može nam doneti dobro ako to udaramo na sav glas, ako pravimo halabuku. Možda je čovek hteo da kupi vagon mekinja, da mu krave ne krepaju ove zime, očekuje se sibirska zima u Rusiji.

Ovo je bila sitna neka lova. Ako su ono evri, onda sam pretpostavio da je po 100 evra, tako izgleda. To je ukupno negde oko 1.000 evra. Ljudi, šta je toliko vredno 1.000 evra? Možda je licencu za proizvodnju bureka prodao neko. Još se ne zna koji je to Srbin, ako je uopšte Srbin, sa kojim je kontaktirao.

Dajte da naše službe sve to na miru otkriju, ispitaju, osumnjičenog privedu, podnesu izveštaj nadležnim organima, pa da se onda i javnosti da određena informacija koja ne mora biti sveobuhvatna, da se daju konture šta je u pitanju i to je dovoljno. Naši prijateljski odnosi sa Rusijom moraju se nastaviti kao da ništa nije bilo.

Zamislite da nam se Amerikanci vrate u situaciju iz devedesetih, da raskinemo sa Rusijom i da nas onda pritisnu. U vreme Jeljcinja Rusija je bila na kolenima i kad je želela nije mogla da pomogne. Nemojte sada da kažu – dosta nam je više toga, ne dajete ni našim savetnicima u Nišu diplomatski status, pravite afere, dosta nam je više, malo se sami borite. Ne valja to, nemojte da to dozvolimo.

Mi srpski radikali se slažemo da je trebalo pojačati sredstva koja se izdvajaju za kulturu i podržali bismo da je i mnogo veća suma u pitanju. Moglo je to da ide i do 1,5 budžeta.

Međutim, nisam siguran da se ta sredstva racionalno koriste.

Ja sam kao potpredsednik Vlade Srbije najveću muku imao sa tadašnjom ministarkom za kulturu, Nadom Popović Perišić, koja je i namerno finansirala najgore antisrpske filmove, uključujući i film "Turneja", Gorana Markovića.

Ministar sad kaže da će se dosta ulagati u infrastrukturne objekte. Nisam siguran da ima sad dovoljno novca da se ulaže u zgradu filharmonije i nove opere. Narodno pozorište u Beogradu potreba je Beograda, a i većeg dela Srbije, za operom kao klasičnom vrstom umetnosti, čak neki kažu anahroničnom, zadovoljava u potpunosti.

Šta redom ministarstva zapostavljaju? Izdavačku delatnost. Dosmanlije su dozvolile da se uništi prosveta, "Nolit", "Rad", BIGZ, mnoge druge izdavačke kuće. I kod nas se onda izdavaštvo do kraja komercijalizovalo. Najviše se prevode svetski bestseleri, a to je često petparačka literatura. "Prosveta" i "Srpska književna zadruga" - nisam video da ste predvideli dotaciju za "Srpsku književnu zadrugu"? Možda ima negde, ali sakriveno. "Prosveta" i "Srpska književna zadruga" pre 20 i kusur godina su počele da objavljuju ediciju "Stara srpska književnost" u 24 knjige. Još nisu uspeli da do kraja to isteraju. A "Stara srpska književnost" bi stala možda u 200 knjiga. Treba u nju uključiti i "Dubrovačku staru književnost". Hrvati su nam je prisvojili, iako je ona sva na srpskom jeziku i piše se pre svega o srpskoj istoriji. Dubrovčani nisu znali za Hrvate dok nisu došli u posed Lastova, tad su se prvi put sreli sa Čakavcima.

Dakle, treba u fundamentalna dela iz naše književnosti ulagati. To su nekada radili "Zavod za udžbenike" i "Službeni glasnik". "Službeni glasnik" je nastavio i vrlo je uspešan, a "Zavod za udžbenike" je ostao bez ogromne količine novca, koji je zarađivao prodajom udžbenika. Sad taj novac odnesoše stranci, Hrvati, Nemci i ostali, i kvare nam omladinu kroz loše udžbenike.

To bi trebali da uradite, da vidite sa Ministarstvom prosvete da sva izdanja udžbenička za osnovne i srednje škole opet budu u rukama države ili nacionalnih saveta za nacionalne manjine, da tu onda koncentrišete sredstva, a od prodaje udžbenika, koji bi bili mnogo jeftiniji, da se finansiraju ovakve stvari. A i vi da uložite novac.

