DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 08.05.2001.

13. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Nema gospodina Protića u ovom zakonu i molim vas da pređete na zakon.

Bora Stanimirović

Ima jako veze, videćemo kasnije. On je iz Vašingtona javio ne samo koliko će gospodin Milošević biti osuđen, već i kada će svoj život završiti u zatvoru. Bilo bi dobro da nam gospodin Protić predvidi koliko će dana ostati na funkciji ambasadora u Sjedinjenim Američkim Državama, jer će to biti najbolji indikator da će se u to vreme na političkoj pozornici Srbije dešavati značajne promene.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković, a posle njega narodni poslanik Miloš Nešović.

Dušan Cvetković

Poštovano predsedništvo, cenjene koleginice i kolege poslanici, uvaženi gospodine ministre, dozvolite mi da samo u prvoj rečenici izrazim potpuno nerazumenje za aplauz zbog jednog destruktivnog govora, koji je izrekao za ovom govornicom kolega iz DOS-a, jer je u njegovom izlaganju samo u naslovu bio zakon koji danas razmatramo.
Iako je do sada izrečeno dosta opravdanih primedaba na Predlog ovog zakona i izmenama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, imam potrebu da iznesem još neke činjenice kojima želim da eventualno navedem vladajuću većinu DOS-a da prihvati bar neku od izmena koju smo mi socijalisti nudili i nudimo uz ovaj predlog, kao i kasnije uz amandmane koje ćemo razmatrati.
Pošto je u više navrata od predstavnika DOS-a za ovom govornicom do sada istaknuto kako je vladajućoj većini vrlo važno da se na neki način za ovom govornicom dodvori radničkoj klasi - mi socijalisti, evo ja kažem, da to sigurno nije tako. Nije tako ni kada sam ja u pitanju i zato hoću da kažem, evo, neću spomenuti radnike, odreći ću se i svog radničkog porekla, ali predlagaču zakona, gospodinu Milovanoviću moram da postavim jedno pitanje. Gde će se, prema članu 1. novog zakona, kojim se novčana naknada isplaćuje nezaposlenom licu u trajanju od 24 meseca, ako je bilo osigurano 25 i više godina, naći fakultetski obrazovani ljudi koji su tehnološki višak, a kojih počinje da biva još više?
Vi znate da Tehnološki fakultet, koji sam završio, može da se završi najbrže u 24-oj i sa godinom vojske, to je u 25-oj godini i čovek može da zasnuje radni odnos. Ko će danas primiti na posao inženjera bilo koje struke starog 50 ili 55 godina? Ko će primiti lekara, nastavnika ili profesora u tim godinama, jer oni ostaju i ostajaće bez posla. Upravo za ovu kategoriju zaposlenih, ukidanje prava da posle 30 godina rada primaju novčanu naknadu do zaposlenja ili odlaska u invalidsku i starosnu penziju, predstavlja, rekao bih, pravi zločin, jer ti ljudi stvarno nemaju gde da rade i nemaju da rade ništa drugo.
Da krenem svojim primerom, 30 godina sam se u Hemijskoj industriji bavio se vrlo lepim proizvodima, vrlo lepom proizvodnjom kozmetike, šta bih mogao da radim ako ostanem bez posla? Jedino da kradem fabričke tajne Hemijske industrije "Nevena" i da ih prodajem "na crno". Ova kategorija zaposlenih kroz svoj 30-godišnji rad upravo je izdvojila i izdvaja najviše sredstava za nezaposlene, jer je izdvajanje vršeno po jedinstvenoj stopi, a logično je da su primanja fakultetski obrazovanih ljudi uvek bila veća od drugih.
Zato, poštovane kolege, mislim da je logično da se ova predložena izmena zakona u članu 1. ne prihvati, utoliko što je ovu primedbu imalo i Veće Saveza sindikata Srbije na skupu posle štrajka upozorenja od 5. aprila i to iznelo kao amandman i ministru Đeliću na javnoj sednici Veća u sali Doma sindikata, a imao se utisak da je taj amandman ministar Đelić i prihvatio. Kada se ima u vidu da Jablanički okrug, iz koga dolazim, ima oko 30.000 nezaposlenih, da opština Leskovac ima 20.000 nezaposlenih, onda se sa pravom postavlja pitanje, kada će budući poslodavci posle procesa privatizacije, koji će neminovno doći vrlo brzo i poklopiti se verovatno sa početkom primene ovog zakona, kada će oni zaposliti ljude od 50 ili 55 godina, kada imaju izbor ljudi u 20-im i 30-im godinama?
