Dame i gospodo poslanici, ako se već vraćamo četiri, pet ili šest godina unazad, moramo da se setimo da je sprovođenje programa monetarne i ekonomske stabilizacije Srbije propratila osuda iz KEBS-a, od mnogih tada opozicionih političara, koji su govorili da će dinar ostati vredan jednu marku možda najviše nedelju ili dve i da će sve propasti. Moram reći da su se, na sreću građana Srbije, prevarili i da je zaista tokom 1994. godine i prve polovine 1995. godine odnos zaista bio realan 1:1. Nažalost, ovde sada čujemo da je možda moglo i krajem 1995. godine da bude tako, ali istina je sledeća - da je odnos bio 1:3 i da je faktički, krajem 1995. godine, prevedeno u marke, kazna bila ista. Samo, morate znati da je tada plata bila 250 maraka, a cene su bile četiri ili pet puta niže, u markama, nego što su danas.
Danas se mnogo teže živi, pogotovo mnogo teže nego prošle i pretprošle godine u vreme agresije, jer je standard građana izuzetno opao, zbog toga što privreda skoro stoji. Zato se mi i bunimo protiv ovako drastičnih povećanja. Hvala.

Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 59, protiv 114, uzdržana tri, nije glasalo osam, ukupno 184 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Marković.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, u članu 21. stav 1. Predloga zakona iznos "100.000" zamenjuje se iznosom "30.000 dinara", a iznos od "400.000" zamenjuje se iznosom od "200.000 ".  U stavu 2. iznos "10.000" zamenjuje se iznosom od "3.000", a iznos "30.000" zamenjuje se iznosom od "15.000".
Stranka srpskog jedinstva smatra da su ove kazne prevelike. Neću ulaziti u to kako je bilo pre pet, pre deset godina, ali me interesuje vreme u kojem danas živimo. Možemo da konstatujemo da je autosaobraćajnim preduzećima, koja vrše ovakve usluge, opao promet za 60%. Konkretno, uzeću grad Kragujevac kao primer. Ako je 15.000 radnika ostalo bez posla, oni više ne idu na posao, ne rade više u "Zastavi", a neko ih je prevozio do pre godinu dana. Automatski, promet u tim autosaobraćajnim preduzećima je opao. Starost autobusa takođe je preko 15 godina. 400.000 dinara vredi 13.000 maraka. Tvrdim da je najmanje 40% autobusa u našoj zemlji koja ne vrede 13.000 maraka. Odakle će taj prevoznik da plati kaznu od 13.000 maraka, ako vozilo kojim vrši usluge ne vredi toliko.
Moram još nešto da vam kažem, da pojedina autosaobraćajna preduzeća, koja imaju do 50 radnika, 400.000 dinara na žiro računu imaju samo tri dana pre prvog, kada su plate, a narednih 27 - 28 dana muku muče da imaju preko 100.000 dinara na žiro računu, iz razloga što su njihova vozila non stop u garaži na popravci, tako da veliki deo tog njihovog prihoda ide na popravku vozila.
Stranka srpskog jedinstva smatra da su ove kazne prevelike i da treba prihvatiti ovaj amandman koji sam ja predložio, jer ukoliko ovakve kazne ostanu i primenjuju se, veliki broj preduzeća neće moći više da vrši ovakve usluge, jer je situacija u našoj zemlji veoma teška. Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 57, protiv 110, uzdržana dva, nije glasalo 10, ukupno 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada, Odbor za saobraćaj i veze i Zakonodavni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom sam želeo da smanjim kazne koje je predvidela Vlada Republike Srbije u Predlogu zakona, pre svega smatrajući da mere generalne ili specijalne prevencije u privrednom i prekršajnom pravu, posebno u ovakvom zakonu, ne mogu doneti onakve rezultete kakve bi Vlada želela, ili je potpuno nemoguće. Naprotiv, čini mi se da će takve mere  biti kontraproduktivne, da će samo doprineti daljem zastoju u obavljanju  tog posla i da će doprineti recesiji uopšte u bavljenju tim poslom.
Naime, predvideo sam da se u članu 49. menjaju brojevi u stavu 1. i 2. Stav 1. - broj "1.000" se zamenjuje brojem "10.000", a broj "10.000" zamenjuje se brojem "50.000".
Dakle, u prvom slučaju predvideo sam da se poveća za deset puta kazna, a u drugom za pet puta. Međutim, Vlada je tu predvidela mnogo više, Vlada je predvidela u prvom 50 puta, a u drugom za 20 puta, čak na 200.000, odnosno 50.000 i 200.000.
