Jednom jedinom rečju nisam spomenuo reč tržište, a kada sam govorio o finansijskom osnaživanju, mislio sam upravo o onome koliko je moguće maksimalno izvoditi iz budžeta Republike Srbije, ako i osnaživanju kapaciteta samih institucija, što će se videti između ostalog kroz ovaj novi način izbora direktora na načine kako će raditi upravni odbori sa mogućnošću da oni naprave fondacije, a naravno nebanalizovanje stvari kroz estradidazaciju.
Tako da, molim vas nemojte koristiti reči koje ni u jednom trenutku tokom čitave rasprave nisam upotrebio. Hvala.

Ja se zaista izvinjavam, ali književno prevodilaštvo je upravo pobrojano kao drugo. Vi ste rekli da ga nema na listi umetničkih…
(Vesna Marjanović, s mesta: O naučnom i stručnom govorim.)
Rekli ste da nema književnog prevodilaštva na listi reprezentativnih umetničkih udruženja, a ona stoji prvo - književno stvaralaštvo, a drugo je književno prevodilaštvo.
Što se tiče prevođenja stručnih i naučnih tekstova, postoji nekoliko razloga. Jedan je zato što ste u oblasti kulture dovoljan broj literature upravo tiče oblasti kulture. Znači, hajmo da malo napravimo razliku između onoga šta je kultura i šta je umetnost, ali ono se tiče i onoga šta su nove tehnologije, novi načini obrade materija, novi načini prezentacije. To je onaj deo stručnih razloga. Postoji još jedan deo, a to je da su naprosto oni ljudi koji su bili predviđeni ovim zakonom, a posle su, ja mislim, u poslednjem trenutku nečijim amandmanom bili sklonjeni i ostali zapravo bez ikakve mogućnosti zaštite.
Tako da, ako govorimo o stručnim razlozima, oni postoje, a postoji i ovaj drugi momenat i ako mislite da bi ovaj zakon suštinski bio poboljšan time što bi samo prevođenje stručnih i naučnih tekstova izbacili iz liste, ja zaista ne mogu da se složim sa vama.

Moram priznati da nisam razumeo predlog da stavim na listu umetničkih dela primitivnost. Zaista se trudim da u ovoj raspravi se držimo, kako da vam kažem, nekakvog reda. Zaista mislim da nije korektno koristiti na taj način tu vrstu argumentacije jer ja ne mislim da sam vas bilo čime uvredio, tako da ne mislim da je u redu, jednostavno, da tražite od Ministarstva kulture da vam odgovori na taj način, a upravo da bi vam to i dokazao, znači da zaista to mislim, ja sam to propustio da uradim malopre, da se izvinim poslanici Marjanović koja me je opravdano opomenula zato što sam ja rekao da sam svašta video, ali da ću ja morati da komentarišem pitanje nacionalnih ustanova. Da, naravno da svaki narodni poslanik ima pravo da postavi ovo pitanje i naravno da je moja obaveza, kao ministra, da odgovorim na svako to pitanje, ali, razumite, i meni je prošla ponoć, kao i svima vama, a suviše dugo sam bio na čelu jedne institucije kulture, suviše dobro poznajem probleme, tako da na trenutak sam naprosto možda preterao, tako da, primite moje izvinjenje.

Samo da pojasnim još jedanputa, radi se o udruženjima koji imaju poverene poslove. Mislim da je potpuno normalno da imamo uvid u njihov program rada poverenih poslova, kao i u podnošenje izveštaja.

Kao što znate najveći broj samostalnih umetnika je, upravo registrovan ovde u Beogradu i ne samo da smo u konstantnom kontaktu sa udruženjima, već takođe i sa gradskom upravom i pokušavamo da nađemo ona rešenja koja su u ovom trenutku najprimenljivija i koja su u ovom trenutku najcelishodnija, ali bih samo skrenuo pažnju da dugovi koji su nastali i kamate koje su nastale su nastale mnogo ranije i one se jednostavno provlače iz godine u godinu.
U svakom slučaju po informacijama, ako ste imali sastanke ja nemam razloga da sumnjam da ste imali sastanke sa udruženjima, kao što i vi nemate razloge ikakve da sumnjate da i Ministarstvo imali takve sastanke, to su vas sigurno i predstavnici udruženja obavestili da grad Beograd ispunjava u ovom trenutku svoje obaveze, ali da se radi o kamatama iz perioda, ne želim da prozivam, zaista sve prethodne vlasti, ali iz prethodnih perioda sa jedne strane, a sigurno su vas obavestili o tome da Ministarstvo kulture i informisanja sve svoje zakonske obaveze ispunjava na najbolji mogući način uključujući i to da smo krenuli da isplate vršimo kvartalno, na početku kvartala, za razliku od svih prethodnih Ministarstava koji su to radili ranije.
Naravna stvar da bih ja mogao da se držim u ovoj poziciji i da kažem ovo je obaveza Ministarstva kulture i informisanja, ali mi upravo se trudimo da u saradnji jednostavno sa svima doprinesemo rešavanju čak i u onom trenutku kada se ključ tog problema ne nalazi u našim rukama, nego se nalazi i u poreskoj upravi i Ministarstvu finansija i u lokalnim samoupravama.

