Meni jako žao što ste veći deo vremena proveli van sale, tako da verovatno niste čuli ni deo u kome sam jasno govorio i o odgovornosti koju ja osećam kao ministar kulture i informisanja i odgovornosti koju ima država, ali isto tako i odgovornosti svih ostalih aktera na javnoj sceni, uključujući i same medije koji su bili u obavezi da pokrenu ovaj proces lokalne samouprave, itd.
Rekao bih još jednu stvar, postoji odgovornost svih nas koji smo deo javne scene, uključujući i vašu.
Da li se vi zalažete da država izađe, i mediji ili ne? Ukoliko se zalažete, bez obzira što je to bio predlog vladajuće većine i bez obzira što je to bio predlog Vlade, mogli ste da doprinesete tome, da jednostavno taj proces prođe malo bezbolnije i da se ljudima objasni na bolji način, da je moguće jednostavno, da to bude novi input za te medije. Ja pri tome ne govorim da je to lak proces, ali naprosto, to je jedini mogući proces, tako da, jednostavno, ili jesmo za nastavak medijskih reformi ili nismo za nastavak medijskih reformi.
Evo konkretno odgovor na pitanje vezano za programsku šemu. Pošto ste pomenuli Studio B, dakle to će kontrolisati REM i Agencija za privatizaciju.
Jednostavno, želeli smo da na neki način zaštitimo dodatno medijski pluralizam i to je bio razlog zbog čega. Ja potpuno shvatam jednostavno legitimno pravo vlasnika, ali postoje i zakonske obaveze koje su vezane za medijski pluralizam.
Hvala predsednice.
Uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti audio vizuelnog nasleđa.
Zakon se donosi radi potvrđivanja Evropske konvencije o zaštiti audio vizuelnog nasleđa koji je usvojio Savet Evrope u Strazburu 8. novembra 2001. godine.
Potvrđivanje konvencije je od posebnog i strateškog značaja za oblast kulture, jer uređuje i definiše ključna pitanja iz domena zaštite audio vizuelne politike kao važnog segmenta očuvanju kulturnog identiteta.
Cilj konvencije je da osigura zaštitu evropskog audio vizuelnog nasleđa, a samim tim i srpskog i njenog uvažavanja ne samo kao oblika umetnosti, već i kao zapisa o istoriji i to kroz prikupljanje zaštitu i očuvanje, ali i kroz dostupnost tog materijala.
Ovom konvencijom je predviđeno da se imenuje arhivsko telo koje će vršiti deponovanje materijala pokretnih slika, to će biti Jugoslovenska kinoteka, koja već ima tu obavezu u našem pravnom sistemu.
Jugoslovenska kinoteka osnovana je 1949. godine kao centralni jugoslovenski filmski arhiv. Ona obuhvata filmski arhiv, muzej filma sa bibliotekom i pratećim bioskopima. Arhiv poseduje jednu od najznačajnijih filmskih kolekcija u ovom delu Evrope, koja sadrži preko 95 hiljada naslova na filmskoj traci različitih nacionalnih kinematografija, svih žanrova i formata, od nemih do tonskih, od crno belih do kolor kopija, na nitratnim, acetatnim i poliester trakama, kao i kopiju u digitalnom formatu.
Jugoslovenska kinoteka ulaže posebne napore da prati standarde i najsavremenije tehnologije koje se koriste za očuvanje filmskih i digitalnih materijala i predstavlja jednu od najuspešnijih institucija Ministarstva kulture i informisanja.
Ovom konvencijom se zatvara ciklus usklađivanja sa standardima Saveta Evrope u oblasti kulture i umetnosti. Ratifikacijom ove konvencije, naša filmska arhiva i naše filmsko nasleđe postaju i na formalan način deo velike evropske porodice. Hvala.
Hvala, predsednice.
Odgovoriću na onaj mali deo vašeg izlaganja, koji je bio vezan za današnju temu.
Čini mi se da ste pobrkali depoe koji su vezani za očuvanje audio-vizuelnog nasleđa sa generalnim stanje u depoima u Srbiji. Što se tiče depoa za audio-vizuelno nasleđe, od 2000. godine Jugoslovenska kinoteka je uspela da uz pomoć Republike Srbije, ali i stranih donacija, da izgradi jedan potpuno nov depo, kao i da obnovi sve postojeće filmske depoe. Takođe, obnovljena zgrada u Uzun Mirkovoj ulici, koja ima svoju muzejsku postavku, biblioteku i nekoliko projekcionih sala, predstavlja hram filma. To je jedna stvar.
Druga stvar, ne mogu da vas tačno citiram, ali otprilike ste rekli kako, što se tiče imena Jugoslovenske kinoteke, da treba da se zove srpska kinoteka, a da srpska kinoteka nije dužna da čuva materijale onih koji su nas uništavali.