Poštovane kolege i koleginice, ne mogu da završim svoje izlaganje a da se ne pozovem na član 3. Predloga zakona, iako su osnovice za plaćanje doprinosa praktično već usvojene i da kažem da su te osnovice, na osnovu razgovora koje sam vodio i u Zavodu za zapošljavanju u Leskovcu i po radnim organizacijama u privredi i neprivredi Jablaničkog okruga, praktično iluzija Vlade. To će sigurno biti i neostvareni san nadležnog ministarstva i ministra.
Jer, kada se zna da područje Jablaničkog okruga ima 2.415 korisnika novčane nadoknade i da se za te svrhe izdvaja oko 10,5 miliona dinara mesečno, pri sada važećem zakonu, da će se ta prava preneti i na dalje, a da korisnicima ovih mesečnih novčanih naknada u Leskovcu još nije isplaćen januar mesec, a mi već duboko gazimo u maj, onda se postavlja najozbiljnije pitanje - kako će se uopšte ostvarivati nov zakon.
Istina, njegove posledice po korisnike novčane nadoknade počeće da se osećaju tek u oktobru mesecu, ako se nadoknadi u međuvremenu ovo zaostajanje od četiri ili pet meseci, ili tek početkom 2002. godine, ako se ostane u ovom zakašnjenju.
Prema sposobnosti privrede i vanprivrede da objektivno izdvaja sredstva za ove potrebe, uz sve zakonske pretnje koje će se ovim zakonom usvojiti, nerealno je i nerealna su očekivanja Vlade da će se ispuniti ono što ovaj zakon predviđa. Zato bih bio slobodan da kažem da ministarstvo treba da izađe sa amandmanima, da oni poslodavci koji isplaćuju garantovane zarade i doprinose iz ove oblasti treba da plaćaju tek od početka 2002. godine, ili i da se za ostale osnovica snizi na 50%, kako je već i predložio jedan od mojih kolega iz stranke.
Na kraju, da ne kritikujem samo, prema mišljenju i iskustvima ljudi koji rade u zavodima za zapošljavanje, prvi stav člana 2. ovog zakona nudi bolje rešenje za utvrđivanje visine novčane naknade, jer se uzimaju u obzir zarade iz poslednja tri meseca, koji prethode mesecu u kome radniku prestaje radni odnos, čime se sprečavaju moguće zloupotrebe do kojih je i dolazilo primenom samo poslednje isplate ličnog dohotka pre prestanka radnog odnosa.
Ipak, kada vam neko ponudi zakonski predlog koji oštećuje i poslodavca i radnika, jer će poslodavac izdvajati više a nezaposleni radnik će dobijati manje, onda, poštovane kolege, čovek ipak mora da glasa protiv usvajanja ovog predloga i to bez ikakve dileme. Jer, kada se prati logika ako poslodavac izdvaja više, normalno bi bilo da nezaposleni dobija više. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miloš Nešović.

Miloš Nešović

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre, danas kada vodimo raspravu o Predlogu iznema i dopuna Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih radnika hteo bih da iznesem nekoliko svojih viđenja.
Pre svega, razumem vlast, novu vlast, koja želi neke stvari da promeni, naravno želi sigurno na bolje da promeni. To je njena želja i mislim da ne postoji vlast koja vlada, a koja ne želi da građanima bude dobro, da svima bude dobro. Razumem ja i predizborna obećanja, koja se takođe moraju ispuniti. Znam da je ključ u svemu da privreda krene, jer je materijalna proizvodnja alfa i omega svega.
Bez materijalne proizvodnje nema poreza, nema doprinosa, nema budžeta, a kada nema budžeta nema sredstava za nadgradnju, znači za obrazovanje, za kulturu, za sport, za zdravstvo, za pravosudne organe, za državnu upravu i tako dalje. Tu nema progresa ni u jednoj zemlji.
Međutim, osećam da se svi ovi zakoni koji se prave, to je - Zakon o radnim odnosima, zakon o zapošljavanju, zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, prilagođavaju da se što lakše izvrši vlasnička transformacija kapitala. Došli su mladi ljudi koji su zaboravili ili zaboravljaju da vrlo vrlo brzo prolazi vreme i da ćete, gospodo, vi koji ste mladi, koji pravite ove zakone, imati vrlo brzo 43 do 50 godina i ostvariti neko pravo, odnosno ostvariti uslove da možete biti proglašeni za tehnološki višak, odnosno da je prestala potreba za vašim radom.
