Poštovani poslaniče, ostavljena je ona definicija koja je bila i u zakonu kada smo ga donosili, za koju mislim da vrlo jasno definiše čitavu ovu oblast.

Poštovani poslaniče, kada se u Predlogu zakona koristi termin – pojedini jezici nacionalnih manjina, on ni na koji način nije diskriminušići. On se odnosi na one medije koji treba da budu privatizovani, da moraju da zadrže u programskoj šemi upravo programsku šemu u kojoj se koriste jezici nacionalnih manjina.

Kao što ste rekli, nije Ministarstvo kulture i informisanja potpisnik tog protokola, ali potpuno je jasno da su tim protokolom bliže uredili svoje međusobne obaveze u vezi sa praćenjem ispunjavanja ugovornih obaveza kupaca medija. To i jeste njihova obaveza.

Ovaj amandman može da se prihvati. Vlada će prihvatiti ovaj amandman.

Da, amandman se prihvata.

Poštovani poslanice, moram samo da vas ispravim Javni servis na Radioteleviziji Vojvodina ima program na deset jezika nacionalnih manjina, a ne pet, to je jedna stvar.
Drugo, što se tiče samog vašeg amandmana, mi ne možemo da ga prihvatimo između ostalog zato što je odlukom Ustavnog suda stavljena van snage odredba člana 19. stav 2. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kojim je utvrđeno da Republika AP ili jedinica lokalne samouprave kao osnivač javnih preduzeća i ustanova u oblasti javnog informisanja, koji u celini ili pretežno vrši informisanje na jeziku nacionalne manjine mogu u sporazumu sa nacionalnim savetom u celini ili delimično preneti osnivačka prava na Nacionalni savet.
Što se tiče vaše bojazni da će nacionalne manjine ostati bez svog ustavnog prava na informisanje na svom jeziku, ja mogu da vas razuverim u to, zato što
je jedan od prioriteta i interesa Vlade Srbije upravo ne samo da to je moguće nego da to i unapredi.

Moram da vam kažem da je već ove godine značajno povećan budžet za projektno finansiranje na jezicima nacionalnih manjina, a takođe i lokalne samouprave su u obavezi da obezbede iste takve budžete, a to se odnosi upravo na one medije koji su privatizovani.

Znači, ja ću vam samo skrenuti pažnju da je već po novim pravilima 60 lokalnih samouprava već sprovelo konkurse o projektnom sufinansiranju.

Poštovani poslaniče, pre svega želim da vam kažem da se zaista ne slažem sa tim da sam nonšalantno ušetao u Skupštinu, to je prva stvar. Sa druge strane, slažem se sa vama da imam kredibilitet i upravo zbog toga ću vam i konkretno odgovoriti na vaš predlog za produžavanje roka.
Podsetiću vas da je Zakon o informisanju, koji je donet 2003. godine, predviđao da se privatizacija završi do 2007. godine. Pominjali ste da se RTV, a reći ću vam da je sada, prvi put, upravo Zakonom o javnim servisima u potpunosti izjednačena uloga javnog servisa RTS i RTV. Takođe, o tome kakva je saradnja sa RTV, mislim da je o tome najbolje da govore ljudi iz RTV, a ne da ja govorim u njihovo ime.
Što se tiče samog broja medija u Srbiji, ponovo ću podsetiti da mi imamo 1447 javnih glasila, od toga je 110 TV stanica, 350 radio stanica. Moramo i realno gledati koliko je naše tržište, koliko ono u ekonomskom smislu može da izdrži toliki broj medija.
Tako da, naprosto, čini mi se da, jeste, mi sada pomeramo rok, 1. jul više nije rok za završetak procesa izlaska države iz vlasničke strukture medija, 1. jul je jednostavno rok do koga mora da se započne taj proces i taj rok će biti završen do 31. oktobra.

Moram da vam kažem, vi govorite ovde o besplatnoj podeli akcija, međutim, besplatna podela akcija nije cilj, ona dolazi tek posle dva kruga aukcija i čini mi se da smo upravo dobrim delom i iz argumenata koje ste vi izneli omogućili da se dele besplatno akcije zaposlenima u tim medijima. Ne zaboravite da u drugim privrednim subjektima deli samo 15% akcija, a ovde 100%. Ali, zbog drugih zakona nije moguće dovesti sve ostale u neravnopravan položaj tako da oni koji su uzeli već neke akcije mogu da uzmu još jedne. Takva je situacija.

