Samo želim da vas uverim još jedanput da ni jedno stečeno pravo nacionalnih manjina nije ni na koji način umanjeno, ni oni prethodnim zakonom, a kamo li ovim izmenama i dopunama ovog zakona.
Moramo biti svesni još jedne stvari, u Srbiji postoji 1.447 javnih glasila, u Srbiji imamo 110 televizijskih stanica, imamo 325 radio stanica. Ovde govorimo o 74 medija gde se država povlači iz vlasničke strukture medija. Dolazimo do jedne potpuno paradoksalne situacije, o kojoj mesecima slušamo prigovore na račun uticaja države na rad medija, a u trenutno kada država rešava da se povuče iz vlasničke strukture, onda slušamo kritike zašto to činimo.
Čini mi se da upravo ovaj korak koji smo napravili i dali šansu, još jednu, moram reći, i samim medijima, koji nisu pokazali dovoljnu odgovornost, a i lokalnim samoupravama, iako smo ih više puta upozoravali tokom čitavog ovog procesa. Zakon je donet u avgustu, Ministarstvo kulture i informisanja je donelo sve neophodne podzakonske akte da se pristupi procesu privatizacije. Spomenuli ste Kovačicu, opština Kovačica donela je odluku da ona neće da pristupi procesu privatizacije, što je u direktnoj suprotnosti sa zakonom.
Tako da, jako velika odgovornost, odnosno najveća odgovornost zapravo za nužnost pomeranja ovog roka je upravo na samim medijima, koji nisu ozbiljno shvatili da je njihova obaveza da pripreme dokumentaciju, i lokalnim samoupravama, koje su imale obavezu da završe svoj deo posla.

Moram da dam još jedno pojašnjenje. Dakle, ne mogu da uzmu akcije, niko ne može da uzme ukoliko nije započet proces privatizacije, tako da je tu još jedna dodatna neodgovornost, rekao bih, pojedinih lokalnih samouprava koje nisu prepoznale da se neće odustati od medijskih reformi.
Što se tiče kritika da nije postojala koordinacija, vrlo teško mogu da ih prihvatima, s obzirom da je samo broj skupova na kojima je prisustvovao državni sekretar i ostali predstavnici Ministarstva kulture i informisanja se meri desetinama u ovom periodu, kao i javnim apelima da se pristupi onome što je zakonom propisano.

Zahvaljujem vam se na vašoj debati. Pretpostavljam da ste podneli i određene amandmane koji će biti razmatrani. Međutim, moram samo da kažem da se mi ovde držimo samo te četiri tačke kojima se menjaju izmene i dopune Zakona o informisanju, a ne generalno, jer zakon je donesen i on predviđa povlačenje države iz vlasničke strukture medija.
Što se tiče nečega što je takođe jako bitno u ovom zakonu, a to ste vi spomenuli, to je vlasništvo i vi znate da je u toku upis u registar medija. Rok za upis je 13. avgust i posle toga će potpuno i taj vrlo važan korak medijskih reformi biti definisan. Hvala.

Izvinjavam se.
Moram samo da pojasnim jednu stvar, vi govorite o regionalnim javnim servisima. Znači, zakon je jasno definisao da Srbija ima dva javna servisa. Tako da molim vas da tu preciziramo stvari i da se držimo onoga što je, a mi sada govorimo i izmenama i dopuna zakona. Vi ste bili protiv generalno izlaska države iz vlasničke strukture medija, to je apsolutno vaše pravo, međutim, jednostavno ne bih sada vraćao debatu na nešto što smo imali pre 11 meseci kada su usvojeni medijski zakoni. To je jedan stvar.
Druga stvar, moram da vas ispravim, znači, Ministarstvo kulture i informisanja ne sprovodi privatizaciju već to radi Agencija za privatizaciju i Ministarstvo privrede. Takođe, ako ste zabrinuti sa time kako će zbog produžetka roka, što smatram da smo pokazali zaista jednu ozbiljnu dozu i socijalne odgovornosti da damo šansu medijima koji nisu odreagovali onako kako su mogli i jednostavno da završe čitav taj proces, a vi pitate – kako će lokalne samouprave njih finansirati do 31. oktobra, a ne postavljate pitanje kako bi ih finansirali u slučaju da država ne izađe iz vlasničke strukture medija.
Takođe, pominjali ste TANJUG i sto miliona koliko je predviđeno. To je onaj krajnji rok do kada mora da se završi taj proces i da prestane finansiranje. Tako da jednostavno i vi ćete siguran sam podneti amandmane i mi ćemo sve te amandmane razmotriti, ali nemojte da vraćamo raspravu na to da li država treba ili ne treba da se povuče iz vlasničke strukture medija.

