Moram da vam kažem da tu imamo dva različita mišljenja. Potpuno vas razumem i vi tu razmišljate politički i verovatno ste tako razmišljali i u vreme kada ste to stavljali u predlog strategije, protiv čega su u tom trenutku bili i Asocijacija medija i NUNS i UNS i ANEM i Lokal pres i NDNV, upravo su bili protiv osnivanja regionalnih javnih servisa.
Ono što mislim da je jako bitno, to je da mi imao odličnu interakciju upravo sa strukom. Ako pogledate komisije koje su odlučivale na konkursima o sufinansiranju programa, upravo u njima većinu i čine predstavnici novinarskih i medijskih udruženja. Dakle, jednostavno, birajući između tog političkog i stručnog pogleda, meni je po ovim pitanjima bitnije mišljenje struke.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Problematika koju ste spomenuli, ona se nalazi u Zakonu o elektronskim medijima, ali je isto tako jasno da je ona u domenu REM-a, odnosno nekadašnjeg RRA, sprovođenje. Ono što se meni čini je da je moguće dodatno precizirati, a to je kroz novi zakon o oglašavanju, čija je izrada u toku i koji se nalazi na agendi Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Dakle, u toku je zakon o oglašavanju.

Poštovana poslanice, meni se čini da ste vi u rokovima odlaganja otišli najdalje od svih amandmana, znači, u 2017. godinu, što bi jedino mogao da shvatim kao obeležavanje desetogodišnjice kada je bilo potrebno zapravo završiti izlazak države iz vlasničke strukture medija. Ono što apsolutno ne mogu da prihvatim, to je da ste rekli – nezainteresovanost Ministarstva da maksimalno motiviše i maksimalno edukuje i same medije i lokalne samouprave o čitavoj važnosti.

Sa druge strane, postojali su i ljudi koji su ih edukovali potpuno na drugi način, upravo davanjem lažnih obećanja ili nade da će se ti rokovi produžiti do 2016, 2017. godine itd. Tako da mi ovde govorimo o pomeranju, jednostavno, od četiri meseca, a ovo bi bilo pune dve godine. Mi i dalje govorimo o 2015. godini, a ovde se pomera u 2017. godini, to je u suprotnosti sa onim što je i medijska strategija i što je tendencija ove Vlade, tako da stoga moramo da odbijemo taj amandman.

Dakle, samo da pojasnim.
Postojala je određena dilema pri tome oko protokola i ona je bila vezana isključivo i samo za štampane medije i ona je otklonjena u roku od dve do tri nedelje i ni na koji način nije uticala na privatizaciju, na sam tok privatizacije. A ova informacija od 60 medija naprosto nije tačna.

Poslaniče, pošto ste nekoliko puta već tokom debate licitirali sa brojem medija koji su podneli dokumentaciju, moram još jedanput da vam skrenem pažnju da je to u domenu Agencije za privatizaciju tako da oni barataju sa kompletnim podacima.
Takođe, moram da ispravim, ovde je finansiranje predviđeno maksimalno do četiri meseca što znači da ukoliko uspe prvi poziv posle dva meseca u tom slučaju će se još dodatno uštedeti novac iz budžeta.
Takođe, ne govorite ispravno, vi govorite o projektnom finansiranju, a zapravo se radi o projektnom sufinansiranju nije tačno da ne postoji kontinuitet, zato što je upravo zakonom predviđeno da je moguće praviti te projektne na period od tri godine.
Isto tako, ja pretpostavljam da vi znate, recimo, koliko je za projektno sufinansiranje ove godine izdvojeno baš upravo u Nišu i mislim da je to jedna od stvari koje bi mogli slobodno da se pohvalite i vi i nišlije.

Samo još jedanput da pojasnim, znači, znaće se tačno. Ne možemo licitirati pre 1. jula do kada je rok, kada će Agencija za privatizaciju u čijem je to domenu izaći a tim podacima. Hvala vam.

Odgovoriću kao ministar informisanja. Drago mi je da ste priznali, da se ovde radi o jednom dobrom zakonu, a mi ovde govorimo samo o pomeranju roka od četiri meseca. Kao ministar kulture, u potpunosti podržavam vaše literalne egzibicije, poput krpeža, koji ne znam gde je baš prepoznat u pravnom smislu. Hvala.

Ja mislim da ovde moramo ići jednostavno korak po korak. Znači, prvi korak je da vidimo ko će sve biti oglašen do 1. jula, zatim započinje prva aukcija, druga aukcija, a posle će se videti, za sada ne postoje takvi posebni planovi.