Dosta nam je ovih ludačkih filmova, ispadosmo kao nacija svi ludaci. Gledamo filmove i sve se neki nenormalni tipovi pojavljuju i defiluju, ubistva, groteskne stvari, itd. Narod je žedan filmova na istorijsku temu i ti filmovi i televizijske serije najbolje prolaze u narodu. Dakle, to treba forsirati. Treba narod podučavati slavnoj prošlosti, da bi imao još slavniju budućnost.

Nemojte štedeti pare na te stvari. Ali morate striktno kontrolisati kako se troše, da se ne troše za antisrpske aktivnosti.

Dakle, ono što treba, treba mnoga pozorišta popraviti, ona su zapuštena, ona su bez osnovnih sredstava za rad, ali treba forsirati što više domaćih predstava u pozorištu. Država da dotira održavanje predstava domaćih autora, a za ove strane, uvozne, koji su sad na bestseler listama, neka žive od prodaje ulaznica, pa ko voli nek izvoli.

Ministre, ako je Novi Sad sledeće godine prestonica kulture, zašto ste za Maticu srpsku izdvojili 51 milion, isto kao prošle godine? Valjda je Matica srpska centar srpske kulture u celini, a ne samo Novosadske? Kako to može biti prestonica kulture bez Matice srpske, bez njenih jubilarnih izdanja, izdanja monografija, sabranih dela velikih pisaca?

Znate šta? Ja sam privatno skupljao pare iz Haga da se objave sabrana dela Milice Stojadinović, srpkinje, Sime Milutinovića, Sarajlije, i čija još beše?

Bio sam inicijator i naredio radikalima koji su bili u vlasti da traže sponzore, i Jaše Tomića. Bio sam inicijator sa udaljenosti od 2.000 kilometara. Hajde da sad pametna vlast ili pametno ministarstvo te stvari i radi.

Drugo, evo, Petar Hanke, pisac koji je progonjen u svetskim razmerama, jer je bio dokazani srpski prijatelj, postao Nobelovac. Jel krenula inicijativa da mu se prirede sabrana dela za štampu? Ministre, hej.

Verice, pusti ministra da može da mi odgovori na pitanja. Nemoj ti da dodaješ. Ovo što ja govorim je kompletno i kompleksno.

Još nema inicijative da se objave sabrana dela Petra Hankea. Ko je pozvaniji osim njegove otadžbine da prvi objavi ta sabrana dela nakon što je dobio Nobelovu nagradu? Još nigde nije objavio sabrana dela?

Šta čekate? Nemate prevodilaca za nemački? Ima ih mnogo, ima kvalitetnih. Već su mnoga dela prevedena, treba ih srediti i štampati u kompletu.

Dakle, ima i te kako mnogo ideja, ali da ne zaboravimo, nije Egzit kultura. Svi ozbiljni filozofi u svetu, estetičari Egzit smatraju subkulturom ili podkulturom. Niko se neće kulturno opismeni odlazeći na Egzit, a može postati narkomana. To je bacanje para, po meni, ali dobro, nisam za zabranu. Nek se odražava, ali sa mnogo manje državnih dotacija. Ali, dajte da uložimo u trajnu vrednost, a ta trajna vrednost je, pre svega, knjiga.

Knjiga ostaje, a sve ostalo je prolazno. Ode predstava u vetar ako se ne snimi, ode opera u vetar, zaboravi se glas operskih pevača, a knjiga ostaje.

E, tu ste kao Ministarstvo zakazali, a i ministarstva kulture do sada nisu tome dužnu pažnju posvećivala. Da oslobodimo „Zavod za udžbenike“ da radi te stvari, da ima dodatne prihode i iz budžeta i od zarade za udžbenike i da nastavi da radi to „Službeni glasnik“.

„Srpska književna zadruga“, naglašavam, ona je opet sad ovakva institucija. Ako joj neko nešto udeli, udeli. Stalne prihode od države nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova Vlada svake godine nam podnosi predlog budžeta u kome unapred planira budžetski deficit, a onda negde od polovine budžetske godine počinje da se hvali da ostvaruje suficit, višak u budžetu. Jeste to s jedne strane za pohvalu, ali kada se krajnje stručno posmatra i nije. Sposobna Vlada je Vlada i sposoban ministar koji su u stanju da to izračunaju do poslednjeg dinara. Toliko je moguće naplatiti, a toliko nam treba.

