PRVO VANREDNO ZASEDANjE, 27.01.2003.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANjE

27.01.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:30 do 20:45

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem gospodinu predsedniku Vlade.
Pre nego što nastavimo raspravu diskusijama predsednika poslaničkih grupa, jedno obaveštenje - glasanju ćemo pristupiti nakon završetka objedinjene rasprave.
Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević, ovlašćeni predstavnik Stranke srpskog jedinstva.

Borislav Pelević

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ministri, gospodine predsedniče Vlade, za razliku od predsednika Vlade Srbije, gospodina Zorana Đinđića, koji kaže da je Ustavna povelja u interesu Srbije,  mislim upravo suprotno.
Duboko sam uveren da je Ustavna povelja na štetu interesa građana Srbije i države Srbije. Navešću tri osnovna razloga, koja ću pokušati u toku mog izlaganja da obrazložim detaljno.
Prvi razlog je što je Srbija ponovo neravnopravna u zajedničkoj državi Srbije i Crne Gore.
Drugi razlog je što ova ustavna povelja u stvari predstavlja samo formalizaciju raspada zajedničke države i predstavlja odlaganje otcepljenja Crne Gore na rok od tri godine, kako je to i omogućeno ovom ustavnom poveljom.
Treći razlog je što se dovodi u pitanje i status Kosova i Metohije, bez obzira što se u preambuli Ustavne povelje pominje Kosovo i Metohija kao jedna od pokrajina Srbije.
U članu 2. piše da je "Srbija i Crna Gora zasnovana na ravnopravnosti dve države članice, države Srbije i države Crne Gore". Ja sam takođe za punu ravnopravnost Srbije i Crne Gore, ali za ravnopravnost koja se odnosi proporcionalno na veličinu teritorije, a svi znamo da je Srbija nekoliko puta veća od Crne Gore, za ravnopravnost koja se odnosi proporcionalno na broj stanovnika, jer Srbija ima 8 miliona, a Crna Gora samo 650.000 stanovnika; ja sam za ravnopravnost koja se odnosi proporcionalno na privredne i prirodne resurse Srbije, sa jedne strane, i Crne Gore, sa druge strane.
U nekoliko članova se krši ovaj član 2, a inače je cela Ustavna povelja sastavljena od članova koji su u koliziji sa nekim drugim članovima Ustavne povelje.
Kaže se, što se tiče ravnopravnosti, u članu broj 20. da je Skupština Srbije i Crne Gore jednodomna i čini je 126 poslanika, od kojih je 91 iz Srbije, 35 iz Crne Gore, i tu se ponovo pominje ravnopravnost. To nije tačno, jer ukoliko u Srbiji ima registrovanih 6.400.000 birača, to znači, kada se podeli sa 91 poslanikom, da za jednog poslanika glasa 70.000 birača. U Crnoj Gori ima 450.000 birača. Kad se to podeli sa 35 poslanika, koje daje Crna Gora u Saveznu skupštinu, to znači da samo 12.000 birača Crne Gore glasa za jednog poslanika. Apsolutno nismo ravnopravni.
Takođe ću navesti još jedan član koji govori o neravnopravnosti Srbije i Crne Gore. U članu 34. piše: "U predstavništvima Srbije i Crne Gore u međunarodnim organizacijama, Ujedinjenim nacijama, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, Evropskoj uniji, Savetu Evrope, države članice su predstavljene na paritetnoj osnovi, putem rotacije".
Šta to znači - jedne godine će biti predstavnik Crne Gore, a jedne godine predstavnik Srbije. Duboko sam uveren da će predstavnici Crne Gore raditi u svim međunarodnim institucijama na razdvajanju Crne Gore od Srbije. Kakva je to ravnopravnost i kako možemo biti ravnopravni ukoliko smo toliko brojčano veći od Crne Gore, a imamo paritetni sastav i rotaciju u međunarodnim organizacijama i institucijama.To je još jedan primer neravnopravnosti Srbije u ovoj zajedničkoj državi , koja se pravi na ovakav način.
Ovde piše, u članu 3: "Ciljevi Srbije i Crne Gore su stvaranje tržišne ekonomije koja se zasniva na slobodi preduzetništva, konkurenciji i socijalnoj pravdi", a u članu 12. piše: "Srbija i Crna Gora ima zajedničko tržište".
Kakvo je to zajedničko tržište, kada imamo jednu valutu u Crnoj Gori, a to je evro, a drugu valutu u Srbiji, dinar? To ne postoji nigde u svetu. Kakvo je to zajedničko tržište kada imamo dva carinska sistema, različita, dva poreska sistema, kada nemamo apsolutno zajedničko tržište? Šta to znači, zašto je uopšte stavljen taj član, kada se zna da on ne odgovara realnoj situaciji i da nikada neće biti primenjen?
Neka neko izađe da mi kaže da će biti ista valuta u Srbiji i Crnoj Gori, posle usvajanja povelje, i onda ćemo možda glasati za povelju, ali u ovom slučaju Crna Gora i Srbija automatski nemaju ništa zajedničkog. Više zajedničkog ima Evropska unija, koja je unija nezavisnih, suverenih država, od koje su neke republike, neke kraljevine, sasvim svejedno. Imaju svoje vojske, svoje ustave, svoje policije. Dakle, potpuno su suverene države.One čak imaju zajedničku valutu. One nemaju carinu, nemaju granica, a Srbija i Crna Gora, nažalost, imaju granicu. Imaće je i posle, na Brodarevu. Neka mi neko kaže ko će ukinuti policijske punktove i carinu na Brodarevu? Neće biti. To su samo prazne priče.
U članu 5. stav 2. piše: "Granica Srbije i Crne Gore je nepovrediva." Šta je u tom slučaju sa statusom Kosova i Metohije? Zašto niko od naših čelnika nije reagovao na izjave albanskih čelnika, koji su rekli da će ova, 2003. godina biti godina nezavisnosti Kosova i Metohije? Niko nije reagovao.
Nije upisano ni u Ustavnoj povelji, samo piše da je granica Srbije i Crne Gore nepovrediva, a ona je već povređena. Već je taj deo Srbije pod okupacijom međunarodne zajednice.