Moram da vam kažem da se ne slažem sa time da je ovo prvi ispit implementacije zakona.
Skrenuću vam pažnju da ako izuzmemo da su doneta sva podzakonska akta, što je takođe bila izražavana sumnja da će biti donešena, u međuvremenu su sprovedeni i prvi konkursi za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja, i to negde u 60 lokalnih samouprava. Mislim da je dovoljno da pročitate poslednje saopštenje koje su potpisali i NUNS i UNS i medijska udruženja kako oni ocenjuju i koliko je to jedan važan pomak.
Reći ću vam da je 17. juna završen proces digitalizacije, koji je takođe u zakonu, jednom od tri medijska zakona, to je bio preduslov da bi se sproveo proces digitalizacije. U međuvremenu je izabran i direktor javnog servisa RTS.
U toku je upis u registar medija, koji će biti završen do avgusta meseca, koji će jasno pokazati i vlasničku strukturu svih medija u Srbiji.
U trenutku kada ste rekli, na neki način, nemoć ministra da sprovede zakone, pretpostavljam da ste mislili na ministra kulture iz 2007. godine jer moje pitanje – zbog čega se odustalo 2007. godine od vrlo važnog segmenta medijskih reformi?
Da, mi u ovom trenutku kasnimo i mi ćemo zakasniti sa ovim četiri meseca, ali nećemo odustati od tog procesa. Hvala.

Samo moram da preciziram.
Dakle, nije tačno, rekli ste - tačno određena cena takse. Nije tačno određena cena takse, ona je definisana zakonom da može biti do 500 dinara. Ako kažete da smo, znači nismo ispoštovali rok, samo zamislite situaciju u kojoj da smo ispoštovali ovaj rok i zato što oni koji su bili odgovorna lica u lokalnim medijima jer i po prethodnom Zakonu o privatizaciji i po ovom zakonu, odgovorna lica u medijima su dužna da pokrenu proces privatizacije i da je zahvaljujući nečijoj neodgovornosti, da je toliki broj ljudi koji radi u tim medijima ostao bez mogućnosti da dobije novog vlasnika, a samim tim i da nastavi da radi.
Mi smo našli ovde jednostavno rešenje kojim, ja opet kažem, u pitanju je maksimum do četiri meseca da se produži ovaj proces.

Spomenuli ste jednu vrlo važnu temu, a to je tema bezbednosti novinara i podsetiću vas na skup koji je bio ovde u martu mesecu. To je bila OEBS Konferencija je u potpunosti bila posvećena toj temi, na kojoj je učestvovala i Dunja Mijatović i koja je bila organizovana u saradnji između Ministarstva kulture i informisanja i Ministarstva spoljnih poslova i OEBS. Tako da to jeste jedna zaista važna tema.
Što se tiče samog roka koji je sada došao, do pomeranja mislim da je daleko važnije što smo dali još jednu šansu i što te medijske reforme nisu zaustavljene kao što je bio slučaj u prošlosti.

Imali smo više sastanaka upravo na tu temu. radi se o kulturno-informativnim centrima. Znači, samo ovaj deo koji je mediji, znači oni prestaju da postoje 1. jula, ali mogu da se preregistruju kroz civilni sektor i na taj način da nastave da funkcionišu bez učešća države.

Pokušaću da odgovorim na par pitanja. Dakle, izmenama ovog zakona i promenom ovog zakona mi upravo nastavljamo sa implementacijom medijske strategije.
Ako pogledamo šta je bila druga opcija da se striktno držimo tog datuma, 1. jula koji smo mi stavili i za koji i dalje smatram da je bio apsolutno dovoljan da se završi kompletna privatizacija, da su svi radili svoj deo posla odgovorno. Šta je opcija? Da u jednom danu prestanu da postoje apsolutno 74 lokalna medija. Mene interesuje kakva bi bila takva reakcija ne čak vas kao političara nego naprosto ljudska reakcija, to je sa jedne strane.
Sa druge strane, pitanje da li smo ranije reagovali? Naravno da smo ranije reagovali, jer ja vam opet govorim, to su bile na desetine sastanaka i to ne samo u Beogradu nego znači bukvalno od Subotice do Bujanovca, na kojima je Ministarstvo kulture pojašnjavalo i objašnjavalo šta je odgovornost svakoga u procesu izlaska države iz vlasničke strukture medija.
Pitali ste me da li ja osećam odgovornost? Naravno da osećam odgovornost. Naravno da osećam odgovornost Ministarstva kulture i informisanja, Naravno da osećam odgovornost Vlade Srbije, ali mislim da je trenutak da počne da se govori i o odgovornosti onoga šta su lokalne samouprave.
Ako pričamo o stanju u medijima, izvinite, molim vas, odgovorni su i vlasnici medija i glavni i odgovorni urednici i urednici i sami novinari. Znači, mi ćemo imati medijsku sliku bolju onog trenutka kada svako prihvati svoj deo odgovornosti.
Takođe, pošto ste pominjali informisanje na jezicima nacionalnih manjina, još jedanput ponavljam da dostignuti standardi ni na koji način nisu dovedeni u pitanje.
Takođe, postavili ste pitanje vezano za izmene Zakona o privatizaciji. Pa, da li smatrate da smo trebali da medije dovedemo u neravnopravan položaj i da njima ne dozvolimo da im se gleda bilans iz 2014. godine i otpis dugova, čime bi oni postali još interesantniji za potencijalne kupce?
Ja nisam srećan zbog pomeranja ovog roka, ali još jedanput ponavljam. Znači, tvrdu politiku Vlade Srbije da se nastavi sa medijskim reformama i mislim da je to jako bitno, to je sa jedne strane, ali sa druge strane, pokazali smo se i kao socijalno odgovorna Vlada, jer tih 2.000 porodica koji rade u tim medijima, njima je zaista potpuno svejedno zašto je opština Kovačica donela odluku da ne želi da pristupi privatizaciji, iako zakon to jasno definiše.
Međutim, čini mi se da je jako važno, da ne izgubimo u ovom trenutku ono što je nekakva šira slika. Implementacija zakona je proces. Uostalom, vi ste pominjali ovde Dunju Mijatović i OEBS. Ja ću se ponovo vratiti na mart mesec, Konferenciju koju smo upravo sa Dunjom Mijatović ovde imali u Beogradu, kada je između ostalog bio i susret, ja sam njemu prisustvovao, znači, i premijera Vučića i Dunje Mijatović, i jednostavno, gde polako stvaramo novi ambijent i novu medijsku sliku Srbije.

