Pošto ste tako ljubazni, ja ću da iskoristim. Inače, nekada mi se i ne mili da iskoristim sve vreme. Najpre da prigovorim ministru da je, posle pokušaja da nam ovaj zakon po izmišljenom hitnom postupku stavi na dnevni red da ne bi bilo amandmana, sada pod pritiskom naše argumentacije učestvovao u ukidanju direktnog televizijskog prenosa ove sednice Narodne skupštine. Možda ministar ima nekih indicija da ćemo mi osvojiti neki politički poen ovom raspravom, pa nam je odmah izvršio zabranu raspolaganja direktnim televizijskim prenosima, koji su demokratska tekovina ove Narodne skupštine; nije direktan televizijski prenos nastao kada je DOS došao na vlast, nego kada su srpski radikali ušli u Vladu Republike Srbije.
Sada, pošto vi možete i bez prenosa, a nekada biste skakali sa mosta da se ubijete što nema televizijskih prenosa, da ja pređem na amandman na član 102. stavove 4, 5. i 6. za koje sam predvideo da se brišu, a kako i da ne predvidimo da se brišu stavovi koji kažu da ako postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik onemogućiti prodaju pokretne stvari na kojoj je ustanovljeno založno pravo Republike, stvar će se oduzeti u momentu popisa. Poreski izvršitelj je dužan da obrazloži postojanje osnova sumnje iz stava 4. ovog člana.
Meni je Vlada odgovorila da je dovoljno to što će poreski izvršitelj, kako oni kažu, u pismenom obliku to da obrazloži. Međutim, po Predlogu zakona se ne traži pisano obrazloženje poreskog izvršitelja, nego samo obrazloženje. E, da znaju poreski obveznici, a ovo su uglavnom sitni obveznici kojima se plene pokretne stvari, velikim ribama se otima nepokretnost, imovina, stavlja se šapa na platni promet, na račune, na dugovanja, a ovo je sirotinja. Zaplena pokretnih stvari je isplativa samo kad to pokriva poreski dug, a to su mali poreski dugovi: polovan televizor, polovan sto, manji sto može da ostane za familiju, radio aparat. To sada, ako usvojite ovaj predlog zakona, u momentu popisa poreski izvršitelj otima iz ruke poreskom obvezniku ili njegovoj deci koja bez te stvari u kući ne bi smela da ostanu.
Samo je još pravo poreskog izvršitelja da obrazloži taj svoj postupak, ne pismeno kako je meni Vlada odgovorila, nego samo da ga obrazloži. Kome da obrazloži kad ne mora u pisanom obliku? Možda rukovodiocu jedinice koja ga je poslala, možda ministru finansija, možda komšijama, ali uglavnom ...
Znam da je ministar finansija zainteresovan za ovu diskusiju, a vi, gospodine Bogdanoviću, imate vremena da sa ministrom razgovarate o drugim stvarima u vreme kada se ne održava sednica Narodne skupštine.
(Nenad Bogdanović: Ozbiljno razmatramo ovo što vi govorite.)
Ne razmatrate ozbiljno. Ja se i ne zanosim time da vi to ozbiljno razmatrate, ali zaista nema govora da sada raspravljate svoja pitanja koja možete u vreme kad nema sednice Narodne skupštine. Omeli ste ministra da sluša raspravu o amandmanu i da bar na neki način pokaže građanima Srbije da ga interesuje ono što opozicija u Skupštini govori. Ne kažem da je ovaj zakon glup. Ministar neće reći da je amandman glup. Mi ćemo u tom odnosu vlasti i opozicije jedan drugog na neki način da poštujemo. Meni se ne sviđa zakon. Možda on misli da ne valjaju ni amandmani, ali ovde postoji jedna igra u koju smo svi mi ušli kandidovanjem na izborima. Ta igra je da ja saslušam ministra, da pročitam njegov predlog zakona, da napišem amandmane, a ministar da dođe i da sasluša i ono što mu je dosadno i ono što neće da prihvati, jer on nema drugi posao danas, osim ovog. Drugi posao nemojte da mu naturate. Možda je sposoban da radi dve stvari u isto vreme, ali to može samo u kupatilu.
