Jako je lepo zvučalo u prethodnom zakonu ovih 1,5% koji se izdvajaju za Filmski centar Srbije, ali zarad istine treba da kažete da se nikada nisu stvorili preduslovi i da jedan jedini dinar nije bio prebačen Filmskom centru.
Sagledavajući tešku situaciju koja jeste u kinematografiji kao i u svim drugim oblastima kod nas, ove godine je Ministarstvo kulture i informisanja izdvojilo tri puta veća sredstva za Filmski centar nego što je bilo prošle godine i zapravo najveća sredstva za poslednjih deset godina.
Kao poslednja stvar, ja sam upravo i napomenuo, znači niste korektno interpretirali, dakle usvajanje ovog seta medijskih zakona je preduslov da bi Srbija mogla da pristupi i audio vizuelnom programu kao pod programu u okviru kreativne Evrope, a isto tako zarad tačnosti treba precizirati da je Srbija prva zemlja van EU koja je već pristupila programu kreativna Evropa.

Zato što je osnivač jednog i drugog Javnog servisa Republika Srbija. To je možda moglo da ide iza zapete.

Uvaženi poslanici, želeo bih da se zahvalim svima koji su učestvovali u ovoj raspravi danas u pojedinostima.
Moram da kažem da su neki trenuci ove rasprave bili daleko lakši nego rasprave koju smo vodili, konkretno sa premijerom tokom čitavog procesa priprema ovih zakona. Oko mnogih tački, konkretno oko takse, on bio izuzetno protiv toga. Jednostavno, činjenice koje su predočile i stručna javnost i ono što je najbolja evropska praksa je jednostavno rezultiralo i tome da mi u ovom trenutku imamo u predlogu, jednog od zakona, taksu.
Međutim, govoreći o pojedinostima, zaista mislim da smo ovde danas posle čitavog ovog dana izgubili zapravo iz vida, da mi ovde donosimo set reformskih medijskih zakona.
Samo bih prošao kratko kroz najvažnije stavke, a to je, kao prvo, u Zakonu o javnom informisanju i medijima, kao krovnom zakonu, država izlazi iz vlasništva u medijima.
Uspostavlja se potpuna transparentnost vlasničke strukture. Definisan je javni interes u oblasti javnog informisanja. Zaštita medijskog pluralizma, projektno sufinansiranje.
U Zakonu o elektronskim medijima, potpuno usklađivanje sa direktivom EU u audio, vizuelnim medijskim uslugama i takođe se stvaraju kompletni preduslovi da se pređe na, odnosno preduslovi za digitalizaciju.
Takođe, imamo zakon o javnim medijskim servisima, tako da mi se čini da ovaj set medijskih zakona je napravio okvir da imamo kvalitetnije informisanje, da možemo građanima da omogućimo daleko kvalitetnije informisanje, da možemo svim pripadnicima medijske zajednice i svim novinarima da omogućimo bolje uslove za rad.
Hvala vam još jedanput na svim kritikama. Hvala na tome što ste prepoznali koliko ovde ima novih i važnih stvari i nadam se da ćete sutra glasati za ove zakone.
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi poslanici.
Ovaj set medijskih zakona ne samo da uređuje srpsku medijsku scenu na najtransparentniji način i ne samo da nas približava najboljim evropskim praksama, već stvara i pravni okvir da novinari imaju bolje uslove rada, a građani kvalitetnije informisanje.
Reformski zakoni u medijskoj sferi se donose prvi put nakon 11 godina. Mi ćemo danas, između ostalog, raspravljati o Zakonu o javnom informisanju i medijima kao krovnom zakonu. Krovni zakon o javnom informisanju i medijima ima poseban značaj za razvoj demokratskih odnosa u našem društvu.
Ustav Republike Srbije garantuje slobodu mišljenja i izražavanja i garantuje slobodu medija, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima i standardima zemalja EU. Zakonom se obezbeđuje i štiti sloboda iznošenja, primanja i razmene informacija, stavova i mišljenja putem medija i štiti se pravo građanina na istinito, potpuno i blagovremeno informisanje.
Do sada važeći Zakon o javnom informisanju donete je davne 2003. godine. Standardi su se u međuvremenu unapredili, praksa sprovođenja zakona pokazala je nedostatke i nedorečenosti, pojedine oblasti javnog informisanja bile su regulisane drugim zakonima, te je nastala neophodnost i potreba da ovaj zakon bude zamenjen novim dokumentom, što upravo danas i činimo.
