Ovo o čemu ste govorili znači, prvo nema veze sa članom 15, to je jedna stvar. Druga stvar, ako govorimo o dobiti javnih preduzeća oni su ove godine bili daleko veći nego bilo koje prethodne godine. Ono što sam hteo da vas zamolim, ne samo u svoje ime, nego i u ime naprosto, kako vi to volite da kažete, građana, ljudi koji su vam se obratili, sve, nemojte da vičete toliko. Ako mogu da vas zamolim, zato što ljudi imaju problem jer moraju da spuštaju, da jednostavno smanjuju ton na televizoru, i onda jednostavno mogu da izgube koncentraciju da prate šta govorite.

Zahvaljujem.

Samo jedna mala intervencija. Jedan od prethodnih govornika je govoreći o akcizama na alkoholna pića uporedio sa cenom takse za javne medijske servise i rekao je da je taksa 500 dinara. Znači da nije dobro pročitao zakon. jer je u zakonu jasno precizirano, znači da je taksa, da je to najviša moguća cena.

Međutim, čak to mi je manji problem. Veći mi je problem ukoliko se upoređuje cena akcize na alkoholna pića sa javnim medijskim servisima, jer onda imamo ozbiljan problem u jednostavno vrednosnom sistemu, tako da mislim da su to naprosto nesrećno izabrane paralele i nadam se da niko neće ozbiljno shvatiti ono što je prethodnih rekao. Hvala.

Ja se zaista izvinjavam svim poslanicima u sali, naročito onima koje prekidam u razgovoru, ali ovde se radi o akcizama na alkoholna pića, a alkoholizam je jedna kao prvo psihijatrijska bolest koja se najmanje leči. Mislim da svi znate koji je problem u Srbiji sa alkoholizmom kod jako mladih ljudi, koji se pojavljuje već i kod dece. Mislim da je ova tema otišla u jednom prilično zabavnom žaru, a mislim da je suviše ozbiljna. Sa jedne strane zato što na taj način treba da se puni budžet, a sa druge strane zato što ako se zalažemo za smanjivanje akciza kod alkoholnih pića, onda mislim da time zaista ne mislimo i o onome što je zdravlje.

To se ne tiče samo dece, problem je što je alkohol nekako postao i socijalno najprihvatljiviji od svih bolesti zavisnosti. Mi pričamo ovde zapravo o akcizi na nešto što je bolest zavisnosti i o nečemu što treba da da, u krajnjoj liniji ako se zbog toga bude manje pilo, ja verujem da će time i žao mi je što nije ovde moj kolega Lončar, jer mislim da bi on mogao daleko kompetentnije da govori na tu temu.

Drago mi je ako smo se složili, vezano za akcizu za alkoholna pića, ako može da da pozitivne efekte, i na zdravstvo. Ja bih samo molio, pošto je prethodni govornik ponovo izneo nešto što je netačna informacija.

Dakle, u ovom trenutku pretplata nije 500 dinara, možda ste propustili, ali čitave ove godine su javni servisi bili u potpunosti finansirani iz budžeta Republike Srbije. To je to.

Ono što je novo i o čemu tek treba da raspravljamo, to je predlog o finansiranju, odnosno sufinansiranju iz budžeta, tako da, kakva će biti taksa, ja u ovom trenutku nemam tu vrstu parapsiholoških sposobnosti.

Plaćanje televizijske pretplate do avgusta 2014. godine bilo je zakonska obaveza.

(Marko Đurišić, s mesta: Jeste li vi plaćali?)

Da, a takođe bila je, kao što znate jako dobro, Zakonom o radiodifuziji predviđena i mogućnost pokretanja sudskog spora. Tako da, to je ono što su činjenice.

Što se tiče ove prve formulacije, jednostavno mislim da je u pitanju jezička samo dilema. Tu se suštinski slažemo.

Ja moram da vam kažem da javni interes koji je između ostalog definisan i Zakonom o javnim servisima, podrazumeva proizvodnju kulturnih, obrazovnih sadržaja i zabavnih sadržaja. Ne mogu da shvatim ovo drugačije nego kao šalu.

Zato što, naprosto mi se čini da, znate kako, u trenutku kada se država povlači iz vlasničke strukture medija mi izmišljamo ideju da političke stranke direktno finansiraju javne servise. Samo mogu da zamislim kako bi izgledao taj dokument koji bi trebali da pošaljemo na usklađivanje u Brisel. Tako da, jednostavno moram da vam kažem da…

Da i ne zamerite mi što ja vama nisam upadao u reč.

Tako da, naprosto ovo jednostavno se čini, mislim, kao „Leteći cirkus Mojti Pajtona“.