Znači, mislim da je trenutak da se dogovorite sami sa sobom i na neki način da budete konzistentni. Sa jedne strane šaljete kritiku kako pravimo preveliku centralizaciju Ministarstva kulture i kako ministar preuzima na sebe ovlašćenja koja ne bi trebalo da ima, a sa druge strane mi sada govorite da treba da preuzmem još ovlašćenja koja nismo stavili ovde. Naprosto, mislim da to nije korektno.
Znači, sa jedne strane govorite da uzimamo obaveze na sebe koje nisu naše, a sa druge strane sada tražite, pa ne možemo na taj način da vodimo ovu raspravu, zaista. Zna se u krajnjoj liniji šta su čije nadležnosti, a Ministarstvo kulture je tu apsolutno da pruži maksimalnu podršku svakom samostalnom umetniku i da ulazi čak u one, kako da kažem, oblasti koje nisu u našoj direktnoj nadležnosti, zato što prepoznajemo jednostavno svoju odgovornost.

Mi smo upravo inicirali razgovore sa udruženjima i mi smo pristupili rešavanju tog problema zajedno sa našim partnerima, recimo konkretno iz Beograda, jer opet kažem tu je najveći broj korisnika.
Međutim, zakon se ne donosi kao spisak lepih želja, pa posle ne možete da primenjujete pola tih, nego zakon predstavlja nekakvu realnost.
Druga stvar, ja vam se zaista zahvaljujem na komplimentu što ste rekli ne samo, ja ću zaboraviti reč „samo“ da Ministarstvo kulture sledi politiku Vlade Republike Srbije, zato što Ministarstvo kulture i jeste deo Vlade Republike Srbije i upravo to smatram kao vaš kompliment i zahvaljujem vam se na tome.

U potpunosti razumem da vi sada malo vežbate za političku kampanju, ali bih se ja ipak vratio na članove zakona od 37. do 39. I opet zbog kompletne javnosti, a pri tome nemam ništa protiv, podržavam vas u tome da vežbate, ali bih se vratio na ove članove zakona i samo konstatovao još jednu stvar – i do sada su to bile obaveze lokalne samouprave. Zapravo, ovaj zakon je, između ostalog, bitan i zato što verifikuje ono kakvo je sada stanje. Znači, da prekinemo više da sami sebe zavaravamo. Sada pravimo najbolje moguća rešenja, ali ona koja su realna, a ne ona koja su predmet želje kao kada ste stavljali u zakon da 1,5% odlazi za filmsku industriju, a posle toga to padne na Ustavnom sudu. Ili kada se stavi da se konkursi raspisuju u oktobru mesecu, a ne znate sa čime raspisujete, jer se zakon o budžetu donosi u decembru mesecu.
Ali, opet kažem, da se ne vraćam ja na kritiku prethodnog zakona, zato što sam siguran da kada upravo ova Vlada, odnosno isti mandatar za novu Vladu, kada se bude radilo na novoj doradi zakona, da ćemo mi imati šta da unapredimo i u ovom sadašnjem zakonu. On je korak napred u odnosu na prethodni, ali sigurno da nije kraj u popravljanju Zakona o kulturi.

