......... evo, ja ću završiti uskoro, pošto to vas očigledno ne interesuje i ne shvatate ozbiljnost probleme gore na severu Srbije.
Samo ću reći još dve - tri rečenice. "Srbi dobijaju otkaze, zapošljavaju se Mađari i to na rukovodeća mesta, kao direktori, i pored činjenice da su ti isti ranije otpuštani sa posla kao lopovi i kriminalci. Poslednji primer su nametnuti izbori za članove saveta mesne zajednice Čoka, koji su opštinskom odlukom o obrazovanju mesnih zajednica predviđeni kao izbori za narodne poslanike u Skupštini Srbije. Na ovakvu odluku o obrazovanju mesnih zajednica Ministarstvo za lokalnu samoupravu, a sada i Ministarstvo pravde, je dva puta potvrdilo i dostavilo svoje mišljenje da odluka nije u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i kao takvu uputilo Ustavnom sudu Republike Srbije na ocenu ustavnosti i zakonitosti. Bez obzira na sva upozorenja, predsednik opštine, ne poštujući odluku Ministarstva, doneo je odluku o raspisivanju izbora u mesnoj zajednici Čoka. Izbori su održani 18. marta 2001. godine i, kao što se pokazalo liste kandidata su bile partijske i jednonacionalne. Saveti mesnih zajednice su konstituisani, normalno ni u tim savetima nema mesta za Srbe, ni za bilo kakve druge. Sa ovim i sličnim događajima, sa ovakvom slikom dešavanja želimo da upoznamo i upozorimo sve koji mogu da reaguju. Samo vas jedno molimo, shvatite da ovo nije igra, ovo je naš život, život u našoj državi, jer druge nemamo".
To je pismo građana Čoke. Vi se pozivate da to nije tema. Gospodo, to je vrlo ozbiljna tema, a i tema s obzirom da je ova tačka upravo Zakon o lokalnoj samoupravi.

Izvolite.
Još jednom molim narodne poslanike, ovo su zaista vrlo ozbiljne teme, ali nisu danas na dnevnom redu, pa vas molim da ga se pridržavate.

