Meni se čini da je ovo zapravo potvrda demokratije i da će današnja rasprava biti potvrda u kakvom demokratskom društvu živimo i koliko je važno poštovati sve procedure.
Podsetiću, ovaj zakon je prošao, ne samo javne rasprave, već i javno slušanje, pratila ga je sve vreme otvorena debata. Danas je bila i debata na Odboru za kulturu i informisanje. Međutim, zakoni se donose u Skupštini i njih donosi 250 poslanika Skupštine. Dakle, oni se donose u plenumu.
Iskreno verujem i trudiću se da svim argumentima do kojih smo došli dugotrajnim radom i velikim brojem konsultacija sa strukom i korišćenjem najboljih primera međunarodne prakse, argumentima ubedim svih 250 poslanika da podrže i glasaju za izmene i dopune ovog zakona.

Hvala vam veliko na ovako iscrpnoj diskusiji, ali mi se ovde nekako nameću dva pitanja, kao da niste pažljivo pročitali zakon.
Recimo, konkretno krenuću od kraja, vezano za umetničku fotografiju. Ona, pod jedan, potpada pod vizuelne umetnosti, a zatim se i pominje u drugim članovima zakona, čak i specifično.
Međutim, slušajući vas, stekao sam utisak da smo naprosto od 2009. godine mi imali jedan potpuno savršeno uređen sistem kulture, u kome je apsolutno sve funkcionisalo, u kome su se tačno znala pravila, a onda je došao neki zli ministar koji je rešio da menja tu potpuno savršenu idilu.
Dakle, pokušaću da na neki način sažmem vašu diskusiju i da vam dam odgovore na pitanja.
Vaša prva teza je bila da Vlada šalje poruku – ne damo novac iz republičkog budžeta jer štedimo. Jedino tačno u vašoj rečenici je da štedimo, a logički to znači da nismo u mogućnosti da damo veći novac. Ali, zbog toga imamo jasno izgrađene prioritete, tako da ću vam samo skrenuti pažnju na nekoliko činjenica. Ove godine je najveći budžet za kinematografiju izdvojen u, ja mislim, poslednjih 20-30 godina. To je stvar koju me čudi da niste primetili.
Takođe ću vas podsetiti kako je vraćen konkurs za otkup dela savremene umetnosti koje su nastale u poslednjih pet godina. Tu je budžet 120 miliona. Prošle nedelje je bila prezentacija našeg rada koja će nas predstavljati na Bijenalu arhitekture u Veneciji. Tu je takođe izdvojena najveća količina sredstava od kada se Srbija predstavlja na Bijenalu.
Tako da, onog trenutka kada odredite šta su prioriteti, tog trenutka jednostavno vi i dajete zamajac kulturi. To je jedan proces. Ne volim sebe da citiram, ali kultura se ne stvar na nebu, nego na zemlji. Ona je značajan činilac i pokretač i ekonomskog i razvoja, ali bez jake ekonomije vi ne možete ni da ulažete onoliko koliko bi mi želeli u kulturu. Isto tako, bez jake kulture vi nemate uspešno društvo, i to je jedna od stvari u kojoj se mi apsolutno slažemo.
Što se tiče institucija kulture od nacionalnog značaja, postoji jedan elementarni problem koji je od samog početka. Znači, izuzev naziva koji je stavljen u prethodni zakon i koji zaista zvuči krajnje efektno, bez obzira što su tu proglašene za institucije kulture od nacionalnog značaja i one institucije koje to uopšte nisu, poput Kulturno prosvetne zajednice, ili su stavljene u poređenje, recimo, Gvarnerijus centar zajedno sa nečim što… Neću sada da ulazim uopšte u detalje. Međutim, tu se nameće jedan problem koji je problem finansiranja, odnosno budžetske prirode.
Dakle, s obzirom da su različiti osnivači, vi obesmišljavate kompletno institut konkursa i transparentnost konkursa ukoliko neke institucije imaju prioritet u finansiranju. Čemu tada konkursi? Tada je potrebno sve institucije od nacionalnog značaja prebaciti na republički nivo. To je jedna od stvari koja se, uzgred budi rečeno, nije poštovala od samog donošenja zakona, kao i one stavke koje su zatim proglašene neustavnim.
Što se tiče nacionalnih penzija, prethodni zakon, na koji danas donosimo izmene i dopune zakona, ograničio se da Vlada može dodeliti priznanje u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja umetniku, odnosno stručnjaku u kulturi za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina. Međutim, svi su ovde propustili da postoji član 13. koji jasno kaže – radi podsticanja kulturnog stvaralaštva i kulturne delatnosti, Vlada utvrđuje republičke nagrade za poseban doprinos razvoju u kulturi i kriterijume za njihovu dodelu. Dakle, mi smo ostavili prostor na koji ćemo moći da nagradimo one najznačajnije umetnike čiji rad apsolutno prepoznajemo.
Međutim, ja zaista apelujem na vas da se ne igramo sa tom vrstom demagogije oko vaše zabrinutosti, zato što nešto što se zove nagrada za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi ne smemo svesti na nivo nečega što se tretira kao socijalna pomoć.
Dalje, izbor direktora i što se tiče konkursa za izbor direktora, mislim da je on ovim znatno, ne da mislim, nego sam uveren da je znatno unapređen, zato što upravni odbori moraju da razmatraju sve kandidate i da daju obrazloženje za sve kandidate, a ne sada da šalju ime samo jednog kandidata. To na neki način predstavlja i veću pravnu zaštitu za sve ostale kandidate koji će imati uvid u kompletnu dokumentaciju i na taj način ćemo imati mnogo transparentnije konkurse širom Srbije, što mislim da će značajno doprineti profesionalizaciji.
Ja razumem apsolutno i zapravo mi je drago zbog toga što je ovoliko burna rasprava oko izmena i dopuna Zakona o kulturi koja traje već mesecima, što potvrđuje zapravo važnost kulture. Samo ću vas podsetiti, pre neki dan sam gledao jednostavno pres kliping koji je bio vezan za ovaj Zakon iz 2009. godine i, izuzev onih ljudi koji su ga sami donosili, a sada ga kritikuju, većina javnosti ga je takođe kritikovala. Tako da, jednostavno, kada donosite zakon koji je vezan za kulturu, koja je toliko široka oblast, vi vrlo teško da ćete postići potpuni konsenzus u društvu.