Ovaj zakonski tekst ima sledeće ciljeve – stvaranje uslova za slobodan razvoj nezavisnih profesionalnih medija i medijskog sistema koji treba da bez diskriminacije omogući najšire zadovoljenje potreba građana Republike Srbije, uspostavljanje okvira koji garantuje slobodan protok ideja, informacija i mišljenja, bez mešanja države na način koji bi predstavljao neopravdano ograničavanje slobode izražavanja i javnog informisanja, povlačenje države iz medija, osim u za to posebno utvrđenim slučajevima, jasno definisanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, definisanje transparentnog sistema finansiranja u oblasti javnog informisanja i prelazak na projektno finansiranje na različitim nivoima vlasti, zaštita prava novinara, urednika i podsticanje novinarskog udruživanja, uspostavljanje registra medija i transparentnost vlasništva u medijima, zaštita medijskog pluralizma kroz sprečavanje nedozvoljenog objedinjavanja, zaštita maloletnika, zabrana govora mržnje, poštovanje ljudskog dostojanstva i prezumpkcija nevinosti, regulisanje statusa i položaja predstavnika inostranih medija, stvaranje uslova za ostvarivanje slobode i distribucije medija, sprečavanje zloupotrebe u vezi sa objavljivanjem informacija o ličnosti i stvaranje mehanizama za otklanjanje povrede prava kroz odgovor i ispravku, obezbeđivanje uslova za adekvatnu sudsku zaštitu u slučaju povrede prava na javno informisanje.
Javni interes u oblasti javnog informisanja predstavlja istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije. Odnosi se i na istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje na maternjem jeziku građana Republike Srbije koji su pripadnici nacionalnih manjina, informisanje na srpskom jeziku pripadnika srpskog naroda koji žive van teritorije Republike Srbije, očuvanje kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina koji žive na teritoriji Republike Srbije, informisanje inostrane javnosti na stranim jezicima kada je to od interesa za Republiku Srbiju, informisanje osoba sa invaliditetom i drugih manjinskih grupa, podrška proizvodnji medijskih sadržaja u cilju zaštite i razvoja ljudskih prava i demokratije, unapređivanje pravne i socijalne države, slobodnog razvoja ličnosti i zaštite dece i mladih, te razvoja kulturnog i umetničkog stvaralaštva, razvoj obrazovanja, nauke, sporta, fizičke kulture i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, razvoj medijske pismenosti i unapređivanje medijskog i novinarskog profesionalizma.
Ostvarivanje javnog interesa u javnom informisanju ostvaruje se formiranje javnog servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou, formiranjem ustanove radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovništva na teritorije AP KiM, omogućavanje nacionalnim savetima da osnivaju ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje, sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarenja javnog interesa.
Konkursne komisije - polazeći od javnog interesa organ nadležan za poslove javnog informisanja Republike Srbije, AP ili lokalne samouprave donosi odluku o konkursima koji se raspisuju u toku kalendarske godine. Ocenu projekata podnetih na konkursu po prvi put će vršiti stručna komisija od tri ili pet članova u kojoj će većinu činiti članovi koji su predloženi od strane medijskih i novinarskih udruženja.
Javnost podataka o medijima i registrima – svrha registra je obezbeđivanje javnosti podataka o medijima. Registar će po prvi put sadržati podatke o pravnim i fizičkim licima koja neposredno ili posredno imaju više od 5% udela u osnivačkom kapitalu izdavača, podatke o njihovim povezanim licima u smislu zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava i podatke o drugim izdavačima u kojima ta lica imaju više od 5% udela u osnivačkom kapitalu.
Sadržaće i podatke u iznosu novčanih sredstava dodeljenih medijima na ime državne pomoći, u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i podatke o iznosu novčanih sredstava dobijenih od organa javne vlasti na svim nivoima.
Ovaj zakon takođe vrlo detaljno tretira i zaštitu medijskog pluralizma. Radi sprečavanja nastanka ili jačanja pretežnog uticaja u oblasti javnog informisanja, koje značajno ograničava medijski pluralizam, neće biti dozvoljeno: objedinjavanje dva ili više izdavača čiji zajednički godišnji tiraž prelazi 50% prodatog tiraža dnevnih novina na teritoriji Republike Srbije, objedinjavanje dva ili više emitera čiji zbirni udeo u slušanosti ili gledanosti prelazi 35% od ukupne slušanosti i gledanosti, sticanje učešća od preko 50% u osnivačkom kapitalu između osnivača dnevnih novina čiji tiraž prelazi 50.000 primeraka i izdavača koji pruža audio-vizuelne medijske usluge.
Lice koje se pored delatnosti medija bavi i distribucijom medijskih sadržaja dužno je da delatnost izdavača medija obavlja preko povezanog pravnog lica. Postojanje ugrožavanja medijskog pluralizma za štampane medije utvrđuje Ministarstvo kulture i informisanja, a u slučaju elektronskih medija nezavisno regulatorno telo nadležno za elektronske medije. Predstavnici inostranih medija i dopisništva inostranih medija imaju u obavljanju svoje delatnosti ista prava i dužnosti kao i domaći urednici i mediji. Distribucija domaćih i stranih medija i medijskih sadržaja je besplatna. Lice koje se bavi distribucijom medija ne sme da odbije distribuciju medija primenjujući nejednake uslove distribucije u odnosu na različite učesnike na medijskom tržištu i mora poštovati odredbe zakona kojima se reguliše zaštita konkurencije.