Dame i gospodo uvaženi poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, na član 9, iza reči "opštine" stavlja se tačka, a ostali deo teksta se briše.
Obrazloženje. U cilju davanja veće samostalnosti opštinama, odnosno gradovima u odlučivanju o stepenu opterećenosti obveznika sa njihove teritorije, kao i veće samostalnosti u odlučivanju o nameni sredstava ostvarenih na osnovu javnih prihoda, pa da i nekako razumem, ali da se na račun mesnih zajednica uplaćuju ta sredstva, jeste velika glupost.
Ovim zakonom bi trebalo da se odredi pojam lokalne samouprave, jedinice lokalne samouprave, njihovi organi, poslovi lokalne samouprave, pitanja u vezi sa imovinom i sredstvima lokalne samouprave, pitanja o mesnim zajednicama, međusobni odnosi državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave, pitanja zaštite lokalne samouprave, oblici neposrednog učešća građana u poslovima lokalne samouprave, izborne radnje, sadržaj statuta jedinica lokalne samouprave, kao i druga pitanja od značaja za finansiranje sistema lokalne samouprave.
Kada je reč o poslovima koje opština vrši, zakon je dužan da te poslove navede i to od: urbanističkog planiranja i građenja, preko komunalnih delatnosti, kulture, obrazovanja, do javnog obaveštavanja i civilne zaštite. Ovim zakonom treba precizno definisati obim i sadržaj izvornih poslova i samostalnosti opština u njihovoj realizaciji. Takođe, potrebno je urediti stepen finansiranja preko poreza i samodoprinosa, kao i posebnih oblika finansiranja.
Ovim zakonom nije precizno rešen odnos u opštinama sa nacionalno mešovitim sastavom stanovništva.
Ako uđemo u istoriju videćemo da je klatno u centralizaciji i decentralizaciji išlo i levo i desno i stoga treba izvući odgovarajuće pouke. Ako se osvrnemo od 1945. godine krenuli smo sa centralizacijom staljinističkog tipa, pa posle toga smo mislili da je klatno trebalo da ide na drugu stranu, pa se prešlo na eksperiment kome se divio čitav svet i to na totalnu decentralizaciju - samoupravljanje. Posle toga kada se videlo da to nije u redu opet se vraćamo totalnoj centralizaciji, sada opet želimo da se vratimo totalnoj decentralizaciji.
U Evropi postoje dva modela lokalne smaouprave - francuski i engleski model centralizacije odnosno decentralizacije, iako su kretanja u Evropi da se ti modeli približavaju jedan drugome.
Jedini pravi kriterijum za procenu uspešnosti modela lokalne samouprave jeste stepen ekonomskog, socijalnog, političkog i kulturnog razvoja lokalne samouprave.
Dame i gospodo, ovde pojedinci zagovaraju finansijsku autonomiju koja u stvari predstavlja stvaranje autonomije.
Apsolutno je neracionalno poveriti mesnoj zajednici koja nije kadrovski i profesionalno osposobljena, da se bavi poslovima ugovaranja, kao i finansijskim transakcijama, pogotovo kada se radi o sredstvima koja su joj građani poverili, a svedoci smo brojnih zloupotreba od strane mesnih zajednica.
Zato mislim da sredstva treba usmeriti na opštinski budžet, a izvršna vlast će usmeravati tamo gde je najpotrebnije.
Dame i gospodo, ja ću vam slikovito opisati rad lokalnih struktura u šabačkoj opštii.
I pored upozorenja i dobronamernih kritika koji se, prethodnih dana stizale na adresu opštinske DOS-ovske vlasti u Šapcu, ostali su slepi i gluvi. DOS je i ovog puta u svom neprincipijelnom kadrovanju, zasnovanom na zadovoljenju individualnih stranačkih međudosovskih apetita, ostao na margini pravnog legitimiteta, za koji se od početka, proklomativno zalagao.
Privreda nije pokrenuta, a ovaj narod ne živi mnogo bolje, kao što je u predizbornoj kampanji obećavano, već gore, u odnosu na prethodni period.
Umesto da se bavi pokretanjem privrednih kapaciteta i lokalne infrastrukture, za pojedine opštinske moćnike se vezuju sumnjive privredne transakcije, poput nedavno slobodne carinske zone, u kojoj cveta nepotizam i familijarna povezanost, iz koje naravno proizilazi određena materijalna individualna korist. Zato i mislim da ova institucija kao zakonsko telo vrši kontrolu nad radom lokalnih struktura, a ne davati im još veća ovlašćenja za zloupotrebu položaja.
Najnoviji događaj koji se desio u šabačkoj opštini jeste neprimerena smena pojedinih direktora osnovnih i srednjih škola. Čoveka koji je najzaslužniji za očuvanje kulturnog imidža grada Šapca, gospodin Jakova Živanovića, ova DOS-ovska vlast želi da ga smeni sa mesta direktora škole samo zato što je član druge partije, iako je svojim znanjem i ponašanjem pokazao da je jedan od najzaslužnijih ličnosti grada. Savet škole na referendumu mu je izglasao poverenje.

Da li se još neko javlja za reč? Izvolite.