Apsolutno se slažem sa vama u svemu, izuzev da ste okarakterisali na pravi način ovu izmenu zakona. Ova izmena zakona predstavlja nastavak medijskih reformi i ja sam vrlo ponosan što ova Vlada ima i odlučnosti i snage da to sprovede.
Takođe, potpuno ste u pravu, ja se nisam precizno izrazio i trudiću se da to ispravim tokom sledećeg puta, naprosto nisam rekao da ću vam odgovoriti prvo iz domena informisanja, a zatim iz domena kulture.
Još jednom se zahvaljujem što ste mi ukazali na moj propust. Hvala.

Poštovani poslaniče, ja ne bih prejudicirao katastrofičan ishod izlaska države iz vlasničke strukture TANJUG, prema kome i ja lično gajim vrlo jaka, slobodno mogu da kažem i emotivan odnos.
Međutim, jedna od obaveza države je da stvori fer istu startnu poziciju za sve učesnike na medijskoj sceni. Vi znate da pored TANJUG postoje još dve agencije novinske ovde i ovde će se stvoriti uslovi da svi imaju jednaku startnu poziciju.

Dakle, poštovani poslanici, ovde se u formulaciji nije ništa promenilo, izuzev što se promenio datum. Potpuno je ista formulacija za koju ste glasali.
Što se tiče akta Vlade, kojim će se posebno, taj akt će se ticati imovine. Što se tiče ovog trećeg pitanja, nisam siguran da smo se složili u formulaciji, tako da vrlo teško mogu da vam dam odgovor, jer se ne slažemo u formulaciji.

Voleo bih samo da preciziramo jednu stvar. Znači, rok je do 31. oktobra, što znači da može da se završi i ranije. Inače, mi smo sve vreme bili u kontaktu  sa menadžmentom i sindikatima Radio Jugoslavije, već isto tako i sa Javnim servisom RTS, gde smo pokušavali da iznađemo različita rešenja. Naprosto, potpuno je jasno da je ovaj pomeren rok od mesec dana dovoljan da bi mogao da se omogući socijalni program za zaposleni u Radio Jugoslaviji. Hvala.

Da, dobra volja postoji, ona je postojala sve vreme, da stalni kontakti sa Radijom Jugoslavijom postojali su isto tako sve vreme.
Međutim, čini mi se, da u ovom trenutku vrlo bitno i da budemo dovoljno odgovorni da ne dajemo ljudima lažnu nadu koja samo lepo zvuči. Mi smo već pomerili ovde rok za mesec dana kako bismo omogućili i ovde ja apelujem na rukovodstvo Radija Jugoslavije da odredi maksimalno svoj deo koji ima zajedno u saradnji sa Ministarstvo za rad i socijalna pitanja sa Ministarstvom privrede kako bi se omogućio socijalni program za, po mom mišljenju, 95, ako se ne varam, zaposlenih u Radiju Jugoslavije.
Mi se suočavamo sa time da živimo u vremenu u kome digitalna revolucija dramatično menja svet oko nas, gde se pojavljuju potpuno nove platforme. Ja sam upoznat sa stručnošću ljudi koji rade u Radiju Jugoslavije u potpunosti.
Međutim, vreme će pokazati kroz koje nove platforme ćemo mi izgraditi te kanale komunikacija o kojima ste vi sada govorili. Ne bih voleo samo da se vaša izlaganja, a siguran sam da to nije bio cilj, shvati kao bilo kakav poruka da se odugovlači sa tim čitavim procesom, jer je bilo takvih poziva u prethodnom periodu u prethodnih devet meseci od donošenja podzakonskih akata ili 11 godina jako puno prema lokalnim medijima i prema lokalnim samoupravama.
Ja bih samo završio sa time da u ovom trenutku mi smo bili prinuđeni da jednostavno da bi se nastavio proces reformi pomerimo ovaj rok za četiri meseca, ali mislim da u svakom slučaju da je to krajnji rok.

Zaista ne mogu da odgovaram na ova pitanja koja su vezana za teoriju zavere. Ponoviću još jedanput da je definicija stajala i u prethodnom zakonu, a pošto se u potpunosti slažete sa poslanicom koja je govorila pre vas, ja sam njoj vrlo opširno odgovorio, tako da možete da smatrate da je to odgovor i vama.

