DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.04.2001.

5. dan rada

OBRAĆANJA

Miloš Lukić

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, podneo sam ovaj amandman na član 3. imajući u vidu da neće biti prihvaćen prethodni amandman. S obzirom da je on prihvaćen to bi verovatno zadiralo u realizaciju plana i ostvarivanje budžeta koji je usvojen na početku, ali imam čisto tehničke primedbe i motivisan sam time da izbegnemo mogućnost da i pored toga što su pravni subjekti i fizička lica opterećeni sa izuzetno visokom stopom poreza na imovinu, ne dođemo u situaciju da se to dogodi dva ili više puta.
Naime, amandman glasi ovako: "Porez na imovinu ne plaća se na akcije izdate na ime i na udele u društvu sa ograničenom odgovornošću u kojima je sadržana vrednost nepokretnosti oporezovanih članom 2. ovog zakona".
Šta to znači? Ako dovedemo u vezu član 2, član 3. i član 4. Zakona, ostavlja se mogućnost dvostrukog i čak višestrukog oporezivanja iste nepokretnosti. S obzirom da poreskim oslobođenjima nije obuhvaćena ova situacija kada je jedna nepokretnost opterećena obavezom plaćanja poreza iz člana 2, pa se ta ista nepokretnost pojavi u obliku akcionarskog kapitala ili deoničarskog kapitala iz člana 3, smatram, kao i poslanici Stranke srpskog jedinstva, da ovaj deo koji je već jednom oporezovan po članu 2. ne bi trebalo oporezovati po članu 3. ili bi trebalo izuzeti ovu vrednost.
Ko će biti najviše pogođen ovakvom primenom Zakona? Pre svega, mislim da se ostavlja mogućnost da dođe do određenog subjektivnog pristupa u tumačenju ovog člana, pa će one firme koje nisu u milosti nekih moćnika biti dva ili više puta oporezovane, a najviše će biti pogođene firme koje rade sa društvenim kapitalom, koje su registrovane kao holding kompanije, gde ima više društava, pa imamo situaciju da se jedno društvo pojavljuje kao osnivač drugog, ovo trećeg itd. To bi značilo da jednu imovinu koju u startu oporezujemo sa 0,4% kasnije oporezujemo kao akcionarski kapital sa 0,25% i ako se to još jednom dogodi ponovo bismo imali isto oporezivanje.
U članu 2, pri kraju, postoji jedna klauzula koja bi ovo mogla da relativizuje, jer kaže da "u slučaju kada na nepokretnosti postoje neka od prava iz stava 1. tačka 2. do 6. ovog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, a ne na pravo svojine". Međutim, mi praktično imamo situaciju da je pravno lice vlasnik nepokretnosti, posebno sa donošenjem zakona o privatizaciji to će verovatno biti još češći slučaj.
Ukoliko bi se ovaj amandman usvojio ne bi se narušio smisao ovih poreskih propisa, niti bi to uticalo na budžet, sem ako Vlada namerno nije želela da dva ili više puta oporezuje iste nepokretnosti. Ukoliko je Vlada to stvarno želela zamolio bih ministra da to za ovom govornicom potvrdi, pa bismo onda znali da je to stvarno želja predlagača. Inače, mislim da bi bilo sasvim u redu da se ona nepokretnost koja je kao vlasništvo pravnog lica članom 2. oporezovana, izuzme ili članom 3, znači ovim amandmanom koji sam podneo, ili da se u članu 12. doda posebno oslobođenje za ovu vrstu već plaćenog poreza.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko javlja za diskusiju po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman narodnog poslanika Miloša Lukića.
Za 49, protiv 96, dvoje uzdržanih, nije glasalo 34, ukupno 181 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Pošto su amandman Vlade prihvatili Odbor za finansije i Zakonodavni odbor, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović.
Vlada je podnela svoj amandman na član 5. koji je postao sastavni deo Predloga zakona.
Odbor za finansije je prihvatio amandman narodnih poslanika Dragoljuba Stamenkovića i Gorana Cvetanovića.
Zakonodavni odbor je konstatovao da je rešenje koje su u svom amandmanu na član 5. predložili narodni poslanici Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović u istovetnom tekstu sadržano u amandmanu 1. Vlade Republike Srbije, koji je Odbor prihvatio.
Na taj način i amandman narodnih poslanika Dragoljuba Stamenkovića i Gorana Cvetanovića postao je sasatavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Pavlović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Slobodan Pavlović

Dame i gospodo narodni poslanici, možda bih i ja voleo da sam bio u grupi kolega Stamenkovića i Veljkovića, pa da je i moj amandman prihvaćen, da je ušao u Predlog. Time bi potvrdili da ste prihvatili otkako zasedamo moj prvi amandman, odnosno poslanika Socijalističke partije.

Na žalost, nije tako. Bio je jedan, nije na ovaj zakon, dobro (obraća se ministru Đeliću). Bio je jedan. Zato mi dozvolite da kažem nekoliko rečenica u vezi sa amandmanom koji sam podneo.