Ja bih vas zaista molio da ne obmanjujete javnost, zato što, sami ste rekli, naprosto, to su i do sada bile obaveze lokalne samouprave. To što ste vi donosili zakone u kojima uzmete nešto kao obavezu koju posle toga ni na koji način ne ispunjavate, e, to jeste demagogija i po tome se ovaj zakon razlikuje, između ostalog, od onoga iz 1990. godine.
Zaista mislim da nije korektno na ovaj način reći da smo mi, ova vlada je, pri tome, koristite zaista, po mom mišljenju, oprala ruke, skinula odgovornost sa sebe. Znate šta, zaista, svašta možete da prebacite ovoj Vladi, izuzev odsustva odgovornosti. Tako da, zaista bih vas molio da još jedanput konstatujemo – i do sada su to radile lokalne samouprave. A zašto ste vi stavili u prethodni zakon – iz budžeta Republike Srbije, i nikada niste precizirali na šta se to odnosi? To je zaista odgovor koji vi treba da date građanima.

Ja još jednom apelujem da ne obmanjujete javnost. Zato što je predviđeno da se iz republičkog budžeta isplaćuju samo nagrade za izuzetan doprinos kulturi. Ako želite da nastavimo na tu temu, moje pitanje je onda zbog čega je ta nagrada zapravo donesena samo jednom? Mislim da ju je dobio Filip Cepter. Ne, pogrešno sam rekao ime nagrade, da ne bude posle zabune. Znači, vrlo je jasno precizirano šta su čije obaveze.

Samo sam malopre napravio lapsus, jer je Cepter dobio nagradu za izuzetan doprinos po članu 13, a iz republičkog budžeta je bilo predviđeno da se finansiraju istaknuti umetnici, institut koji nikada nije zaživeo, čisto da razjasnimo i tu stvar. Još jednom, izvinite zbog mog lapsusa malopre.

Prihvata se.

Baš dobro zvuči. Jedini je problem što postoji problem o budžetu i što svake godine se donosi budžet. Kako možete preuzeti obaveze, to je identična stvar, kao sa raspisivanjem konkursa koji sam pominjao?
Tako da, ja vas molim da se držimo onoga što je realno i da shvatimo da Zakon o kulturi nije umetničko delo sam po sebi, nego jednostavno mora da bude i deo pravnog sistema, a mi se maksimalno trudimo da u okviru njega napravimo što širi spektar mogućnosti upravo za razvoj kompletnog sistema kulture, znači i institucija kulture i civilnog sektora različitih institucija. Tako da upravo ovo je primer onome što govorim. Znači, ovo je zakon koji je pravljen na realnim osnovama i ovo je zakon koji možemo dalje da nadograđujemo.

