DRUGA SEDNICA DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.11.2001.

13. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

13. dan rada

26.11.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:45 do 18:05

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 58, protiv 114, uzdržana tri, nije glasalo četiri, ukupno 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Time smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i odlučivanje o amandmanima.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da.)
Izvolite.

Marija Rašeta-Vukosavljević

Pre svega, moram da vam se zahvalim na razumevanju u mnogim tačkama ovog zakona, bez obzira što ste, naročito poslanici opozicije, u mnogim stvarima bili protiv. Ali, mislim da je generalno ova stvar, izmena postojećeg Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, morala biti urađena, jer je konkretan predlog i zahtev privrednika bio da se ovakve izmene naprave, pre svega u cilju regulisanja međurepubličkog saobraćaja i prevoza.
Drugo, moram da kažem da postojeći redovi vožnje u međurepubličkom saobraćaju važe sve do 30. novembra 2002. godine, tako da će se ovi problemi kabotaže, o kojima smo pričali, pojaviti faktički tek posle 30. novembra 2002. godine.
Zahvaljujem vam svima još jednom.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, u celini.

Za 123, protiv 58, uzdržanih nije bilo, nisu glasala dva, ukupno 183 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju.

Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O RADU

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Stanulov, Bratislav Đurić, Tomislav Nikolić, Zoran Anđelković, Petar Petrović, Živko Selaković, Dragan Marković, Predrag Čanović, Zoran Novaković, Miloš Lukić, zajedno - Slađan Mijajlović, Slobodan Adžić i Srđan Petrović, Leila Ruždić-Trifunović, zajedno - Rodoljub Šabić, Nataša Milojević, Olgica Kirćanski, Jelena Milenković, Branko Gligorić, Dragan Milentijević, Aleksandar Vatović i Meho Omerović, Nebojša Jović, Aleksandar Vučić, Gordana Pop -Lazić, Nataša Jovanović, Miomir Ilić, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Vladimir Garčević, Radojko Petrić, Toma Bušetić, Žarko Obradović, Rajko Baralić, Borivoje Drakulović, Đura Lazić, Jovan Todorović, Bora Stanimirović i zajedno - Vera Marković, Branko Pavlović, Vlatko Sekulović i Miroslav Hristodulo, kao i Vlada Republike Srbije.

Narodni poslanik Dragan Tomić je povukao pisanim putem amandmane koje je podneo na članove 103, 109, 140. i 141, a narodni poslanik Nebojša Jović na član 3.

Na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja amandmane su povukli narodni poslanici Slobodan Adžić i Srđan Petrović i to: na naslov iznad člana 7. i na član 7; na članove 8. i 15; amandman da se posle člana 17. doda novi naslov i novi članovi 17a, 17b i 17v; na naslov iznad člana 18. i na član 18; na članove 21. i 69; amandman da se posle člana 69. dodaju novi članovi 69a i 69b; na članove 70, 78, 81. i 96; na naslov iznad člana 97; amandman da se posle člana 98. doda novi naslov i novi članovi 98a, 98b, 98v, 98g, 98d i 98đ; na članove 99, 103, 104, 111, 114, 115, 118, 119, 124. i 166, a na sednici Zakonodavnog odbora amandman na član 73. povukla je narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Zakonodavni odbor je predložio pravno-tehničko poboljšanje teksta u sledećim članovima:

- u članu 18. stav 3. reči: "dokumenta koja su uslov za rad" zamenjuju se rečima: "dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad";

- u članu 26. stav 1. menja se i glasi: "Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže tri godine.";

- u članu 38. stav 1. na početku rečenice reč: "Zaposleni" zamenjuje se rečju: "Zaposlenom";

- u članu 87. stav 1. u drugom redu reč: "kao", briše se;

- u članu 103. u poslednjem stavu reči: "postoji potreba" zamenjuju se rečima: "nastane potreba"; i

- u članu 126. stav 1. reči: "iz delatnosti poslodavca" zamenjuju se rečima: "iz svoje delatnosti".

Sa ovim predlozima saglasio se predstavnik predlagača na sednici Zakonodavnog odbora, a prihvatio ih je i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.

Na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja mišljenje su izdvojili narodni poslanici Toma Bušetić, Borivoje Drakulović i Đuro Popović, a na sednici Zakonodavnog odbora narodni poslanici Zoran D. Nikolić, Dragan Tomić i Dragan Todorović.