Prema tome, ja bih vas pozvao da od ovog budžeta sada krenete sa uravnoteženim stavkama, da se okanete ovog deficita i ne trebaju vam više pohvale da imate suficit. Ako bude budžetski višak, istina, neki kažu – od viška glava ni boli. To nije sasvim istina, jer ako imamo budžetski višak, znači nekim privrednim subjektima je oduzimano više nego što je trebalo. To je na uštrb proizvodnje. Nemam ja ništa protiv da se budžetski višak ostvaruje u sferi carina, radovao bih se tome, ali ako je to porez na plate, ako je to porez na stečeni prihod, itd., onda je to već opasna kategorija. Najpametnija je Vlada koja ima uravnotežen budžet i koja na kraju godine se pohvali – evo, u dinar smo potrošili onoliko koliko je planirano.

Dalje, nije bilo potrebe da ovo radite. Ovo ja vidim kao neku vrstu vašeg egzibicionizma, premijerovog i ministrovog, ministra finansija, pre svega jer vi ste mogli da ovaj budžetski deficit eliminišete. Vi ste i ove godine programirali devet milijardi dinara za nevladine organizacije. To ste malo smanjili u odnosu na prošlu godinu, za jednu milijardu, malo više od jedne milijarde. Dobro je što ste smanjili, a opet je previše. Nevladine organizacije su organizacije sa čijim formiranjem Vlada nema nikakve veze. Njihove aktivnosti treba da se dobrovoljnim prilozima njihovih članova i simpatizera finansiraju, a ne da ih Vlada finansira, a Vlada ih tegli, a oni abonenti zapadnjačkih ambasada….

Isključio sam ga, i opet. Ne znam da rukujem, novi telefon.

Policija me juri, da.

Dakle, prva ušteda može ovde da se postigne, a onda baš je deficit 33 miliona evra, a ministarstvo u kome je ministar Zoran Mihajlović plaća jednu deonicu auto-puta, od Čačka do Pojata, 300 miliona evra više nego što je bila kineska ponuda. Lepo, oborite to što je ona sklapala kao ugovor, predugovor, do koje je to već faze došlo, pa raspišite konkurs bez privilegovanih učesnika, nemojte donositi leks specijalis, pa da imate samo jednog naslikanog učesnika u samom zakonu, da se niko drugi nije mogao prijaviti.

Moram zbog nečega i da vas pohvalim. Ja sam objektivan čovek, znam me cela Vlada kao takvog. Jel tako, ministre Šarčeviću? Tako je.

Ovde ste uspeli da postignete nešto što nisam očekivao. Vi ste uspeli da izdvajanje iz budžeta za isplatu punih penzija svedete na 157 milijardi ili 11,8% ukupnog rashoda budžeta. U planu, budžetskom, projektu za 2012. godinu u tu svrhu je bilo planirano 273 milijarde dinara. Znači, vi ste ovde smanjili za više od polovine, što znači da je penzijski fond počeo da se puni, što znači da je bolja naplata penzija. Ja sad hvalim, nisam se zezao. Ja se ne bih sa ministrima zezao nikada, ministre Mali. Veći je i broj zaposlenih i urednija je naplata doprinosa, jer imali smo mnogo firmi gde nije bila moguća naplata doprinosa, gde su radnici primali minimalac ili nisu ništa primali, a doprinosi se nisu uplaćivali. To je ono što je dobro. Tu imate veliku budžetsku uštedu, jer ste sada dotacije iz budžeta za penzije sveli na 15% ukupnih prihoda, a ranije je to bilo više od 26%. Tu vas pohvaljujem.

Međutim, jednu stvar gubite iz vida, penzioneri su prihvatili, onako ćutke, neko se mrgodio, neko je malo protestvovao, većina je ćutala i smatrala da tako treba. I ja sam taj penzioner kome ste oduzeli od penzije 5.000 dinara, ali stisnuo sam zube, pa jeo malo više pure i kiselog mleka nego mesa, nekako izdržao. To se jednom mora vratiti penzionerima.

Vi vraćate trulim kapitalistima koji su se bogatili isporučujući srpskoj vojsci pesak u brašnu za hleb, vi njima nadoknađujete imovinu posle toliko decenija, a ovo što je penzionerima uzeto nedavno od njihovih stečenih prava ne mislite vraćati. Nemojte se igrati, oni će to sve izganjati pred Evropskim sudom za ljudska prava. Nemam ništa protiv da mi napustimo taj sud, ako je to moguće uraditi bez napuštanja Saveta Evrope, a čini mi se da nije, da je članstvo u Savetu Evrope vezano za članstvo u tom sudu. Oni će to izganjati, pa ćemo plaćati i sudske troškove i troškove njihovih advokata i kamate.

