Na sednici, koja je održana 6. novembra, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava obavili su zajednički i načelni pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2022. godinu, koji je podnela Vlada i Predlog zakona o Privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć, koje je podnela Vlada.
Navedene predloge zakona članovima Odbora obrazložili su ministar finansija Siniša Mali i predsednik fiskalnog saveta Republike Srbije Pavle Petrović. Ministar finansija istakao je da je pet razloga za rebalans budžeta RS, a to su bolji prihodi u budžetu, odnosno 180 milijardi dinara više od planiranog budžeta za 2022. godinu, koji će biti raspoređeni u oblastima kojima je neophodna finansijska pomoć. Naveo je da na rebalans budžeta uticala i globalna energetska kriza i visoke cene energenata. Još jedan razlog rebalansa budžeta, kako je istakao ministar, su dalji napori ka poboljšanju životnog standarda građana Srbije, odnosno povećanje penzija o 1. novembra, za devet odsto i povećanje plata u javnom sektoru i vojsci, kao i povećanje minimalne zarade i rasterećenje privrede, kroz povećanje neoporezivog dohotka. Nadalje, ministar je obrazložio da je rebalansom budžeta predviđena podrška mladima od 16 do 30 godina. Dodao je da je budžetom, veliki deo novca izdvojen za socijalna davanja. Predsednik fiskalnog saveta istakao je da rebalans budžeta predviđa povećanje deficita sa tri na četiri odsto BDP, koji se može smatrati opravdanim s obzirom na energetsku krizu. Naveo je da je deficit rezultat tri grupe faktora, a to su snažno ubrzanje inflacije i kao posledica inflacije ubrzanje prihoda i rashoda koji nisu pratili inflaciju. Drugi razlog je veliki broj rashodnih politika koje nisu bile prvobitno planirane, a treći je finansiranje gubitaka javnih preduzeća energetskog sektora. Petrović se osvrnuo i na načelno dobru stranu rebalansa, odnosno zadržavanje velikih izdvajanja sredstava za javne investicije, koje će na nivou države iznositi 7,5 odsto BDP. Naveo je da su rebalansom povećani prihodi Srbije za skoro 200 milijardi dinara, što u procentima iznosi 13 odsto.
Nakon rasprave na sednici, Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedene predloge zakona, u načelu. Za izvestioca o ovim tačkama dnevnog reda na sednici Narodne skupštine Odbor je odredio narodnu poslanicu dr Aleksandru Tomić.
U nastavku sednice, Odbor je obavio zajednički i jedinstveni pretres Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu u iznosu od 79.916.833,43 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje uklanjanja starog mosta na Savi i izgradnju novog čeličnog lučnog mosta između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao zajmoprimca, BNP PARIBAS SA kao Aranžera, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA kao Prvobitnih zajmodavaca i BNP PARIBAS SA, kao Agenta, Ugovora o izmenama i dopunama br. 1 od 19. maja 2022. godine i Ugovora o izmenama i dopunama br. 2 od 20. oktobra 2022. godine, koji je podnela Vlada i Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje podrške budžetu Republike Srbije, koji je podnela Vlada i Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije za Program „Vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji VI (Faza II)“, koji je podnela Vlada.
Navedene predloge zakona Odboru je obrazložio ministar finansija Siniša Mali, a nakon rasprave Odbor je Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedene predloge zakona.
Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora, Snežana Paunović, Vladimir Obradović, Đorđe Stanković, Nenad Mitrović, Bojana Bukumirović, Nebojša Zelenović, Hadži Milorad Stošić, Rozalija Ekres, Miroslav Kondić, Dragan Jovanović, Nikola Radosavljević, Aleksandra Tomić, Tijana Davidovac, te narodni poslanici koji nisu članovi Odbora, Boško Obradović, Zoran Stojanović, Marinika Tepić i Marko Atlagić.
