Ponovo pominjete regionalne medijske servise, umesto da koristite pravu reč, a to su lokalne televizije, koje se finansiraju u ovom trenutku u potpunosti sa budžeta.
Moramo da se dogovorimo oko terminologije. Ovde niko ne ukida javne servise, odnosno regionalne servise, a vi stalno govorite o tome. Opet kažem, u potpunosti je legitimno da smatrate da država treba da se povuče iz vlasničke strukture svih medija i da onda tražite izuzetak za šest, sedam, devet ili 13 gradova. To je vaše pravo. Ali, poređenje sa Austrijom, Nemačkom, Švedskom, u ovom trenutku u odnosu na njihov BDP, mislim da zaista nije do kraja racionalno.

Moram da vam odgovorim na pitanje.
Otkriću vam jednu tajnu. Dakle, ministar ne odgovara lično na svih 268 amandmana, a reč celishodnije znači da jednostavno smatramo da je već našim predlogom ovog člana u potpunosti regulisano to pitanje dovoljno jasno.

Mi smo doneli u Skupštinu Predlog zakona o javnim medijskim servisima koji definiše dva javna medijska servisa, jedan je RTS, a drugi RTV. Vi uporno govorite o regionalnim servisima koji se ni na koji način ne razmatraju u ovom predlogu zakona.
U potpunosti sam razumeo ono što je vaša ideja, ali mi ovde dajemo predloge i rešenja funkcionisanja dva medijska javna servisa.

Ni na koji način ne obesmišljavamo proces. Mislim da te to mogli da vidite i po amandmanima koji su usvojeni. Ovde naprosto sučeljavamo mišljenja i pogled na ono šta su mogućnosti u ovom trenutku i šta je najcelishodnije. Znam da to nije omiljena reč, iz obrazloženja, ali eto omaklo mi se.

Kada bira, dakle, Upravni odbor on je i odgovoran za kvalitet programa. Ovde bi mogli da dođemo u situaciju da sa čisto stručne strane Skupština postane odgovorna za kvalitet programa jednog od javnih servisa. Ovde da bi se jasno videlo gde je odgovornost, znači, to je bio osnovni razlog. Ne znam da li sam bio dovoljno jasan.

Samo da pojasnim, dakle, Narodna skupština ona predlaže 30 ljudi, 30 kandidata za članove Programskog saveta, a onda Upravni odbor, znači, od tih 30 bira 15.
Samo ako nije problem, dakle – nadležni odbor Skupštine predlaže Upravnom odboru listu od 30 kandidata za članove Programskog saveta koji odražava teritorijalnu, nacionalnu, versku, polnu i drugu strukturu stanovništva.

Evo, ovde može da se stvori jedan nesporazum, a zato što vi bazirate vašu računicu na cifri od pet stotina dinara, a zakon je vrlo precizno ograničio da je to limit, to je maksimalna cifra kolika može da bude taksa.
Tokom prelaznog ovog perioda kada se finansira iz budžeta tokom godinu i po dana, biće optimizovani troškovi i tačno kolike su potrebe i RTS i RTV i onda će se znati koliki će biti iznos takse, ali ono što je meni drago, to je da ovde u parlamentu postoji potpuni konsenzus o neophodnosti postojanja javnih servisa.

Ako govorimo o načinima kako je moguće finansirati javni servis, prepoznajemo tri načina. Jedan smo probali. To je pretplata preko trećeg lica. Pri tome, mislim da broj brojila koji ste pominjali nije tačan, ali suštinski ništa ne menja ovo. Druga varijatna je budžet. Treća varijanta je taksa.
Ove varijante smo probali i nije baš najbolje funkcionisalo i taksa je negde najrasprostranjenija u ovom trenutku kao oblik finansiranja javnih servisa svuda u Evropi.
Znači, ovo je rezultat rada radnih grupa koje su radile na nacrtima i široke debate i konsultacije sa evropskim stručnjacima i svega ostalog. Ono što mislim da je jako bitno, to je da u sledećih godinu i po dana ćemo upravo i primenjivati ovo što vi predlažete za stalno, a to je budžet. Na osnovu kompletne analize i Ministarstva finansija i Ministarstva privrede i svega, ovo je najodrživiji način.
Sada govorim o ekonomskom aspektu. To je druga stvar što ja apsolutno smatram da je to i u smislu slobode medija, odnosno slobode javnih servisa, odnosno mogućnosti da oni budu oslobođeni svakog političkog uticaja apsolutno najbolji način.
Opet vam kažem, molim vas, nemojte licitirati u ovom trenutku sa ciframa, zato što je vrlo jasno i u predlogu ovog zakona, znači do 500 dinara. Mogli bi da izvlačimo sada računicu i na 200 dinara.