Hvala vam na iscrpnoj diskusiji, potrudiću se da odgovorim, nadam se na sva vaša pitanja. Za početak, vezano za zdravstvene knjižice samostalnih umetnika, to je jedan od problema kojim se bavimo zajedno sa Gradom Beogradom. Problem je nastao, zapravo, zbog dugovanja iz vremena kada ste vi bili u gradskoj upravi i zapravo ono što se sada dešava, to su kamate na doprinose koje niste uplaćivali na vreme.
Ne znam kako to da sročim, ali izvinjavam se ukoliko vam najviše smeta odsustvo strasti u onome što govorim, naprosto, mislim da je tema kojom se bavimo jako ozbiljna, jako kompleksna. Mi na ovome radimo jako studiozno i trudim se, jednostavno zbog osetljivosti ove teme, zbog potpune svesti o tome da na neki način manipulišete osećajima ljudi, vezano za umetnike koji su zauzeli svoje mesto već ne samo u istoriji naše kulture, već apsolutno u srcima svih ljudi. Jednostavno se trudim da vrlo merim reči.
Čini mi se da vi ne razlikujete dovoljno pojam umetnosti od pojma kulture. Kada sam govorio o tome da je teško ustanoviti kriterijume, to je zato što je vrlo teško kriterijume koji su vezani za umetnost gde vi imate određen broj međunarodnih nagrada ili domaćih nagrada koje možete da stavite nekako u kompeticiju, a šta raditi kompletno sa sektorom zaštite. Znači, jednostavno kroz ovu tačku 13. zakona koju smo ostavili mi otvaramo prostor da možemo da vrednujemo one ljude koji su dali poseban doprinos i pri tome širimo taj krug ljudi da ne moraju da čekaju da odu u penziju da bi dobili tu vrstu nacionalnog priznanja.
Ne znam da li je put do pakla popločan dobrim namerama, ali sam siguran da put do raja nije popločan lošim namerama, ali mi se čini da je jednostavno pominjanje broja amandmana koji su bili usvojeni, prvo niste dali tačan broj, zato što je kolega sedeo, koji sedi pored mene na istom mestu i kada je usvajan prethodni zakon, a ako se ne varam najveći broj amandmana koji su usvojeni u poslednjem trenutku su bili amandmani Gorice Mojović.
Što se tiče ustanova kulture od nacionalnog značaja, Beogradska filharmonija je bila jedna od tih institucija i nismo videli nikakav benefit od toga izuzev što smo imali, kako da vam kažem, jednu titulu. Možda ste zaboravili kada je ovde bila javna rasprava koju ste nazvali, javno slušanje u Skupštini, koju ste nazvali farsom, ja nikada ne bih sebi dozvolio da bilo koje javno slušanje u Narodnoj skupštini Srbije nazovem farsom.
Ovde je bio prisutan direktor Srpskog narodnog pozorišta i na moje konkretno pitanje – da li je imao bilo kakvu finansijsku korist, da li je imalo pozorište, da li je imalo bilo šta od te titule ustanove kulture od nacionalnog značaja? On je čovek vrlo jasno rekao da nije. To mogu ja da vam potvrdim kao direktor Beogradske filharmonije, bivši, i to može da vam potvrdi svaki sadašnji direktor čija institucija nosi to zvanje.
Meni se čini da jednostavno kroz uspeh institucija, kroz njihovu prisutnost u javnosti se jednostavno stiče taj naziv. I to nije formalna stvar, mislim nesporno je, verovatno se i vi radujete što je samu izložbu Ruske avangarde u Muzeju Jugoslavije za prvih mesec dana videlo preko deset hiljada ljudi.
Samo da nešto ne propustim. Da li je bilo još nekih…
Da, vratio bih se na temu koja je za mene izuzetno senzitivna. To je tema nacionalnih penzija. Čini mi se da, prva stvar, ne postoji mogućnost revidiranja postojećeg spiska. Tu se nalaze neka od najuglednijih imena naše umetničke, pre svega umetničke scene, ali moram da vam kažem da je spisak onih koji su ostali uskraćeni za ta nacionalna priznanja daleko, daleko veći.
Kao neko ko je odrastao u umetničkoj porodici, zarad zaštite integriteta tih ljudi i njihovog dostojanstva neću čitati njihova imena, a ono samo što sam tokom jutra danas pobrojao, to je zapravo skoro ista tolika lista kolika je i lista sadašnjih nosilaca tog priznanja.

