Uvažena predsednice, poštovani poslanici, Zakon o javnom informisanju i medijima donet je 2. avgusta 2014. godine. Zakonom je precizno razrađeno j
Jedno od osnovnih strateških opredeljenja države u ovoj oblasti, a to je izlazak države iz vlasništva u medijima i privatizacija izdavača medija, koje je neposredno ili posredno osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao izdavača koga je neposredno ili posredno osnovala ustanova, preduzeće ili drugo pravno lice koje je u celini ili pretežnim delom finansirano iz javnih prihoda.
Zakonom je predviđena zabrana finansiranja izdavača medija od 1. jula 2015. godine, izuzev, kako je predviđeno članom 16, javnih medijskih servisa na republičkom i pokrajinskom nivou, ustanove formirane radi ostvarivanja prava na javno informisanje na teritoriji AP Kosovo i Metohija i medija čija su osnivačka prava preneta na nacionalne savete nacionalnih manjina do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zakonom je predviđeno da će se privatizacija obavljati u skladu sa propisima kojima se uređuju uslovi i postupak promene vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine, što je uređeno Zakonom o privatizaciji. Utvrđeno je da se do 1. jula 2015. godine mora prodati kapital izdavača medija. Posle navedenog roka postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima menja se rok do koga se mora prodati kapital izdavača medija sa 1. jula 2015. godine na 31. oktobar 2015. godine. Promenu roka za privatizaciju medija bilo je neophodno izvršiti iz razloga što je Narodna skupština Republike Srbije 28. maja 2015. godine donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je za sve subjekte privatizacije propisano da su dužni da izvrše popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine, obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembra poslednje poslovne godine, 2014. godine dakle, i da tu dokumentaciju dostave Agenciji za privatizaciju u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva Agenciji.
Imajući u vidu da su svi mediji koji su započeli proces privatizacije podneli procenu fer tržišne vrednosti, celokupne imovine, obaveze i kapitala sa stanjem na dan 31. decembra 2013. godine, kao poslednje poslovne godine u momentu podnošenja dokumentacije i da je rok za podnošenje nove dokumentacije 30 dana od dana dostavljanja zahteva Agencije u skladu sa novim zakonskim obavezama neophodno je prilagoditi i rokove predviđene Zakonom o javnom informisanju i medijima.
U tom smislu predviđen je novi krajnji rok za privatizaciju medija, a to je 31. oktobar 2015. godine. Utvrđeni su i novi rokovi posle kojih je zabranjeno finansiranje medija iz javnih prihoda, 1. jul 2015. godine, odnosno 31. oktobar 2015. godine, osim u slučajevima iz člana 16. Zakona o javnom informisanju i medijima.
Radi uspešnog vođenja procesa privatizacije medija uveden je i novi rok za obustavljanje postupka privatizacije medija prodajom kapitala, koji je vezan za objavljivanje javnog poziva za prodaju kapitala izdavača medija. Predviđeno je da ukoliko javni poziv za prodaju kapitala i izdavača medija ne bude upućen do 1. jula 2015. godine postupak privatizacije prodajom kapitala izdavača se obustavlja, a nastavlja se postupak privatizacije podelom akcija zaposlenima, bez naknade.
Cilj izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima je da se omogući uspešna privatizacija svih medija, a samim tim i da se nastavi proces medijskih reformi.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obostranom osnivanju kulturnih centara, inicijativa za zaključivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obostranom osnivanju kulturnih centara pokrenula je kineska strana 2013. godine u cilju ugovornog regulisanja pitanja obostranog ostvarivanja i uslova rada kulturnih centara.
Narodna Republika Kina je za Republiku Srbiju važan strateški partner u ukupnim bilateralnim odnosima. Imajući u vidu obostrani interes za uređivanje pitanja otvaranja kulturnih centara dve strane su se saglasile da u skladu sa Memorandumom o razumevanju obostranom osnivanju kulturnih centara potpisanim u Beogradu 14. jula 2010. godine bude sačinjen poseban sporazum kojim će biti definisane norme o otvaranju kulturnih centara u Republici Srbiji i Narodnoj Republici Kini.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obostranom osnivanju kulturnih centara potpisali su 17. decembra 2014. godine ministri spoljnih poslova Ivica Dačić i Li Mančang. Saradnja u oblasti kulture između Republike Srbije i Narodne Republike Kine može se oceniti kao veoma uspešna, kako u pogledu kvaliteta, tako i u pogledu obima, a ovaj sporazum obezbeđuje pravni okvir za jačanje međuinstitucionalne saradnje i pozicioniranje i definisanje uloge i delokruga i uslova rada kulturnih centara.
U toku rada na predlogu zakona konsultovani su svi nadležni organi, Ministarstvo finansija, Ministarstvo kulture i informisanja, Republički sekretarijat za zakonodavstvo i Republički sekretarijat za javne politike.