To zaboravljate i mi idemo tako iz krajnosti u krajnost. Jesam za to da se stvore uslovi za vlasničku transformaciju, jesam i za to da se vodi računa o radnicima i, s obzirom da sam u privredi radio 40 godina, odlično poznajem naše radnike. To nisu ni Rumuni, ni Bugari, ni Mađari, naši radnici su izuzetno dobri. Oni su veoma stručni, poseduju i znanje i manuelnu spretnost kada su u proizvodnji. Mislim da takve radnike malo ko ima i time se možemo pohvaliti.
Uostalom, svi naši radnici koji se nađu negde u inostranstvu, zato što su dobro plaćeni, pokazuju i najbolje rezultate. Mi ćemo sada imati po ovim zakonima odlične uslove, imaćemo nisku cenu kapitala, tako da svaki strateški partner koji se bude odlučio, bilo da je iz Srbije ili međunarodne zajednice, znači imaće povoljne uslove i što se tiče kantri rizika, imaće mnogo povoljnije uslove da mu investicija bude zaštićena. Imaće dobro tržište i jeftinu radnu snagu, i ne vidim da treba da pravimo takvu vlasničku transformaciju da novi poslodavac otplati svoju investiciju za nekoliko meseci, odnosno nekoliko godina.
Navešću vam jedan primer. Molim vas, ovo je vrlo interesantno zato što je taj primer mnogo osporavan, a to je prodaja dela Telekoma Srbije partnerima, Italijanima i Grcima, da je od prodaje utvrđeno, a to su i oditorske međunarodne firme koje imaju za to iskustva utvrdile, da u Telekomu Srbija ne treba da radi više od 6.000 do 6.500 radnika.
Prethodna vlada je uslovila da Telekom Srbija mora imati 13.500 radnika i da se u roku od 5 godina ne sme utvrđivati tehnološki višak. To je jedna povoljnost za radnike. Računalo se da će se ta firma razvijati, i razvijala se, u šta ćete se i sami jednog dana uveriti, imali su dobre zarade, da mogu jednostavno da se pripreme za neki tehnološki višak.
Danas se kod mnogih preduzeća već utvrđuje tehnološki višak i otpuštaju se radnici. Ne želim ovoj vlasti da dođe do nekih problema. Kao čovek, kao građanin, želim da građanima bude dobro, da nema socijalnih tenzija, da nema socijalnih nemira, ali se bojim da će ovakvim zakonom jedan broj od ne znam koliko stotina hiljada radnika, koji će imati od 43 do 55 godina, ostati bez posla i biti samo 24 meseca plaćeni sa minimalno 40% i maksimalno 80% od privrede Srbije.
Predlažem da se ovaj zakon odloži i primeni tek za tri godine. Kad ovo predlažem, predlažem iz razloga što, kada dođe do vlasničke transformacije, i ta preduzeća budu počela da funkcionišu, a počeće sigurno, onda će i ti radnici posle tri godine imati veće lične dohotke, odnosno zarade za te tri godine, pa će mnogo lakše moći da prebrode ovaj problem.
Evo, već je zakon o vlasničkoj transformaciji tu. Treba strateškim partnerima usloviti da se ne utvrđuje tehnološki višak radnika za jedno određeno vreme. Mislim da moramo voditi računa i da nam dođu strateški partneri, a isto tako ne možemo zaboraviti radnike koji su ceo svoj život uložili u stvaranje tih preduzeća. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog zakona, kako gospodin ministar kaže, koji je u interesu radnika i građana. Do sada smo slušali, po tome se najviše pročuo ministar Đelić, koji isto tvrdi da su njegovi poreski propisi u interesu građana, pa ga sad oni zovu od milošte "Boža derikoža". Imajući u vidu ovaj zakon, vidi se (poslanik iz sale: ovo je uvreda)... ovo je iz naroda, nije uvreda, mi smo narodni poslanici, gospodo, nismo mi došli sa Zapada, bar mi iz Srpske radikalne stranke.
Što se tiče ovog zakona, vidim da je on izuzetno koordiniran sa Đelićevim zakonskim propisima, da se i ono malo što je privrede, i ono malo što je radnika, koji danas mogu da rade i da zarade platu, pošalju na prinudne godišnje odmore, na plaćena, u stvari neplaćena odsustva, ili da im se uruči otkaz.
Da je to tako, najviše se vidi iz člana 3. ovog zakona, gde se određuju osnovice po kojima će da se plaćaju doprinosi za radnike. Da ne pričam o tome da ovaj zakon ne predviđa da i zarade moraju da se isplate, pa ću gospodinu ministru da iznesem jedan prostiji primer, ne znam da li bi on to mogao da shvati. Ali, da mu kažem da je najveći broj radnika danas u Srbiji sa srednjom stručnom spremom, gde je predviđena neka osnovica preko pet hiljada dinara, konkretno 5.262 dinara, i da se za to zaračunavaju porezi.