Zahvaljujem se na diskusiji.
Samo jedna mala ispravka. Napravili ste, pretpostavljam, lapsus, jer broj pristiglih predloga po članovima zakona nije 2001, već je 201.
Dakle, zakon striktno propisuje da se sva podzakonska akta donesu u roku od šest meseci, a strategija u roku od godinu dana. Zaista se postavlja pitanje – zbog čega je zakon, koji je počeo da se primenjuje 2010. godine, imao tu istu odredbu. Mi to nismo menjali, nije jednostavno ispunio taj zadatak. Ono što mogu da vam kažem je da sve vreme, tokom našeg mandata, izanalizirano, jer u jednom trenutku su se našle tri ili četiri potpuno različite strategije unutar ministarstva.
Naša je procena bila da je neophodno pristupiti potpuno sveobuhvatnoj analizi. Mi smo imali ovde i prvi put eksperte iz Saveta Evrope koji su radili evaluaciju kulturne politike od 2001. godine do danas, tako da mi u ovom trenutku još uvek skupljamo materijale paralelno sa radom nad ovim izmenama i dopunama Zakona kako bi mogli zajedno sa svim partnerima, a tu je naravno i Nacionalni savet za kulturu i civilni sektor, kroz što šire konsultacije, u onom trenutku kada budemo imali osnove te strategije, pristupimo donošenju. Za to imamo rok od godinu dana.
Vi ste ovde spomenuli izveštaj nekih ranijih državnih revizorskih komisija. Ono što je možda ostalo potpuno neprimećeno u javnosti jeste da je državna revizorska komisija dala pozitivan izveštaj na rad Ministarstva kulture i informisanja za 2014. godinu. To je jedna stvar na koju smo mi vrlo ponosni, s obzirom da mi se čini da je to prvi pozitivan izveštaj koje je Ministarstvo kulture i informisanja dobilo za dugi niz godina.
Na pitanje oko toga da li smo mogli da iznađemo nekakav drugi način vezano za kriterijume za nacionalne penzije, meni se čini da moramo da se suočimo sa činjenicom da, kao društvo, još uvek nismo spremni da preuzmemo takvu vrstu odgovornosti. Lista ljudi koji neopravdano nisu dobili te penzije je zapravo veća od onih koji su potpuno zasluženo dobili te penzije. Kako ne bismo stalno ponavljali tu jednu istu vrstu demagoške greške koja dobro zvuči, a pri tome pravi jedan konstantni razdor, jer ovde nije pitanje debate, nego je pitanje pravljenja razdora unutar samih struka, unutar samih udruženja.
Čini mi se da je u ovom trenutku najracionalnije taj institut ukinuti, a kroz ovaj institut, koji se nalazi u tački 13), jednostavno razmotriti kakvi će biti naši sledeći koraci. Opet govorim, ne ograničiti to da vi morate, pazite, još jedan paradoks, da odete u penziju da bi neko valorizovao vaš rad, a šta se dešava sa onim mladim umetnicima koji daju svoju doprinos nacionalnoj kulturi. Uzgred budi rečeno, u ovom trenutku, imamo pet filmova na „Berlinalu“ koji čekaju svoju premijeru.
Što se tiče ćirilice, koja nije posebno apostrofirana u ovom zakonu, ona potpada pod nematerijalno kulturno nasleđe. To reguliše Zakon o službenoj upotrebi jezika, a kroz različite vrste projekata koje ima Ministarstvo kulture i informisanja, kroz proces digitalizacije, obraća se posebna pažnja na ćirilicu kao jednu od evropskih vrednosti koje Srbija može da predstavi čitavom svetu.
Što se tiče jačanja uloge ministra, ministar donosi odluke na osnovu odluka komisija, ministar potpisuje svaku odluku, i to nije nikakvo diskreciono pravo. Daću vam primer kroz konkurse koji su upravo završeni. To su konkursi iz oblasti informisanja. Kao što znate, komisije većinski sačinjavaju predstavnici novinarskih i medijskih udruženja. Oni su većina. Ministarstvo kulture je članove komisije biralo, ne po političkom opredeljenju, već se trudilo da to bude po stručnosti.
Tako da su svoje kandidate davali i Zaštitnik građana i Poverenica za rodnu ravnopravnost i Zaštitnik za poverljivost informacija. Takođe neki od najvećih kritičara naših su takođe imali aktivno učešće tu, od sajta „Istinomer“ i sada da dalje ne nabrajam. Ja sam potpisao svaku od odluka zato što mi se čini, jednostavno, da onog trenutka kada bi menjao odluke komisija, tog trenutka bi jednostavno, izgubilo smisao da se za svaku od oblasti, a mi ćemo ove godine samo u kulturi imati 28 različitih konkursa, formiraju troškovi, mada ne mogu da kažem da videvši pojedine rezultate ovog konkursa ne bih sa velikim zadovoljstvom preuzeo to breme da sam odlučujem o svemu.
Na veliku sreću, mi živimo u demokratskom društvu, Srbija se menja iz dana u dan, tako da, jednostavno, ovo je samo formalizovanje onoga što jeste. Komisije su te koje donose odluke, komisije su te koje će donositi odluke, pretpostavljam da ste mislili i na reprezentativnost udruženja i jednostavno to je princip za koji se Ministarstvo kulture i informisanja zalaže sve vreme.
Što se tiče evropskih integracija, ja bih ovde spomenuo još jednu stvar, a to je da je Srbija u potpunosti pristupila programu „Kreativna Evropa“ i potprogramu za medije, tako da u ovom trenutku naši stručnjaci, naši umetnici, naša kulturna scena može da aplicira za fondove u vrednosti od skoro milijardu i po evra.
Takođe su formirani deskovi „Kreativne Evrope“ pri Ministarstvu kulture i informisanja, formiran je „Antena desk“ u Vojvodini, sada je formiran i „Media desk“ koji će biti pri Filmskom centru Srbije, tako da, čini mi se da će to dati još jedan dodatni impuls našoj savremenoj umetnosti i kreativnim industrijama.
Slažem se u potpunosti sa vama da je apsolutno neophodno još ojačati dijalog sa civilnim sektorom. Mi smo intenzivno tu, upravo, konkretno sa nezavisnom kulturnom scenom i sa čitavim drugim nizom organizacija imali vrlo intenzivan dijalog, kroz taj dijalog došli do stvari koje su se promenile u pravilnicima konkursa koje sada raspisujemo, tako da ja, sa punim pravom, očekujem da upravo nezavisna kulturna scena na isti način kako je izlazila sa kritikama u ovom trenutku izađe jednostavno sa, ne želim da prejudiciram, pohvalama, ali jednostavno sa svojim viđenjem kakva je u ovom trenutku saradnja između civilnog sektora i Ministarstva kulture i informisanja.