Lepo, izađite sa odlukom, sa zakonom da se to nadoknadi u četiri godišnje rate. Nek to počne od ove 2020. godine ili 2021. godine i da se garantuje jedna četvrtina svake godine da će biti nadoknađena. To će umiriti penzionere, jer penzioneri ne žele zlo državi. Oni joj žele dobro, a država mora biti svesna tih obaveza. Država je ogromne nekretnine isporučila neznanim junacima iz Amerike, Kanade, drugih prekomorskih zemalja, koji ne znaju ni srpski jezik. Čuli su da su njihov deda i pradeda ovde nekad imao nešto, pa hajde da izganjaju da to vrate. Neki su podmitili da bi dobili, neki su ovako, neki onako. Na kraju, evo, celi posao završen.

Ali, pošto ja još i novine čitam, hvali se predsednik te komisije Agencije za restituciju, Strahinja Sekulić, da je skoro sve završeno, što se tiče nekretnina, ali da je ostalo oko 13,5 milijardi evra da se isplati potpuno obeštećenje. Dakle, ovo bi moralo u novcu, vi tog novca nemate. Vi ste ranije formirali Fond, ili Vlada pre vas, neka od dosmanlijskih Vlada. Ne znam koliko se novca nakupilo u tom Fondu, to nas i ne obaveštavate, ali ako ne bude dovoljno novca u tom Fondu, moraće iz budžeta.

Da li je to pravedno? Da li je pravedno nešto što je istorijski zločin da sad isplaćuju naši penzioneri, radnici na uštrb nezaposlenih trudnica, dece i tako dalje. E, nije. Pogotovo nije, što vi spremate zakon kojim ćete otimati imovinu svima koji ne mogu dokazati kako su je stekli. Nadam se da bi tu pošli od Tomislava Nikolića, el tako? Da li je to jednodušan stav Vlade? Kako ćete ako nećete od njega početi, valjda biste vi svoj ponos i dostojanstvo pod noge bacili kada bi bilo kome plenili imovinu a da ne zaplenite prvo Tomislavu Nikoliću. Da li je tako, moja omiljena premijerko? Jeste, dobro.

Dakle, vi ćete sada oduzimati imovinu koja nema dokaza porekla, a ima li ova koju vraćate dokaza o poreklu? Imaju li Karađorđevići dokaza o poreklu? Kada je kralj Petar došao u Srbiju 1903. godine nije imao tri cvancika u džepu. Gde su stekli? Proneverama, plaćanjem provizija, uticali su na sklapanje kreditnih tranši, odnosno kreditiranja raznih javnih i privatnih investicija, i uzimali proviziju. To je osnovni način bio i ne samo on, nego cela dinastija i knez Pavle takođe, jes nešto od kneza Arsena koji je valjda imao nasleđe u Rusiji i nešto nasledio, ali je najviše stekao kada je postao prvi regent, nakon smrti Aleksandrove i vi bi to olako vratili.

Jednu stvar niste znali, priznajte, da je kralj Aleksandar više crkvama oteo imovine nego komunisti, nekretnina pre svega, poljoprivrednog zemljišta, šuma. Sad je vraćeno verskim zajednicama, kako kaže ovaj vaš Sekulić, 98%, ali verske zajednice još se jogune, nije sve vraćeno. Tražiće da vratite i ono što je kralj Aleksandar uzeo. Neće da plaćaju porez.

Mora i crkva da plati porez kao i svi ostali za privredne objekte, za poljoprivredno zemljište, za šumu, za učešće u građevinskim radovima, prodaju stanova na tržištu itd. Imamo mi i sposobnih popova za biznis, počevši od vladike Grigorija pa nadalje, koje Bog nikad nije interesovao, nego samo - ščepaj što više. Poreza moraju biti oslobođeni samo sakralni objekti i sakralne aktivnosti, uključujući, eto, i plate verskog osoblja, a sve ostalo mora biti ravnopravno, po Ustavu, jer crkva ima status autonomne korporacije.