Sada ću to da mu pokažem na jednom primeru, jedne male samostalne trgovinske radnje, koja ima jednog vlasnika, i po zakonu obavezno dva radnika, kako to ide. Ako je poslodavac dužan da isplati doprinose u ovom iznosu, njemu je potrebno da ostvari promet od 35 hiljada novih dinara, bruto promet, ako ima dva radnika, to je 75 hiljada novih dinara, a pošto je zakonom predviđeno da i sam poslodavac mora sebi da zaračuna platu, dolazimo do cifre od 105 hiljada dinara.
Ako se poslodavac usudi da isplati plate, dolazimo da je potrebno 210 hiljada novih dinara za jednu najobičniju samostalnu radnju, koja teško da danas može da napravi bruto promet u iznosu od 300 hiljada dinara. Prilikom svega ovoga nismo uzeli u obzir sve one druge dažbine koje dolaze uz to, a to su - struja, komunalne takse, transportni troškovi, održavanje opreme i tako dalje. Sa kojim će sredstvima poslodavac uspeti to da nadoknadi - ostaju mu samo dve mogućnosti: ili da zatvori svoju STR i otpusti dva radnika, što sigurno nije u interesu radnika, ili da poveća svoje cene. Povećanjem cena ponovo dolazimo do onog dela koji se zove inflacija, to sam već pričao gospodinu Božidaru Đeliću, ne verujem da će ovaj ministar to da shvati.
Ako se sada stavimo u funkciju proizvođačkih firmi, znači, ne trgovinskih, tamo je zbog tehnološko-tehničkog procesa proizvodnje potreban mnogo veći broj radnika, a da ne pričam da oni traže posebno knjigovodstvo. Ili, da se stavimo na mesto velikih preduzeća, pa čak i kompanija, koje za sobom, zbog ovakvih i sličnih zakona, moraju da vuku izuzetno veliku administraciju, gde čak radnici moraju da budu i sa višom i visokom stručnom spremom, dolazimo do toga da će sve ono u Srbiji što je ostalo radnji, da se zatvori.
E sada, ne verujem da je ovaj zakon, iskreno da vam kažem, mogao da napiše ministar koji je kadrovski ovako sposoban, verujem da je ovaj zakon napisan negde van ove zemlje, da bi se i ovo malo što ima upropastilo, kako bi njihovi vlasnici i gazde DOS-a sasvim fino i komotrno ušli ovde i raspolagali svim privrednim i prirodnim resursima koje ima Srbija. Tako, gospodine ministre, ovaj zakon koji ste vi doneli, nikako ne može biti u interesu radnika, a vi upravo stalno pričate da zastupate njihove interese.
Kako zastupate njihove interese, kada će radnici zbog ovog zakona dobijati otkaze? Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Dame i gospodo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanje prava nezaposlenih lica je izuzetno značajan zbog činjenice da je po podacima Zavoda za tržište rada u februaru 2001. godine približno 736 hiljada nezaposlenih, a s obzirom na trend pada industrijske proizvodnje, biće ih sve više.
U odnosu na 2000. godinu, broj nezaposlenih povećan je za 4,5%. Već sada dakle, a industrijska proizvodnja je u periodu januar-mart 2001. godine manja za 1,2% u odnosu na prosečnu proizvodnju u 2000. godini, što ukazuje da će uskoro broj nezaposlenih biti enormno veći, i sve to pre stupanja na snagu odredaba iz novog paketa poreskih zakona, koji će dodatno pogoršati stanje, prema izveštajima svih sindikata iz novih privrednih subjekata. Mnogi sadašnji radnici će uskoro biti dovedeni u stanje da ih odredbe ovog zakona i te kako obavezuju, znači da ih se tiču, praktično, biće bez posla.
U Predlogu ovog zakona ukida se pravo nezaposlenom licu, koje je bilo osigurano 30 i više godina, na novčanu naknadu koja se isplaćivala do njegovog zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju. Istovremeno, uvodi se odredba da pravo na novčanu naknadu može da se ostvari najduže 24 meseca. Kao razlozi za ovakvo rešenje navodi se da nezaposleni nisu bili stimulisani da traže zaposlenje.