E sada, možda će neko reći - kako je to nekada bilo, u nekom prethodnom zakonu? Tada smo mi bili opozicija i u tome nismo učestvovali, ali ne mogu se ovde vratiti interni akti, koji nisu nikakav formalno-pravni dokument, to je nacrt, a ne predlog zakona. Kada je to nacrt, onda se sa tim ne može ići u javnost ni na koji način.
To vam je isto kao da nam sa hard diska, bilo čijeg, donesete ljubavno pismo i čitate, i kažete - e, pa to ste uradili ovde ili onde u Vladi. Možda jeste, ali to nije čak ni došlo na Vladu Republike Srbije, i bilo je u formi nacrta, a ne u formi predloga. Predlog je kada Vlada Republike Srbije prihvati nacrt i uputi ga na raspravu u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Tek o predlogu određenog akta se može govoriti, tek tada se može reći šta je neko želeo Narodnoj skupštini da predoči, šta je neko želeo da se u formi zakonskog teksta usvoji, i to su stvari koje su istinite, to su stvari koje su činjenica.
E sada, mi možemo da slušamo svakoga dana, tako slušamo i neke nepismene ljude, koji namerno govore o tome kako sada novinare "Blica" i "Reportera" neko hoće da progoni po Šešeljevom Zakonu o informisanju, iako je Zakon o informisanju ukinut, ali važi prethodni, ovaj više nije pozitivno pravni propis, ali svašta je danas u državi moguće. Ali, ono što je činjenica, činjenica je da narod živi teško, činjenica je da narod živi loše, činjenica je da narod živi sve teže i sve lošije, ma kako i ma šta neko želeo da kaže, i ma kako vi to predstavljali javnosti i prikazivali neku drugu virtuelnu stvarnost, mnogo drugačiju od realnog života, koji svi proživljavamo.
U takvim uslovima postavlja se pitanje - da li će za nekoga ko obavlja prevoz vozilima koja ne ispunjavaju propisane uslove i koja nisu redovno održavana i kontrolisana, ili u vozilu nema putni nalog, popunjen, overen i potpisan na propisani način, kazna od 200.000 dinara biti taman ili prava mera za takvu vrstu prekršaja?
Mi mislimo da je to previše, ne zato što štitimo neke prestupnike, ne zato što želimo da štitimo bilo koga ko će da prekrši zakon u bilo kom pogledu, pa makar to ne bila krivična dela, već prekršaj i privredni prestupi, već mislimo da će se na ovakav način uneti strah, a da ništa država neće dobiti, ama ništa drugo neće dobiti, jer svaki inspektor koji uđe (možemo da kažemo kao, ako hoćete, i finansijska policija) može uvek da pronađe, pa makar neku vrstu prekršaja.
Ako su ovako drakonske kazne, onda se postavlja pitanje - kome će to ići u prilog i da li će ti ljudi moći da opstanu i da li će moći da ostanu da se bave poslom kojim se bave?
Zato smatramo da kazne koje sam predvideo ovim amandmanom, jesu veće, jesu znatno veće od onih koje su bile po prethodnom zakonu iz 1995, govorim po principu monetarnog nominalizma, dakle, da uzmem u obzir srpski, odnosno jugoslovenski dinar. Naravno da nisu znatno veće, imajući u vidu odnos prema stranim valutama, posebno nemačkoj marki, ali morate da imate u vidu da su i danas troškovi života bar pet ili šest puta veći, nego što su bili ranije.
Zbog toga apelujem na vas da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 57, protiv 107, uzdržan jedan, nije glasalo 12, ukupno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Vlada, Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Slobodan Pavlović.

Dame  i gospodo narodni poslanici, skoro da nemam ništa da dodam onome što sam već tri puta govorio, vezano za predloženo povećanje kazni. Izašao sam samo da kažem da je amandman koji je podneo narodni poslanik Jovan Todorović, iz SPS-a, upravo primer za tvrdnju da su kazne povećane i do 50 puta.
U članu 49. stav 1. broj "1000" zamenjuje se brojem "50.000". Nadam se da valjda nije ništa sporno da je to 50 puta. Tvrdili smo da je tih 50 puta, bez obzira i na marke, i na kurs, i na sve ostalo, neprimereno, neosnovano, enormno, i da to ne bi trebalo prihvatiti, ni vi kao parlamentarna većina, jer je to u krajnjoj liniji ružno, ako mi dozvolite da upotrebim i taj primer.