Posebna prava i obaveze u javnom informisanju. Dakle, imamo pretpostavku nevinosti, zabrana govora mržnje, zaštita maloletnika, zabrana javnog izlaganja pornografije, pravo na odgovor i ispravku uz definisanje preciznih rokova, pravo na naknadu štete, privatizaciju. Privatizacija medija treba da bude okončana do 1. jula 2015. godine. Od trenutka prodaje kapitala postoji obaveza da pet godina bude zadržana osnovna delatnost medija. Dodatnu obavezu će imati kupci medija na jezicima nacionalnih manjina, jer će morati da sačuvaju udele različitih programa od značaja za nacionalnu manjinu u toj sredini. Ukoliko do 1. jula 2015. godine ne bude prodat kapital izdavača medija, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade. U slučaju da zaposleni odbije ovu ponudu, taj medij prestaje da postoji i briše se iz registra.
Drugi zakon u setu ovih reformskih medijskih zakona je Zakon o elektronskim medijima. Ustavni osnov za donošenje Zakona o elektronskim medijima sadržan je u Ustavu Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem javnog informisanja i koji propisuje da se televizijske i radio-stanice osnivaju po zakonu. Elektronski mediji imaju značajnu ulogu u sistemu javnog informisanja Republike Srbije. Nova tehnološka revolucija u oblasti elektronskih medija zahteva stalno unapređivanje postojećih standarda i pravne regulative.
Tehničko-tehnološki razvoj doveo je do stvaranja brojnih novih međunarodnih standarda sadržanih u konvencijama Saveta Evrope i direktivama EU. Nova tehnička dostignuća podrazumevaju da sve članice EU moraju da pređu sa analognog na digitalno emitovanje programa, da se u digitalnom prostoru pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, a ne kao emiteri, te da se uvode audio-vizuelne medijske usluge, kao npr. audio-vizuelne usluge na zahtev. Sve ovo zahteva izmenu i dopunu pravnih akata kojima se reguliše ova oblast.
Audio-vizuelna politika je jedna od najznačajnijih politika EU. U martu 2010. godine EU je donošenjem audi-vizuelne medijske direktive o pružanju audio-vizuelnih medijskih usluga utvrdila novi regulatorni okvir u vezi sa pružanjem audio-vizuelnih medijskih usluga. Imajući u vidu da je Republika Srbija u statusu kandidata za članstvo u EU, ova direktiva je u daljem procesu približavanja i prijema Republike Srbije u punopravno članstvo u EU nametnula potrebu usaglašavanja sadašnjeg zakonodavstva Republike Srbije sa standardima koji su utvrđeni u njoj. U tom kontekstu Republika Srbija je ratifikovala Evropsku konvenciju o prekograničnoj televiziji Saveta Evrope, koja predstavlja jedan od najznačajnijih dokumenata u ovoj oblasti.
Do sada važeći Zakon o radiodifuziji donet je 2002. godine. U međuvremenu standardi su unapređeni i praksa sprovođenja zakona pokazala je određene nedostatke, a prelazak na digitalni signal i pitanje pružanja audio-vizuelnih medijskih usluga u skladu sa pomenutim standardima dovelo je do neophodnosti da ovaj zakon bude zamenjen novim, koji će ponovo uhvatiti korak sa novim vremenom u oblasti elektronskih medija.
Ciljevi Predloga zakona o elektronskim medijima su: terminološko usklađivanje i određivanje definicije pojmova u skladu sa direktivom EU o audio-vizuelnim medijskim uslugama; normativno regulisanje rada, nadležnosti i poslova regulatornog tela u oblasti elektronskih medija, imajući u vidu promenjene okolnosti do kojih će doći prelaskom sa analognog na digitalni način emitovanja; precizno definisanje nadležnosti Republike Srbije nad pružaocima audio-vizuelnih medijskih usluga; garantovanje slobode prijema i reemitovanja medijskih usluga; definisanje i određivanje vrste audio-vizuelnih medijskih usluga u skladu sa audio-vizuelnom medijskom direktivom EU; precizno definisanje obaveza pružalaca audio-vizuelnih medijskih usluga; definisanje evropskih audio-vizuelnih dela i obaveza njihovog prikazivanja; precizno regulisanje pristupa događajima od izuzetnog značaja za javnost; utvrđivanje novog transparentnog postupka koji sprovodi regulatorno telo u oblasti elektronskih medija u vezi sa izdavanjem dozvola za pružanje medijskih usluga; zaštita medijskog pluralizma; zaštita maloletnika; obezbeđivanje uslova za adekvatnu upravnu sudsku zaštitu u slučaju povrede prava pružalaca audio-vizuelnih usluga i njihovo kažnjavanje u slučaju nepostupanja po odredbama predloženog zakona.