Zahvaljujem se na vašoj raspravi.
Moram da kažem u startu da se ne slažem sa vama da je ovaj zakon loš, jer da mislim da je loš, nikada ga ne bi izneli pre svega na javne rasprave, zatim na javno slušanje, zatim pred Vladu Srbije i na kraju pred narodne poslanike, na kojima je u krajnjoj liniji konačna odluka.
Pretpostavljam da kada ste pominjali Galeriju savremene likovne umetnosti, da ste mislili na Muzej savremene umetnosti. Moram da vam kažem da smatram da to što budžetski novac nije završio u privatnim džepovima i što smo uspeli to da sprečimo, da je to zapravo veći benefit nego što sam ja podneo opravdane kritike zbog toga što nije ispoštovan rok za otvaranje tog muzeja.
Takođe, što se tiče Narodnog muzeja u Beogradu, ako ste primetili, u međuvremenu su kompletno završeni radovi na fasadi, kao što je i urađena restauracija svih 276 prozora koji su bili tu i raspisana je javna nabavka za izvođača radova na Narodnom muzeju.
Što se tiče ostalih stvari, ne znam kako da vam kažem, ja ne znam šta da vam odgovorim na poruku da kažem mladim ljudima da se bave sportom. Mislim, to je nesumnjivo zdrava stvar za svakoga, ali ukoliko mislite da je motiv da neko treba da se bavi sportom taj da bi dobio nacionalno priznanje ili … Mislim, ne znam šta je bila poenta čitave priče, jer to je kao otprilike kada bi savetovao mladim ljudima da se bave umetnošću i da što pre odu u penziju kako bi mogli da dobiju nacionalno priznanje.
Meni je drago da vaša stranka sprema, koliko ste rekli, tri predloga zakona. Nisam primetio na sajtu vaše stranke da se bilo gde pominje kultura, za razliku od obrazovanja. Možda nisam dovoljno pažljivo gledao, ili možda nije dovoljno pregledan sajt.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Onog trenutka kada postanete ministar kulture možete da pravite muzej rijalitija, a to ni na koji način mi ne prepoznajemo jedan od prioriteta, za razliku od Narodnog muzeja. Ono što će vas sigurno radovati, to je da je tokom ovog vremena 80% onoga što će činiti novu stalnu postavku u potpunosti restauriranu i spremno za prikazivanje publici onog trenutka kada muzej otvori vrata.
Ali, rekli ste jednu stvar koje svi treba da budemo svesni, muzej je zatvoren 12 godina. Ja bih bio jako srećan da nije zatvoren pre 12 godina ili da je rekonstrukcija završena u prethodnih 12 godina. Tako da, jednostavno mislim da nije korektno to spominjanje 12 godina zatvorenosti muzeja, to je zajednička odgovornost apsolutno svih nas i ja sam to već rekao. Ja preuzimam svoju odgovornost, ali ono što je potpuno jasno, to je da su za mandata ove Vlade pokrenuti radovi i da je urađeno naprosto više nego u svim prethodnim godinama. To je jedna stvar.
Dalje, ja ne mogu da shvatim šta je vaš predlog, da se ukidaju ove nagrade u sportu ili …? Naprosto, čini mi se da su to stvari koje nisu za poređenje.
Vratiću se na priču koja je bila na samom početku mog mandata, kada sam rekao da je jedan od glavnih prioriteta da razdvojimo u finansiranju Ministarstva kulture i informisanja ono što je kultura od estrade. Mi smo to u potpunosti uspeli i dosledno sproveli. Nećete naći ni jednu estradnu manifestaciju da je Ministarstvo kulture finansiralo. Međutim, sada se nalazimo na sledećem koraku, kada treba prepoznati sve različitosti unutar sistema kulture i zapravo prepoznati razliku između onoga šta je umetnost, koju najlakše prepoznajete, od onoga šta je sistem zaštite, jer je jako teško ustanoviti jedinstvene kriterijume, a ja to ponavljam stalno.
Znači, za nekoga ko radi u arhivima, imamo negde oko 680 arhivskih stručnjaka kroz čije ruke zapravo prolazi kompletna dokumentacija, kompletna istorija naše zemlje. Ili rad u bibliotekama. Kako na isti način vrednovati rad jednog baletskog igrača i jednog muzejskog stručnjaka, jednog kustosa?
Da je bilo moguće, verovatno bi od 2010. godine, od kada se dodeljuje to priznanje, to izazivalo ne debate u javnosti, nego ja vam opet ponavljam – izazivalo jednu zlu krv i pri tome izazivalo jako negativne reakcije kod publike, kod šire javnosti koja je to komentarisala na jedan krajnje negativan način.
Mi kao društvo moramo da sazrimo, moramo jako puno da radimo i na demokratizaciji i na transparentnosti. Vlada Srbije se maksimalno trudi da te procese unapredi i ja se iskreno nadam da ćemo pronaći taj model gde ćemo imati nacionalna priznanja kakva zaslužuju naši umetnici.
Ali, ne zaboravite još jednu stvar. Vi govorite o kategoriji za koju ja ne znam nijednu zemlju u regionu da je ima, izuzev Crne Gore. Vi govorite o institutu koji je zapravo bio izuzetno jak u vreme Sovjetskog Saveza i Istočne Nemačke. Evropske zemlje nemaju takvu vrstu državnih priznanja. Vi imate različite vrste nagrada koje se dodeljuju. Ali, samo vas molim da se ne bavimo tom vrstom demagogije da ovde neko nekom nešto oduzima. Mi se trudimo da napravimo jedan funkcionalni sistem kulture, da prezentujemo našu kulturu na najbolji mogući način, a to je nemoguće bez jasnih i sprovodivih zakona.
Drugo, ako vi svake godine unapred ograničite taj broj nacionalnih priznanja, to znači da ste već samim tim suzili i kriterijume, jer kako vi možete znati da li je u jednoj generaciji bio tačno određen broj umetnika koji su zadužili kulturu ili ne?