Potpuno svesni realnosti i toga kolika je pretplata, mi upravo zato i napuštamo taj model pretplate preko trećeg lica i zato se ukida TV pretplata. U prelaznom periodu, kada će se finansirati iz budžeta, a kako ste vi rekli, to se pokazalo kao dobar i nezavistan model, o čemu postoje različita mišljenja, i kada se stabilizuje RTS, ja potpuno verujem da onda on ima direktan i odnos sa svojim gledaocima. Mora da se uspostavi taj nivo interakcije. Možda će tada građani reći da im uopšte ne treba javni servis. I RTV isto tako.
Meni se čini da je ovo sada u ovom trenutku apsolutno jedini mogući model. Prvo, iz budžeta dajemo godinu i po dana vremena da se stabilizuju finansije. Drugo, posle toga se uvodi taksa kao najrasprostranjeniji model u čitavoj Evropi.

Samo da pojasnim. Znači, korisnik električnog merila služi samo za personalizovanje zato da bi imali bazu podataka. Ovo što kažete da odmah uvedemo taksu, a kako bi procenili visinu te takse? Potrebno je prvo da se ustanovi tokom ovih godinu i po dana koliko ima vremena…
(Marko Đurišić, s mesta: Recimo, 500 dinara.)
Ne, ne, ja sam samo dao primer, zato što ne možete da izvodite računicu kad smo stavili cifru do 500 dinara, a i ne verujem da smo vi i ja kompetentni u ovom trenutku da se dogovorimo oko cifre.
(Janko Veselinović, s mesta: Jeste, jer ste ministar.)
(Predsedavajući: Molim vas, nemojte iz klupe da dobacujete.)
Mislim da smo pojasnili zbog čega je ovo, a mislim da ideja da se odmah uvede taksa, nije dobra.

Samo da odgovorim na pitanje.
Dakle, rok za digitalizaciju je 17. jun 2015. godine, a ovo što ste rekli za ljude koji nemaju televizor, ni u jednom zakonu iz Evropske unije nije predviđeno. Neko se tu, kako da kažem, referisao na priču oko zdravstvenog osiguranja, ali naprosto nije predviđeno da neko nema televizor.

Ponavljam još jedanput, EDB broj isključivo je da bi se napravila baza podataka i najracionalniji način da dođemo do te baze podataka, odnosno da RTS i RTV mogu posle toga da počnu da naplaćuju taksu.

Znači, ovo je zvučalo vrlo efektno, naročito sa ovim delom taksa od 500 dinara. Još jedanput ponavljam, to je maksimalno koliko će iznositi taksa i još jedanput kažem ovo je najracionalniji način da dođemo do baze podataka. Druga opcija je, kako? Da uvedemo one švedske detektore koji su bili u vreme stare Jugoslavije, nepostojeće.

Ja bih samo pojasnio. Član 42. predviđa čitavu listu osoba koje će biti oslobođene od plaćanja takse, što mislim da je jako bitno, od korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć, penzionera sa minimalnom penzijom, osoba sa invaliditetom, da ne nabrajam sada sve. Tako da potpuno svesni toga u kakvoj situaciji su naši građani trudili smo se da taksu, kao jednu vrstu evropske prakse koja se pokazala kao najbolja za javne servise prilagodimo na žalost ovom vrlo, vrlo teškom vremenu u kome živimo.

Suštinska razlika je u tome što je prethodno, pretplatu je naplaćivao EPS, a u ovom slučaju samo se koristi baza podataka, a taksu će naplaćivati RTS i RTV kao javni servis.