Regulatorno telo za elektronske medije. Naučna, tehnička i tehnološka dostignuća, kao i prelazak na digitalni signal, doveli su do toga da se u međunarodnim okvirima do skoro uobičajeni naziv radiodifuzija sve više potiskuje, a od pre nekoliko godina uobičajene nadležnosti i poslovi regulatornih tela u ovoj oblasti se sve više menjaju, naročito u vezi izdavanja dozvole. Republička radiodifuzna agencija menja naziv u Regulatorno telo za elektronske medije, sa svojstvom pravnog lica koje vrši javna ovlašćenja.
Regulator je funkcionalno i finansijski nezavistan od državnih organa, organizacija, pružalaca medijskih usluga i operatera i odgovoran je Narodnoj skupštini. Organe regulatora čine savet i predsednik. Savet ima devet članova koje bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije na predlog ovlašćenih predlagača. Članovi saveta su funkcioneri u smislu propisa kojima se reguliše sukob interesa pri vršenju javnih funkcija. Ovlašćeni predlagači su Narodna skupština Republike Srbije, Skupština AP Vojvodine, strukovna udruženja i nevladin sektor, što sve treba da doprinese daljem jačanju nezavisne pozicije budućeg regulatora.
Zakonom je precizno utvrđena procedura izbora članova saveta, prestanak mandata, kao i način odlučivanja unutar saveta. Detaljno je definisan opis poslova kojima će se ubuduće baviti regulator. Predlogom ovog zakona se i garantuje sloboda prijema i reemitovanja medijskih usluga iz drugih država koje u Republici Srbiji zajamče na potvrđenim međunarodnim ugovorima. Definiše se zabrana govora mržnje, zaštita prava osoba sa invaliditetom, maloletnih lica, te zaštita autorskih i srodnih prava. Isto tako, definišu se pravila o pristupu najvažnijim događajima i obavezi udela evropskih audio-vizuelnih dela.
Ovaj predlog zakona definiše i odredbe o televizijskom oglašavanju i prodaji. Zakon preciznije definiše ovlašćenje za pružanje medijske usluge bez odobrenja, tj. dozvole na osnovu odobrenja i na osnovu dozvole, kao i postupak za oduzimanje iste. Propisana je zaštita medijskog pluralizma. Ovaj predlog zakona je i preduslov za proces digitalizacije koji mora biti okončan do 17. juna 2015. godine.
Treći zakon u setu medijskih zakona to je Predlog zakona o javnim medijskim servisima. Javni medijski servis RTS i RTV osnovani su Zakonom o radiodifuziji iz 2002. godine. Dosadašnjom primenom odredbama Zakona o radiodifuziji koje se odnose na rad javnih servisa pokazao je da se odredbe moraju prilagoditi novim tehničkim standardima, da su neka zakonska rešenja neprimenljiva ili nedorečena i da se određeni pojmovi i obaveze moraju preciznije definisati u skladu sa međunarodnim propisima.
Imajući u vidu navedeno razlozi za donošenje Zakona o javnim medijskim servisima su usklađivanje domaćeg regulatornog okvira sa regulatornim okvirom EU i njenim pravnim tekovinama, kao i sa promenama koje nastaju usled primene tehnoloških dostignuća u oblasti digitalnog prenosa i pristupa programskim sadržajima. Definisanje javnog interesa koji kroz svoje programske sadržaje ostvaruje javni medijski servis.
Ustanovljavanje organa javnog medijsko servisa, čijim će se radom omogućiti nesmetano funkcionisanje javnih medijskih servisa. Regulisanje odnosa za odgovornost javnog medijskog servisa prema javnosti i stvaranje uslova za transparentnost rada i poslovanja.
Ustanovljavanje stabilnog i dovoljnog finansiranja javnog medijskog servisa kao i načina kontrole trošenja sredstava kako bi se obezbedila puna uređivačka nezavisnost i institucionalna autonomija. Ovim zakonom se pravi razlika između osnovne delatnosti javnih medijskih servisa kojima se ostvaruje javni interes i zbog kojih se formira javni medijski servis i komercijalne delatnosti kao sporedne i neobavezne, ali moguće delatnosti. Predviđeno je da komercijalna delatnost ne sme ugroziti obavljanje osnovne delatnosti.
Načela na kojima počivaju javni medijski servisi su istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje, nezavisnost uređivačke politike, zabrana cenzure, poštovanje profesionalnih kodeksa i standarda, primene međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanje ljudskih prava i sloboda i demokratskih sloboda.
Zakonom se garantuje i institucionalna autonomija i uređivačka nezavisnost javnog servisa što je jedan od osnovnih preduslova za ostvarivanje njegove uloge. Regulisano je da javni medijski servis u ostvarivanju javnog interesa uvažava javnost za svoje delovanje odgovara javnosti. Javni interes koji je ostvario javni medijski servis koje svoje programske sadržaje definisan je u 20 tačaka.
Radi izvršavanja obaveza u ostvarivanju javnog interesa, javni medijski servisi dužni su da uvažavaju jezičke i govorne standarde kako većinskog stanovništva, tako i odgovarajuće razmere i nacionalnih manjina, etničkih grupa na području na kojima se program emituje.