Ima reč gospodin Tomislav Nikolić.

 
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 90. stav 3. predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa imaju pravo da traže duže vreme za raspravu za poslaničke grupe, za sve poslaničke grupe, od onoga koje je ograničeno Poslovnikom.
Pošto pripadam grupi ljudi koja nikada ne bi ograničavala vreme za raspravu, ja izlazim da od vas tražim da produžite vreme za raspravu na neograničeno. Videćete da to uopšte neće da traje duže od ovoga, a nikada se neću zalagati za ograničavanje vremena, pa zbog toga ne mogu da kažem - 10 sati, 20, 30. Ne vredi, ja sam protiv toga da na bilo koji način ograničavamo slobodu govora narodnih poslanika i zato vas molim da glasamo da vreme za raspravu ne bude ograničeno za ovu tačku dnevnog reda.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč gospodin Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Gospodine predsedniče, kolege poslanici, u skladu sa članom 90. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, poslanička grupa SPS predlaže da ukupno vreme za raspravu u načelu po ovom predlogu  zakona bude 15 sati, odnosno tri puta veće nego što je predviđeno u Poslovniku.
Mislimo da je ovo vreme potrebno, s obzirom da je reč o ozbiljnom zakonu koji će izazvati dalekosežne posledice. Mislimo da je zakon izazvao dosta interesovanja i pre nego što je ušao u skupštinsku proceduru, pogotovu tokom rada ove skupštine, i mislimo da je potrebno ovoliko vremena da bi se svi aspekti ovog zakona sagledali i da bi se videle sve one posledice ovog zakona, odnosno primene ovog zakona, kada i ako bude usvojen. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč gospodin Dragan Marković.
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ predlaže da vreme za diskusiju po ovoj tački dnevnog reda bude 10 sati. Pet sati je veoma malo, a smatram da je ovo tačka dnevnog reda gde svi mi poslanici, koji sedimo ovde, treba da se uključimo i da svako od nas kaže ponešto, ono što je loše u ovom zakonu, pošto dobro ja nisam mogao da zapazim, da ima u ovom zakonu. Zahvaljujem.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Nema novih predloga, stavljam ove predloge na glasanje, jedino ne mogu predlog gospodina Nikolića, zato što tu nije utvrđeno vreme, neograničeno ne može, ni po starom poslovniku nije bilo (Poslanik Tomislav Nikolić sa mesta: Kakve veze ima novi sa starim poslovnikom?) Pa ni po starom poslovniku nije bilo neograničeno.
Dobro, staviću na glasanje da se rasprava vodi neograničeno dugo, da nema ograničenja u dužini rasprave. Znači, bez ograničenja.
Molim narodne poslanike da se izjasne o predlogu gospodina Nikolića, da nema ograničenja u dužini rasprave.
Za 63, protiv 121, uzdržan jedan, nije glasalo 10, ukupno 195.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Gospodin Žarko Obradović predložio je da rasprava traje 15 sati, u načelu.
Stavljam na glasanje predlog gospodina Obradovića.
Za 62, protiv 129, uzdržan jedan, nije glasalo tri, ukupno 195.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Stavljam na glasanje predlog gospodina Dragana Markovića da se rasprava u načelu ograniči na 10 sati. Molim vas da se izjasnite.
Za 129 , protiv 30, uzdržanih devet, nije glasalo 28, ukupno 196.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog i da će se rasprava u načelu o Predlogu zakona o radu voditi u dužini od 10 sati. Već znate kako to izgleda po poslaničkim grupama.
Molim predsednike poslaničkih grupa da, ukoliko to nisu učinili, dostave liste govornika. Da li ima još neko da treba da dostavi listu? (Nema.)
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Ima reč ministar Dragan Milovanović.