U članu 16. piše da "ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica". I to je uobičajeno u gotovo svim ustavima evropskih zemalja, ali se postavlja pitanje - kako je to moguće da je ovaj član onda u koliziji sa članom 60, u kome jasno piše, kad se radi o Crnoj Gori i Srbiji, da imaju mogućnost da se nakon isteka roka od tri godine otcepe i da to prizna međunarodna zajednica.
Šta se u tom slučaju dešava sa Kosovom i Metohijom? To je ono što mora da zabrine sve građane Srbije. U Ustavnoj povelji je to napisano tako da će u slučaju otcepljenja Crne Gore svi međunarodni ugovori koji se tiču Kosova i Metohije, naročito Rezolucija 1244, biti i odnositi se samo na Srbiju, i to je dobro. Ali, član 16. kaže da su ratifikovani međunarodni ugovori viši od naših pravnih ugovora, pa i Ustavne povelje.
To znači da ukoliko se Crna Gora izdvoji za tri godine, ili čak do tri godine, kako kažu njihovi čelnici, a ne zaboravite, i da se svi podsetimo šta je rekao gospodin Đukanović na sednici Skupštine Crne Gore, kada je predstavljao svoj program, kao premijer Crne Gore. Rekao je da će Crna Gora biti nezavisna za tri godine, i o čemu mi onda pričamo? Zašto mi onda gubimo vreme, usvajajući ovu povelju, kada je svima jasno da je to realni interes vladajuće nomenklature u Crnoj Gori?
Dakle, postavlja se pitanje - u slučaju otcepljenja Crne Gore, šta je sa Kosovom i Metohijom? Rezolucija 1244 posmatra Kosovo i Metohiju kao deo zajedničke države, Jugoslavije. Kada se izdvoji Crna Gora, onda više nema zajedničke države, i automatski će albanski čelnici tražiti od Saveta bezbednosti da im se, u skladu sa tom rezolucijom, odobri osnivanje nezavisne albanske države.
I uzalud piše u tom članu Ustavne povelje da će se odnositi samo na Srbiju, kada član 16. jasno govori da je međunarodno pravo, koje je ratifikovano kod nas, više od naših pravnih akata, pa samim tim i od Ustavne povelje.
Dakle, postavlja se pitanje šta je sa Kosovom i Metohijom u tom slučaju? Ima još puno stvari u ovoj povelji o kojima se može govoriti, ali sam duboko uveren da je osnov donošenja ove ustavne povelje samo usklađivanje interesa vladajuće nomenklature u Srbiji i u Crnoj Gori, i građani Srbije treba da znaju da ova ustavna povelja odgovara u Srbiji DOS-u, a u Crnoj Gori DPS-u; u stvari će biti finansiranja administracije, i to će biti još jedna od onih štetnih posledica koje će građani Srbije imati od usvajanja ove ustavne povelje.
Da svim bude jasno, Stranka srpskog jedinstva je programski opredeljena za zajedničku državu Srbije i Crne Gore, ali ne za zajedničku državu koju će nam praviti Havijer Solana, isti onaj koji nas je bombardovao i koji je doneo spreman dokument o sporazumu koji ste nazvali "Beogradski sporazum" i koji je osnova donošenja ove ustavne povelje.
Mi smo za to da se građani Srbije na referendumu slobodno izjasne da li žele da žive u zajednici sa Crnom Gorom i kakva ta država treba da bude, a ne da nekoliko moćnika iz Srbije i Crne Gore određuju sudbinu i nas i naše dece.
Dakle, vrlo je teško bilo doneti ovakvu odluku, jer se ova odluka zaista tiče opstanka zajedničke države. Mi smo u stranci imali nekoliko konsultacija na ovu temu, a konačnu odluku naš poslanički klub doneo je neposredno pred početak ove skupštine, na poslednjem sastanku poslaničke grupe. Teška srca odlučili smo da glasamo protiv ustavne povelje i protiv zakona o njenom sprovođenju, ubeđeni da će ona imati štetne posledice po interese građana Srbije i po državu Srbiju.
Dame i gospodo narodni poslanici, svi članovi SSJ - mislim na 14, ubeđen sam da će Administrativni odbor doneti odluku o isključenju ovog čoveka koji se naziva Živko Selaković i koji je potkupljen od strane DOS-a, koji je otišao, da će ga isključiti po našem zahtevu i da ćemo dobiti 14. poslanika - glasaće protiv ove ustavne povelje. Hvala na pažnji.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Za reč se javio narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovano predsedništvo, predsedniče Vlade, gospodo ministri, poslanička grupa SPS će glasati protiv usvajanja Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora i pratećeg zakona, jer se njima ne stvara zajednička država, naprotiv, postojeća država Jugoslavija se ukida, stvara se ništa od države i, suštinski, stvaraju se dve nezavisne države.
Pod jedan, Ustavna povelja predstavlja i formalno i suštinsko ukidanje Savezne Republike Jugoslavije, zajedničke države Srbije i Crne Gore i svih građana. Potpisnici ovog dokumenta, svi koji su učestvovali u njegovom stvaranju, treba da kažu građanima Srbije i Crne Gore da su ukinuli jednu državu Jugoslaviju i da su odgovorni za njeno nestajanje. Ukinuta je Jugoslavija, država koja je kao republika i monarhija postojala još od 1929. godine, ukinuta je država koja je kao takva bila i priznata i poznata u svetu, koja je bila jedan od osnivača Ujedinjenih nacija, bila je članica Društva naroda, članica brojnih međunarodnih organizacija, i univerzalnih i regionalnih.
Posle svega što je Jugoslavija prošla, mislim na ratove, na razbijanje, na nasilje, sada su u mirnodopsko vreme potpisnici sporazuma i kreatori povelje ukinuli državu i ime - Jugoslavija.
Pitam, u ime SPS, zašto i u čijem interesu? Ukidanje Jugoslavije su, bar do sada, tražili samo separatisti, tzv. međunarodna zajednica koja je više puta u protekloj deceniji potvrdila svoj negativan odnos prema Jugoslaviji, a najdrastičnije tokom 78 dana i noći bombardovanja.
Drugo, Ustavna povelja kao dokument kojim se sprovodi ustavna reforma se usvaja bez ikakvog stava i mišljenja građana. Javne rasprave o ovom dokumentu nije bilo. O sadržaju se moglo čuti samo preko medija, ali i tada po unapred utvrđenom scenariju. Ne samo da građani Srbije nisu mogli uticati na sadržaj ustavne povelje, već to neće moći ni oni koji su izabrani od strane građana, a to su narodni poslanici.