Da se razumemo, smatram da je dostupnost informacija izuzetno bitna. Vi ste rekli da nećete govoriti o rokovima, međutim, ja ću sada spomenuti jedan rok, a to je bio rok da se završi digitalizacija i ona je završena u roku. Potpuno nove platforme će znatno olakšati upravo, znači, i za lokalne sredine protok informacija. Tako da, jednostavno, mislim da živimo u vremenu gde tehnologija dramatično menja našu stvarnost i mi, naprosto, smo uhvatili i po tom pitanju jednostavno korak sa novim vremenom.

Konkretan odgovor na vaše pitanje će dati Agencija za privatizaciju, zato što ona ima kompletnu dokumentaciju i ona određuje zapravo kada su se stekli uslovi za besplatnu podelu akcije.

Dozvolite mi da odgovorim na ona pitanja koja su iz domena Ministarstva kulture i informisanja, na čijem sam čelu. Vi vrlo dobro znate da, što se tiče procene vrednosti kapitala i čitavog procesa, da taj proces vode prvo nezavisni procenitelji, da je on u domenu Agencije za privatizaciju i, uostalom, sačekajmo da taj proces dođe do kraja, pa ćemo onda moći da vidimo kako je on završen.
Međutim, postoji deo koji se direktno tiče nadležnosti Ministarstva, a to je sumnja koju ste vi izrazili za projektno sufinansiranje, odnosno način kako će se deliti novac. Skrenuću vam pažnju da je Zakon predvideo da većine tih komisija čine upravo predstavnici medijskih udruženja, znači i NUNS-a i UNS-a i ANEM-a, medijskih koalicija, se oni čine, dakle, struka čini većinu tih komisija. To je, naprosto, kako da vam kažem, ukoliko sumnjate u struku, ja tu stvarno ne mogu da vam pomognem, ali ne postoji transparentniji način da se, jednostavno, ispoštuje ono što je javni interes.
Još jedna stvar, takođe, potpuno je legitimno, ja to potpuno razumem, ali sada stvarno prvi put čujem da se i Studio B prijavi da postane javni servis, pa regionalni javni servis. Zakon je jasno definisao. Srbija ima dva javna servisa. Jedan je RTS, drugi je RTV.

Želim da vam se zahvalim što ste me podsetili na tu kampanju „U inat svima i uprkos svemu“. Upravo se tako i sada osećam. U inat svima i uprkos svemu, medijske reforme u Srbiji će se nastaviti.

U potpunosti smo svesni problema i izazova o kojima ste govorili, kao i vaš uvaženi prethodnik. Mi smo inače u stalnom kontaktu sa predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Konkretno, u Bujanovcu je bio skup koji je trajao više od šest sati, gde su bili predstavnici Ministarstva kulture i informisanja i davali informacije šta sve u okviru postojećeg zakona daje mogućnost, znači na koji način, ili na jeziku nacionalnih manjina ili, kako će biti na Kosovu i Metohiji, informisani na srpskom jeziku. Svesni smo toga i to je stvar na kojoj se radi.

Čini mi se da deo odgovora na ova vaša pitanja imamo već u postojećem zakonu, ne u ovim izmenama i dopunama.
Pod jedan, to je registar medija. Biće vrlo interesantno da vidimo ko će se sve upisati u registar medija do avgusta meseca, a preduslov da bi moglo posle toga da se aplicira za projektno sufinansiranje je upravo da se jasno zna vlasnička struktura tog medija. To je jedna stvar.
Takođe, kroz registar medija će biti tačno vidljivo kolika su davanja svega što se može smatrati kao državnom pomoći, uključujući recimo i marketing javnih preduzeća.
Upravo sagledavajući sve ono što su bili propusti u prethodnim decenijama, meni se čini da smo uspeli da nađemo rešenja da u ovom novom zakonu otvorimo tu novu stranicu i krenemo, a naravno da je proces uređenja medijske scene, kao i proces ljudskih sloboda je neprekidni proces i debata o njemu je dobro da stalno traje, jer su svim demokratskim zemljama to je izuzetno živa debata.