Zakonom je predviđeno da RTS proizvodi i objavljuje audio, odnosno audio-vizuelni medijske sadržaje na najmanje dva televizijska i tri radijska programa na teritoriji Republike Srbije, a RTV na isto toliko programa na teritoriji AP Vojvodine.
Organi javnih medijskih servisa su Upravni odbor, generalni direktor i Programski savet. Organ upravljanja javnog medijskog servisa je Upravni odbor koji ima devet članova čiji mandati traju pet godina. Zakonom su detaljno regulisani rad i ovlašćenje generalnog direktora. Odluku o imenovanju generalnog direktora donosi, nakon sprovedenog konkursa Upravni odbor javnog servisa dvotrećinskom većinom ukupnog broja članova. Mandat generalnog direktora traje pet godina i može se samo jednom ponoviti.
Programski savet je predviđen kao savetodavno telo u okviru medijskih javnih servisa. Programski savet ima 15 članova koje bira Upravni odbor javnog servisa na predlog skupštinskog odbora nadležnog za oblast informisanja, kako u republičkoj, tako i u pokrajinskoj Skupštini.
Republika Srbija obezbeđuje stabilan i dovoljan izvor finansiranja osnovnih delatnosti javnog medijskog servisa. Način i uslovi obezbeđivanja tih sredstava ne smeju uticati na uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju javnog medijskog servisa. Javni medijski servisi se finansiraju iz javnih prihoda, taksa i budžetska sredstva komercijalnih i ostalih prihoda.
Zakon predviđa da se sredstva iz javnih prihoda isključivo mogu koristiti za finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa i ne mogu se koristi za finansiranje komercijalne delatnosti. Ukoliko postoji sumnja na osnovu informacija dobijenih u nadzoru da su se sredstva iz javnih prihoda koristila za komercijalnu delatnost Savet regulatora podneće telu nadležnom za kontrolu državne pomoći zahtev za postupak naknadne kontrole.
Usvajanjem ovog zakona i formalno se ukida radio-televizijska pretplata. Javni medijski servisi biće finansirani iz budžeta do početka 2016. godine kada se uvodi taksa čiji iznos ne može biti više od 500 dinara. Obveznik plaćanja takse je svako fizičko i pravno lice koje je korisnik merila električne energije po stambenoj jedinici, odnosno po poslovnom prostoru.
Javni medijski servisi vodiće evidenciju obveznika plaćanja takse. Zakonom je precizno utvrđen način plaćanja takse. Propisano je da se taksa uplaćuje na dva odvojena računa RTS i RTV s time da se 30% uplaćenih sredstava automatski usmeravaju na račun RTS. Zakonom je detaljno predviđeno koje fizička i pravna lica su oslobođena plaćanja takse. Vodilo se računa o invalidima i socijalno ugroženim pojedincima i domaćinstvima. Precizno je utvrđen i način oslobađanja od takse.
Drugi dozvoljeni oblik finansiranja javnih servisa je iz javnih prihoda je budžetsko finansiranje. Zakon predviđa da javni medijski servisi mogu ostvarivati prihode i obavljanjem komercijalne delatnosti. Zakonom se predviđaju vrste rashoda javnih medijskih servisa koji mogu biti javni, komercijalni i zajednički. Zakonom je predviđena obaveza javnih medijskih servisa da izrade metodologiju praćenja direktnih i indirektnih prihoda i rashoda koji se odnose na obavljanje njihove osnovne i komercijalne delatnosti.
Javni medijski servisi donose akt kojim se bliže uređuje vođenje razdvojenog računovodstva za osnovnu i komercijalnu delatnost. Interni revizor prati primenu ovog akta i o tome podnosi izveštaj Upravnom odboru javnog medijskog servisa. RTS i RTV su u obavezi da jednom godišnje podnesu Narodnoj skupštini Republike Srbije i regulatornom telu za elektronske medije izveštaj o radu i poslovanju za prethodnu godinu i uz izveštaj se obavezno prilože i izveštaji nezavisnog ovlašćenog revizora. Izveštaj o radu i poslovanju RTS i RTV za prethodnu godinu razmatra Narodna skupština Republike Srbije. Izveštaj se sastavlja na način da se jasno razdvoji osnovna delatnost od komercijalne delatnosti javnih servisa kao i da se jasno vide izvori finansiranja delatnosti.
` To je set medijskih zakona koji se nalazi pred vama i koji u čitavom setu reformskih zakona koji u ovom trenutku donosi Vlada Republike Srbije, odnosno predlaže Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini predstavlja izuzetno značajna korak i ka demokratizaciji našeg društva i ka pristupanju EU. Hvala.

Morao bih da se osvrnem samo na primedbu o hitnosti postupka. Moramo biti svesni da je medijska strategija doneta pre tri godine i da je ona podrazumevala da ovi zakoni budu doneti u toku od 18 meseci. Ako pogledamo unazad u još nekakav širi kontekst, vi vrlo dobro znate kada su poslednji put donošeni medijski zakoni i ako to tako posmatramo, zapravo ovo nije nikakav ubrzan, već jedan krajnje usporen proces.
