Apsolutno je Vlada svesna i Ministarstvo kulture kakav je tek put pred nama, ako govorimo i o onome što je medijska pismenost, o čitavom nizu podzakonskih akata koji treba da dođu kako bi ovaj zakon zaživeo u potpunosti.
Kako bih vam rekao, ne postoji drugi put, ovo je upravo prvi korak ka tome, a intencija Vlade je da analizirajući sve probleme iz prethodnih perioda postavi jednu dobru osnovu da se napravi bolja situacija u medijima i da kompletna medijska zajednica, gde zaista ne stavljam samo novinare, nego i oni koji su naši gledaoci, slušaoci, čitaoci i svi ostali da imaju kvalitetnije informisanje.
Mislim da je upravo ovaj set zakona neophodan korak da bi se to desilo. Ne možemo nikako da ga preskočimo.

Mislim da niste bili u sali kada smo govorili o tome, ali medijska strategija nije pravni dokument i jednostavno realnost ovog našeg vremena i upoređivanje sa Nemačkom, Austrijom ili drugim zemljama sa daleko jačom ekonomijom mislim da nije do kraja umesno.
Što se tiče vaše sumnje oko izbora budućih članova regulatornog tela, imajući u vidu da je član saveta funkcioner, primenjuje se zakon kojim se sprečava sukob interesa pri vršenju javne funkcije.
Po pitanju takse mislim da zaista nema potrebe još jedanputa, pošto smo više puta objasnili. Pod jedan, u sledećih godinu i po dana biće budžetsko finansiranje koje će biti potpuno transparentno, a posle toga će se uvesti taksa gde će cena maksimalno moći da bude 500 dinara. Vi to znate sigurno i sami da kada se donose zakoni ne donosi ga samo jedno ministarstvo, jednostavno moraju da se usklade politike svih ministarstava i potrebno je da vi ono što stavite u taj zakon bude i primenljivo.
Jedino na šta ne mogu da vam dam odgovor to je ova imenica koja počinje sa „b“, a završava sa „a“, koliko god sam se koncentrisao nisam uspeo da shvatim na šta mislite.

Ovde se pogrešno prejudicira gašenje lokalnih medija. Kroz projektno sufinansiranje je zaista moguće da ti mediji dobiju jedan potpuno novi kvalitet. Takođe, privatizacija podrazumeva različite mogućnosti od toga da neko privatizuje taj medij, pa do toga da na kraju te akcije budu podeljene samim novinarima. Tako da, ne bih tako olako prelazio preko te potpuno nove institucije, a to je projektno sufinansiranje, jer je pri tome tu potpuno jasno i određeno koji sadržaji koji su vezani za javni interes će se podržavati.

Ja se nadam da su vaše izlaganje vrlo pažljivo čuli i rukovodstvo RTS i RTV, jer mislim da je to upravo jedan pravac u kome oni moraju da poboljšaju svoj program i da obezbede da informacije iz cele Srbije budu dostupne svima. Ako mislite da mene u Beogradu manje zanima šta se dešava u Nišu, grdno grešite. I to ne samo u onome što je vezano za kulturu.
Takođe, mislim da nije u ovom trenutku dobro da regionalne servise tretiramo kao političko pitanje, već moramo da ih tretiramo kao ekonomsko pitanje. Ako se ponovo vraćamo na strategiju koja je doneta 2011. godine, ona je ipak doneta u nekim drugim ekonomskim okolnostima, a donošenje zakona nije donošenje liste lepih želja nego jednostavno ono što je moguće u ovom trenutku sprovesti.
Ukoliko se budu menjale okolnosti, pre svega ekonomske, mislim da niko nije protiv toga da kroz izvestan broj godina razmatramo kroz izmene i dopune zakona postojanje regionalnih centara. U ovom trenutku, to naprosto nije moguće.
Ali, sa onim kako je definisan javni interes, koji mora da bude zastupljen u Javnom servisu, ja mislim da se dobar broj problema o kojima ste vi govorili rešava. U krajnjoj liniji, to je sada stvar na rukovodstvima RTS-a i RTV-a da počnu da proizvode takve programe gde će se i građani Niša, Vranja i svih drugih delova Srbije prepoznati, što mi se čini da se oni trude već sada, u ovom trenutku. Ali, kroz ovo stabilno finansiranje u narednih godinu i po dana kroz budžet, ja sam siguran da to može još da se popravi.