Pre toga želim samo da podsetim da sam bio prvi učesnik u raspravi u vezi sa ovim paketom zakonskih projekata po osnovu izdvojenog mišljenja u vezi sa članom 44. Zakona o stanovanju. Tada sam izrekao i jednu generalnu ocenu vezanu za čitav paket ovih zakona. Gospodina Đelića, uz sve simpatije koje sam mu i tada rekao, a i danas za ono što čini, nisam mogao nikako da razumem ono što je predlagao vezano za zakonske projekte, tvrdio sam da oni kompletno nisu ni reformski, nisu ...

Kao mladom i obrazovanom čoveku, (komentar poslanika Šešelja se ne čuje)... molim vas, predsedniče, da skrenete pažnju gospodinu Šešelju, profesoru, i Tomi Nikoliću da ne dobacuju. Prošlog puta me je ometao gospodin Mirčić, zatim gospodin Veljković. Molim, gospodo iz Srpske radikalne stranke, da budete malo langzam.

Šta hoću da kažem?

Rekao sam i tada i ponavljam - više mi liči na režimski, i opet kažem da se niko u tome ne vređa, jer oni celu priču zagovaraju da se napuni budžet koji je ogroman. Ne znam da li je kolega Veljković u pravu kada kaže da je od svih tih zakona možda ovaj najgori. Bio bih sklon da u to i ja poverujem i da ga u tome podržim. Ne znam da li ga je Džingis Kan usvojio za njegove potčinjene, ali ja sam na Skupštini rekao da mi više liči na zakone koji se uvode za naše neprijatelje nego za naše poreske obveznike, s obzirom na mogućnost plaćanja.

U vezi sa tim, moram da prokomentarišem diskusiju uvaženog kolege iz DOS-a, koji je otprilike rekao da poslanici iz parlamentarne manjine, dakle iz opozicionih stranaka, vrše diverziju ili sabotažu rada parlamenta tako što u načelnoj raspravi ne podržavaju zakone, kritikuju zakone, ne glasaju za njih, a onda podnose veliki broj amandmana i na taj način opstruišu Skupštinu.

Ne znam da li vi očekujete da bi mi trebalo da aplauzima pozdravljamo sve što Vlada predlaže. Pa, naravno ne. Opozicione stranke i treba da kritikuju i predlažu nova i bolja rešenja. Ovo što govorim ne ide za tim da se kritikuje po svaku cenu predloženi zakon, nego da se učini doprinos, u meri u kojoj mi možemo, da rešenja budu bolja pa da onda glasamo za zakon u celini.

U ovom trenutku to nije tako. Zato sam i podneo na član 5. stav 2. amandman koji glasi: "Visinu tržišne vrednosti nepokretnosti, utvrđuje nadležni poreski organ, s tim da se ona svake godine umanjuje za amortizaciju propisanu nomenklaturom", pa sam dodao čak - i uputstvom Ministarstva finansija, ali "najviše do 75%". Zašto?

Delimično je to sadržano i u amandmanu Vlade, koji je malo pre predsednik Skupštine pročitao, kojim je praktično ovo prihvaćeno. Ne znam da li je moj amandman stigao pre ili je Vladin. Ja sam ga predao 5. aprila u 19,30. Razumeo sam da je Vlada prihvatila sve ovo, ali je stavila cifru 70%, ako sam u pravu.

Prema tome, namera mi je bila da tvrdim da će se zbog inflacije i drugih razloga tržišna vrednost nepokretnosti povećavati. Zamrznuti nivo amortizacije na 60% nije realno, i nekorektno je u odnosu na obveznika. Ta cifra od 75% je prihvatljivija, pa u tom smislu i predlažem da se ovaj amandman prihvati.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li još neko želi reč? (Niko.)

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za je 54, protiv 100, uzdržanih nema, nije glasao 31, od ukupno prisutnih 185 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Mamula.

Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li podnosilac amandmana želi reč? Povlači amandman. Konstatujem da je narodni poslanik Đorđe Mamula povukao svoj amandman.

Na član 9. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Božidar Vučurović, Petar Jojić, Ljubomir Kragović, Vitomir Plužarević, Božidar Vujić i Srboljub Živanović.

Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li podnosioci amandmana žele reč? Izvolite.