Dakle, ona podleže pod Ustav, ne podleže pod sve zakone, oni zakoni koji krše njenu osnovnu funkciju, dakle, za nju ne važe, ali oni zakoni koji obezbeđuju ravnopravnost unutar pravnog poretka važe.

Obustavite ovo vraćanje, šta je urađeno urađeno je, popraviti se ne može, a ovaj fond lepo upotrebite za vraćanje prve tranše onoga što je oduzeto penzionerima, jer pojaviće se neka nova vlada za 10, 15, 20 godina, pa će doneti zakon da vraća imovinu onima kojima vi otmete, tajkunima, raznoraznim. To što spremate, što ste najavili to je protivustavno i protiv pravnog poretka.

Morate dokazati da je neko krivičnim delom stekao imovinu, pa mu je onda oduzimati, a ne, e, imaš, daj dokazuj. Nije on dužan da dokazuje, dokazujte vi, i krenite od Tomislava Nikolića.

Vi ste ovde najavili da ćete se zadužiti za 5,1 milijardu evra, opravdano je ovo u šta nameravate da investirate, ali nije dobro obračunato, počevši od auto-puta Čačak-Pojate, 300 miliona plaćate više nego što je trebalo.

Preispitajte i sve druge ugovore, da li je to sklopljeno po realnim vrednostima, ili se neko ugrađivao.

Vi znate da imate i u svojim redovima ministara koji se ugrađuju, eto, Zorana Mihajlović, znao sam da danas neće doći, nešto mi je celo jutro govorilo, nervozu mi stvaralo, a voleo bih da je došla.

Dakle, da bi ste mogli za sledeću godinu stvoriti dobru osnovu za rad Vlade, ne ove, nego sledeće, ko zna kakva će biti sledeća, ko zna ko će od vas ostati u tim lepim klupama tu, ja bih najviše voleo da svi odete sa vlasti, i da srpski radikali to zaposednu. Nije baš realno na ovim izborima, ali na sledećim, već ćemo videti.

Oko ovog zaduživanja, morali bi što pre da objavite kompletan spisak zaduženja, dakle, u „Politici“ npr. pošto ste tamo vlasnici, koji su to stari dugovi. Ima još budala koje pričaju da se dobro živelo u Titovo vreme, tad je pojedena budućnost naše dece i naših unuka, još se vraćaju Titovi dugovi. Čak, one kuvajtske menice za koje niko nije znao u rukovodstvu države dok Tito nije odapeo, to je Tito uzeo oko 400, 500 miliona dolara, ili čak 800, odneo na Kubu da podmićuje lidere nesvrstanih zemalja da budu za njega, a ne za Kastra, jer je Kastro sve bio pripremio da približi „Pokret nesvrstanih“, SSSR. To se zna, tako je Tito trošio pare.

Vidite sad, mnogi brinu o tome, dok je Jovanka bila živa, hoće li ona dobit nešto od nasledstva, hoće li dobiti. Nema on nikakve imovine, sve što je imao opljačkao je od države, i ono zlato što je bilo u nasledstvu, koje su i neki državni funkcioneri pljačkali, on je zaplenio u vilama Karađorđevića.

Dakle, ništa tu nije njegovo, a nikad platu nije primao. Nije dakle ni sticao ništa. Živeo o državnom trošku i živeo računajući da nikad neće odapeti.

Gospodo ministri, ima tu još nekih stvari koje možda izgledaju sitnice, ali to će moje kolege iz SRS da detaljno obrade u kasnijoj raspravi, pošto sam ja pri kraju ovih mojih 20 minuta, a znam zašto ih niste hteli udvostručiti, kao i ostalu raspravu, ja bih vam opet nekoliko primedbi izneo na neke budžetske stavke.

Evo gde mene duša boli, Ministarstvo za sport i omladinu planira za održavanje „Egzita“ 30 miliona dinara, 30 miliona, ministre? Sramota tolike pare dati onim narkomanima koji dođu pet, šest dana tamo, prodivljaju i odu, i ostave smetlište za sobom. A, nije to sve, ne daješ samo ti, nego i Ministarstvo turizma daje 35 miliona, čak više, 65 miliona ukupno za pet dana „Egzita“, i još daje Vlada Vojvodine iz pokrajinskog budžeta, i grad Novi Sad iz svog budžeta, izađe to preko 100 miliona. To bi Majo ti trebalo da znaš koliko izađe.