Ono na čemu je Vlada Srbije u ovom trenutku insistirala i čega je potpuno svesna, to je da zakone moramo donositi, ne samo zato što su oni nama neophodni, nego zato što predstavljaju onaj preduslov za naše priključivanje EU. Niko nije ovde pomenuo kao argument to je što je više od mesec dana Vlada Srbije praktično radila na sanaciji onoga što su poplave i pokušaju da reguliše život, da teče normalno i naravno da je u tom trenutku bila i usporena ova zakonodavna aktivnost. Da toga nije bilo, sigurno ne bi bilo ni ove hitnosti postupka. To je postupak koji nije sada izmišljen, to je nešto što je apsolutno predviđeno. Da vam kažem, ako je u nekim zakonima postojala debata u prethodnom periodu i ako su neki zakoni donošeni javno i transparentno, to su ovi medijski zakoni. To je sa jedne strane.
Sa druge strane, ono što mi je jako bitno i čemu se iskreno radujem je to što ste vi izgovorili rečenicu, citiram vas, pretplata i taksa su dobar način za finansiranje javnog servisa. Dakle, u ovom trenutku imamo godinu i po dana finansiranja javnog servisa iz budžeta, dovoljno vremena da javni servisi stanu na svoje noge, da se osnaže, da omogućimo to stabilno finansiranje. To je godinu i po dana vremena do uvođenje takse.
Razlika između pretplate i takse je ta što pretplata ima jednu vrstu dobrovoljnosti, a taksa je obavezna. Ako smo se složili oko toga da je to jedini način, verujte mi, unutar Vlade su bile vrlo velike debate. Ukoliko je premijer prihvatio ono što su preporuke stručne javnosti, preporuke međunarodnih organizacija, preporuke Evropske komisije, ono što pokazuje da je to jedini način za nezavistan rad javnih servisa, onda ne vidim nikakvog razloga da se bavimo demagogijom da li je to trebalo ili nije. Složili smo se. Ono što je bitno jeste da ste se vi kao opozicija složili da je taksa dobar način za finansiranje javnih servisa.

Dakle, vi govorite malo iz perspektive kao da onog trenutka kada se država povuče ne samo iz medija, nego iz bilo kog drugog preduzeća, nastupa kraj.
Ovde je vrlo jasna odluka Vlade Srbije da se država povlači iz vlasničke strukture medija i da se uspostavlja potpuna transparentnost vlasničke strukture medija. Naravno, da smo mi u potpunosti svesni onoga da je u strategiji koja ne predstavlja pravni dokument, već nekakvo političko opredeljenje je stajalo šest regionalnih sredstava. Ali, zaista se postavlja pitanje – kako je moguće to isfinansirati? Moramo se suočiti sa realnošću.
Druga stvar, mi u ovom trenutku govorimo, znači u APR imate 1.230 registrovanih medija, od toga 81 medij čeka privatizacija. Pri tome, predviđeni su i posebni uslovi za privatizaciju medija koji podrazumevaju da u slučaju da se ne nađe zainteresovani kupac, da ne uspe privatizacija, akcija će se ponuditi svim zaposlenim u tom mediju.
Znate, mi ako govorimo u procentima, mi tu govorimo o nekih 80.230, meni matematika nije baš jača strana, ali nekih sedam otprilike posto medija koje čeka privatizacija. Ukoliko ovih 93% funkcioniše i nekako opstaje na tržištu, siguran sam da upravo zbog njihove važnosti i specifičnosti da će i oni uspeti da opstanu na tržištu.
Takođe još jedna stvar, koju mislim da treba spomenuti, koju je poslanica Nestorović stavila kao pitanje, a vezano za obavezu lokalne samouprave, u amandmanskoj formi, mislim da ste rekli da ćete podneti za 2% izdvajaju za finansiranje lokalnih medija. Vi ste spomenuli decentralizaciju medijske scene. Mislim, meni se ta reč dopada, ali ne možemo izvršiti tu decentralizaciju medijske scene na račun centralizacije kompletnog sistema. Zapravo kada bi pisali zakonom ovih 2%, mi bi tu ušli u, da kažem, u ustavna prava lokalne samouprave da samostalno odlučuje kako će raspolagati sa svojim sredstvima i otvoriti prostor da bi i druge sfere mogle da traže tačan procenat. To jeste jedna od stvari koja je razmatrana, ali apsolutno sa stanovišta celokupnog sistema nije moguća.
Moram vam reći, vi ste rekli u vašoj diskusiji da ste od prethodnih ministarstava dobijali odgovore kako niko neće pritisak itd, dobijali ste odgovore od ovog saziva i od ove Vlade Srbije ste dobili predlog tri medijska zakona. Mislim da to upravo govori o tome da smo mi završili ono što je bilo u domenu našeg posla i da smo uspeli da stvorimo okvir u kome će medijska scena biti daleko bolja i da će naši građani imati daleko bolje informisanje.