Božidar Vučurović

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 9. ovog zakona je predviđeno da način utvrđivanja poreske osnovice u članu 5. do 8. ovog zakona bliže uređuje ministar finansija i ekonomije.
Predložio sam da se ovaj član briše zbog toga što zakon utvrđuje poresku osnovicu. Sam zakon je utvrđuje, odnosno zakon uređuje način utvrđivanja poreske osnovice. Zakoni treba da budu precizni, da ima što manje prostora za slobodno tumačenje i zakoni ne poznaju termine - bliži, uži, širi, dalji, uz, pri itd.
Predložio sam brisanje ovog amandmana iz nekoliko razloga. Prvi razlog je što je na pleća ministra finansija natovarena velika odgovornost i sada bi on, radeći samo ovaj posao, morao u toku jedne godine da proživi 10 godina. Druga stvar je što bi to mogao da radi njegov pomoćnik, koji normalno to ne zna, ili zamenik. Treća stvar je što znam da u celom Ministarstvu finansija postoji jedan čovek koji to radi, gospodin Aleksić, koji daje tumačenja. Kakva je tumačenja on davao, jednom drugom prilikom ću pokazati. Dva apsolutno različita, po istoj stvari i istoj osnovi, i ako se ovaj član morao ovako formulisati onda je trebalo da stoji da - način utvrđivanja poreske osnovice utvrđuje Ministarstvo finansija i ekonomije.
Ministar finansija i ekonomije zasigurno neće ovo raditi, pogotovu što smo već utvrdili da se ministar finansija i ekonomije ama baš ni malo ne razume u račun. Ako kaže da je stopa inflacije u prvom tromesečju 7,6%, pa izračuna da je to 30% na godišnjem nivou, to je ono za šta se u srednjoj ekonomskoj školi dobija jedinica. Ako pri tom još zaboravi da je nekoliko dana pre toga rekao da je preneta stopa inflacije iz prošle godine 20% onda znači da ove godine očekujemo ukupnu inflaciju od 10% na kraju godine.
To znači da preko ovih 7,6% iz prvog tromesečja, i da ne idemo, imaćemo 50% inflacije na kraju godine. Ja sam poneo "Svedok", da vam ga preporučim, da ga kupite, i da pokažem predsedniku.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik dr Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 9. imamo sličan problem kao i u prethodnom zakonu koji ste izglasali. Zašto je to tako - to je ključno pitanje, koje mi se nameće. Zašto se kaže da će način utvrđivanja poreske osnovice biti bliže uređen posebnim aktom ministra za finansije? Zašto to već nije u zakonu pobliže određeno?
Zato što je, očigledno, ovaj zakon rađen u velikoj brzini. U tako velikoj brzini ovaj zakon nije mogao biti ni dobro osmišljen, ni sistematizovan, nije mogao biti celovit i sveobuhvatan, nije mogao biti iznutra logički konzistentan i koherentan. Ne bi vama smetalo mnogo da za jedno nedelju dana odložite usvajanje ovog zakona, pa to što mislite da pobliže odredite u posebnim aktima, odredite u samom zakonu. Jer, poreska problematika je najteža problematika sa kojom se susreće svaka vlada, i poreske zakone je najteže u praksi primenjivati.
Ovde je reč o imovini, pre svega o nekretninama. Mi iz iskustva znamo, za ovih 200 godina razvoja srpskog fiskalnog sistema, da je tu bilo najviše zloupotreba, najviše podmićivanja, najviše protekcije. Zato se poreskim organima ne sme ostavljati isuviše velika sloboda delovanja, od ministra pa nadalje. Najteže zloupotrebe su upravo kod onih koji treba da primene propisanu metodologiju i da čoveku, pojedincu, odrežu koliki će porez da plati za jednu godinu. Tu razni faktori dolaze do izražaja, a vi niste hteli u ovom zakonu da razložite ključne. Ostavljajući tako veliku slobodu poreskim organima na terenu, vi ih dovodite u iskušenje da zloupotrebe svoju veliku moć i uticaj, a građane dovodite u veoma tešku situaciju, da uvek strepe od dolaska poreznika, da strepe od njihovih procena i da se dovijaju na raznorazne načine, da ih blagovremeno umilostive, kako bi njihova procena poreza koji treba da se plati bila što niža, kako bi bila što prihvatljivija za onoga ko porez mora da plati.
Doći ćete na ovaj način u situaciju da će za istu imovinu, iste vrednosti, na istom mestu, biti plaćan različiti iznos poreza, a građani neće imati mogućnosti da zaštite svoja zakonska prava, nego će biti u rukama državne administracije. Zakon o porezu je opšti pravni akt, koji donosi zakonodavno telo i on ne može biti prepušten na milost i nemilost bilo kom delu upravne vlasti i njegovom podzakonskom aktu, koji se po volji upravne vlasti može od danas do sutra, bukvalno od danas do sutra menjati, krajnje proizvoljno, a da građanin nema nikakvu adekvatnu zaštitu pred takvom vlašću.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Petar Jojić.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, uložio sam ovaj amandman na član 9. Predloga zakona o porezu na imovinu, sa predlogom da se ovaj član briše u celini. Zbog čega? Prema Predlogu zakona o porezu na imovinu, u članu 9. predlaže se da način utvrđivanja poreske osnovice iz člana 5. do 8. ovog zakona bliže uređuje ministar finansija i ekonomije.
Smatram da se poreska osnovica mora utvrditi zakonom, a ne odlukama, uputstvima ili uredbama ministra. Ako bi se prihvatilo ovo zakonsko rešenje, kako se predlaže, onda bi se ministar sa svojim ovlašćenjima stavio iznad zakona. Zbog toga smatram da je nužno da se ovaj član briše i bolje uredi, i da se to uredi zakonom, a ni u kom slučaju dati ovlašćenje ministru, da on može izigravati, kao činovnik Vlade, individualnog zakonodavca. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Božidar Vujić.