A, koliko dobija „Matica srpska“? „Matica Srpska“ godišnje dobija 51 milion, Matica Srpska“ za celu godinu rada, za održavanje srpskih kulturnih dobara za izdavanje knjiga, svog časopisa, Letopisa, za sve ostale aktivnosti.

Sada kad ste poslali pismo ispred Vlade Srbije, Ana, da omoguće Haškom tribunalu da zaplene sve moje knjige, oni su odbili, jer drže do dostojanstva „Matice“. Jel, ih kažnjavate zbog toga?

Ako ovo nije kazna zato što su vas odbili, i što neće moje knjige da isporučuju Haškom tribunalu, onda odmah udvostručite ovaj iznos, nemojte da vam to ostane na duši, da vam to ostane kao nešto krajnje negativno, a nije moralo to biti.

Ili, Srpska akademija, svega 370 miliona godišnje. Ima akademika kojima ja ne bih dao ni dinara, koji su tamo došli na silu, Kostić, ovaj predsednik, nikakvom se naukom fundamentalnom nije bavio, celog života on se bavi Alchajmerovom bolešću i Parkinsonovom, a poslednjih 30 godina svetska medicina nije nijedan jedini korak uznapredovala u lečenju tih bolesti. On je protraćio svoj život. Ili, ovaj saobraćajni inženjer, Dušan Teodorović, kojom se on naukom bavi? Nadam se da ću imati prilike da polemišem sa našom dragom premijerkom po ovim pitanjima.

Šta da izbrišemo?

Prvo, vi govorite o političkim odlukama. Problem je što su te odluke pretočene u zakon. Kada neko stekne zakonsko pravo, vi možete reći dala bih vam, ali nemam, a on kaže - dobro, ja ću sačekati kada budeš imala, e onda daj. Drugačije ne može.

Ti koji su bili na vlasti, ti hohštapleri iz 2008. godine, koji su kapom i šakom rasipali, da bi ostali koju noć duže na vlasti, oni su valjda otišli na smetlište istorije.

Drugo, što se tiče nevladinih organizacija, ko je to civilno društvo? Svi smo valjda mi civilno društvo dok ne obučemo uniformu. To su organizacije koje imaju po dva, tri člana upisana, a jedan samo troši pare.

Treće, ovde sam imao još jedan podatak koji sam hteo da komentarišem, povodom naplate PDV. Ovde ste izneli da se na domaću robu očekuje naplata svega 10,6%, a na robu iz uvoza 89,4%. Ako to znači da domaće robe nema, pa se sve mora uvoziti, onda je to katastrofa. Ako znači da ste malo zaoštrili i odlučili da slomite kičmu uvozničkom lobiju, pa se taj PDV naplaćuje odmah na graničnom prelazu i da nema vraćanja, onda je to uredu i podržavam, ali ne znam šta se krije iza ovih brojki?

Vidite sada, vi preuzimate olako mnoge obaveze od te tzv. međunarodne zajednice, pa ste tako i mene stavili na listu međunarodnih terorista. To je vaša Vlada stavila moje ime na listu. Ja nemam pravo da otvorim devizni bankovni račun. Kada sam hteo da kupim kuću u Hrtkovcima, nisam mogao pa je morao moj sin.

Pa, moram da dovršim, Majo. Malo tolerancije.

Odbite mi od onih 15 minuta posle, ali da ovo kažem. Da li sam zaista terorista po mišljenju vaše Vlade, to me interesuje?

Drugo, zašto im robujete. Kao što možete proglasiti legalizaciju nelegalne gradnje, možete proglasiti i legalizaciju nelegalne imovine, pa čak i novca. Odredite neki rok, odredite jednu banku. Najpovoljnija vam je Poštanska štedionica, jer je državna. Pozovite sve koji imaju novac sakriven tamo na tim egzotičnim ostrvima da novac donesu u Srbiju, da ga legalizuju uz 5% provizije. Sutradan oni raspolažu slobodno tim novcem. To su vam onda najbolji investitori. Ako mislite na drugi način da ćete povratiti taj novac, nećete nikad.

Od svih kritika Predlogu budžeta koje sam čitao u štampi, najozbiljnija je ta da se ne računa na mnogo domaćih investitora.