Ne ulazeći u dijalog sa vama oko toga, moram da vam kažem da je ovo što ste rekli da kako god se zvala kinoteka je dužna da čuva materijale i to između ostalog duh ove konvencije koju se nadam da će parlament usvojiti.
Ukoliko tako mislite, razmislite još jednom da li da glasate za ovu konvenciju o zaštiti audio-vizuelnog nasleđa.
Ja se zahvaljujem poslaniku Dragojeviću što je otvorio, zapravo kakve su sve perspektive dalje koje nas čekaju i koje su predviđene, zato što upravo u ovom trenutku, u prvom koraku mi se bavimo kinematografijom.
Međutim, u članu 3. je predviđeno da posle toga protokolom koji će se uraditi, će se proširiti čitava priča i na medije, a iskoristiću i ovu priliku, pošto ne toliko često može da se govori na temu kulture u parlamentu, da kažem digitalizacija generalno jeste jedan od prioriteta Ministarstva kulture i to u svim oblastima i tiče se apsolutno kompletnog pokretnog i nepokretnog kulturnog nasleđa, kao i jezika.
U tom smislu, Srbija je pristupila kao osnivač zajedno sa Francuskom i dobro je što ste njih pomenuli, jer oni su dobar primer Nemačkoj i drugim zemljama, a u „DARIJU“, to je u ovom trenutku krovna evropska organizacija koja se bavi izradom digitalne infrastrukture vezano za jezik.
Pred nama je ogroman put da jednostavno uhvatimo korak u digitalizaciji sa najboljim primerima evropske prakse, ali mislim da smo nekoliko malih koraka već učinili u tom smislu.
Sama činjenica da od 2001. godine nije bio usvojen ovakav dokument, gde se usvaja upravo danas, mislim da može da nam da potpuni optimizam za ono što nam sledi.
Hvala.
Hvala, gospodine predsedavajući.
Jako mi je drago da nam je Sporazum o saradnji između Republike Srbije i Svete stolice u oblasti visokog obrazovanja omogućio da saznamo kako je moguće držati predavanja u prirodi, ma u kom položaju. Ali, zaista smatram da nije korektno u ovom trenutku prozivati ministra Verbića za njegovo neprisustvo u sali, koji je sve vreme bio ovde prisutan dok se vi niste pojavili u dvorani.
Da ne biste ostali bez konkretnog odgovora na pitanje, a pitanje je bilo – da li smo mi predstavnici tri ili jednog ministarstva? Da, mi smo predstavnici tri ministarstva. Možda vas je zbunilo to što imamo i Ministarstvo kulture i informisanja, što je Ministarstvo nauke, obrazovanja, mogu posle sve da vam pojasnim, da ne bih trošio vreme, kako se zove koje ministarstvo.
Još jednom kažem, u ostalom, vi možete kroz poslaničko pitanje, dobićete odgovor ministra Verbića, koji je izašao bukvalno par minuta pre nego što ste vi ušli.
Poštovana predsednice, uvaženi poslanici, moram da vam skrenem pažnju da kodeks koji ste pročitali predstavlja samo regulaciju, a zakon predstavlja pravni akt.
Čini mi se da upravo ovim zakonom je napravljen okvir kojim je moguće osnažiti, između ostalog, i samo regulaciona tela, kakva predstavlja, recimo, Savez za štampu.
Čini mi se da u ovom trenutku fokusiranje na autocenzuru, koju je zapravo nemoguće sankcionisati. Kako mislite da kaznite nekog novinara koji, po vašem mišljenju, je sam sebe cenzurisao?
Čini mi se da ulazimo ovde u raspravu o nečemu što je bilo pre mesec dana, godinu dana, tri godine, pet godina. Mi smo napravili jedan takav okvir koji može da omogući daleko bolji i sigurniji položaj i novinara i njihovih udruženja i da napravi daleko bolji sistem informisanja i objektivniji sistem informisanja za naše građane, a pri tome mi sada ovde donosimo novi zakon posle jednog zakona u kome su mnoge odredbe proglašene neustavnim.
Nadam se da sam vam dao zadovoljavajući odgovor.
Hvala predsedavajuća.
Samo bih vam skrenuo pažnju da su novinarska udruženja komentarisala predlog ovog zakona i davali određene predloge kroz amandmane. Ni jedno od novinarskih udruženja nije predložilo izmenu u ovoj tački zakona i uvođenje reči – tačka, autocenzura u zakon i mislim da bi trebali sa malo više poverenja da se odnosimo prema svim novinarskim udruženjima.
