Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 17. marta 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva kulture i informisanja za period novembar 2020 - januar 2021. godine.
Informaciju o radu predstavila je potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, istakavši da je Ministarstvo u izveštajnom periodu obavljalo poslove koji se odnose na sistem javnog informisanja, praćenje sprovođenja zakona u oblasti informisanja, praćenje rada javnih preduzeća i ustanova u oblasti javnog informisanja, praćenje delatnosti stranih informativnih ustanova i informisanje nacionalnih manjina.
Ministarka Gojković je iznela pet najvažnijih projekata Ministarstva kulture i informisanja u prvih 100 dana rada Vlade i Ministarstva, a to su:
Veći budžet za kulturu u 2021. godini,
Nacrt zakona o muzejskoj delatnosti,
Strateški prioriteti razvoja kulture od 2021. do 2025. godine u 20 tačaka,
Odluka o dodeli prostora stare Železničke stanice Istorijskom muzeju Srbije i
Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u RS za period 2020-2025. godina, u periodu 2020-2022. godina.
Maja Gojković je navela da je Ministarstvo kulture i informisanja i pored teških okolnosti pandemije, obezbedilo veći budžet za kulturu nego u prethodnom periodu i dodala da je on veći za 10,67 odsto. Učešće budžeta za oblast kulture u ukupnom budžetu RS iznosi 0,97 odsto, a ukupno sa informisanjem 1,10 odsto. S tim u vezi, istakla je da ako i narednih godina budemo povećavali budžet, dostignućemo evropski prosek, koji iznosi jedan odsto od ukupnog budžeta Republike Srbije.
Kao jedan od najznačajnijih projekata, kao i znatno povećanje u budžetu izdvojena su za projekat „Gradovi u fokusu“ za koji je opredeljeno 349,5 miliona dinara. Prema njenim rečima, kultura ne živi samo u dva grada, Novom Sadu i Beogradu, već je neophodno da se suštinski pozabavimo decentralizacijom kulturnog života, da kultura bude zastupljena u svim lokanim samoupravama.
Gojković je istakla da je budžet povećan u dve oblasti i to u oblasti zaštite kulturnog nasleđa i oblasti savremenog stvaralaštva.
Informisala je članove Odbora da su sredstva u iznosu od 300 miliona dinara odvojena za obnovu Podgrađa i Petrovaradinske tvrđave i 50 miliona dinara za završne radove na izgradnji Narodnog pozorišta u Subotici.
Kada je reč o normativnim aktivnostima, Gojković je navela da je u skupštinskoj proceduri Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, koji je prošao konstruktivnu javnu raspravu i da se očekuju izmene i dopune Zakona o kulturi i izmene i dopune Zakona o muzeju genocida.
U oblasti informisanja, ministarka je navela da je donet Akcioni plana za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u RS za period 2020-2025. godina, u periodu 2020-2022. godina. Cilj Strategije razvoja je unapređenje sistema javnog informisanja, koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara o osnaženu novinarsku profesiju. Formirane su dve radne grupe, za bezbednost i zaštitu novinara i za sprovođenje Akcionog plana.
Tokom sednice, Gojković je ukazala na značaj uvođenja kulture u osnovne i srednje škole kroz nastavni program, kao i na nužnost da deca steknu naviku da odlaze u pozorišta, bioskope, koncertne dvorane i muzeje.
Ukazala je na potrebu jačanja kulturne diplomatije, nastavak digitalizacije u kulturi, razvoj kulturnog turizma i unapređenje položaja samostalnih umetnika.
Nakon konstruktivne debate u kojoj su učestvovali predsednica Odbora Sandra Božić i članovi Odbora Željko Tomić, prof. dr Marko Atlagić, Vuk Mirčetić, Zoran Tomić, Aleksandar Jovanović i Jelena Mihailović, članovi Odbora jednoglasno su usvojili Informaciju o radu Ministarstva kulture i informisanja za period novembar 2020 - januar 2021. godine.
Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Željko Tomić, Vuk Mirčetić, Jelena Mihailović, prof. dr Marko Atlagić, Ana Miljanić, Milica Obradović, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Jovanović, Predrag Rajić, Miloš Terzić, Ivan Tasovac, Justina Pupin Košćal i Zoran Tomić.