Dragan Milovanović

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, pred vama je Zakon o radu, jedan od reformskih zakona koje Vlada Republike Srbije predlaže da Narodna skupština usvoji.
Vi znate da je ovaj zakon dugo bio na javnoj raspravi. Ja ću vam ukratko reći na koji način je ovaj zakon rađen. Kada smo počeli da radimo na ovom zakonu, a to je bilo 8. februara, želja nam je bila da ga uradimo na jedan krajnje demokratski način, a to je podrazumevalo da u izradu tog zakona budu uključeni svi socijalni partneri. Svi socijalni partneri bili su predstavnici sindikata, oličeni u tri velike sindikalne centrale - Savez sindikata Srbije, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost".
Drugi socijalni partner su poslodavci. Oni su bili predstavljeni predstavnicima Privredne komore i Unije poslodavaca Srbije. I, normalno, treći socijalni partner je Vlada Republike Srbije.
Na tom zakonu se radilo vrlo pomno i dobro. I u izradi tog zakona svi socijalni partneri su dali svoj doprinos.
Ministarstvo za rad i zapošljavanje, koje je predlagač ovog zakona htelo je da ovaj zakon po prvi put bude urađen na taj demokratski način. U tom smislu mi smo pozvali i predstavnike svih političkih partija koji su zastupljeni u parlamentu da uzmu učešće u izradi ovog zakona i da daju svoje sugestije, svoje mišljenje. Neki su dali svoje mišljenje, nažalost mnogi nisu, ali ja bih se sada ovde posebno zahvalio predstavnicima poslaničkih grupa koje su našle za shodno da prime predstavnike Vlade i predstavnike Međunarodne organizacije rada i da sa njima razgovaraju o zakonu, to je, znači, poslanička grupa DOS-a, poslanička grupa DSS, SPS; i na taj način su dali jedan doprinos izradi ovog zakona.
Toliko o tome kako smo radili ovaj zakon. To sam morao da iznesem zbog javnosti, zato što je stalno provejavala jedna priča kako je ovaj zakon plod samovlade Republike Srbije, a ne i socijalnih partnera.
Naša je želja bila da ovim zakonom stvorimo što bolje uslove za rad u ovoj zemlji. Vi znate da mi danas imamo preko 700.000 nezaposlenih, da imamo preko 1.200.000 penzionera, da imamo veliko broj izbeglica, da imamo veliki broj fiktivno zaposlenih ljudi, da imamo veliki broj ljudi koji su na čekanju.
Prema tome, naša je želja bila da ovim zakonom stvorimo uslove da se to stanje promeni. Zbog toga smo u startu krenuli sa jednim ciljem da se stvore pre svega, kao što rekoh, uslovi za veće zapošljavanje, što je vrlo bitno - da se suzbije rad na crno. To je oblik rada koji je vrlo prisutan u našoj zemlji. Preko 600.000 radnika radi u crnoj i sivoj ekonomiji i naša je želja da ti radnici više ne budu radnici na crno, nego kako se kaže, radnici na belo.
U zakonu smo se trudili da obezbedimo međunarodno priznata prava zaposlenih i mislim da smo u tom pravcu ostvarili odličnu saradnju, pre svega, sa Međunarodnom organizacijom rada, jer smo koristili njihova stručna mišljenja, a i njihovi predstavnici su uzeli učešće u izradi ovog zakona.
Dalje, trudili smo se da se zakonom obezbedi i podstiče socijalni dijalog. Način na koji je rađen zakon je bio prvi korak. Drugi korak je bio da je formiran ekonomsko-socijalni savez od predstavnika socijalnih partnera koji će imati jedan vrlo važan zadatak, a taj zadatak je da prati primenu ovog zakona kada on bude usvojen u parlamentu.
Sada da kažem nekoliko reči o posebnim zakonskim institutima.
U zakonu su posebno obrađeni svi oblici rada i trudili smo se da oni budu, pre svega, fleksibilni oblici rada. U tom pravcu, mi smo i zakonom definisali radni odnos sa nepunim radnim vremenom, radni odnos na određeno vreme, rad van prostorija poslodavaca, samozapošljavanje, privremene i povremene poslove i rad kućnog i pomoćnog osoblja.