  Na samom kraju ste spomenuli ovu kaznu od 50 hiljada. Postoji razlika između kazni za fizička lica i za pravna lica. Druga stvar, ovaj zakon je tu usklađen sa drugim zakonima koji propisuju visinu kazne.
Moram da vam skrenem pažnju na jedan detalj. Kažete da su se ovi zakoni nenadano pojavili. Ovi zakoni su bili najavljeni u ekspozeu premijera Vučića. Sa druge strane, hitan postupak ste nazvali sramotnim načinom. To sam zapisao. Rekli ste da se ovi zakoni donose na sramotan način. Nešto što je u skladu sa zakonom, nešto što je u skladu sa Poslovnikom Skupštine ne bih okarakterisao kao sramotno.
Još jedanput dajemo pojašnjenje da su, zbog našeg pridruživanja EU, nama neophodni reformski zakoni koje moramo da donesemo što pre. To se ne tiče samo Zakona o medijima i Zakona o privatizaciji. Takav je bio i Zakon o radu.
Pošto ste se vi referisali na „Transparentnost Srbije“, moram vam reći oko jednog drugog Zakona o elektronskim medijima, „Transparentnost Srbije“ je ovako okarakterisala…Dakle, kako bi javna rasprava trebala da izgleda, pokazuje primer Ministarstva kulture. Javne rasprave u Nacrtu zakona o elektronskim medijima. Svi prispeli komentari objavljeni su na sajtu ovog ministarstva, a nakon što je radna grupa ministarstva razmatrala primedbe na tekst Nacrta. U posebnom dokumentu je objavljen rezultat tog razmatranja, pojedinačno za svaki komentar. Naravno, nismo zadovoljni zato što neki od naših predloga nisu prihvaćeni, kao ni argumenti zbog čega to nije učinjeno.
Pored toga, smatramo da je ovo krupan korak unapred i dobar putokaz za druga ministarstva u tome kako treba da postupaju kada organizuju javne rasprave.
Vrlo dobro znate, i to nismo pominjali kao argument, da se mesec i nešto dana Vlada bavila poplavama i saniranju posledica poplava. Da li bi bilo sada opravdano, jer ovde se govori o ovim zakonima već pune dve godine, odlagati za još dve nedelje, za još mesec dana? U ovom trenutku smo apsolutno u poziciji da moramo donositi one zakone koji ni malo nisu popularni. Što se tiče ovog zakona, ono što je meni iz ove dosadašnje rasprave čini, jeste da postoji konsenzus koji su postigla sva novinarska udruženja, Evropska komisija itd, a to je konsenzus tome da su ovo suštinski bitne stvari, da medijska scena postane daleko transparentnija, bolja i da naši građani imaju bolje informisanje i pri tome da prati, na najbolji mogući način, ono što u ovom trenutku predstavlja evropsku praksu.

Samo da pojasnim.
Dakle, na primedbu da se RTS ne vidi u Preševu, ovaj zakon upravo i predviđa da do 2016. godine finansiranje javnih servisa ide iz budžeta, tako da građani Srbije će plaćati taksu tek od 1. januara 2016. godine. Obzirom da je rok za digitalizaciju jun 2015. u tom trenutku će sigurno biti vidljiv RTS, tako da će i građani Preševa kao građani Republike Srbije moći da plaćaju taksu.
Kada govorite o tome da je ovaj zakon predvideo samo pet godina, znači nemenjanja programske šeme, ne bih koristio reč samo, ja bih rekao čak pet godina i mislim da je to nešto što predstavlja upravo jedan značajan znak do koje mere je ovoj Vladi Srbije stalo do informisanja na jezicima svih manjina.
Još da vam pojasnim vezano za konkretno informisanje u Preševu. Opština Preševo će biti u mogućnosti i obavezi da raspiše konkurs za sufinansiranje na albanskom jeziku, tako da ovaj zakon je upravo predvideo sve mogućnosti da nacionalne manjine imaju onakvo informisanje kako predstavljaju evropski standardi.
Takođe, ako govorimo o mogućnosti neuspešne privatizacije, zapravo ovde u zakonu je predviđeno da u slučaju da privatizacija ne uspe akcije će biti podeljene novinarima. Ponuđene, u slučaju da ih oni ne prihvate, taj medij će biti brisan iz registra medija.
Opet ponavljam, od 1230 medija, odnosno glasila koji su registrovani u APER, mi ovde govorimo o 81.

Zahvaljujem se na vašoj diskusiji, ali meni se čini da ste verovatno napravili lapsus kada ste rekli da ovi zakoni nisu imali javne rasprave. Ovi zakoni su upravo prošli kompletno sve javne rasprave, tako da je to nešto što naprosto ne stoji.