Zahvaljujem se ja vama na ovako iscrpnoj diskusiji.
Ono što se obojica slažemo to je da je Niš divan grad, divnih ljudi. Ja im se ovom prilikom zahvaljujem na svoj onoj ljubaznosti svaki put kada sam posetio Niš, zaista to je pravo zadovoljstvo.
Međutim, moram da vam sada skrenem pažnju, ja ću pokušati, ja ću sutra ujutru lično okrenuti telefon gradskog zelenila u Nišu i narediti im da ošišaju travu. Ne znam u kojoj meri će oni prihvatiti tu moju naredbu, ali verujte mi da ću biti krajnje oštar.
Međutim, ima jedna druga stvar koja me brine i koja je jako bitna da objasnimo, pre svega zbog građana Srbije. Vi suštinski ne razumete funkcionisanje komisija i zašto su one potrebne. Komisije iz različitih oblasti su upravo tu zato da bi struka određivala ono šta su prioriteti, a ja za vreme svog ministarskog mandata nisam promenio ni jednu jedinu odluku ni jedne jedine komisije. Smatram, da je to jako veliki pomak u odnosu sva prethodna ministarstva kada su diskrecionim sredstvima bili finansirani, ne samo mali projekti, nego kada su se prvi put pojavili, čak i veliki filmski projekti od nacionalnog značaja.
Mislim da je to što smo sa tom praksom jednostavno prestali, jedan veliki pomak, pre svega, u transparentnosti, u trošenju budžetskih sredstava sa jedne strane, a sa druge strane u zaista stvaranju onoga što je pravi kvalitet.
Takođe, vi ste ovde pobrojali brojne manifestacije u Nišu. Moram da vam skrenem pažnju da Filmski susreti u Nišu nisu podneli izveštaj o utrošenim sredstvima i morali su čak i da vrate nenamenski utrošena sredstva. Moraću da vas podsetim na vreme kada je Nišvil morao da se preregistruje iz Nišvil d.o.o. u Nišvil fondaciju. Kako da kažem, samo konstatujemo činjenice u ovom trenutku, ja ništa ne prejudiciram. Ali, moram da vam kažem, mora postojati razlika šta je jednostavno nezavisnost komisije koja može sama da proceni i dovoljno su stručne komisije da procene da li nešto je više komercijalnog karaktera, ili je nešto što zahteva podršku budžeta Republike Srbije.
Što se tiče Nimus-a, takođe morate da znate, znači da Nimus-a nije ni konkurisao za sredstva, a posle izašao u javnost da nije dobio sredstva. Međutim, ono što ja želim u ovom trenutku, da ohrabrim apsolutno sve institucije u Nišu, to je da maksimalno konkurišu na konkurse Ministarstva kulture i informisanja, jer meni se čini da, kako da vam kažem, vi ste ovde pominjali samo festivali, ali ja ovde želim da ohrabrim pre sve one institucije koje rade cele godine da one konkurišu sa svojim programima jer vi ne možete bazirati jednu ozbiljnu kulturu jednog grada, isključivo i samo na festivalima, već pre svega na institucijama koje su dostupne građanima tokom cele godine.
Takođe, moram da se osvrnem na ovo pitanje koje se tiče izbora direktora, upravo na ovaj način, kada upravni odbori dostavljaju liste sa obrazloženjem, na taj način se daje mogućnost da ovi drugi kandidati imaju mogućnost uvida i mogućnost žalbe, a i u krajnjoj liniji Ministarstvo kulture i informisanja će biti u mogućnosti da u onom trenutku kada uoči neke proceduralne ili profesionalne greške, reaguje i da ima mogućnost da reaguje suštinski a ne samo deklarativno kako je bilo u nekim prethodnim slučajevima, jer postoje jasno definisane ingerencije onoga šta su institucije kulture na republičkom nivou i ono što su institucije kulture na lokalnom nivou, gde lokalna samouprava određuje direktore.