Prihvatam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, danas imamo objedinjenu raspravu o Predlogu odluke o utvrđivanju prostorno kulturno-istorijske celine Kompleksa Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, Predlogu odluke o utvrđivanju granica zaštićene okoline i mera zaštite prostorno kulturno-istorijske celine „Gradsko jezgro Sremskih Karlovaca“, nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, takođe zakon o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom primerku publikacija i izmene i dopune Zakona o kulturi.
Kultura je ogledalo svakog društva, materijalno i nematerijalno nasleđe kreativne industrije i različite forme umetničkog izraza u velikoj meri utiču na sliku koju pojedinci i čitave zajednice stvaraju kako o sebi, tako i o drugima. Kroz kulturu svi mi razvijamo snažan osećaj pripadnosti, ali i svest o izuzetnosti različitih tradicija, verovanja i pogleda na svet.
Kultura, međutim, nije samo izvor kolektivnog pamćenja. U globalizovanom svetu, kultura predstavlja jedan od ključnih faktora društveno-ekonomskog razvoja. Kultura je spona između idealizovane, sublimirane slike o prošlosti i odlučne, aktivne i dinamične vizije budućnosti, koju svako društvo želi da izgradi za sebe.
U vreme kada masovne migracije, ekonomska previranja i strukturalne promene i dalje potresaju čitav svet, negovanje i očuvanje kulture predstavlja jedan od kamena temeljaca za stvaranje društva koje je neopterećeno predrasudama i koje je okrenuto razvoju. Zato uređivanje i podrška sektoru kulture mora biti sastavni deo svake odgovorne politike.
Zakon o kulturi koji je stupio na snagu septembra 2009. godine bio je prvi akt opšteg karaktera, koji je uspostavio sistemske osnove za funkcionisanje sektora kulture u Republici Srbiji. Tokom njegove primene koja je započeta u martu 2010. godine, uočen je, međutim, niz nedostataka i praktičnih problema.
Cilj donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi je da se svi uočeni nedostaci prvobitnog zakona isprave i da na taj način on postane maksimalno primenjiv.
Od predloženih izmena i dopuna o kojima će danas raspravljati Narodna skupština, sistem kulture u našoj zemlji će dugoročno imati višestruke koristi.
Želeo bih da pre početka rasprave istaknem koje su to ključne izmene u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi preciznije utvrđuje načela kulturnog razvoja i uspostavlja jasne prioritete u vođenju kulturne politike. Preciznije se određuje opšti interes u kulturi i terminološki i suštinski. Redefinišu se pojmovi kulturnih delatnosti i kulturnih oblasti, ne samo zarad usaglašavanja sa evropskom praksom, već i radi kvalitetnijeg sadržinskog ustrojstva i pravednijeg ravnopravnog tretmana svih kulturnih delatnosti u našoj zemlji. Preciznije i jasnije se definiše procedura javnih konkursa za izbor direktora ustanova kulture, kao i odgovornosti i obaveze upravnih odbora i samog ministarstva.
Problemi uočeni u dosadašnjoj praksi sprovođenja konkursa za sufinansiranje projekata u kulturi nametnuli su obavezu da se preciznije reguliše taj postupak, kao i procedure za korišćenje budžetskih sredstava u sektoru kulture. Regulisanjem procedure finansiranja međunarodne saradnje stvoriće se i preduslovi za veću dostupnost sredstava iz međunarodnih fondova.
Izmene i dopune zakona koje se tiču Nacionalnog saveta za kulturu omogućuju ravnomernu zastupljenost svih kulturnih delatnosti u ovom telu i preciznije definišu ovlašćenja Nacionalnog saveta, kako bi se izbegla konfuzija u pogledu njegovih nadležnosti i odgovornosti. Ne manje značajno je i regulisanje finansijske nadoknade za rad članova Nacionalnog saveta.
Priznanje za vrhunski doprinos kulturi, što je zapravo bio samo sinonim za tzv. nacionalne penzije, status ustanova kulture od nacionalnog značaja i ugovori o radu na tri godine su od samog uvođenja izazivale najveće kontroverze, ne samo u stručnoj, već i u široj javnosti. Izmene i dopune Zakona o kulturi predviđaju brisanje ovih instituta. Njihova dalja primena unosila bi dodatnu konfuziju i podele u oblasti kulture, koja mora biti tačka konsenzusa svih nas.
U želji da se što više približimo toj tački konsenzusa Ministarstvo kulture i informisanja je u septembru 2014. godine formiralo Radnu grupu koja je izradila radni tekst nacrta i poslalo ga na mišljenje Nacionalnom savetu za kulturu. Nakon usvajanja dela primedbi Nacionalnog saveta, pripremljena je verzija koja je bila predmet javnih rasprava u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Pri tome su svi zainteresovani građani po prvi put imali priliku da svoje predloge i sugestije dostave Ministarstvu elektronskom ili običnom poštom. Posebno napominjem da su svi pristigli predlozi i odgovori na one koji nisu prihvaćeni bili objavljeni na sajtu Ministarstva kulture i informisanja.
Čitav proces je pratila otvorena debata u medijima, što je bez obzira na povremeno neodmerene izjave učesnika u debati dodatno doprinelo transparentnosti u procesu izrade predloženog teksta.
U sledećoj fazi organizovano je javno slušanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nakon čega je tekst izmenjen u skladu sa predlozima prihvaćenim tokom javnih rasprava. Tako koncipiran tekst je poslat na mišljenje Evropskoj komisiji koja nije imala ni jednu jedinu primedbu na sadržaj.
Ista verzija nacrta u izmenama i dopunama Zakona o kulturi je prosleđena i nadležnim državnim organima na mišljenje. Nakon što su pristigli predlozi inkomporirani u tekst nacrta zakona, isti je prosleđen Vladi na usvajanje i nalazi se danas pred vama.
Kultura se ne stvara na nebu, nego na zemlji, a to znači da je profesionalan, odgovoran i održiv sistem kulture nemoguće zamisliti bez zakonskih okvira koji jasno definišu i uređuju njegovo funkcionisanje. Kao i u svakom drugom složenom sistemu, koji je deo javnog prostora, i u kulturi je neophodno da svi učesnici ne samo poznaju opšta pravila igre, nego i da ih se pridržavaju. Samo jedan pažljivo uređen sistem u kome se znaju prava i odgovornosti svih javnih aktera pruža jednaku šansu svima.
Predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi je upravo odraz napor Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u pravcu obezbeđivanja sistemskih rešenja i optimalnih uslova za uspešan i ravnomeran razvoj kulture u našoj zemlji. Hvala.