Mi smo predložili da se to zameni od 1 na 10, da se poveća 10 puta, a 50 puta ne može nikako. Pozivam vas da prihvatite ovaj amandman.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 56, protiv 109, uzdržan jedan, nije glasalo 12, ukupno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Marković.
Vlada, Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amadman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne želi.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne želi.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 54, protiv 108, uzdržana dva, nije glasalo 14, ukupno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 22. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Goran Vesić i Srđan Petrović.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona, pošto su ga prihvatili Vlada, Odbor za saobraćaj i veze i Zakonodavni odbor.
Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada, Odbor za saobraćaj i veze i Zakonodavni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Nataša Jovanović.

Naravno, kao i svi amandmani koje su podneli narodni poslanici SRS i poslanici drugih opozicionih stranaka na Predlog zakona, i ovaj amandman je odbijen, uz jedno šablonsko obrazloženje Vlade Republike Srbije, gde se kaže da su predložena povećanja, ovako drakonska povećanja i kazne za prekršajne i privredne prestupe u drumskom saobraćaju, usmerena na to da se te masovne pojave u ovom vidu saobraćaja, koje imaju za posledicu prisustvo različitih oblika sive ekonomije, suzbiju itd.
Predlagač uopšte nije imao u vidu trenutno stanje, što se tiče opšteg stanja u društvenim ili privatnim preduzećima koja obavljaju drumski prevoz. Ako već to niste sagledali, a trebalo je, i da je i malo imalo sluha ovo ministarstvo, išlo bi na to da se predloži Narodnoj skupštini zakon o prevozu u putničkom saobraćaju, a ne da se na ovakav način uređuje ova oblast, samo kroz izmene, i to uz drastično povećanje kaznenih odredaba, i uz očigledno nepoznavanje pravne terminologije, što u krajnjoj liniji i ne mora da zna ministar, gospođa Marija Rašeta, već sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Ovo nije prvi put da se u istom zakonu, kod potpuno istih pojava, daju različiti termini. Ja bih sada zamolila gospođu ministra da nam kaže da li je kod člana 50. u pitanju prekršaj ili je u pitanju privredni prestup. Ja sam inače svojim amandmanom tražila da se primereno povećaju ove kazne, dakle da se broj 750 zameni brojem 20.000, a broj od 7.500 zameni brojem 30.000, a ne da privredno i odgovorno lice za to plaćaju kaznu recimo od 120.000 dinara, kolika je najveća predviđena ovim članom. Molim da nam samo pokaže da li je u članu 50. u tački 6. ako, kako ste ovde naveli, autobuska stanica ne vrši uslugu u skladu sa opštim uslovima poslovanja, ova kazna za prekršajni ili privredni prestup, jer ste se već u članu 48. u tački 8. opredelili da je privredni prestup.
Takođe je potrebno da se objasni šta je sa tačkom 10. i sa putničkim automobilom koji obavlja auto-taksi prevoz, vrši linijski prevoz putnika. Koliko znamo mi koji dođemo iz unutrašnjosti da je apsolutno, skoro svih pet radnih dana u nedelji, u beogradskom javnom prevozu potpuni kolaps, naročito kada nastupi zimski period, kada počnu prvi snegovi. Obično se desi nepripremljenost i sve ono ostalo što prati jednu vlast nesposobnu da omogući građanima da se normalno prevoze.
Kada već govorite o prekršajnoj kazni koja nije mala, nego je za pravno lice 120.000 dinara, a 30.000 dinara za odgovorno lice, kod taksi-prevoza koji vrši linijski prevoz, objasnite da li sada ovim i ovakvim kaznama ukidate tu vrstu prevoza. Koliko mi znamo, član 34. koji to reguliše nije tretiran ovim sadašnjim izmenama i dopunama zakona, pa je krajnji red da, zbog ljudi koji se bave tom vrstom prevoza, objasnite o čemu se radi, da li imate nameru da ukinete to ili da ih ovako drastično kažnjavate, ali se zbog građana koji su hteli ili ne, prinuđeni da koriste i tu vrstu prevoza da bi stigli do odredišta, do radnog mesta, deca u školu itd.

Da li se još neko javlja za reč?
Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 56, protiv 110, uzdržana dva, nije glasalo 9, ukupno prisutno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Nešović.
Vlada, Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li gospodin Nešović želi reč?
Izvolite.