Ono što je novina ovog zakona, to je pre svega rad van prostorija poslodavca, koji do sada nije bio obrađen zakonski. Mislimo da, obzirom na razvoj tehnologije uopšte u svetu i na mogućnost da se može raditi kod svojih kuća, stvorimo uslove ovim zakonom da se to i ostvari. Inače, u svetu je praksa da jedan veliki broj ljudi koji koristi tu novu modernu računarsku tehnologiju radi kod svojih kuća, i taj procenat dolazi do nekih 20 promila.
Drugi oblik je samozapošljavanje. Mi do sada to nismo bili pokrili zakonom. Samozapošljavanje je novi vid koji omogućava da radnik u isto vreme bude i poslodavac.
Vlada Republike Srbije želi da ovim podstakne to samozapošljavanje, da jedan veliki broj radnika nađe mogućnost da sebi obezbedi taj posao. Reći ću samo nekoliko stvari koje su vezane za samozapošljavanje - preko Republičkog zavoda za tržište rada i sada se stimuliše takav vid zapošljavanja; obzirom da su sredstva mala, mi imamo poprilično zavidne rezultate, jer se preko 8.000 radnika na taj način zaposlilo, a sredstva koja su izdvajana bila su u visini od 17 do 52.000 dinara.
Novi oblik je i rad kućnog i pomoćnog osoblja, koji do sada nije bio regulisan. Taj rad podrazumeva da svi oni koji su do sada radili na taj način, mogu da steknu ista prava koja imaju ostali zaposleni. Šta to znači?
Vi znate da se oseća jedna potreba za velikim brojem tog medicinskog osoblja, recimo, koje bi se bavilo negom starih osoba. Imate veliki broj, takođe, onih kućnih pomoćnica i oni su uglavnom do sada, ili one, radili na crno. Mi smo u zakonu predvideli da oni imaju ista prava da isto sklope ugovor o radu sa poslodavcem, a kao garanciju smo im omogućili, odnosno obezbedili da se takav ugovor overava u lokalnoj samoupravi, i na taj način stvorili smo zaštitu kao i za sve druge zaposlene.
Kada se radi o osnovnim pravima zaposlenih, ona su apsolutno na nivou osnovnih prava koja imaju i drugi radnici u razvijenim evropskim zemljama. Znači, radnik ima pravo na odgovarajuću zaradu, na ograničeno radno vreme, odmor i odsustva, pravo na zaštitu na radu, pravo na materijalno obezbeđenje za vreme privremene primene zaposlenosti. Treba da kažem da u tom pogledu apsolutno ne zaostajemo za drugim zemljama u okruženju i u Evropi, posebno kada se radi o pravima na raznorazna odsustva ili na bolovanja.
U zakonu je novina i minimalna zarada koja do sada nije postojala u starom zakonu o radnim odnosima. Ono što je bitno to je da se zakonom reguliše da se zarada mora isplaćivati jedino u novcu, a ne kao što je do sada bilo u raznoraznim drugim naturalnim oblicima - a vi to vrlo dobro znate - razne polutke, šećer, ulje, brašno i sl.
Minimalna zarada je uvedena da bi se zaštitili zaposleni od samovolje poslodavca, a visinu minimalne zarade, pre svega, određuju poslodavci i sindikati. Ukoliko poslodavci i sindikati ne mogu da se dogovore, onda Vlada zajedno sa njima određuje visinu minimalne zarade i, ono što je bitno, što se objavljuje u "Službenom glasniku" da bi svima bilo dostupno.
Kada se radi o posebnoj zaštiti zaposlenih, vodili smo računa pre svega o omladini, onda o zaštiti žena i materinstva i o zaštiti invalida. Kada se radi o zaštiti omladinaca, zakonom je apsolutno zabranjeno da se zaposli lice mlađe od 15 godina, a oni koji su stariji moraju da imaju pismenu saglasnost roditelja ili staratelja i takva lica ne mogu da rade na teškim fizičkim poslovima, takva lica ne mogu da rade noću, pod zemljom, pod vodom i ne mogu da rade na poslovima koji ugrožavaju njihov moral ili onemogućavaju da se školuju. Ono što je posebno bitno je da roditelj ili staratelj može u svakom trenutku da prekine takav radni odnos.
Kada se radi o zaštiti žena, mislim da smo tu postigli najviše standarde i da smo u tom delu posebno brigu posvetili zaštiti materinstva i videćete da u zakonskom rešenju imamo, kada je u pitanju porodiljsko, nega deteta, najveću zaštitu u Evropi.