Mi smo ovu debatu vodili i pre godinu dana i sada. Ja vas samo molim da ne koristite izraz lokalni javni servisi zato što je zakon definisao dva javna servisa. Jedan je Radio televizija Srbije, drugi je Radio televizija Vojvodine i, umesto direktnog budžetskog finansiranja koje posle 70 godina odlazi u istoriju država će ubuduće preko javnih konkursa sufinansirati one sadržaje koje su u javnom interesu. I to i jeste interes lokalnih samouprava, upravo da prepoznaju te specifičnosti, a takođe mislim da je obaveza RTS, da se maksimalno trudi u skladu sa svojim kapacitetima da pokrije kompletno sadržajima ono što zadovoljava apsolutno sve građane Srbije.

Poštovani docente Pavićević i poštovani poslaniče Živković, moram samo da vam pojasnim jednu stvar. Dakle, ja se ovde ne branim, zato što debatu u Skupštini smatram za privilegiju da možemo da razgovaramo o amandmanima koje su poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim informisanju. Stoga ću konkretno i da vam odgovorim na vaše amandmane. Dakle, amandman se ne prihvata ili, ako želite, amandman ne prihvata se.
Mislim da je to potpuno dovoljno, obzirom na sam amandman koji ste podneli.

Poštovani poslaniče hvala vam što ste u svom poslednjem obraćanju pravilno izgovorili.
Ja ovde branim Predlog izmena i dopuna Zakona, znači ja branim predlog Ministarstva kulture i informisanja, odnosno Vlade Republike Srbije koji smo izneli pred Skupštinu, a ne branim sebe. Samo sam to hteo da vam pojasnim, to je jedna stvar. S druge strane, kompletnu ovu priču smo imali tokom debate pre dva dana, tako da jednostavno u ovom trenutku mi govorimo o amandmanima i isto koliko ste ga jasno vi napisali toliko jasno ste i dobili odgovor. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Dakle, država ima legitimne interese da u medijskoj sferi obezbedi i garantuje uslove za slobodno, profesionalno i odgovorno novinarstvo, ali i fer pravila tržišne utakmice.
Mislim da deluje dosta zbunjujuće kada od strane opozicije dobijem, s jedne strane pitanja zbog čega se u ovom trenutku striktno 1. juli ne poštuje kao rok koji je bio predviđen prethodno zakonom, a s druge strane produžetka roka još za godinu dana.
Mi smo napravili u ovom trenutku jednostavno. Bili smo suočeni sa realnošću da i sami mediji i određene lokalne samouprave naprosto, da li nisu ozbiljno shvatili ovo, da li je to bila vrsta opstrukcije, da li su imali podršku određenih ljudi koji su ih ubeđivali da će to biti napravljeno na neki drugi način, da će država ponovo odustati iz povlačenja iz vlasničke strukture medija, kao što je to uradila 2007. godine itd, ja ne ulazim sada u tu stvar.
Čini mi se da je jednostavno ovo jedan odgovoran predlog koje je dalo Ministarstvo kulture i informisanja, da je ovo jedan odgovoran predlog Vlade, da je to na neki način iznuđeni znak dobre volje da u naredna četiri meseca svi oni koji su makar u poslednji čas podneli dokumentaciju, dobili saglasnost osnivača medija, dobiju nove vlasnike i da zaposleni u tim medijima dobiju novu šansu.
Naprosto, smatram da mi ovde govorimo sada o amandmanima i zato jednostavno se držim onoga što jesu amandmani, ne ulazeći u vaše legitimno pravo da politizujete čitavu priču na jedan ili drugi način, kako vam već odgovara.
Ali, ono što je jasna politika i ovog ministarstva i Vlade Republike Srbije, ona je jasno izražena i kroz to da je posle 11 godina da su doneseni medijski zakoni, i kroz sva podzakonska akta i kroz sve one stvari koje smo već učinili na implementaciji ovih zakona, kao što smo sada izašli, znači, tu varijantu na koji način možemo da nastavimo sa medijskom reformom i da 1. juli ne bude samo taj poslednji datum, nego da to bude datum do koga je neophodno podneti dokumentaciju. Hvala.

Slažem se da su jedan i jedan dva i zato mislim da je upravo jako važno što smo ovim samo pomerili rok za četiri meseca.
Naravno da to nije idealna varijanta, ali u svakom slučaju bolje je kada prilikom implementacije zakona nastavite u implementaciji zakona nego kada donesete zakon kakav je bio zakon iz 2009. godine, koji je posle toga pao na Ustavnom sudu.
Vi znate odlično o čemu ja govorim.