Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)

Prelazimo na raspravu po redosledu prijavljivanja narodnih poslanika za raspravu u načelu.

Prvi prijavljeni narodni poslanik je Velimir Simonović, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Imam za ministra dva kratka pitanja i nadam se da će odmah biti i kratki odgovori, ali bih pre toga rekao nešto što mi juče gospođa Čomić nije omogućila.

Evo o čemu se radi: mi moramo da vodimo računa o autoritetu ovog doma. U ovu salu mogu da ulaze samo narodni poslanici, članovi Vlade, dakle, ministri, i predsednik Republike kada ga mi pozovemo ili kada on želi da dođe sam. Činovnici ministarstava u ovu salu ne mogu da uđu.

Ministar može da pozove svoje saradnike, pomoćnike, savetnike i zamenike samo za sednice odbora gde se raspravlja o zakonima. Oni tamo mogu da mu pomažu, dodaju papire, prave beleške i slično, ali u ovoj sali ministar treba da bude sam sa poslanicima.

Da li možete da zamislite Parlament Velike Britanije ili neki drugi evropski parlament gde u sali sede činovnici?

(Iz sale: Ima ih puno.)

Nema, nije tačno, toga ima samo ovde kod nas!

Molim predsedništvo Parlamenta da napiše pismo Vladi da predsednik Vlade obavesti ministre da će ovde dolaziti sami, a da na sednice odbora dovedu koga god hoće jer se na odborima vodi detaljna rasprava o zakonima i amandmanima.

Postoji još jedna ružna pojava u ovom parlamentu, ona se tiče samo nas poslanika, pa ću o tome govoriti drugom prilikom.

Sada prelazim na zakon. Gospodine Vlahoviću, kao što sam rekao, imam samo dva kratka pitanja: prvo pitanje odnosi se na član 20. u kojem se u prvom stavu kaže: "Nadzor nad zakonitošću rada Fonda obavlja ministarstvo nadležno za poslove privrede". Pa, pola ministarstava je nadležno. Zašto niste napisali tačno koje je to ministarstvo?

(Aleksandar Vlahović, sa mesta: Zato što ime ministarstva u narednim godinama može da se izmeni.)

Da, u narednim godinama kada se bude formirala vlada barem pet ministarstava će se baviti privredom, vidite kako je sada: Ministarstvo za privredu, vaše Ministarstvo, Ministarstvo za finansije, Pitićevo ministarstvo, Ministarstvo energetike, itd. Dakle, svi se bave privredom.

Mislim da ovde mora da stoji jasno o kojem se ministarstvu radi.

Drugo moje pitanje se odnosi na tačku 4) vaših završnih komentara gde se pominju "sredstva za sprovođenje ovog zakona u iznosu od 600 miliona dinara određena u budžetu Republike Srbije".

Ako se dobro sećam, za ovu godinu ta sredstva nisu obezbeđena.

(Aleksandar Vlahović, sa mesta: Jesu obezbeđena.)

Ako jesu, onda moje pitanje već ima odgovor. Mislio sam da ako nisu obezbeđena onda fond ne bi mogao da se formira.

Da li su sredstva obezbeđena u rebalansu ili u novembru?

(Aleksandar Vlahović, sa mesta: Obezbeđena su u izvornom budžetu.)

Molim ministra u Vladi Republike Srbije i govornika da ne vode dijalog, dok je govornik za govornicom. Govornik ima pravo da postavi pitanje, a ministar će se obratiti kasnije.

S obzirom na to da je poslanik mimo teme, ali s pravom, jer je, pretpostavljam, namera zaštite ugleda i samopoštovanja ove institucije, uputio predlog predsedništvu da se obrati Vladi - možemo da uvedemo nepisana pravila razne vrste. Pisana pravila te vrste ne postoje. Sednici Skupštine može da prisustvuje svako onaj koga predsednik Skupštine pozove na sednicu. Ali, prihvatam primedbu da ta stvar treba da se uredi i da je to interes ove institucije.

Sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Zoran Krasić. Posle njega, narodni poslanik Dragiša Marinković.

Usvajanjem ovog zakona Narodna skupština praktično kaže, ne poštujemo Ustav, ne poštujemo ništa što postoji do sada u našem pravnom sistemu. Jer, usvajanjem ovog zakona, mi samo što ne dajemo odgovore na neka pitanja, nego proširujemo mogućnost dokle država može da se pita.

Sa gledišta Srpske radikalne stranke, ovo je zakon kojim praktično država nepotrebno ulazi u neke oblasti, gde ne bi smela da se nađe, jer država ima svoje obaveze, svoje nadležnosti - vlast ima svoje nadležnosti propisane Ustavom i zakonom i u privrednoj sferi i u poslovima bankarstva. Tu su, pre svega, kontrolne funkcije, objektivni, nepristrasni, pravični uslovi poslovanja, jednakost za sve, to je ono gde država može da, eventualno, interveniše, da zakonom propiše neko pravilo ponašanja.