Normalno, bilo je puno polemika o tome kako se ukida porodiljsko odsustvo, kako je porodiljsko odsustvo tri meseca, kako se smanjuju prava, a ja sada ovde odgovorno tvrdim da je porodiljsko odsustvo i nega deteta 365 dana, da se plaća 100% i da smo čak proširili ta prava i dali mogućnost da i, recimo, drugi roditelj, muž može da koristi to pravo.
Gospodine, pretpostavljam da ste vi otac i znate da i otac deteta može da podgreje flašicu mleka i nahrani dete, tako da smo zbog toga i dali mogućnst da otac deteta može to da dobije.
U zakonu je uvedena zabrana nelojalne konkurencije. Zabrana se odnosi samo na zaposlene koji radom kod poslodavca stiču posebno važna nova tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera, važne poslovne informacije i poslovne tajne. Na taj način mislim da smo zaštitili poslodavce.
Kada se radi o viškovima zaposlenih, zakonom je uvedena obaveza poslodavca koji radi tehnološke inovacije da uradi program za rešenje viška zaposlenih, a posebno poslodavci koji zapošljavaju više od 50 ljudi Vrlo je bitno to je da se to može rešiti na nekoliko načina. Bitno je da je predviđeno da u rešenju tog tzv. tehnološkog ili ekonomskog viška budu uključeni predstavnici sindikata, koji će aktivno raditi sa poslodavcima na rešavanju tog problema.
Zakonom smo odredili veliku zaštitu da poslodavac ne može na to radno mesto primiti druge zaposlene u roku od tri meseca od dana otpuštanja, a ukoliko mu se ukaže potreba, dužan je da primi radnika koji je radio tu, ukoliko on pre toga nije našao drugi posao.
Zakonom je posebna važnost data kolektivnom pregovaranju. Kada budete gledali, a pretpostavljam da ste vrlo pomno radili i na zakonu, videćete da je čitav zakon tako koncipiran da upućuje na kolektivne ugovore, da upućuje na kolektivno ugovaranje i da daje veliku važnost kolektivnom pregovaranju. Bilo je puno polemika oko toga u javnosti, posebno sa sindikatima, kako se ovim zakonom ukida kolektivni ugovor, što apsolutno nije tačno. Ova zemlja već deset godina ima kolektivne ugovore, svi kolektivni ugovori važe i važiće kada se ovaj zakon usvoji u Skupštini. To je vrlo jasno rečeno u zakonu. Mi smo ovim zakonom čak i proširili prava kolektivnog pregovaranja i kolektivnog ugovaranja. Po prvi put smo dali mogućnost da se kolektivni ugovori potpisuju na nivou opštine, grada i pokrajine.
Mislim da su kolektivni ugovori vrlo važni. Značajno je da kolektivne ugovore potpisuju predstavnici socijalnih partnera, a to su predstavnici poslodavaca i predstavnici sindikata. Tačnije potpisuju predstavnici reprezentativnih sindikata i predstavnici reprezentativnih poslodavaca. Kada se utvrđuje reprezentativnost, treba reći da je granica za potpisivanje opšteg ili granskog kolektivnog ugovora 10% zaposlenih u Republici, a kod pojedinačnih kolektivnih ugovora koji se potpisuju u preduzećima ta granica je 15% zaposlenih u tom preduzeću.
U zakonu je vrlo jasno stavljen akcenat da je sindikalno organizovanje apsolutno slobodno. Jedino što je potrebno prilikom osnivanja sindikata to je da se izvrši overa u Ministarstvu za rad i zapošljavanje.
Zakonom je predviđeno da se u preduzećima koja zapošljavaju više od 50 zaposlenih mogu formirati saveti zaposlenih. Stav Vlade i ministarstva je bio da treba potencirati i razvijati savete zaposlenih, jer je to praksa koja se primenjuje u evropskim zemljama, a dala je dobre rezultate. Nažalost, učesnici u radu, pre svega predstavnici sindikata, su bili protiv toga da se da veliki značaj savetima zaposlenih, jer bi se to suprotstavilo njihovim interesima u fabrikama, pošto su oni organizovani na fabričkom principu, a ne na granskom kao što je to recimo u zapadnoj Evropi.