Nama narodnim poslanicima, sem izgovorene reči, nije data mogućnost da kroz amandman izmenimo sadržaj povelje. Amandmani se ne mogu podnositi, jer se tekst mora prihvatiti onako kako je napisan, ili odbiti, ali bez mogućnosti izmene. Pored građana i narodnih poslanika, ni stručna javnost nije imala mogućnosti da utiče na sadržaj povelje. To više od svega govori o nedemokratskom karakteru ovog dokumenta, o diktatu političke volje, diktatu Solane, o onome koga on predstavlja, diktatu DOS-a i njihovih istomišljenika.
(Glas iz sale: I Đinđiću.) To ste vi rekli, kasnije ću o tome.
Treće, Ustavna povelja predstavlja protivustavnu promenu položaja Savezne Republike Jugoslavije. Ustav SRJ za promenu Ustava, odnosno državnog uređenja predviđa predlog koji podržava najmanje 100.000 birača, nekoliko desetina saveznih poslanika, tu je i Savezna vlada, zatim su tu i odluke skupštinskih veća koje su donete dvotrećinskom većinom, saglasnost skupština republika članica. Ništa od pomenutog, ništa od obaveznog nije urađeno, a ukinuta je zajednička država.
Političke elite Srbije i Crne Gore već mesecima zamajavaju građane i to pričom kako se traže rešenja za bolje funkcionisanje buduće zajedničke države, o načinu predstavljanja u međunarodnim institucijama, o načinu izbora poslanika itd, a suštinski već mesecima ta ustavna komisija praktično vodi jedan ostavinski postupak, utvrđuje šta je kome i koliko od prethodne Jugoslavije ostalo, šta nasleđuje Srbija a šta Crna Gora.
To potvrđuju i odredbe Zakona o sprovođenju ustavne povelje, gde se taksativno navode savezni organi i organizacije, ministarstva koja se ukidaju, počev od Ministarstva unutrašnjih poslova, pravde, finansija, saobraćaja i telekomunikacija, preko različitih saveznih inspektorata - budžetskog, upravnog, tržišnog itd; zatim sekretarijati za informisanje, zakonodavstvo, razvoj i nauku, rad i socijalno staranje, sport, vere itd. Tu su i različiti zavodi, direkcije, agencije, kulturne institucije i službe.
Druge odredbe ovog predloga zakona o preuzimanju poslova, odnosno o preuzimanju zaposlenih, brojne odredbe koje se zbog kratkog vremena ne mogu pobrojati, potvrđuju suštinu posla kojim se ustavna komisija bavila, a to je ukidanje Jugoslavije i preuzimanje ovlašćenja budućih nezavisnih država Srbije i Crne Gore i iznalaženje rešenja za tzv. državu - Srbija i Crna Gora, po principu da se toj budućoj državi vežu ruke za bilo kakav samostalan rad i odlučivanje, da to stanje traje tri godine i da se referendum o izdvajanju dočeka kao olakšanje za muke gde se zajednička država nalazi i kao logičan izlaz iz nemogućeg stanja.
Četvrto, Ustavna povelja svojim sadržajem, ali još više načinom kako su neka rešenja usvajana, pokazala je i ulogu međunarodne zajednice, Solane i Evropske unije u razbijanju Jugoslavije. Njihova uloga se jako dugo, a moram reći vrlo uspešno, krila od javnosti. U aprilu prošle godine, kada je ovaj dom raspravljao o Beogradskom sporazumu, čuli smo od gospodina Đinđića da je Solana bio samo svedok i ništa više, a sada sa više strana, i od potpisnika i od drugih, čujemo da je Solana izdiktirao taj sporazum.
Solana je tada bio i garant postojanja države; trebalo je da ona ima više zajedničkih funkcija, ali u međuvremenu taj koncept je napušten i prišlo se potpunom razbijanju jedne države, Jugoslavije i stvaranju dve nove. Solana i Evropska unija protiv toga nisu ništa rekli. Oni su pozdravili potpisivanje ustavne povelje i time dali saglasnost za razbijanje države i stvaranje novih nezavisnih država.
Aprila meseca, u ovom istom domu, u ime poslaničke grupe SPS, upozorio sam na mogućnosti da sledi tiho varničenje u javnosti o ukidanju Jugoslavije. Rekao sam tada da se referendum u Crnoj Gori svesno odlaže, jer se referendum u Jugoslaviji ne može ukinuti i da to treba da učine političke elite Srbije i Crne Gore kroz razgovor. Da je dozvoljen referendum u Crnoj Gori, sigurno bi bio dozvoljen referendum Albancima na Kosovu i Metohiji, sigurno bi bio dozvoljen referendum i Srbima u Republici Srpskoj, a onda bi Balkan izgledao drugačije u odnosu na ono što želi Evropska unija i Solana. Umesto referenduma, odnosno izjašnjavanja građana, lakše je za tzv. međunarodnu zajednicu, odnosno za njih lično, da aktuelne vlasti sednu za pregovarački sto i da se dogovore o ukidanju jedne države u svoje ime i zarad interesa Zapada.
Kada se osvrnemo na deceniju iza nas i pogledamo kako je razbijana bivša SFRJ, kada pogledamo kako su se ponašale zapadne zemlje, kada pogledamo sadržinu dokumenata koji su bili nuđeni kao nazoviplatforma za rešavanje problema, dolazimo do saznanja da su pojedini elementi tih planova još iz 1991. godine sadržani u ovoj ustavnoj povelji koja je danas pred nama poslanicima predmet razmatranja.
Suštinski, Ustavnom poveljom Zapad je samo završio posao koji je započeo još 1991. godine, a to je ukidanje Jugoslavije i stvaranje više malih državica koje će biti predmet pogodbe i interesa velikih sila. Tu je i ambicija interesa političkih lidera tih zemalja. Istorijskim ukidanjem Jugoslavije, Balkan se vratio vek unazad.
Peto, usvajanjem povelje i nestankom SRJ objektivno se slabi pozicija Kosova i Metohije u rešavanju njegovog konačnog statusa unutar Srbije. Ovo kažem ne samo u kontekstu vezanosti Jugoslavije i Rezolucije 1244, već i u svetlu dvostrukog ponašanja, odnosno dvostrukih aršina koje primenjuje i Evropska unija i Solana, i to prema našoj zemlji, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, kao i u okviru činjenice da je njegov budući status oročen na prelazni trogodišnji period.