Samo bih morao da razradim još malo ovaj prethodni predlog, zato što, da li bi to onda značilo da bi shodno tom broju zastupljenosti minute se tako formirali i upravni odbori javnih servisa.

Želeo sam da odgovorim poslaniku.

(Marko Đurišić, s mesta: Evo me.)

Hvala.

Dakle, neophodno je doneti uredbu koja će stupiti na snagu do 1. januara i to je razlog da ova izmena stupi odmah na snagu.

Samo još jedan mali detalj. Upravo, pažljivo razmatrajući, ne znam da li ste primetili ovih četiri milijarde koje se izdvajaju iz budžeta Srbije, one upravo predstavljaju jedno olakšanje za građane koji treba da plaćaju taksu, a nešto što je pokazala praksa za razliku od ideja ovih oko finansiranja, da direktno političke partije finansiraju javne servise, onog trenutka kada građani sami finansiraju svoje javne servise, to najviše doprinosi i garantuje upravo i nezavisnosti i kvalitetu tih servisa, a nadam se da delite ta uverenja.

Ako žurite, želim vam prijatno veče ili dobro jutro.

Ja bih molio, kao resorni ministar, samo da vam skrenem pažnju na jednu stvar. Vi ovde komentarišete programe komercijalnih televizija. Oni ne potpadaju, konkretno ovo što ste spomenuli, ni pod kulturu, ni pod informisanje, ali ste rekli jednu stvar sa kojom se svi slažemo, a to je koliko je kultura važna.
Međutim, isto tako morate da budete svesni da bez jake i stabilne ekonomske baze nema ni sistemske podrške kulturi i kulturnim institucijama. To je sa jedne strane i zbog toga je jako važno da ovaj budžet bude potpuno realan i da omogući stabilnost. To je jedna stvar.
Sa druge strane, ova Vlada je na isti način svesna da vi nemate ni uspešno društvo, ni uspešnu ekonomiju bez jake kulture. Ekonomija je potrebna kulturi, kultura je potrebna ekonomiji. Kreativne industrije su ono što je potrebno svima nama i kako budemo te dve stvari spajali i kako budemo bili u tome uspešniji, tema rijalitija će biti tema domaćeg vaspitanja, da li neko želi da ih gleda ili ne, ali hvala vam što ste sada spomenuli to što je važnost kulture, jer upravo je to prepoznato kroz ovaj budžet. Kada pogledate na kraju koliko je u budžetu ove godine izdvojeno za samu kulturnu produkciju i programe, to je za nekih 400 miliona više, nego u budžetu prethodne godine.

Ja pretpostavljam da ste se samo zbunili, gospodine Đurišiću, kada ste rekli da je budžet za kulturu smanjen 50%. Verovatno ste želeli da pohvalite što su subvencije smanjene za 50% zato što je prošle godine izdvojeno za RTS i RTV, Tanjug i Radio Jugoslaviju preko osam miliona, tačnije 8 milijardi 983 miliona, a ove godine četiri milijarde, tako da je to ušteda od skoro pet milijardi i verovatno je bio samo u pitanju lapsus. Ovo govorim čisto zbog javnosti, jer svako ko je video budžet zna da to nije tačno.

Zahvaljujem vam se na pitanju.
Kao što je predsednica rekla, to nije iz direktne nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja. Sa druge strane, skoro isto pitanje je bilo već postavljeno na samom početku sednice, ali niste bili u sali pa ste verovatno to propustili, ili ste imali poseban razlog da ga ponovite još jedanputa.
Da, bio sam na toj sednici i prihod kompletan ide u budžet. Onog trenutka kada budžet bude bio puniji, samim time će i oblasti koje se nalaze u mojoj nadležnosti imati mnogo bolju poziciju. To je ono što mogu da vam kažem vezano za vaše pitanje. Zato što čitav set reformskih zakona koje donosi ova Vlada, oni se posle toga reflektuju konkretno i na kulturu i na sve druge oblasti.

Kada smo donosili Zakon taj rok je bio predviđen na 12 meseci. Vaš predlog bi mogao da unese zabunu, obzirom da znate da postoje letnje i zimske šeme, a ovde vrlo je jasno definisano, znači to je 12 meseci.
Pitanje koje ste postavili nije vezano uopšte za izmene ovog Zakona i ne odnosi se na medije koje treba da se privatizuju.

Samu programsku šemu, kao što znate, kontroliše REM, a što se tiče Saveta za štampu, moram da pohvalim izuzetno inkluzivan njihov udeo u čitavom donošenju ovog zakona. Ovo što ste predložili nije predviđeno njihovim statutom.