Po mom skromnom mišljenju, ma koliko da bio čovek u 50-oj ili 60-oj godini života stimulisan, ili bolje rečeno, prinuđen da traži posao, teško da će ga naći, jer nijedan poslodavac neće da primi radnika tih godina, kada već postoji toliko mladih, nezaposlenih ljudi. Smatram da bi ovo rešenje trebalo temeljno preispitati, pre nego što ovakav zakon stvori na desetine hiljada beznadežnih socijalnih slučajeva u Srbiji.
Po pitanju visine te novčane naknade, dosadašnje rešenje bilo je 70% od neto zarade, a predloženo je sada da to bude 60% od prosečne zarade nezaposlenog lica, ostvarene u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, u poslednja tri meseca, koji prethode mesecu u kome mu prestaje radni odnos, uvećane za 2% za svaku godinu radnog staža osiguranja, i ta novčana naknada ne može biti niža od 40%, ni viša od 80% prosečne zarade po zaposlenom.
Objašnjenje je da će visina novčane naknade u nominalnom iznosu ostati ista, a da se procenti menjaju zbog principa bruto zarade. Predlagač, dakle, smatra da će topli obrok, regres za godišnji odmor, terenski dodatak, ući u obračun putem bruto zarade, a previđa činjenicu da već poslodavci najavljuju to da neće imati ni interesa, ni biti u mogućnosti da isplaćuju navedene prinadležnosti radnicima.
Ono što bih mogao u ovom zakonu, eventualno, da pozdravim jeste pooštravanje kontrole uplate doprinosa, jer je zaista mnogo, prvenstveno mladih ljudi, radilo bez uplate doprinosa. Možda je trebalo izbeći složenost postupka obaveštavanja o uplati doprinosa, jer se tu javlja i Zavod za obračun i plaćanje, i poreska uprava, i Zavod za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje, ali to je tehničko pitanje, doduše, ne tako nebitno, koje u narednom periodu može biti popravljeno.
Možda je trebalo izbeći složenost postupka obaveštavanja o uplati doprinosa, jer se tu javljaju i obračuni za plaćanje i poreska uprava i Zavod za PIO i zdravstveno osiguranje, ali to je tehničko pitanje, a doduše ne tako nebitno. To u narednom periodu može biti popravljeno. S obzirom da primena sistema obračuna bruto zarade počinje već 1. 6. ove godine, trebalo bi što pre utvrditi precizan i jasan način obračuna i uplate doprinosa, kao i sadržinu samog obrasca, kako bi se predupredio haos makar u tom tehničkom smislu, koji pored postojećih nejasnoća može nastati. To je što se tehničkih preduslova za stvaranje haosa tiče.
Bitni su suštinski razlozi, a dakle, s obzirom na ekonomsku snagu većine domaćih privrednih subjekata, nerealno je očekivati da će oni biti sposobni da uplaćuju doprinose u iznosima predviđenim u ovom zakonu. Ne bih hteo da podsećam, svi vrlo dobro znate koliki su ti iznosi za srednju stručnu spremu. Dakle, negde više od 5.000 dinara. Moram da podsetim da je nemali broj privrednih subjekata, a posebno iz tekstilne industrije ili poljoprivrede, bio oslobođen uplate dela ili celokupnog doprinosa, upravo zbog slabe ekonomske moći. Dakle, prvo nije tačno da su osnovice za doprinos u bruto iznosu ostale na istom nivou, a na kome su bile utvrđene i u neto iznosu. One su mnogo veće. Ogroman broj privrednih subjekata i poslodavaca ili ih neće uplaćivati, što može dovesti do propasti sistema obaveznog socijalnog osiguranja, ili će otpustiti veći broj radnika, a što može dovesti do velikih socijalnih nemira.
Zbog svega toga, mišljenja sam da ovaj zakon ne treba usvojiti, a dozvolite mi da na samom kraju napravim malu digresiju u odnosu na dnevni red, pošto je ministar ovde, a radi se o čoveku koji je dosta bio povezan sa njim. Dakle, o njegovom kolegi Bratislavu Đuriću, jer je izuzetno bio angažovan u događajima u našoj najistočnijoj opštini, u Dimitrovgradu. Da podsetim sve narodne poslanike, da se na sramotu svih nas i na sramotu celokupnog pravnog sistema ove države, događa situacija da u Dimotrovgradu još uvek funkcioniše SO, i pored činjenice da nema većine.Ona nema potreban kvorum za rad, a da naša Vlada ne reaguje po tom pitanju. Predstavnici takve nelegalne i neligitimne skupštine opštine i dalje održavaju kontakte, možda po ugledu na neke svoje prethodnike iz susednih opština...