Razumem potrebu Vlade Republike Srbije da ne popravlja Predlog zakona svojim amandmanima, već da to prepusti nekome od poslanika većine. Sa moje tačke gledišta, to je prihvatljivo. Međutim, mislim da služba Narodne skupštine Republike Srbije čini veliki propust, da bi omogućila Vladi Republike Srbije da amandmanima narodnih poslanika većine potre amandmane narodnih poslanika opozicije, da bi mogla da prihvati dobar amandman, a da ne ispadne da je prihvatila amandman opozicije.
Kako se to dešava? Na primer, Predlog zakona o prevozu u drumskom saobraćaju je dobio jedan broj u evidenciji Narodne skupštine Republike Srbije. Svi amandmani koji stižu na taj predlog zakona se zavode isključivo pod tim brojem. Nema hronološkog reda, nema reda pristizanja amandmana na brojevima pod kojima se zavode amandmani. Samo činovnik rukom, pored amandmana, na propratnom pismu napiše 18 sati, 19 sati, 20 sati. Naravno da mora da dođe do nedoumica.
Ubeđen sam da narodni poslanik Goran Vesić uopšte nije potpisao ovaj predlog amandmana. Ali, meni to toliko nije ni bitno. Bitno je zato što nam je Skupština dva puta vraćala amandmane za koje je znala da su amandmani narodnih poslanika SRS-a, ali prvi put smo se štampano svi potpisali, drugi put sam ja u ime poslaničke grupe garantovao da su određene amandmane podneli određeni narodni poslanici. To uopšte nije bilo prihvaćeno. Ali se posle pregleda tih amandmana grozničavo, užurbano radi. Može čak i sutra da stigne amandman narodnog poslanika iz većine, koji se zavodi samo pod brojem.
Mi moramo ovde da imamo podatak na amandmanu, iz službe za evidenciju, kada je, u koliko sati stigao, pod kojim je brojem zaveden, zato što mi hoćemo da vidimo kompjuterski listing, hronološki red, kada se šta ubacuje u kompjuter. To je što se tiče sudbine amandmana i sudbine amandmana većine. Ponavljam, sagledajte amandmane opozicije. Sami ste sebe doveli u neugodnu situaciju da se amandmani dostavljaju do četvrtka, recimo, do 24 sata uveče, pa kada mi dostavimo u 20 sati, ne možete da se skupite, Vlada ne može da da amandman, nego taj amandman date možda i sutra i prekosutra, a zavedete ga samo pod ovim brojem. Kada biste to otklonili, bilo bi sve u redu.
Međutim, druga stvar je ovde u pitanju. Amandmanom narodnog poslanika Gorana Vesića, koji ste ostavili za raspravu na kraju i koji će sigurno biti prihvaćen, ništa nije rešeno. Naizgled konstatujete da inspektor za saobraćaj ne može da kontroliše identitet lica preko ličnih karata. Amandmanom Gorana Vesića vi brišete da on kontrolom ličnih karata utvrđuje identitet, ali ostavljate odredbu da on utvrđuje identitet putnika i lica. Sada, morate da mi kažete kako će da utvrdi identitet jednog putnika, ukoliko mu od dokumenata ne traži ličnu kartu ili pasoš. Slažem se, ali ni to nema prava. Nema prava saobraćajni inspektor da traži ličnu kartu, pasoš, legitimacije koje izdaju državni organi. Nema, to nije njegov posao.
Trebalo je prihvatiti ovaj amandman. Trebalo je napraviti dobar amandman. Mogao je da se napiše dobar amandman. Ovako, ništa niste rešili. Naizgled, obrisali ste pravo saobraćajnog inspektora da traži ličnu kartu na uvid, ali ima pravo da utvrdi identitet. Kako će - da odvede čoveka u policijsku stanicu ili da kaže prvom policajcu koga sretne na ulici - molim te, traži mu ličnu kartu, hoću da vidim da li je to taj, a autobus stoji i čeka, ili će saobraćajni inspektor da vodi policajca sa sobom? Nije dobro. Stvorićete zbrku, doći će do tuče u autobusu. Vi znate koliko su cenjeni kontrolori karata, saobraćajni inspektori, koliko na važnosti imaju u očima putnika. E, još kad mu bude tražio i ličnu kartu, a čovek ostao bez posla zbog ove nove vlasti, pitaću vas.