Moram podsetiti Skupštinu da međunarodna zajednica u slučaju Bosne i Hercegovine i Republike Srpske insistira, traži i donosi propise kojima se jačaju veze entiteta unutar Bosne i Hercegovine i utapa Republika Srpska u državnu strukturu Bosne i Hercegovine, a u slučaju Kosova i Metohije posle tri i po godine boravka UNMIK-a i KFOR-a i dalje se insistira i traži od naše države da podrži stvaranje institucija na Kosovu i Metohiji, što Savezna Republika Jugoslavija i Srbija i čine, a ništa ili gotovo ništa se ne čini na ostvarivanju Rezolucije 1244 kao osnovnog uslova za sva buduća rešenja.
Koliko sutra bićemo po ko zna koji put u situaciji da od iste te međunarodne zajednice čujemo i ono poznato - oprostite, ali sudbina Kosova i Metohije je vezana za Jugoslaviju, prošle su tri i po godine, faktičko stanje na Kosovu i Metohiji je takvo da ono već postoji kao nezavisna država, a mi poštujemo postojeće stanje. Mi socijalisti smatramo da je to neprihvatljivo i da država treba da ima vrlo aktivnu ulogu u ostvarenju Rezolucije 1244 kao osnovnog uslova za razgovor o budućem statusu Kosova i Metohije.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li želite da koristite narednih deset minuta?Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Šesto, Ustavnom poveljom se pravno i suštinski ukida Jugoslavija. Umesto jedne države koja je  zadnjih četiri - pet godina imala probleme u funkcionisanju zbog negatorskog odnosa vladajućeg DPS-a Mila Đukanovića u Crnoj Gori, prišlo se stvaranju dveju posebnih država. DOS je Ustavnom poveljom pitanje države sa problemom u funkcionisanju rešio na najgori način, ukidanjem države, a ne rešavanjem problema.
DOS je i pre i posle oktobarskih događaja 5. oktobra 2000. godine govorio da je pitanje budućnosti SRJ, zajedničke države Srbije i Crne Gore, demokratsko pitanje i da će kada ne bude Slobodana Miloševića i socijalista na vlasti to pitanje biti rešeno samo po sebi. Slobodana Miloševića među nama nema, on je Odlukom Vlade Republike Srbije kidnapovan i odveden u Hag. Socijalisti nisu na vlasti ni na saveznom, ni na republičkom nivou. DOS je imao odrešene ruke da to pitanje reši i nije ga rešio.
Glavni partner DOS-u u razgovorima o zajedničkoj državi bio je vladajući DPS u Crnoj Gori. Rezultat razgovora je ukidanje, prestajanje Jugoslavije. Potpisnici Sporazuma, pregovarači treba da nam danas kažu ko nije želeo Jugoslaviju, ko nije želeo zajedničku državu, glasno i jasno, bez priča o teškoj prošlosti i neizvesnoj budućnosti. Da li je u pitanju DOS, Solana, predstavnici Crne Gore ili svi zajedno. To treba da znamo zarad istorije, ali i naše budućnosti.
Mi smatramo, poslanici Socijalističke partije Srbije, da je DOS aktivno učestvovao u nestanku Jugoslavije, kako preko predstavnika u Komisiji, tako i kroz aktivnosti Vlade Republike Srbije, ali i kroz nečinjenje jednog od potpisnika Sporazuma, predsednika Savezne Republike Jugoslavije gospodina Koštunice. Da podsetim, Vlada Republike Srbije već duže vreme vodi javnu kampanju za samostalnu Srbiju preko jednog svog ministra i njegove stranke. Vlada je kobajagi, da se Vlasi ne sete, dva puta ili tri puta dala izjavu da ne stoji iza toga, ali da Vlada ne stoji iza toga logično je da taj ministar ne bi trebalo da bude u Vladi, ili ako je u Vladi ne bi trebalo da bude predsednik stranke koja vodi kampanju za samostalnu Srbiju, ili ta stranka ne bi trebalo da bude članica DOS-a.
Pošto se ništa od pomenutog nije desilo, stvari su ostale onakve kakve jesu i jasno je da je koncept Vlade Republike Srbije samostalna Srbija. Ovu tvrdnju potvrđuje i sadržaj dokumenta koji su pre nekoliko meseci potpisale dve vlade, dogovori dveju vlada oko drugih pitanja koja su otvarana tokom razgovora, ali i dogovor, bar prema rečima gospodina Vujanovića, dogovor gospodina Đinđića i gospodina Vujanovića o ukidanju imena Jugoslavija. Mislim da je red da od gospodina Đinđića danas čujemo da li je to tačno.
Odgovornost za ukidanje Jugoslavije snosi i aktuelni predsednik, gospodin Koštunica, zbog svog potpisa na Beogradskom sporazumu, ali još više zbog svog nečinjenja. Trebao je da spreči razbijanje i nestanak Jugoslavije i na to ga obavezuje i zakletva koju je dao prilikom stupanja na dužnost predsednika Jugoslavije. Tada se zakleo na čuvanje Jugoslavije, njenog teritorijalnog integriteta i poštovanje Ustava, a ništa nije učinio da te svoje reči i ostvari. Naprotiv, desilo se sve suprotno i oko Jugoslavije i oko Ustava - Jugoslavija je ukinuta, a Ustav je pogažen.
Sedmo, ta nova državna zajednica Srbija i Crna Gora nema funkcije zajedničke države. Ova ocena, naravno, nije izrečena na osnovu broja organa koje Ustavna povelja predviđa za tu nazovizajednicu, već na osnovu sadržaja poslova koje Povelja propisuje. Skupština, predsednik, savet ministara su tako organizovani da moraju izražavati autentičnu volju država članica uz obavezan paritet, rotaciju, institucionalne mehanizme koji sprečavaju bilo kakvo donošenje odluka bez saglasnosti tj. političke volje druge strane.
Činjenica je da se odluke u Skupštini Srbije i Crne Gore donose uz uslov da za njih glasa većina od ukupnog broja poslanika iz svake države, a to pokazuje pravi domet ove zajedničke Skupštine. Konsenzus je ovde uveden na mala vrata, a zna se da takav način odlučivanja po pravilu blokira rad organa.