Zahvaljujem se na vašoj diskusiji.
Podsetiću vas da su ovo ista udruženja koja su najoštrije kritikovala Predlog zakona 2009. godine. Tako da, naprosto, dinamika kulture, strast sa kojom ljudi iz kulture možda neki put ne pročitaju do kraja i opet, ja sam se tu osvrnuo, bilo je tu dosta i nerazumevanja. Drugo, nije praćeno u kojoj meri se menjao zakon tokom procesa donošenja.
Ja se ne slažem sa vama. Ja mislim da je ovo najbolji mogući zakon u ovom trenutku, jer je primenljiv, što ne znači da je donošenje zakona, da kažem sada da je ovo biblija koja se neće menjati. Mi živimo u vremenu koje se toliko brzo menja, koje se tehnološki toliko brzo menja, da ga teško prati i naše saznanje, a kamoli zakonske regulative. Tako da, ja mislim da će se na ovo zakonu, kao i na podzakonskim aktima, kao i na strategijama, tek raditi i to je stvar kojoj smo mi u Vladi Srbije u potpunosti posvećeni, ne samo u oblasti kulture, nego u svim oblastima.
S druge strane, mene vrlo teško možete da uvredite, koliko god se trudili ili pokušavali, jer sam ja naprosto navikao da budem kritikovan još u vreme dok sam bio direktor Beogradske filharmonije.
Podsetiću vas da su mene, sad se ne sećam tačno da li je to 2005. ili 2006. godina, izbacili iz Udruženja muzičkih umetnika. Ja mislim da sam jedini koji je izbačen iz Udruženja muzičkih umetnika zbog mog štetnog delovanja po filharmoniju i uopšte na muzičku scenu Srbije, što sam ja prihvatio, naravno, odluka udruženja je odluka udruženja, mada mi se čini da je dalji razvoj filharmonije u neku ruku možda doveo u sumnju opravdanost te njihove odluke. Samo da me niko ne shvati pogrešno, uopšte ne tražim da se vratim u to udruženje, jer odavno nisam pijanista i odavno ne sviram klavir.
Jačanje institucija jeste i biće prioritet i Ministarstva kulture Republike Srbije i Vlade Republike Srbije, ali ne u lingvističko-gramatičkom smislu, dodavanjem različitih predznaka, nacionalnih, ili kakvih god, već suštinskih i sistemskih. Pri tome, ja nikako ne bih zaboravio veliki doprinos prilikom dodele ustanova kultura od nacionalnog značaja, znači, jedan izuzetno značajan doprinos Vojislava Brajovića, koji tada bio ministar kulture i njegove državne sekretarke Ivane Stefanović, koja je juče kao kompozitorka imala svoj autorski tekst u „Danasu“, ili prekjuče, izvinite ako sam pogrešio, gde sam se iskreno začudio, s obzirom da je u pitanju kompozitorka koju ja jako cenim, da je naprosto u tom tekstu napisala kako sam ja uvredio ljude i žene.
Zaista, takva vrsta rodne nesenzitivnosti, u kome vi sa jedne strane, šta, žene nisu ljudi? Mislim, zaista hoću da verujem da je to bila jedna potpuna omaška, kao što želim da verujem da je omaška i to što ona nije dovoljno proučila taj zakon, jer ne verujem da je u pitanju ta vrsta emotivnog odnosa da jedan zakon koji je donet, koji je pisan u njeno vreme je jednostavno vreme pokazalo i praksa je pokazala da je neophodno da se menja.