Sve što je ministar prethodno rekao lepo zvuči, ali ne može da se nađe u zakonu. Lepo zvuči i može da se nađe na nekoj političkoj tribini, ali zakon koji predstavlja pravni akt sa surovim imperativnim odredbama ne može da bude akt u kome se nalaze lepe želje, koje ne mogu da se ostvare. Država ne sme da ih neposredno ostvaruje.

Da krenemo redom. Vi ste u obrazloženju dali jedan kratak presek i pregled kakvo je postojeće stanje. Stanje je takvo verovatno tridesetak godina, isto, nepromenjeno. Što se tiče malih i srednjih preduzeća, gotovo da niko to kreditno ne podržava. Ukoliko se i pojavi neka podrška, odmah može da se pretpostavi šta je pozadina te podrške.

Međutim, ne možete da kažete: "Problem usled nedostatka sredstava obezbeđenja", u obrazloženju. Sredstva obezbeđenja postoje, ali je problem što ne mogu da se obezbede, ne samo zbog zemljišnih knjiga, ne zbog toga što je nemoguća zaloga ili zato što ne postoji imovina. Faktički, ona ne mogu na pravno moguć način da se obezbede, da budu validna i da budu pravo sredstvo obezbeđenja potraživanja. To što domaće banke ne kreditiraju mala i srednja preduzeća, odnosi se i na strane banke. One su spektakularno ušle na naše tržište kao veliki potencijal, kao nešto što treba da omogući razvoj našoj privredi. Međutim, vidite i sami, ni oni ne preuzimaju taj poslovni rizik.

Zašto bi država, pa makar i preko svog fonda preuzela taj rizik banaka, ne rizik razvoja malih i srednjih preduzeća? Preuzima rizik u ime banke i za račun banke. U jednom od ovih članova vi ste naveli da taj vaš fantastični fond daje samo bankarske garancije i supergarancije. Da bi se dva papira izdala, mi treba da napravimo fond.

Srpska radikalna stranka je podnela veliki broj amandmana, da bi ovaj zakon o fondu ličio na nešto. Ali, mi smatramo da država ne sme da se meša u ovu oblast i ne sme da reguliše, niti bilo kome da garantuje nešto što je čisto poslovni odnos između banke i primaoca kredita.

Šta je država mogla da koristi kao sredstvo podsticaja razvoja malih i srednjih preduzeća? Pogledajte vašu odluku o monetarnoj politici. Pogledajte šta radi Narodna banka sa poslovnim bankama! Da li je bilo moguće da se propišu neki beneficirani uslovi za one banke koje vrše plasmane u mala i srednja preduzeća, ne samo za obrtna sredstva, nego, pre svega, za osnovni kapital.

Pogledajte malo zašto druge banke ne koriste postojeća sredstva obezbeđenja - zaloga, zadržavanje prava svojine na robi koja je kupljena putem kredita ili druga sredstva obezbeđenja. Nema garancije, nema sigurnosti, nema perspektive, zato što je tržište monopolisano, i dalje je monopolisano, a razvoj, konkurencija, odnosno stvaranje konkurencije preko malih i srednjih preduzeća je praktično nemoguće.

Zbog toga je bilo bolje, ako već imate Fond za razvoj, da ste ta sredstva plasirali u taj fond za razvoj za podršku tim preduzećima preko nekih banaka ili, još bolje, da je država formirala razvojnu banku, sve države u tranziciji formiraju razvojne banke, preko koje snose deo troškova i deo gubitaka.

Vi o ovom zadatku u ovom predlogu zakona nemate gotovo nijednu odredbu kako ćete da obezbedite vašu garanciju i supergaranciju, koju dajete nekoj banci. Ako dođe do realizacije vaše garancije, kako ćete vi da povratite sredstva? Ovim zakonom, koji pogrešno nazivate zakon o garancijskom fondu i u prvom članu pišete o lepim željama, ovo je zakon o osnivanju garancijskog fonda, propisali ste šta koji od nadležnih organa tog fonda treba da radi i mislite da ste završili posao! Šta će biti u praksi? U praksi će biti jagma za tih 600.000.000 dinara! A ko će da dobije ta sredstva? Znate i sami - na nivou lokalnih zajednica, podobni mali privrednici, koji bi mogli da budu, eventualno, i sponzori onih koji su plasirali ta sredstva!

Mi smo brojnim amandmanima ukazali na pravno - tehničke i ostale zakonske nedostatke bilo kog zakona o osnivanju nekog fonda. Vi ovde, čak, nemate ni šta je iznos osnivačkog kapitala. Vi nemate ni odredbu o sredstvima, u čijoj su svojini! Hvala.

Narodni poslanik Dragiša Marinković nije prisutan. Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović, posle njega narodni poslanik Petar Cvetković.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, na dnevnom redu ovog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije je Predlog zakona o garancijskom fondu, a razlog za donošenje je, kako vi kažete, unapređenje privredno - ekonomskog ambijenta; da se podstakne razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, posebno imajući u vidu pozitivne efekte opšteg privrednog razvoja i stvaranja novih radnih mesta.