Postojanje Srbije i Crne Gore kao jedinstvenog subjekta međunarodnog prava je umanjeno, relativizirano ovlašćenjima koja su Srbija i Crna Gora kao samostalne države dobile u međunarodnim odnosima. One mogu da uspostavljaju međunarodne odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, zaključuju međunarodne ugovore i sporazume, osnivaju predstavništva, ne kaže se koja, diplomatska, konzularna, trgovinska. Učlanjuju se u međunarodne univerzalne i regionalne organizacije i volja tih međunarodnih organizacija, tj. interesi velikih sila biće nešto što će odlučivati o njihovom konačnom prijemu u te organizacije.
Ne zna se ko kreira spoljnu politiku državne zajednice Srbije i Crne Gore, ali se zna njen cilj, uključivanje u te evropske strukture i usklađivanje prakse i propisa sa evropskim međunarodnim standardima, što govori o jednostranosti te spoljne politike. Druge zemlje, za nas jako bitne, uopšte se i ne pominju.
Ustavna povelja predviđa uvođenje pariteta na rotacionoj osnovi u predstavljanju u međunarodnim organizacijama, što daje mogućnost dvema državama za mešanje u nadležnosti državne zajednice. Sa druge strane, stalna rotacija predstavnika država ukazuje na jednu neozbiljnost nove državne zajednice u međunarodnim odnosima, jer neće biti bitno kako se obavlja posao, ko obavlja posao, već iz koje države članice.
Najveća praznina Ustavne povelje, najveća greška nalazi se u oblasti ekonomije. Povelja predviđa dva odvojena privredna sistema i njihovu harmonizaciju u skladu sa principima i standardima Evropske unije. Odvojeni privredni sistemi imaju različite nacionalne valute, posebne centralne banke, sopstvena carinska područja i prihode, sopstvene fiskalne sisteme. Evropska unija u ovom slučaju prihvata rešenja koja je kod sebe davno ukinula i time faktički priznaje da buduća Srbija i Crna Gora nije ni jedno tržište, niti jedna država.
Nijedan od dva ministra koji imaju bilo kakve veze sa privredom neće biti u situaciji da donosi zakone iz svoje oblasti. Nema ni makroekonomske politike Srbije i Crne Gore, a da ne pominjem i druge nedorečene odredbe, kao na primer o slobodnom kretanju kapitala koje, u uslovima postojanja različitih nacionalnih valuta i finansijskih tržišta, ne može biti potpuno.
Komandovanje vojskom pokazuje svu razvodnjenost i neefikasnost rešenja o državnoj zajednici, sadržanih u Povelji. Vrhovno komandovanje vojskom je u nadležnosti vrhovnog saveta, koji čine predsednik buduće Srbije i Crne Gore i predsednici država članica. Oni odlučuju konsenzusom. Vrhovni savet, tj. ta tri predstavnika čine kolektivnog komandanta, model koji je ranije bio poznat i koji je otišao u istoriju kao neefikasan. Rukovođenje vojskom je opet paradoksalno. Umesto predsedniku Srbije i Crne Gore, dakle nominalnom šefu države, dato je ministru odbrane, što je ustavno - pravni nonsens.
Savet ministara, kao skup pet ministara - za spoljne poslove, odbranu, ekonomske odnose sa inostranstvom, unutrašnje ekonomske odnose, ljudska i manjinska prava, predstavlja vladu državne zajednice Srbije i Crne Gore, vladu koja ne vlada, zajednice koja to nije. Ministri u svom ministarstvu ne utvrđuju niti vode politiku. Oni koordiniraju rad odgovarajućih ministarstava država članica. Od njih pet dvojica se, ministri odbrane i spoljnih poslova, posle dve godine rotiraju. Ima i drugih rešenja koja pokazuju apsolutnu ograničenost ove povelje i da je ona sve samo ne povelja državne zajednice, odnosno povelja zajedničke države.
Osmo, za poslanike Socijalističke partije Srbije, pored Ustavne povelje, neprihvatljiva je i odredba pratećeg ustavnog zakona kojom se onemogućava zamena poslanika koji bude glasao ili koji bude nastupao protiv odluka i stavova političke stranke sa čije je liste izabran. Ako građani na izborima glasaju za jednu političku stranku onda logično glasaju i za politiku te stranke. Logično je da stranka može da zameni nekog od poslanika sa svoje liste, koji zarad imovinske i druge koristi glasa ili nastupa suprotno programu i politici stranke. Ako je datom poslaniku bilo prihvatljivo da bude na stranačkoj listi, onda mora poštovati politiku, program i odluke stranke. Ako pak neće, onda ne treba da bude u parlamentu ni kao poslanik stranke, ni kao nezavisan pojedinac, jer kao takav nije ni izabran.
Ovakvo rešenje nema veze ni sa potrebom stabilnosti institucija, ni sa demokratijom, ni sa pravom, niti sa pravdom. Ono ima veze sa očekivanom kupovinom glasova poslanika prelaskom iz jednog u drugi tabor, čime predlagač unapred onemogućava smenu ili zamenu poslanika. Ovo rešenje ima veze i sa najavljenom, od strane DOS-a preko štampe, raspodelom mandata poslanika u skupštini Srbije i Crne Gore.
Socijalističkoj partiji Srbije još uvek nije vraćeno pet mandata koji joj pripadaju na osnovu člana 88. Zakona o izboru narodnih poslanika i koji su nezakonitom odlukom DOS-a i predsednika Narodne skupštine dodeljeni isključenim članovima SPS koji su osnovali novu političku stranku. DOS-u je malo što mu ti poslanici daju podršku u Skupštini, već hoće, ili još bolje zbog toga hoće, da im obezbede i mesto u parlamentu Srbije i Crne Gore kao nagradu. Tako bi stranka koja nije učestvovala u izborima decembra 2000. godine voljom DOS-a imala predstavnike u budućem parlamentu državne zajednice. Očigledno, kakva zajednica, takvi i poslanici.
Kao meru za raspodelu mandata, tj. broja poslanika DOS nije uzeo rezultate saveznih izbora iz septembra 2000. godine, što bi bilo logično i za šta se mi zalažemo, jer po tim izborima sadašnja Savezna skupština radi, već se uzimaju rezultati iz decembra. Ali, i to je malo, pa se stvaraju fantomske poslaničke grupe i dele mandati.