Pošto ja imam mogućnost da govorim samo dva minuta o svakom amandmanu, da ne bih potrošio vreme kao prošli put, odgovarajući na prvo pitanje, sačekao bih da vidim da li ima još nekih dilema.
Moram da vam kažem da je ovaj član 5. bio predmet rasprave tokom donošenja nacrta ovog zakona, čak ja sam sam imao određene dileme, ali onog trenutka kada sam dobio argumentaciju, pre svega od ljudi iz novinarskih udruženja o tome da bi izbacivanje ovog člana zapravo potpuno saseklo krila istraživačkom novinarstvu i da bi potpuno onemogućilo istraživačko novinarstvo i da bi predstavljalo jedan vid zapravo pritajene cenzure.
Mi više nismo imali dilemu da li da ga ostavimo ili ne, a takođe, skrenuću vam pažnju da u članu 9. se daje šta su obaveze urednika i novinara, kad su dužni da sa pažnjom i primerenim okolnostima pre objavljivanja informacija koje sadrže podatke određenih pojava i događaja ili ličnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.
Dakle, ovo je konkretno, ovaj stav 5, on omogućava da se novinari bave istraživačkim novinarstvom, a član 9. jednostavno poziva sve da se profesionalno bave svojim poslom . Nadam se da niko ovde nije protiv toga da se ograniče mogućnosti istraživačkog novinarstva u Srbiji.
Za 30 sekundi koliko mi je ostalo da dajem komentare po ovom amandmanu, premalo je to vremena da bi dao sve one argumente koje su ljudi, koji se bave istraživačkim novinarstvom, želeli da ugrade u ovu tačku zakona.
Imam jedno drugo pitanje. Ovo je tačka zakona koja nije nova. Ona je iz zakona koji je donet pre 11 godina i ne vidim razlog zašto je onda ta tačka bila nešto što podržava istraživačko novinarstvo, a u ovom trenutku nije.
Zahvaljujem se.
Čini mi se da u ovom trenutku možda ljudima koji nas gledaju nije do kraja jasno o čemu pričamo. Ono što je bila ideja predlagača, to je da nosioci javnih funkcija koji su dobrovoljno tu stupili moraju da budu svesni da su izloženi kritici.
U ovom trenutku mi amandmane možemo da grupišemo u tri kategorije. Jednu koja predlaže da se taj član u potpunosti briše. Drugu, koja predlaže da se doda još jedan stav, čime se da kažem još pojačava na neki način ova priča čak i ugrožavanjem privatnosti. I treća stvar, treći amandman je da se stavi tačka, čime se na neki način malo još ublažava ova priča.
Tako da čini mi se da uz obrazloženje koje smo dali zbog čega ne prihvatamo ovaj amandman, da smo našli upravo onu pravu meru. Znači, svako ko je preuzeo javnu funkciju dužan je da čuje kritiku, da je istrpi, jer u krajnjoj liniji to je naša dobrovoljna bila odluka.
Moram da vam kažem da mi nemamo mogućnost da propisujemo lokalnoj samoupravi koliko će izdvojiti za bilo koju oblast. To je razlog.
Druga stvar, legitimno je osporavati odluku države da izađe iz vlasničke strukture medija. Međutim, ne znam koliko je to racionalno u ovom trenutku, obzirom da to predstavlja jedan evropski standard u ovom trenutku.
Nikako ne bih plašio, u ovom trenutku, ljude da će ostati bez posla. Projektno finansiranje obezbeđuje ljudima mogućnost da kroz manje produkcije, ne samo da prave kvalitetnije programe, nego da imaju i veću zaradu.
Moram da vam skrenem pažnju da iz vašeg izlaganja se stiče utisak kao da mi u ovom trenutku ukidamo regionalne javne servise, a regionalni javni servisi ne postoje. Postoje određene gradske televizije koje se u potpunosti finansiraju iz budžeta lokalnih samouprava. Tako da, mislim da bi to bilo jako bitno da ljudi shvate.
Mi ovde govorimo o lokalnim televizijama. Opet kažem, legitimno je pravo svakoga da osporava odluku države da se povuče iz vlasničke strukture medija. Samo se tu onda slažemo oko toga.
Drugo, mi smo predvideli ono što i jeste evropska praksa, jer ne znam ni jednu evropsku zemlju koja nema svoj javni servis. Predvideli smo postojanje dva javna servisa, uvažavajući činjenicu da RTV ima programe na jezicima 11 nacionalnih manjina, zato što, između ostalog, informisanje na maternjem jeziku nacionalnih manjina je jedna od vrlo bitnih stvari za čitav ovaj set zakona.
Još jedna stvar, opet se vraćam. Propisivati lokalnim samoupravama koliko će izdvojiti iz svog budžeta zaista bi predstavljalo ugrožavanje njihovog suvereniteta.