Zahvaljujem se na diskusiji i što bi rekla Milka Babović „na izvretnom“ umetničkom dojmu koji ste ostavili na mene, mada teško mogu zapravo da shvatim šta je bila ovde poenta vašeg izlaganja, izuzev da ukažete na prenormiranost, što je apsolutno kritika koja ne stoji.
Ono što upravo predstavlja evropsku praksu to je da krovni zakon otvori mogućnosti za donošenje zakona iz pojedinačnih oblasti kulture. I mi smo to u članu 1. i podvukli, znači pojedinačne oblasti kulture regulisaće se posebnim zakonom.
Što se tiče vašeg komentara da ste me se uželeli – volim i ja vas.

Zahvaljujem se na krajnje konstruktivnoj debati, međutim, moram ipak da se osvrnem na ovo kada te rekli da je u kulturi moguće vrednovanje. Znate, to je predmet rasprava koje traje već vekovima, na koji način je moguće vrednovanje. Dozvolite mi da tu citiram Dragutina Gostuškog, odnosno da parafraziram iz knjige Umetnost u nedostatku dokaza, oko toga  da zapravo ne postoji objektivna kritika, jer ona i ne treba da bude objektivna ona je krajnje subjektivni stav jednog pojedinca. Tako da je nemoguće ustanoviti te neke opšte kriterijume, to su pojedinačna mišljenja i pojedinačni kriterijumi. To je deo u kome se nas dvojica ne slažemo.
Međutim, ono što mi se čini kao najpozitivnija poruka današnje debate u Skupštini, to je da apsolutno sve prepoznaju važnost kulture i važnost ulaganja u kulturu, na isti način kao što to prepoznaje i Vlada Srbije. Tako da jednostavno čini mi se da tu postoji apsolutni konsenzus po tom pitanju i oko važnosti i oko važnosti izdvajanja u kulturu, ali ne samo iz državnih fondova, već i iz privatnih fondova, iz fondacija, mogućnost apliciranja u međunarodnim fondovima. Čini mi se da nam predstoje znatno bolji dani u finansijskom smislu.
Ima tu još jedna stvar, to je takođe pokazala praksa, a to je da budžeti, to se vidi kroz filmove i kroz mnoga druga dela i kroz pozorišne predstave nisu uvek presudni za kvalitet samog dela. Kratko bih se osvrnuo, ja se sa vama slažem da ne treba da se fokusiramo samo na ove najznačajnije kapitalne projekte i čisto za vašu informaciju bih jednostavno sa vama podelio informaciju da je za mandata ove vlade, znači, završeni su radovi na muzeju Vuka i Dositeja. Muzej nauke i tehnike, izvršena je restauracija fasade, adaptacija i formiranje nove galerije za povremene tematske izložbe i višenamenske sale, adaptacija i opremanje službenih prostorija. Galerija Matice Srpske u Novom Sadu, završeni su radovi rekonstrukcije suturenskih prostorija, uvođenje sistema protivpožarne zaštite, završeni su depoi.
Iz budžeta su izdvojena sredstva za završetak fasade čime će biti u potpunosti završena rekonstrukcija. U Muzeju istorije Jugoslavije završeni su radovi na rekonstrukciji termotehničkih instalacija i adaptacija objekta Stari muzej, čime su obezbeđeni svi uslovi da je upravo u toku izložba Ruske avangarde, koja za prvih mesec dana je imala negde oko 10 hiljada posetilaca. Narodni muzej u Zrenjaninu završetak radova na adaptaciji i opremanju sale za povremene izložbe.
Neću sada dalje da čitam, jednostavno zato što je ova lista zaista velika. Tako da, nemoguće je napraviti toliko vidljiv uspeh preko noći koliko bih ja želeo i koliko bi Vlada Srbije želela. Ali, jednostavno radeći na ovaj način, planski i u etapama, korak po korak, jednostavno stvaramo sve preduslove da možemo na najbolji način da prezentujemo ono što je i naše kulturno nasleđe i ono što je naša savremena umetnost, i to ne samo u zemlji nego i u svetu i pri tome koristeći u potpunosti nove načine prezentacije, nove tehnologije.
Ja ne znam da li ste posetili izložbu Mihajlo Pupin u Muzeju istorije, takođe novu postavku u Muzeju u Šapcu, gde se koriste i nove tehnologije.
Meni je žao što mnogi od tih dobrih stvari, tu se slažem sa vama, nisu u dobroj meri prepoznate kroz naše medije, to je jednostavno stvar na kojoj treba svi zajedno da radimo, tako da i dobre vesti, kojih zaista ima, postanu vidljive u daleko većoj meri.