Na kraju, poštovane kolege narodni poslanici, ponavljam još jedanput da poslanici SPS zbog svega iznetog neće glasati za Ustavnu povelju i prateće zakone, jer se njima ukida i nestaje SR Jugoslavija i suštinski stvaraju dve nezavisne države, Srbija i Crna Gora. Poslanici SPS neće glasati za Ustavnu povelju i prateći zakon ne samo zbog onog što ova dokumenta sadrže, već i zbog sadržaja kojeg nema, a koji bi jedna normalna, funkcionalna, efikasna državna zajednica trebalo da ima, kao što je jedinstvena spoljna politika, odbrana, tržište, zajednička moneta, carinski i poreski sistem i druga rešenja za koja se socijalisti zalažu u interesu zajedničke države i boljeg života građana Jugoslavije, Srbije i Crne Gore. Hvala. (Aplauz.)
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, zatim Branislav Ivković, Dejan Mihajlov i Predrag Stojanović. Po tom redosledu su se prijavili šefovi poslaničkih grupa.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u aprilu prošle godine Narodna skupština Srbije vodila raspravu o tzv. Polaznim osnovama za preuređenje odnosa između Srbije i Crne Gore mi smo upozoravali celokupnu srpsku javnost da je reč o ukidanju savezne države.
Nažalost, naša predviđanja su se obistinila i oni koji su bili eventualno u zabludi u aprilu prošle godine, sada su shvatili o čemu se radi, pa čak i potpisnici tzv. Beogradskog sporazuma, odnosno Polaznih osnova. Videli ste izjave Miroljuba Labusa, videli ste izjave Vojislava Koštunice. Izgleda da je sada kasno kajati se za čin koji je bio duboko protiv Ustava i suprotstavljen nacionalnim interesima.
SR Jugoslavija je ukinuta Polaznim osnovama i sve vaše ponašanje, ponašanje vlasti posle tog čina, govori da je ona zaista ukinuta, da više ne postoji njen ustav. Mi smo, zapravo, u situaciji da nam je uništena savezna država i da sada ne postoje šanse za njenu obnovu, za njenu restauraciju.
Kada je počelo uništavanje savezne države? Već antiustavnim postupcima Đukanovićevog režima u Crnoj Gori koji datiraju negde od 1997. ili 1998. godine. Međutim, iako su državi bile otete pojedine nadležnosti na delu teritorije, ona je u celini funkcionisala. Glavni udarac državi predstavlja Koštunicina odluka iz oktobra 2000. godine da pošalje Gorana Svilanovića, bez ikakvih ustavnih ovlašćenja, otimajući nadležnosti savezne vlade, da zatraži prijem SR Jugoslavije u Ujedinjene nacije kao novoformirane države.
Tim činom je prekinut međunarodni-pravni kontinuitet jugoslovenske države koji je jugoslovenska država nasledila od srpskog međunarodno-pravnog kontinuiteta 1918. godine. Dvesta godina srpske državnosti i ustavnosti je bačeno pod noge tim samovoljnim činom o kome, zapravo, niko u našoj javnosti u to vreme nije ozbiljno ni razmišljao.
SR Jugoslavija je bila članica Ujedinjenih nacija pre oktobra 2000. godine, istina na način suprotan Povelji Ujedinjenih nacija; njeno članstvo u Generalnoj skupštini je bilo suspendovano, njen predstavnik nasilno je sprečen da učestvuje u radu Generalne skupštine. Ali, članstvo nije prestajalo.
Kao dokaz navodim činjenicu da se sve do oktobra 2000. godine zastava SR Jugoslavije, odnosno zastava čak prethodne SFRJ, čiji je pravni sledbenik po Ustavu bila SR Jugoslavija, viorila pred sedištem Ujedinjenih nacija. Tu je prekinut međunarodno-pravni kontinuitet. Ispostavilo se da smo tek u oktobru 2000. godine formirali novu saveznu državu. Unutrašnji pravni kontinuitet prekinut je tzv. Polaznim osnovama u aprilu 2002. godine.
Zašto je to urađeno? Neko u ovoj zemlji je obmanut da Evropska unija i Amerika iskreno žele očuvanje zajedničke države Srbije i Crne Gore. To nije istina. Oni koji su nas bombardovali ne žele opstanak srpske države, žele njeno rušenje. To je logički zaključak koji se izvodi iz njihovih postupaka. I u vreme kada je razbijana prethodna SFRJ emisari tadašnje Evropske zajednice i emisari Amerike su tvrdili da se zalažu za očuvanje SFRJ. Verbalno su se zalagali za očuvanje, potajno su radili na razbijanju i u tome su bili veoma uspešni.
Evropska unija i Amerika žele nezavisnu Crnu Goru. To je sada očigledno. Oni su, upravo raspamećenom, Đukanoviću pomogli da ostane na vlasti i da uspe u svom naumu, jer on nije imao dovoljno pameti i inteligencije da to na adekvatan način, bez velikih unutrašnjih lomova i potresa, sprovede u delo. Ovde mu Đinđić sada to zdušno potpomaže, računajući da će tako najlakše imati apsolutnu vlast u svojim rukama. Nestane li savezne države, apsolutni je gospodar u Srbiji sve do prvih izbora, a po svoj prilici trudiće se da nikada više ne bude parlamentarnih izbora. To je tematika neke druge rasprave.
Šta sada želi zapad. Zapad želi da stvori pravne osnove da Crna Gora za dve do tri godine lepo išeta iz ove tzv. državne zajednice bez ikakvih unutrašnjih lomova. Đukanović da je raspisao referendum, pretila mu je opasnost građanskog rata. Nije smeo da ide na referendum, to je jasno. Referendum mu ne bi uspeo ako bi ga opozicija bojkotovala. To je jasno posle ovih neuspešnih predsedničkih izbora. (Dobacivanje iz sale.)
Zato će o Vatikanu tek biti reči i vi zaljubljenici u Vatikan imaćete šta da čujete, poput Novakovića, onoga što je glasao iz Soluna. (Milka Marinković dobacuje u vezi Iraka.)
U Irak uskoro putujem, Milka, i pisaću ti, ne sekiraj se.
Mogu li da nastavim, Milka?