Dame i gospodo, što se mesnih zajendica tiče, postavlja se pre svega pitanje da li mesne zajednice uopšte treba da postoje, pre svega zbog toga što mesne zajednice nisu jedinice lokalne samouprave, ali mesne zajednice su prema Zakonu o lokalnoj samoupravi predviđene samo kao mogućnost koju opštine mogu da iskoriste. Posebnom odlukom odluči se da li će na teritoriji opštine biti obrazovane mesne zajednice ili neće. To je dakle samo mogućnost.
Zatim, ne postoji zakonom propisana procedura izbora organa mesne zajednice, već i tu proceduru određuju skupštine opštine takođe svojom odlukom. Postavlja se onda pitanje koja je uloga mesnih zajednica, ako znamo da opštine, za područja nekih sela, ako ih imaju na svojoj teritoriji, obrazuju mesne kancelarije koje kao jedinice lokalne samouprave sav administrativni deo posla obavljaju na toj teritoriji. Dakle, mesna zajednica nema tu funkciju, ako je obaveza opština da na celom području opštine obavljaju poslove komunalne izgradnje i održavanje komunalnog sistema.
Postavlja se pitanje - zašto bi se i u toj sferi obrazovala mesna zajednica. Dolazimo do odgovora da mesne zajednice postoje samo onda kada postoji i mogućnost uvođenja samodoprinosa. I, kada se vratimo malo u prošlost i vidimo kako su funkcionisale mesne zajednice, na koji način su dolazile do novca, vidimo da su mesne zajednice najveći iznos sredstava prikupljale upravo preko samodoprinosa.
Samodoprinosi su se uglavnom raspisivali za izgradnju nekih komunalnih sistema, za izgradnju vodovodne mreže, za izgradnju kanalizacione mreže, za uvođenje telefona, za elektrifikaciju ili neki sličan posao koji je bio od interesa za građane sa područja te mesne zajednice.
U najvećem broju slučajeva došlo je do pronevere novca. Mesna zajednica je ugovarala posao sa nekim izvođačem, taj izvođač je završavao posao do pola, preuzeo celu sumu novca koja je bila predviđena, došlo je do pronevere. Građani su ponekad više puta uplaćivali samodoprinos za isti posao, a posao nikada nije završen. Veliki broj primera imate i u beogradskim mesnim zajednicama, mislim na one zajednice sa seoskog područja.
Zatim, mesne zajednice su taj samodoprinos raspisivale uvek kada im je nedostajao novac za neki drugi posao, a za koji su smatrali da je prioritetniji, pa su se samodoprinosi fiktivno raspisivali. Neki su odmah po propasti posla kod samodoprinosa napuštali svoje funkcije, ponovo se organizovao izbor za savet mesne zajednice, a izbor za savet mesne zajednice se organizuje tako što dve suprotstavljene grupe, ko skupi više ljudi, ko bude glasniji, taj postane predsednik mesne zajednice jer ima većinu u savetu. To je bukvalno rađeno na o ruk.
Često su dovlačeni ljudi koji uopšte ne stanuju na području mesne zajednice. Dakle, jedan potpuno neuređeni način izbora i rukovođenja mesnim zajednicama je postojao do sada, a na ovaj način vi ćete samo motivisati one strane garniture da ponovo preuzmu vlast u svojim mesnim zajednicama da bi mogle da raspišu samodoprinos za nešto za šta im već padne na pamet.
Postavlja se pitanje - šta će raditi opštine? Ako će mesne zajednice raspisivati samodoprinos, koji je onda posao opštine. Jer, opštinski budžeti se pune već iz nekih prihoda koje građani plaćaju. Iz onoga što građanin plaća preko komunalne takse, preko nekih drugih taksi koje se plaćaju na lokalnom nivou, opštine su dužne da vrše sve te poslove u oblasti komunalne izgradnje.
Ako će još morati sami da plaćaju direktno za ono što im je potrebno, onda je neko višak. Ili je višak opština ili je višak mesna zajednica, ili da mesne zajednice uvedemo kao prvi stepen lokalne samouprave, pa da imamo dvostepenu lokalnu samoupravu ili da potupno ukinemo mesne zajednice.
Smatram da je racionalnije rešenje ukinuti mesne zajednice u potpunosti, ali pošto to sada nije na dnevnom redu, kao prvi korak prema ukidanju mesnih zajednica smatram da im treba onemogućiti uvođenje samodoprinosa ili makar ostaviti staro rešenje koje će omogućiti nekim drugim stručnim organima da koriste namensko trošenje sredstava za samodoprinos.

Izvolite, gospodine Vujiću.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko pre desetak minuta gospodin predsedavajući je upozorio gospodina Blažića da to jesu ozbiljne teme, ali nisu danas na dnevnom redu. Jedino ne kaže kada će biti na dnevnom redu, s obzirom da je i on prihvatio da su ozbiljne teme.

Kako su mesne zajednice i opština, na dnevnom redu primer baš opštine Čoka jeste tema, mene ne čudi ono upozorenje koje vam je rekao gospodin Blažić, da vas ne čudi da u jednoj opštini u Srbiji, na jednom zvaničnom skupu, prilikom obeležavanja, izvodi se himna druge države, uostalom ta himna vama polako ulazi u uši, i stalno pominjem one segedinske seanse koje imate.

Sem velikih indoktrinacija tamo očito ima i neke intoksikacije, u Segedinu, i očito da će vam ta himna biti lepša od one koju ova država ima, i od svih događanja za podsećanje uzmite, pročitajte, šta je to protekle nedelje u Bečeju osam opština u severnoj Srbiji uradilo, ne u potrebi za kulturnim, ekonomskim, trgovinskim, privrednim i drugim prožimanjima, nego čisto na političkoj osnovi, što vi očito dozvoljavate.

Ali, kakav je DOS, nije to ni čudno. Vezano za amandman po pitanju člana 9. ovog zakona, istovetni amandman sam podneo kao i prethodnih desetak diskutanata iz članova SRS, jer ono što nas je nagonilo za podnošenje ovog amandmana leži u onome što se zove praksa.