U ovom slučaju bi imali mnogo domaćih investitora. Neka vrate te pare…

Ma, nisi ti mogla meni, Majo, da odoliš.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pre nekoliko dana dobio jedno pismo iz Banjaluke, koje je potpisalo više od 50 pripadnika porodice Tepić, jedne vrlo časne i poštene srpske porodice, s patriotskom tradicijom, a to znam pouzdano, jer je Aleksa Tepić bio moj kolega na Pravnom fakultetu, svojevremeno. Oni su me zamolili da zahtevam od Narodne skupštine da se spreči dalje lažno predstavljanje Marinike Tepić i u Narodnoj skupštini i u srpskoj javnosti.

Ona se svojevremeno, u jednom kraćem periodu, zaista prezivala Tepić, kada je bila udata za izvesnog Tepića, ali posle je ona promenila i nekoliko brakova. Da li je uzimala i dalje tuđa imena ili nije, ja to ne znam, ali je najprimerenije, pošto smo u nedoumici kako se trenutno preziva, da je oslovljavamo njenim devojačkim prezimenom, da kažemo – Marinika Čobanu. Marinika Čobanu pravi zabunu i u Narodnoj skupštini, predstavlja se pod jednim časnim srpskim prezimenom. Ja neću da kažem da nema mnogo ljudi koji se prezivaju Čobanu, a zaista su časni i pošteni. Ima ih, ali ovde želim da zaštitim porodicu Tepić i to na njihovu molbu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje upućujem predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću - kada će da javnosti do tančina objasni zašto je krenuo sa inicijativom "Mali šengen", kako je ona nazvana u javnosti, možda je i on tako nazvao, kad već imamo regionalnu međunarodnu organizaciju CEFTA, koja se pokazala dobra, uspešna, dok je nisu odmetnici sa Kosova i Metohije torpedovali, pa kao da polako gubi smisao?

Šta je to novo u "Malom šengenu" što nismo imali u CEFTI? Ako ima nešto novo, da li to zaista nije moglo da se doda CEFTI, da se sačuva CEFTA?

Ja se zalažem, kao i cela Srpska radikalna stranka, da imamo slobodnu trgovinu sa što većim brojem zemalja, u ovom slučaju sa tim novokomponovanim državama na Balkanu, jer od toga i Srbija ima koristi i one imaju koristi. A kada se radi za opštu korist, za opšte dobro, onda treba svi da učestvuju.

Međutim, ovde postoji vrlo realna opasnost. Za sada je, posle Novog Sada i Ohrida, taj tzv. "Mali šengen" sveden na tri države - Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju. Uzgred, mogli bismo sad i Srbiju nazvati severnom Srbijom, ona je po svemu severna Srbija, jel tako? Kako nije? Znamo mi gde je južna Srbija. Ovi socijalisti ništa ne znaju, Majo.

Dakle, sad su tri - Crna Gora se koleba, a Bosna i Hercegovina nema Vladu još uvek, a ova tehnička Vlada takođe se koleba. Albanci sa Kosova neprekidno daju izjave da su protiv toga, jer žele u Berlinski proces, žele direktno u Evropsku uniju i u NATO.

Gde se krije ogromna opasnost? Ako mi odustanemo od CEFTA i preorijentišemo se na tzv. "Mali šengen", u opipljivoj ekonomskoj koristi ne menja se ništa bitno, jer sve što se može realizovati kroz "Mali šengen", može i kroz CEFTU. Ali, sledeći sastanak je u Draču, 21. decembra. Sve do tog roka Albanci sa Kosova mogu da se nećkaju, a onda može albanski premijer da ih pritisne, kao fol pritisne i oni dođu.

Mi smo na izvestan način obezbeđeni u CEFTI od prejudiciranja statusa Kosova, zato što je Kosovo nastupilo kao teritorija pod upravom UNMIKA, pa pošto ima ona oznaka za fusnotu, pa u fusnoti se kaže da UNMIK upravlja dok se ne nađe trajno rešenje za Kosovo.

Sad toga nema. I kad se pojavi albanska separatistička delegacija iz Prištine, sve države članice tog novog šengena će primiti zdravo za gotovo da i oni prisustvuju. Šta će da uradi srpski predstavnik tada? Šta će da uradi Aleksandar Vučić? Ja trenutno ne znam šta će da uradi, ali bi on trebao da objasni javnosti šta će da uradi. Zato sam ovo pitanje uputio njemu. Šta će da uradi ako mu tamo dovedu predstavnika kosovsko-metohijskih odmetničkih Albanaca i predstave ih kao delegaciju nezavisne države? On nema ni jedno pametno rešenje na raspolaganju. Da ustane i ode i da potopi ono što je sam inicirao ili da stisne zube i tako prećutno prizna nezavisnost Kosova?