Zakonom je ukinut formalizam kod zasnivanja i prestanka radnog odnosa. Trudili smo se da liberalizujemo zapošljavanje, na neki način i otpuštanje radnika. Kada se radi o zapošljavanju, zakonom više nije obavezno da se raspisuju konkursi za upražnjena radna mesta, jer je naša želja bila da podstaknemo što brže zapošljavanje. Vi znate da je do sada bila praksa da ako imate slobodno radno mesto morate da ga oglasite, da onda čekate da prođe određeni rok, da formirate komisiju, pa onda razgovarate sa kandidatima, onda opet čekate pravo da neko uloži žalbu i to je trajalo vrlo dugo.
Naša je želja da to postane mnogo efikasnije, u stvari primenili smo ono što se već dešava u praksi, a to je da se u direktnim dogovorima između poslodavaca i radnika dođe do što bržeg zapošljavanja, jer na kraju krajeva oni koji se bave privatnim biznisom, a pretpostavljam da ih ovde u sali ima, i sada zapošljavaju radnike na takav način.
Kada se radi o otkazu, radnik može da otkaže ugovor o radu u roku od 15 dana, a poslodavac je dužan da otkaže ugovor o radu u roku do 60 dana. Postoje otkazi koji su van volje poslodavca i radnika, proizilaze iz toga da li firma uspešno posluje ili ne, da li je zabranjen rad ili ne.
Normalno, postoje otkazi koji dolaze kada poslodavac daje otkaz radniku. Ono što je vrlo bitno i što treba istaći, mi smo u zakonu predvideli da poslodavac može dati otkaz radniku ukoliko on ne ispunjava obaveze, ukoliko nema rezultate rada, ako mu ponašanje nije u skladu sa propisanim normama i ukoliko normalno dođe do krađe, do toga da nemoguće da je takav radnik nastavi rad kod poslodavca.
Opet je to izazvalo polemike, jer se pričalo kako će poslodavci sada otpuštati radnike zbog toga što ih mrze. Takođe, zbog toga što imate direktore, u društvenoj svojini, oni će otpuštati radnike samo zbog toga što imaju ružne oči, kako je neko jednom rekao. Mislim da je u zakonu vrlo jasno definisano i jasno se kaže da će dobiti otkaz ukoliko se utvrdi da je uradio određenu pogrešku na radu, tako da je to vrlo jasno. S druge strane, mislim da jednom treba da raščistimo s tim da će poslodavci automatski davati radnicima otkaze. Mislim da je u interesu, pre svega poslodavca da radnik bude pre svega dobro plaćen, da dobro radi svoj posao i onda će se taj poslodavac, truditi da zadrži takvog radnika.
Što se tiče zaštite radnika mi smo u zakonu uveli institut arbitraže. Znači, postoji arbitraža kao prvi institut zaštite radnika, mislim da je to jedna od dobrih novina u zakonu, jer smo izbegli tzv. disciplinske komisije, koje nisu imale svoj smisao. Na ovaj način arbitražom smo uveli da sindikati dobiju mnogo veća ovlašćenja, jer arbitražu sačinjavaju, pre svega predstavnici sindikata i predstavnici poslodavaca. Vrlo je bitno što je arbitraža obavezujuća i za jedne i za druge.
Drugi oblik je zaštita pred inspekcijom rada. Ovlašćenja inspekcije rada su u ovom zakonu povećana i pojačana. Daje se mogućnost da inspekcija rada maksimalno kažnjava poslodavca ukoliko ne sprovodi određena rešenja iz zakona, a koja su, pre svega, u interesu radnika.
Normalno, treći deo je sudsko rešenje, odnosno mogućnost da se preko suda ostvare ta prava. Ono što bi još trebalo reći, a to je da je ovim zakonom stvorena mogućnost da prvi put imamo jednu liberalizaciju pre svega kod zapošljavanja, a onda normalno i kod otpuštanja, da podstaknemo zapošljavanje i da rešimo jedan od osnovnih problema, a to je tzv. višak zaposlenih u našoj zemlji.
Zahvaljujem se što ste me pažljivo saslušali. Nadam se da ćete raspravi koja će biti kvalitetna doneti pravu odluku, a ta prava odluka je usvajanje ovog zakona. Ovaj zakon je potreban i radnicima i poslodavcima ove zemlje, a čini mi se da je u ovom trenutku najpotrebniji toj tzv. društvenoj svojini koju još uvek imamo. Jer, ako hoćemo da ta društvena svojina u sledećih četiri godine, dok ne bude privatizovana, postane efikasna, da bude na neki način kvalifikovana da na tom tržištu igra tu utakmicu, mora da ima zakon kakav imaju i njihovi konkurenti u zemljama Evrope. Hvala vam još jednom. (Aplauz.)