Šta je cilj, pored nezavisnosti Crne Gore. Cilj je zapada da se blagovremeno stvori pravna osnova za izlazak Kosova iz sastava Srbije, pošto Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija govori samo o Kosovu kao sastavnom delu Savezne Republike Jugoslavije. Neće onaj ko je pisao tu rezoluciju da tumači njen sadržaj onako kako mi želimo. On će konstatovati da ne postoji SR Jugoslavija.
Možete vi u povelji da pišete sada spisak vaših želja, pa ako Crna Gora izađe iz državne zajednice, Kosovo će ostati u sastavu Srbije. To je vaša želja. Ta vaša želja nema veze sa Rezolucijom 1244.
Scenario je sada očigledan. Prvo će Srbija i Crna Gora redefinisati svoje međusobne odnosa uništenjem savezne države, pa kada nema savezne države, onda će se stvarati dodatno pravni osnov za buduću nezavisnost Kosova i Metohije. Kako? Čim se ovo proglasi i čim se ovo usvoji, čim vam profunkcioniše prividno ova tzv. državna zajednica, sledi novi pritisak sa Zapada da se Kosovo i Metohija definiše kao treća država članica. To će biti pod ultimatumom.
Reći će vam, staviće vam do znanja, da je Rezolucija 1244 važila samo za SRJ. Da li nema SRJ? Nema. Nema federacije? Nema. Redefinisale su Srbija i Crna Gora svoje odnose? Redefinisale. Evo vam sada treće članice. Valjda vam je bolje da vam Kosovo i Metohija bude treća država članica, nego da dobije potpunu nezavisnost. To će biti argument.
Niko se ovde od ozbiljnih ljudi neće usuditi da kaže, pa bolje je potpuna nezavisnost nego da nam ih nametnete u tom svojstvu. To niko neće smeti preko usta da saopšti. Onda, šta će se desiti? Vi koji ste na vlasti, ako u tom momentu budete još na vlasti, vi ćete prihvatiti Kosovo i Metohiju pod nazivom Kosovo kao treću državu članicu tzv. državne zajednice.
Čim prvi put Kosovo dobije atribut države, bilo kakve države, nedovršene države, a što je nekada Đinđić govorio za onu bivšu Jugoslaviju ili zavisne države ili poludržave itd, nije bitno, u jednom momentu postoje uslovi i kaže se, ne mogu da funkcionišu zajedno i bolje da se raziđu.
Taj problem će napraviti i sama Crna Gora. Ona će jednostavno da kaže, mi smo hteli državnu zajednicu sa Srbijom, dok je Kosovo bilo sastavni deo Srbije. Sada, pošto je Kosovo treća država članica, mi ne želimo da živimo u takvoj zajednici, neka ostanu Srbija i Kosovo u državnoj zajednici.
Da li će tu pokušati da prikopčaju i Vojvodinu i da li će tako pokušati da prikopčaju i Šumadiju, jer neko iz vaše koalicije već se zalaže za Šumadiju kao autonomnu pokrajinu? Vi imate takve ljude u sastavu vaše vladajuće koalicije. Taj vaš problem se sada postavlja kao problem celog srpskog naroda i srpske državnosti. Zbog toga moramo bar alarmirati javnost.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li ćete da koristite narednih deset minuta? Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Da, nastaviću sledećih deset minuta. Nemam načina da vas odvratim od izglasavanja na nelegalan način ovoga što ste započeli. Vi ste pokupili i oteli ste mandate nekim političkim partijama, vi ste ovde proglasili devet ljudi za narodne poslanike, iako oni nisu ni po kom osnovu narodni poslanici itd. Vi ste u stanju da dovedete i daktilografkinje, i kelnere i obezbeđenje sa hodnika itd, pa da skupite 126 ruku koje će biti dignute ili 126 prstiju koji će ovde da pritisnu taster. Ako je mogao Novaković da glasa iz Soluna, zašto ne bi neko iz bifea, zašto ne bi neko iz kotlarnice, zašto ne bi neko iz daktilobirao itd. po istom osnovu.
Dame i gospodo, rekoh, Polaznim osnovama u aprilu 2000. godine uništena je savezna država. Vi danas donosite Ustavnu povelju i kažete u preambuli na koje se pravne akte, prethodne pravne akte, pozivate. Kada bismo mi donosili novi ustav, nastojali bismo preambulu da izrazimo na svečan način, da se zakunemo u nezavisnost, ravnopravnost, građanska prava, istorijske tekovine itd. Nekada su se komuniste zaklinjali u tekovine svoje revolucije. To je svečani oblik povelje.
Čisto pravni oblik povelje koji ste vi primenili poziva se na neki pravni osnov. Ovde bi u srećnijim okolnostima pravni osnov bio: polazeći od člana tog i tog prethodnog ustava, Savezna skupština, zajedno sa narodnim skupštinama, donosi odluku o proglašenju novog ustava. Ako ste promenili naziv u ustavnu povelju, o tome ću posle podne govoriti onih 27 minuta, da se sada ne zadržavam.
Međutim, vi se ovde pozivate na Polazne osnove. Kažete, polazeći od Polaznih osnova za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore od 14. marata, a uopšte ne pominjete formalno još uvek važeći savezni ustav. Vama su te polazne osnove neki nadustav, nešto što je iznad ustava.
Ko je doneo te polazne osnove? Potpisali Đoka, Mika, Pera, Đura, Steva i Laza; Laza je verovatno bio. Polazne osnove i naravno sve začinjeno Solanom, jer ne valja da bude neslano. Potpisali Koštunica, Đinđić, Labus, Đukanović i ko još beše? Da li je bila još neka veličina politička tu? Nije bilo Milana Milutinovića, nije bilo čini mi se, da li je tako Đinđiću? I Solana.
Oni potpisali ukidanje SRJ, potpisali ukidanje saveznog ustava. Sada to što su oni potpisali, nakon što je izglasano prostom većinom, a mnogi ovi vaši propagandisti koji su najavljivali da mi radikali danas nećemo ni doći na Skupštinu, valjda ste to želeli, a mi to nigde nismo rekli, kažu prostom većinom.
Oni ne znaju šta je prosta većina, kada je mešaju sa apsolutnom većinom. Vi ste prostom većinom glasali za te polazne osnove, i u republičkim skupštinama i u Saveznoj. Možda biste vi, da ste se prebrojavali, skupljali i glasali iz Soluna itd, i dovodili sa hodnika, skupili i apsolutnu većinu, ali uopšte niste pominjali kvalifikovani oblik većine, nikada.