Postoji u ovoj državi praksa i praktika koja kaže šta je to dobro, a šta je to loše što se u praksi sprovodi, a što je teorijski zamišljeno. Praksa bi trebalo da bude jedini meritum za neke buduće teoretičare, da oni u nekim budućim teorijskim postavkama kod donošenja ovakvih zakona uzmu kao osnovni i najvalidniji meritum.

Međutim, vi niste konsultovali praksu. Uradili ste nešto što nije čak moguće ni zakonski da bude utemeljeno. U amandmanu se kaže posle reči opština treba staviti "tačku, a tekst" sve moguće prihode koje treba da ostvaruje mesna zajednica da se briše. Za to razloga ima više, a osnovi je onaj koji kaže - Ustav ove države, ponavljam države Srbije, a vi ne znate da ste u državi Srbiji, vi iz DOS-a, nigde ne predviđa i ne poznaje pravni subjekt mesnu zajednicu.

Postoji lokalna samouprava. U Zakonu o lokalnoj samoupravi postoji odrednica o mesnoj zajednici kao mogućnost da ona postoji. Nekada do 1988. dok smo imali SKJ, dok nam se nije dogodila ta 8. sednica na kojoj je velika većina današnjih DOS-ovaca bila poražena od onih snaga koje su na izborima u septembru i decembru poraženi, znači u toj partijskoj državi, ta partijska država je prenosila kao neku svoju osnovnu partijsku ćeliju na mesne zajednice. To vi ponovo uvodite.

Zakon o lokalnoj samoupravi koji je donet zahvaljjući SRS dozvolio je postojanje samo mogućnosti mesne zajednice u okviru lokalne samouprave. Ona nije obavezna po osnovu Ustava. A, Ustav je leks superioris u ovoj državi, bar se toga podsetite. Zašto ne mesne zajednice?

Prva i osnovna stvar, u velikoj većini opština, bez obzira koja je to opština u celoj Srbiji, unutar mesnih zajednica postoje doduše sekretari mesnih zajednica, a neki čak vode i dvojnu dužnost, da se predsednici saveta ili skupština postave kao sekretari mesnih zajednica, i čisto rade onu najosnovniju uslugu.

U velikoj većini prigradskih naselja, tj. u seljačkim sredinama, postoje samo mesne kancelarije kao osnovni servis za stanovnike tih prigradskih naselja. U gradovima čak, u velikoj većini, mesne zajednice ni ne postoje. Svi vi to znate. Sada ponovo uvodimo nešto - da će i mesne zajednice moći da oprihoduju određena sredstva i da sa njima autonomno i samostalno raspolažu.

Stalno ponavljamo - šta to praksa kaže, koliko puta i vi sami znate da je došlo do određenih devijacija, da je došlo do velikih zloupotreba u sredstvima koja su te mesne zajednice imale i kako se biraju mesne zajednice. Da li onako kako se biraju poslanici u ovoj skupštini? Da li onako kako se biraju odbornici u SO? Kako gde.

Znači, da to nije ni pravno regulisano ni pravno formulisano. Nešto što nije regulisano vi sad sve to odbacujete, a dajete mogućnost da se nešto prihoduje i da ljudi koji rade u mesnim zajednicama, koji nisu dovoljno kvalifikovani i dovoljno stručni, sada će u sprezi sa pojedincima, a nisu svi stanovnici te mesne zajednice, moći da i dalje vrše te zloupotrebe. Uostalom, sve je to kontradiktorno sa budućim zakonom koji ćemo raditi, a to je fond zarada, gde vi predviđate da će opštine imati određena sredstva. Porezi, porezi, porezi i samo harači.

Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prilikom donošenja Zakona o lokalnoj samoupravi 1999. godine srpski radikali su se u Vladi narodnog jedinstva zalagali za to da mesne zajednice ne treba, kao bilo kakav oblik organizovanja građana, predvideti zakonom. Pre svega zbog toga što smo imali veliko iskustvo zloupotreba mesnih zajednica u političke svrhe i što su mesne zajednice bile leglo finansijskih malverzacija u prethodnom periodu, onda kada su socijalisti imali u većini opština vlast.
Očigledno je da između socijalista i DOS-a nema velike razlike po pitanju shvatanja mesnih zajednica, jer je i jednima i drugima blizak taj kardeljevski sistem, jer su mesne zajednice praktično ostatak tog kardeljevskog sistema.
Moje kolege su govorile o tome da mesna zajednica nije ustavna kategorija, da je Zakonom o lokalnoj samoupravi predviđena samo kao mogućnost, a ja ću vas podsetiti šta zakon kaže po pitanju mesnih zajednica i zašto se one, ukoliko se građani odluče da ih formiraju, organizuju - pre svega radi zadovoljenja potreba od neposrednog zajedničkog interesa za građane na određenom području. Opština, dakle, može, po prethodno pribavljenom mišljenju građana sa tog područja, obrazovati mesnu zajednicu, u skladu sa statutom opštine.
Još nismo zabeležili slučaj da se pribavlja mišljenje građana - da li mesne zajednice trebaju ili ne trebaju. Uglavnom, skupštine opština donose odluku, ili čak i bez te odluke formiraju se mesne zajednice. Bila sam svedok formiranja mesne zajednice Zemun Polje, koja ima oko 20.000 stanovnika u Zemunu, bilo je prisutno 50-tak građana. Odbornik sa tog područja pozvao je svoje istomišljenike, svoje partijske kolege, da formiraju savet mesne zajednice. Cilj je bio što pre formirati mesnu zajednicu, pribaviti prihode od naplate pijačnine i drugih usluga, koje su preuzeli kao samozvana mesna zajednica, i takvu mesnu zajednicu je SO Zemun tolerisala.
Ono što je po meni poseban promašaj ovog zakona, to je pre svega davanje značaja mesnim zajednicama, koje ne mogu u ovom trenutku, obzirom na to da su opštine u Srbiji uglavnom male opštine, sa malim brojem stanovnika, i, imajući u vidu platežnu sposobnost naših građana, zadovoljiti te potrebe, koje bi trebale one da zadovolje. Od koga ćemo mi danas, od kojih građana, pored svih ovih poreza koje smo im nametnuli, uzeti još neki dinar, recimo, radi izgradnje nekog puta u mom Sekuriču, ili izgradnje vodovoda, ili bilo čega drugog?
Opravdanje postojanja mesnih zajednica u takvim opštinama, recimo na seoskom području, apsolutno ne postoji, jer naša sela, najbrojnija, imaju npr. oko 1.000-2.000 stanovnika, ili po 400-500 domaćinstava, i šta ta domaćinstva mogu, čak i da izdvoje neka sredstva, sa tim novcem da urade? Ne mogu ništa. To je ono što nas je navelo, i mene i moje prethodnike, da zatražimo da se ovaj amandman usvoji. Ukoliko se samodoprinos i raspisuje, to je samo jedan od izvora prihoda mesne zajednice, pored onih koje skupština opštine prebacuje mesnoj zajednici, ali to je uglavnom za finansiranje plate sekretara mesne zajednice, ili za plaćanje komunalija, struje, vode, kancelarijskog materijala. Znači, samodoprinos je taj na koji se računa kao na osnovni prihod mesne zajednice.
Samodoprinos je u ovoj situaciji, posle ovolikih poreskih zakona, nešto što apsolutno treba ukinuti Zakonom o lokalnoj samoupravi, jer naši građani nemaju više novca za finansiranje svojih sopstvenih potreba. Ako izdvajaju za finansiranje lokalne samouprave, ako izdvajaju za finansiranje republičkog budžeta, saveznog budžeta, oni očekuju od te lokalne samouprave, ili od te republike, da zauzvrat nešto dobiju. Ali, ako treba da rešavaju neki svoj osnovni komunalni problem, da im se opet traži izdvajanje novca - nema novca kod naših građana, a ako taj novac u nekim bogatijim sredinama i dođe na račun mesne zajednice, onda nema mogućnosti da se uopšte taj protok novca dalje kontroliše.
Zloupotrebe su nešto što je vrlo česta pojava, a skupština opštine najčešće nije zainteresovana, ili nema mogućnost kontrole nad trošenjem tih sredstava.

Da li se još neko javlja? (Ne.)
Ako ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 19, protiv 164, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 18, ukupno 201 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanici Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović podneli su amandman na član 10. Predloga zakona, kojim predlažu izmenu člana 80. Zakona.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Molim predstavnika Vlade da se izjasni o ovom amandmanu. (Ne prihvata.)
Da li podnosioci amandmana žele reč?
Ima reč narodni poslanik Dragoljub Stamenković.