S druge strane, kada govorite o Radio-televiziji Vojvodine, upravo ova Vlada je prepoznala značaj Radio-televizije Vojvodine i posebno njihovih programa na jezicima manjina i vrlo jasno i transparentno definisala i sada u ovom trenutku državnu pomoć koju dobijaju oba javna servisa, a to je ukupno 7,5 milijardi i to se deli u procentima 77,5 prema 22,5. Ovo što govorite o idućoj godini ne može da stoji jer će biti definisano tek kada bude usvojen budžet.
Samo još jedna stvar. Pošto ste pomenuli štetu koju je doživela Radio-televizija Vojvodine tokom bombardovanja, mi smo apsolutno svi svesni koliko su naši različiti i ne samo medijski sistemi doživeli štetu tokom bombardovanja.
Naprosto, predvideti to zakonom i što se tiče RTV i što se tiče RTS, to mi se čini malo kao referisanje o broju regionalnih javnih servisa u odnosu na Austriju, Nemačku i Švedsku.
Verujem da onog trenutka kada dostignemo bruto društveni dohodak koji imaju te zemlje, verovatno ćemo moći da pristupimo izmenama i dopunama ovih zakona. Bitno je da su ovi zakoni realni i da je moguće da ih primenjujemo od trenutka kada oni stupe na snagu, ukoliko ih Skupština usvoji.

Upravo prepoznajući važnost i javnog servisa, tj. RTV, Vlada Srbije i ovaj zakon definišu njihovo stabilno finansiranje. To je, mislim, već ono što je vrlo veliki pomak u odnosu na prethodni period.

Kada donosite reformske zakone onda je potpuno jasno da mnoge od tih mera ne mogu biti popularne. Naprosto, ono što je pokazala evropska praksa to je da je u smislu i kvaliteta informisanja i nezavisnosti informisanja taksa najbolji način i najbolja garancija upravo nezavisnosti javnih servisa.
Moram da kažem da je pitanje šta ukoliko ne gledam RTS, a potrebno je da plaćam taksu, ili RTV, sve jedno, to je kao pitanje šta ako se ne razbolim, a imam zdravstveno osiguranje. Naprosto, javni servisi predstavljaju jako bitnu polugu demokratskog života. Tako da, ovo je bilo jedino moguće rešenje.

Hvala, predsedavajući.
O čemu se radi? Javna rasprava se sprovodi pre upućivanja nacrta zakona Vladi i to je tako i predviđeno Poslovnikom Vlade. To je jedna stvar.
Druga stvar, što se tiče finansiranja iz budžeta, on se primenjuje u jako malom broju evropskih zemalja i mi smo i napravili sada u ovom prelaznom periodu od godinu i po dana, što je dovoljno vremena da se javni servisi stabilizuju i da imaju, da kažem, jedno stabilno finansiranje, kako bi mogli da ispune sve ono što predstavlja javni interes.
Drugi model, to je pretplata koja se vrši preko trećeg lica. On se pokazao kao potpuno neuspešan. Imamo i taksu i, pri tome, ono što mi se čini da ovde nije dovoljno precizirano. Znači, definisano je ovim zakonom da taksa ne može biti veća od 500 dinara, što znači da može biti i manja.

Ovo što ste spomenuli mislim da je jako bitno, a to je upravo i definisano kroz javni interes i to je ono što je obaveza i RTS i RTV, a to je da upravo imaju onaj program koji apsolutno pokriva potrebe svih građana Srbije. Oni u obavezi da svojim kvalitetom informacija i motivišu građane, tako da to ne bude taksa koja je samo zakonska obaveza, već da bude kao što je i u drugim evropskim zemljama, zapravo jedna potreba i reakcija na ono što javni servisi predstavljaju u odnosu na sve ostale komercijalne sadržaje.

Hvala vam.
Moram samo da vas ispravim. Nisam ministar ni tri, ni dve godine, nego će u septembru mesecu biti godinu dana, ali ovo shvatam kao kompliment u odnosu na ono šta je urađeno. Hvala vam.
Hoću da vam skrenem pažnju da bi malo koja izvršna vlast donosila ovakve zakone ukoliko želi cenzuru, zakone koji su u potpunosti jedan ogroman korak i koji su u potpunosti usklađeni sa najboljom evropskom praksom.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Pošto ste u svom izlaganju referisali na jednu izjavu Majkla Devenporta od pre par meseci, skrenuo bih vam pažnju na njegovu izjavu od pre par dana. Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je izjavio da će usvajanje seta medijskih zakona biti veliki pomak u usaglašavanju sa evropskim standardima.
Evropska unija i Evropska komisija žele da se implementira medijska strategija, a medijski zakoni su najvažniji alat za to. Mislim da već dugo teku razgovori na ovu temu. Evropska komisija je komentarisala nekoliko nacrta i čini mi se da Vlada ima nameru da usvoji ovaj set zakona što pre. To je veoma pozitivno, kazao je Devenport. U međuvremenu Vlada je usvojila predlog tog seta zakona.