Ako Kosovo bude učestvovalo na tom skupu u Draču, bez one fusnote, oznake za fusnotu, onda je ono u statusu nezavisne države.

Dame i gospodo, ja upućujem pitanje premijeru Ani Brnabić.

Zašto je Vlada Srbije pristala da bude partner u pregovorima između vladajućih stranaka i jednog dela opozicionih stranaka od koje su neke van parlamentarne uz posedovanje predstavnika OEBS-a, a zanemarena je najveća opoziciona stranka u parlamentu SRS?

Zvali su i mene ovi predstavnici OEBS-a, pa nisam hteo na taj sastanak. Pa su mi onda zakazivali termini od 45 minuta i naravno čekali uzalud. Ja sa strancima neću da razgovaram o unutrašnjim problemima Srbije, a mi imamo problema koji se tiču izbornog procesa. Trebali bi da ih raspravimo.

Ne mogu se Vladinim uputstvima, ni uputstvima RIK menjati izborni uslovi. To može da se radi samo zakonom, a mi bi trebali onda da okupimo sve parlamentarne stranke, pa da vidimo šta je to najnegativnije u našoj izbornoj praksi.

Kao prvo, Ustavni sud je prekršio Ustav i zakon. U Ustavu stoji da narodni poslanik može svoj mandat da poveri političkoj stranci kojoj pripada. To stoji u Ustavu. Ustavni sud je to ukinuo. Mi živimo u protivustavnom stanju.

Ustavni sud ukida ustavnu odredbu i to nikoga nije zabrinulo. To je bilo doduše još pre desetak godina, je li Vjerice, ti pamtiš dugo ovde. Dakle, prvo to mora da se ukloni, da se ispravno tumači i primeni Ustav.

Drugo, koji su to naši problemi. Medijsko predstavljanje stranaka, stranke moraju biti ravnopravne, pogotovo u elektronskim medijima, i sa nacionalnom frekvencijom i sa regionalnom i sa lokalnom. Ne može to biti privilegija samo stranaka koje imaju najviše novca, a mi smo u situaciji da ogromna količina novca odlazi na televizijske spotove, mnogo više nego na sve ostale vidove kampanje zajedno.

Drugo, moralo bi pod hitno da se zabrani podmićivanje građana. Stranke u predizbornoj kampanji mogu da dele letke, nalepnice, novine, knjige i ostali materijal grafičke obrade. Ali, kod nas se stranke nadmeću koja će više brašna, ulja, šećera, sirćeta, pa i frižidera podeliti građanima.

Gospodine Marinkoviću, jeste to pomalo smešno, ali to govori o shvatanju demokratije. Dakle, nije važna izborna volja građana, naroda, nego to hoće li on biti zadovoljan predizbornim paketom. To mora da se ukine, to mora da se zabrani. Delite van izborne kampanje kad ste toliki humanisti i šećer i brašno i ulje i sve što treba građanima. Ne morate ništa da delite, samo stalno pomalo dižite penzije i plate onim najugroženijim, a ne u predizbornoj kampanji, pa neki su i frižidere delili, neki su delili veš mašine. Šta je još bilo Nataša? Neki su naočare delili i to neke, i smederevce u Aranđelovcu, jel tako? I naočare i to one skuplje, ne ove obične kakve ja nosim, nego one „Ray Ban“, koliko to košta? Ja bih kupio 15 naočara za jedne takve.

To je ono o čemu treba da razgovaramo ozbiljno, da stavimo na tapet i kažemo to je problem. Problem je što se na kosovskim biračkim mestima ne broje glasački listići odmah na licu mesta, nego se nose u centralnu Srbiju pa usput negde prenoće, kobajagi uz stražu, pa se tek sutradan prebrojavaju.

Znamo mi nas, nema poverenja tako paušalno nikome. Ima razvijenih demokratija u svetu kod kojih stranke ne moraju da imaju kontrolore na biračkim mestima, sve rade državni činovnici i u njih se ima poverenja, retko nešto pronevere, ukradu. Daleko smo mi od toga, mi za 100 godina to nećemo postići. Zato su nam kontrolori najvažniji. Ali, ko da nam obučava kontrolore? Stranke same, a ne da pustimo kontrolore da ih neko drugi obučava i na taj način vrbuje.