Naravno da će biti poštovana i reč struke. Uostalom, onog trenutka kada nešto proglašavate za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, to vrlo jasno opredeljuje i način kako će se tretirati čitav taj kompleks.
Prostorno kulturno istorijska celina kompleksa Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu predstavlja najstariju očuvanu urbanističku celinu privredno-industrijskog tipa u Srbiji i mislim da je vrlo značajno što je proglašavamo za kulturno dobro.
Međutim, tu smo se dotakli još jednog vrlo važnog pitanja, a to je zapravo da smo mi sada ušli u ponovno sagledavanje kompletno svega što je i do sada proglašeno za kulturna dobra. Počeli smo brisanje iz registra kulturnih dobara one zgrade koje više ne postoje, jer verovali ili ne, postoji i taj paradoks da se nešto vodi kao kulturno dobro, a recimo ta zgrada ne postoji već punih 10 ili više godina.
Ono što sigurno je isto tako bitno, a to je da su u pripremi zakoni iz oblasti zaštite. Zbog toga je važan i ovaj krovni zakon koji posle toga daje osnovu da donosimo sve te pojedinačne zakone, a konkretan odgovor na vaše pitanje – da, biće sve urađeno po najvišim standardima i struke i po najvišim evropskim standardima.

Želeo bih da se zahvalim svim poslanicima koji su danas učestvovali u raspravi.

Želim da se zahvalim svim poslanicima koji su danas učestvovali u raspravi. Da izrazim svoju sigurnost u tome kako će budžeti kulture biti sve veći i veći, zato što srpska kultura to apsolutno zaslužuje. Takođe, da se zahvalim svima koji su u prethodnom periodu učestvovali u javnim raspravama, u javnom slušanju, svima koji su pripremili amandmane.
Nama sada predstoji jedan ozbiljan posao da prođemo kroz sve amandmane i sa velikim nestrpljenjem iščekujem raspravu u pojedinostima, jer mislim daće to biti pravi momenat da se otklone apsolutno sve nedoumice i da predstavimo, tačnije da otvorimo jednu novu stranicu srpske kulture.

Vaše je apsolutno legitimno pravo da budete protiv izlaska države iz vlasničke strukture medija. Takođe, ukoliko zastupate stav da ste vi ti koji treba da se mešaju u uređivačku politiku privatnih medija sa većinskim stranim vlasništvom, kako da vam kažem, to je vaše pravo. Ono naprosto nije uobičajeno u evropskim okvirima. Postoje određene zemlje gde je ono dominantno, ali naprosto ne delimo očigledno iste vrednosti.

(Balša Božović, s mesta: Tako je, ministre. Ne delimo isti sistem vrednosti.)

Pa, vidite kako se slažemo.

Ja bih mogao u odnosu na to kakav je vaš amandman da li ste stavili – briše se ili – se briše, da vam jednostavno odgovorim samo – odbija se ili – se odbija. Ali, vam neću odgovoriti na taj način, naprosto Vlada može da odluči da to preduzeće ukoliko je ostvarilo dobit da ga reinvestira, ako je to bilo vaše pitanje.

(Zoran Živković, s mesta: Nije to bilo pitanje.)

U tom slučaju kakvo je bilo i vaše pitanje, znači amandman - se odbija ili - odbija se.