Uvažena predsednice, poštovani poslanici, Zakon o javnom informisanju i medijima donet je 2. avgusta 2014. godine. Zakonom je precizno razrađeno j
Jedno od osnovnih strateških opredeljenja države u ovoj oblasti, a to je izlazak države iz vlasništva u medijima i privatizacija izdavača medija, koje je neposredno ili posredno osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao izdavača koga je neposredno ili posredno osnovala ustanova, preduzeće ili drugo pravno lice koje je u celini ili pretežnim delom finansirano iz javnih prihoda.
Zakonom je predviđena zabrana finansiranja izdavača medija od 1. jula 2015. godine, izuzev, kako je predviđeno članom 16, javnih medijskih servisa na republičkom i pokrajinskom nivou, ustanove formirane radi ostvarivanja prava na javno informisanje na teritoriji AP Kosovo i Metohija i medija čija su osnivačka prava preneta na nacionalne savete nacionalnih manjina do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zakonom je predviđeno da će se privatizacija obavljati u skladu sa propisima kojima se uređuju uslovi i postupak promene vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine, što je uređeno Zakonom o privatizaciji. Utvrđeno je da se do 1. jula 2015. godine mora prodati kapital izdavača medija. Posle navedenog roka postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima menja se rok do koga se mora prodati kapital izdavača medija sa 1. jula 2015. godine na 31. oktobar 2015. godine. Promenu roka za privatizaciju medija bilo je neophodno izvršiti iz razloga što je Narodna skupština Republike Srbije 28. maja 2015. godine donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je za sve subjekte privatizacije propisano da su dužni da izvrše popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine, obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembra poslednje poslovne godine, 2014. godine dakle, i da tu dokumentaciju dostave Agenciji za privatizaciju u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva Agenciji.
Imajući u vidu da su svi mediji koji su započeli proces privatizacije podneli procenu fer tržišne vrednosti, celokupne imovine, obaveze i kapitala sa stanjem na dan 31. decembra 2013. godine, kao poslednje poslovne godine u momentu podnošenja dokumentacije i da je rok za podnošenje nove dokumentacije 30 dana od dana dostavljanja zahteva Agencije u skladu sa novim zakonskim obavezama neophodno je prilagoditi i rokove predviđene Zakonom o javnom informisanju i medijima.
U tom smislu predviđen je novi krajnji rok za privatizaciju medija, a to je 31. oktobar 2015. godine. Utvrđeni su i novi rokovi posle kojih je zabranjeno finansiranje medija iz javnih prihoda, 1. jul 2015. godine, odnosno 31. oktobar 2015. godine, osim u slučajevima iz člana 16. Zakona o javnom informisanju i medijima.
Radi uspešnog vođenja procesa privatizacije medija uveden je i novi rok za obustavljanje postupka privatizacije medija prodajom kapitala, koji je vezan za objavljivanje javnog poziva za prodaju kapitala izdavača medija. Predviđeno je da ukoliko javni poziv za prodaju kapitala i izdavača medija ne bude upućen do 1. jula 2015. godine postupak privatizacije prodajom kapitala izdavača se obustavlja, a nastavlja se postupak privatizacije podelom akcija zaposlenima, bez naknade.
Cilj izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima je da se omogući uspešna privatizacija svih medija, a samim tim i da se nastavi proces medijskih reformi.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obostranom osnivanju kulturnih centara, inicijativa za zaključivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obostranom osnivanju kulturnih centara pokrenula je kineska strana 2013. godine u cilju ugovornog regulisanja pitanja obostranog ostvarivanja i uslova rada kulturnih centara.
Narodna Republika Kina je za Republiku Srbiju važan strateški partner u ukupnim bilateralnim odnosima. Imajući u vidu obostrani interes za uređivanje pitanja otvaranja kulturnih centara dve strane su se saglasile da u skladu sa Memorandumom o razumevanju obostranom osnivanju kulturnih centara potpisanim u Beogradu 14. jula 2010. godine bude sačinjen poseban sporazum kojim će biti definisane norme o otvaranju kulturnih centara u Republici Srbiji i Narodnoj Republici Kini.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obostranom osnivanju kulturnih centara potpisali su 17. decembra 2014. godine ministri spoljnih poslova Ivica Dačić i Li Mančang. Saradnja u oblasti kulture između Republike Srbije i Narodne Republike Kine može se oceniti kao veoma uspešna, kako u pogledu kvaliteta, tako i u pogledu obima, a ovaj sporazum obezbeđuje pravni okvir za jačanje međuinstitucionalne saradnje i pozicioniranje i definisanje uloge i delokruga i uslova rada kulturnih centara.
U toku rada na predlogu zakona konsultovani su svi nadležni organi, Ministarstvo finansija, Ministarstvo kulture i informisanja, Republički sekretarijat za zakonodavstvo i Republički sekretarijat za javne politike.