Naravno, utisak koji se pokušava ostaviti ovde da ovo daje apsolutno pravo poreskoj upravi da radi ama baš šta hoće jednostavno nije istinit. Taj utisak ne sme da ostane zato što jednostavno ovaj institut već imamo u našem pravu. Znači, ovde nema nikakve novine. I u svim latinskim ili zemljama malo južnije u Evropi takav institut postoji, jer jednostavno takva je i poreska disciplina ili, bolje rečeno, poreska nedisciplina.
Ako pogledate i uporedno pravo, pa čak i ovo pravo i institut koji postoji kod nas, to već imamo. Naravno, nije tačno da u ovim izuzetnim slučajevima kada postoji jaka indicija da potencijalni poreski obveznik... ako se pročita ceo član vidi se da to nije odjednom, nego da postoji postupak, da je pokrenuto izdavanje poreskog rešenja; znači, to nije iz neba, dođe poreska uprava i odluči neku privremenu meru. Ne.
Postoji postupak, samo on nije dovršen i poreska uprava vidi da potencijalni poreski obveznik pokušava da prikrije, da skloni, da uništi, i sasvim je normalno da su tu te privremene mere, koje ne mogu dovesti do toga da dok traju, za tih nekoliko dana dok se ne donese to rešenje, dođe do nekog rasprodavanja te imovine. Naravno da ne.
Znači, ovo je samo jedan aspekt, možda ne baš najsjajniji, našeg života, u našem društvu; niti je unikat, niti je prvi put, niti tu ima nečeg strašnog, ali je to nužno zbog toga što je finansijska nedisciplina i dovitljivost takva, a rekao bih i spremnost da se prikriju dokazi, ili da se unište ili da se pak skloni ona pokretna imovina koja može da služi za plaćanje poreza; sve je to nužno u jednoj zemlji kao što je to naša danas.