Sada, najbolje će biti kada granica bude Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, ali još ćemo malo sačekati za to, ne sekiraj se ništa, sada govorimo o drugim pitanjima. U tom besu i u toj mržnji što nemate kontraargumenata, vi sada možete pokušavati da ispadnete duhoviti. Niste nimalo duhoviti. Tragikomična je situacija. Rado bih se smejao, ali nije mi do smeha, po prvi put za ovih 12 godina aktivnog bavljenja partijskom politikom. Po prvi put mi nije zaista do smeha.
Šta se ovde dešava? Vi ukidate saveznu državu, ukidate savezni ustav protivustavnim činom. Taj protivustavni čin podleže krivičnoj odgovornosti. Sada donosite kao novi ustav. Nazivate ga ustavnom poveljom, nije bitno, vi ste tu ustavnu povelju zamislili kao osnovni zakon. Zašto se taj osnovni zakon, ako ste već ukinuli savezni ustav, ne donosi u skladu sa republičkim ustavom Srbije.
Ovde ste naveli da ćete u roku od šest meseci i to vam je deklarativnog programskog karaktera, a što u ustavu ne bi trebalo da stoji, uskladiti republički ustav Srbije sa tzv. ustavnom poveljom. Vi ovim već opredeljujete sadržaj budućeg ustava Srbije ili amandmana kojima ćete menjati taj ustav.
Dakle, ovo je nova vrsta nadustavnog akta, kao što su Polazne osnove Beogradskog sporazuma nadustavni akt u odnosu na ustavnu povelju. Tako ste vi već ovde zapisali da vam je ustavna povelja nadustavni akt u odnosu na budući ustav Srbije. Vi biste taj nadustavni akt, ako se ustav Srbije donosi dvotrećinskom većinom i referendumom, morali da donesete četiripetinskom većinom, da još bude kvalifikovanija u odnosu na onu koja se traži za republički ustav ili možda dvostruki referendum.
Vi snižavate kriterije koji već postoje za ustavne promene na nivou Srbije. Vi obavezujete sve one koji budu pisali tekst budućeg ustava, da se drže ove ustavne povelje. A ona usvajana samo apsolutnom i to sumnjivom većinom, na osnovu otetih poslaničkih mandata, na osnovu dovedenih ljudi koji nisu narodni poslanici i tako dalje.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je lako svoju državu uništiti. Ovo je jedan oblik eutanazije i tako dalje. Teško je sačuvati. A ako je već ne možemo sačuvati, onda nećemo da učestvujemo ni u uništavanju. Ako ne možemo da pomognemo da se održi, onda bar možemo ćutke da tugujemo i da ne doprinosimo uništavanju.
Znate, poznata je situacija iz koncentracionih logora - svi ljudi koji su došli u Aušvic, na primer, znali su unapred da niko živ neće izaći, ali je među tim ljudima većina bila onih koji su, ako nisu mogli da se suprotstave, čekali da na njih dođe red za likvidaciju. Uvek se nalazio jedan procenat onih koji, iako su znali da će na kraju i oni stradati, spremno su prihvatali da služe logorskim vlastima, onima koji su ih ubijali itd, čak sprovodili svoju sabraću, svoje sapatnike u krematorijume, na gubilišta itd.
Dakle, postoji nešto u karakteru čoveka što ga čini čovekom u pravom smislu reči: postojanim, požrtvovanim, odlučnim da sačuva ponos i dostojanstvo. Kod nekih ljudi postoji volja da se prilagode okupatoru, neprijatelju, po bilo koju cenu, iako znaju da iz toga ništa dobro neće isplivati. Znate, postoje ljudi koji se bore protiv okupatora, a postoje i muškarci i žene koji mu služe, pa se neke prostituišu, pa ih neki služe tako što će pripadati kvinsliškom aparatu, pa neko što će ovako, što će onako.
Postoje različiti ljudski karakteri. Ovo je jedan od prelomnih momenata u životu svakog čoveka, pojedinca i cele nacije gde treba dokazati čojstvo, ponos, dostojanstvo i hrabrost da se kaže "ne" onome što uništava državu.
Ovo je moja poruka posebno DSS-u. Vi ste napokon shvatili šta je ustavna povelja. Slušao sam dobro govor vašeg predsednika. On je sve shvatio i pokajao se, u to sam iskreno ubeđen. Ubeđen sam da on nije hteo uništenje savezne države.
Možda će se ispostaviti nešto drugačije, ali jedno je šta je čovek želeo da uradi, a drugo šta je zaista uradio. Jedno je šta je hteo da proizvede svojim postupkom, a drugo je šta je stvarno proizveo. Ono što je proizvedeno tim postupkom je krajnje negativno.
Još postoji šansa da se zaustavi. Ta šansa je da se odlučno glasa protiv tzv. ustavne povelje, pa ako će nam je neko nametnuti tenkovima, neka je nametne. Znam da se mi protiv te sile u sadašnjim uslovima ne možemo boriti, ali ne treba ni da joj služimo.
Ako ne možemo da sačuvamo Crnu Goru u sastavu zajedničke države, onda nemojte da crnogorskom režimu pomažemo u otcepljenju Crne Gore, nego ga pustimo da se sam suoči sa svojim građanima i da vidimo kako će to da izvede. Zašto mi iz Beograda da mu u tome pomažemo?
Ako možda ne možemo da sačuvamo Kosovo i Metohiju, onda bar da ne pomažemo srpskim neprijateljima u otimanju Kosova i Metohije, a vi ste im više puta pomagali. Pozivali ste Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji da izlaze i na pokrajinske i na lokalne izbore, iako nisu ispunjeni uslovi iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji su podrazumevali povratak svih prognanih ljudi i povratak ograničenog odreda naše vojske i policije, do hiljadu vojnika. Dok se bar ta dva uslova nisu ispunila, vi niste smeli da pozivate kosovsko-metohijske Srbe da izlaze na okupatorske izbore. Vi ste to uradili.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Vi ste na taj način doprineli pripremama da se Kosovo i Metohija definitivno otmu Srbiji i srpskom narodu.
Mi nećemo da vam glasamo za ovo, ali ćemo o ovome da vam kažemo sve što mislimo i na svakom mestu ćemo govoriti, dok imamo daha.