Što se tiče konkursnih komisija koje ste spominjali, oni će dakle imati od tri do pet članova i većini će činiti članovi koji su predloženi od strane medijskih i novinarskih udruženja.
Međutim, ono što mislim da je jako bitno, da se ne bi stvorio tu pogrešan utisak, dakle, Zakon o javnom informisanju i Zakon o javnim medijskim servisima, upravo tretiraju pravo na informisanje svih građana na teritoriji Republike Srbije. U ostalom kada govorimo o konkursnim komisijama, evo ovde, znači vrlo jasno stoji polazeći od narodnog interesa organ nadležan za poslove javnog informisanja Republike Srbije, AP ili lokalne samouprave donosi odluku o konkursima koji se raspisuju u toku kalendarske godine.
Još jednom bih ponovio ono što je više puta rečeno. Postojanje regionalnog servisa nije političko već ekonomsko pitanje u ovom trenutku. Takođe u trenutku kada je jasan stav države da se povlači iz vlasničke strukture medija, neko zlonameran bi to mogao da tumači kao pokušaj izbegavanja privatizacije.
Apsolutno sam ubeđen da će kroz ovo stabilno finansiranje naša dva javna servisa i siguran sam da oni vrlo pažljivo slušaju, jer mislim da je ovo za njih dragoceno da čuju kakve su primedbe ljudi iz različitih sredina, da će oni tokom ovih godinu i po dana uspeti do tog stabilnog budžetskog finansiranja da i te sadržaje na adekvatan način prate, tako da u trenutku kada počne da se primenjuje taksa koja obavezna od 1. januara 2016. godine, to ne bude samo obaveza, nego da ljudi imaju svest da time doprinose i svom sopstvenom informisanju i da na taj način izgrađuju jednu od najbitnijih institucija demokratskog sistema, a to je javno informisanje.

Radeći na Nacrtu ovog zakona, mi smo na neki način anticipirali sve ono što nam ide u drugom i trećem koraku, a to je, naravno, pored izrade podzakonskih akata, i jačanje medijske pismenosti.
Ono što moram da vam kažem u okviru projekta jačanja medijskih sloboda, koje Ministarstvo kulture i informisanja sprovodi zajedno sa Delegacijom EU ovde u Beogradu, taj tim evropskih stručnjaka čak ima i svoje kancelarije u Ministarstvu kulture i informisanja. Mi smo već dosta razgovarali o ovim sledećim koracima upravo vezanih za medijsku pismenost. U tom smislu, pored konsultacija sa njima, imali smo čitav niz sastanaka sa Ministarstvo prosvete, a takođe smo uključili i predstavnike medijskih udruženja, tako da u potpunosti se slažem sa vama koliko su to važni sledeći koraci. Opet kažem, svaki put kreće uređenja bilo koje sfere od onog prvog koraka, a to je donošenje zakona koji su jasni, transparentni i usklađeni sa onim što su najbolje evropske tradicije.

Ovaj član 45. koji ste spomenuli vezano za zaštitu medijskog pluralizma, moram da kažem da je on bio i na javnoj raspravi i bio je poslat i u Brisel, tako da jednostavno verovatno sticaje okolnosti je bio da niste ranije na njega obratili pažnju.
Moram da kažem, ovo što ste spomenuli, ovaj 1,5% koji je bio u ranijem zakonu predviđen da se izdvaja za kinematografiju a nije. Mislim da je to upravo razlika između nekih prethodnih zakona i ovog zakona koji se sada donosi. Znači, donosimo jedan zakon koji je i sa ekonomske strane održiv. Ništa nam ne vredi da napišemo u zakonu listu lepih želja vezanih za filmski centar Srbije.
Međutim, zašto su ovi zakoni bitni? Kao što znate Srbija je prva zemlja van EU koja je potpisala pristup Programu kreativna Evropa. Usvajanjem ovog seta medijskih zakona stiču se preduslovi da Srbija pristupi i podprogramu vezanim za audiovizuelne medije. Ukupan fond kreativne Evrope je skoro milijardu i 500 miliona evra, tako da će Srbija moći bez obzira što je još uvek zemlja članica da punopravno aplicira za te programe. Znači, naše institucije, naši umetnici, naš civilni sektor moći će da aplicira za te programe.
Tako da, ukoliko uporedimo sa jedne strane ovo što nije bilo održivo i sa druge strane ovo što nam se pruža kao mogućnost, ja mislim da glasanjem ovaj zakon jednostavno biramo onaj put koji mislim da je dobar, ne samo za medijsku zajednicu, nego i daleko šire, jer definisanje javnih interesa i ono što će se finansirati kroz projektno sufinansiranje, mi time podržavamo i kulturu i manjinska prava i sve ono što je definisano kao javni interes.
Samo ako mogu voleo bih da se u ime Ministarstva kulture i informisanja zahvalim svim poslanicima danas koji su uzeli učešće u raspravi i takođe svima onima koji su učestvovali u radnim grupama koji su radili nacrte ovih zakona, međunarodnim ekspertima, novinarskim udruženjima, medijskim udruženjima, celokupnoj javnosti koja je pratila javne rasprave, svi službama stručnim i u Vladi Srbije i u Skupštini Srbije, svim kolegama iz drugih ministarstava, jer da bi doneli jedan zakon koji je održiv i primenjiv on mora da bude deo sinergije kompletne Vlade Srbije, a posle toga da parlament to prepozna.