Ovo je još jedan zakon u domenu razvoja malih i srednjih preduzeća, ako se zna da smo doneli Zakon o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća. Da je to neophodno, govori činjenica da je udeo manjih i srednjih preduzeća u poslovnoj aktivi u ukupnoj privredi iznosio oko 15%, a u kapitalu preko 10%, u poslovnom prihodu preko 30%, a u poslovnom dobitku čak preko 60%.

Mislim da u periodu tranzicije i restrukturiranja privrede mala i srednja preduzeća treba da preuzmu ulogu, da ublaže posledice tranzicije i prelaska na tržišnu ekonomiju. U ovakvim uslovima poslovanja postavlja se pitanje da li ona to mogu, posebno kad se ima u vidu najveći problem malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji - nedostatak finansijskih sredstava i teškoće prilikom njihovog obezbeđenja.

Banke su najčešće okrenute finansiranju velikih preduzeća, dok za finansiranje malih i srednjih preduzeća ne postoji interesovanje banaka; zbog rizika usled nedostatka sredstava obezbeđenja, hipoteka ili zaloga, a da ne govorim o visokoj kamatnoj stopi, bez grejs-perioda, uz visoku proviziju banaka. Zato i predlažete da država preuzme na sebe obavezu finansijske i nefinansijske podrške razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

Članom 6. je predviđeno da se sredstva Fonda koriste u skladu sa zakonom, statutom Fonda i programom rada Fonda. To nije sporno, ali smatram da Fond slobodna sredstva treba kratkoročno da plasira u mala i srednja preduzeća, a ne, recimo, da poslovna politika Fonda bude ulaganje u poslovne banke, velika preduzeća ili slične privredne ili neprivredne subjekte.

Takođe, smatram da Fond treba da izdaje garancije, odnosno supergarancije na ime obezbeđenja celokupnog iznosa kredita koji banke ili druge finansijske organizacije u Republici Srbiji odobravaju malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, a ne dela kredita koji se odobrava. Nije potrebno ograničavati na deo, jer u praksi će se naići na nedostatak sredstava obezbeđenja, a za ostali deo kredita ako znamo na probi hipoteka ili zaloga i to onog zaloga, recimo, na pokretnim stvarima, nije adekvatno pravno regulisana, u smislu mogućnosti davanja pokretnih stvari u zalogu, kao i nesređenog stanja u zemljišnim knjigama čime se u velikoj meri onemogućava primena hipoteke.

Nadam se da će ovi nedostaci biti otklonjeni u postupku donošenja narednih zakona. Smatram da poslovanje Fonda treba da bude regulisano od strane budžetske inspekcije u smislu zakona o kontroli, a sve u smislu Zakona o budžetskom sistemu koji smo doneli na zasedanju ove skupštine, ne sporeći to što kontrolu vrši revizor i njegov izveštaj razmatra Nadzorni odbor Fonda.

Takođe, smatram da upravni odbor treba da podnosi izveštaj o poslovanju Fonda, ne samo Vladi, svakih šest meseci, već i Narodnoj skupštini, bez obzira što predsednike i članove Upravnog odbora imenuje Vlada, uzimajući u obzir značaj razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzimanje mera od strane države da finansijskim i drugim merama obezbedi potpuni razvoj malih preduzeća.

Ne možemo zanemariti činjenicu da su banke ušle u ovu godinu sa većom likvidnošću, ali nije pojačana kreditna aktivnost prema privredi, već su depoziti korišćeni za plasmane u drugom pravcu; i to, plasiranje viška dinara u devizna sredstva, a i po naređenju guvernera Narodne banke Jugoslavije iznos kredita koji preduzeća mogu da uzmu do kraja godine ograničava se na 100.000 evra.

Zastoj u investiranju je osnovni razlog, odnosno uzrok slabljenja privredne dinamike, a to je upravo ono što zabrinjava. U toku prva četiri meseca nije ostvarena ključna pretpostavka održivog privrednog rasta; ubrzanje rasta investicija, a investicije su ključni problem održivosti privrednog rasta, pa preko njega održivost spoljnog i fiskalnog duga. Realnost je da će privredne investicije biti niže od planiranih, jer to je izvesno, a to je potvrdio i guverner Narodne banke kada je rekao da je nerealno očekivati da u Srbiju ove godine uđu dve milijarde dolara stranih direktnih investicija. Da je to tako, potvrđuje činjenica da je od 1997. godine do danas na tržište SRJ ušlo 1,8 milijardi evra stranih direktnih investicija, od čega nešto manje od pola miliona evra prošle godine, tako da je realnost stranih direktnih investicija takva kakva jeste.

Sredstva za osnivanje i početak rada Fonda obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Naši privrednici stalno ukazuju na problem podsticaja proizvodnje, a uvek su dobijali odgovor da nema para, pa postavljam pitanje - da li ima para za ove svrhe, ako se zna da na početku ove godine budžet ima određene probleme u pogledu priliva sredstava?

Zaista je zabrinjavajući pad prihoda u januaru u odnosu na decembar, 51,9%, a neposredni uzrok je smanjena ekonomska aktivnost, isplata stanovništva, pre svega po osnovu zarada.

Treba pozdraviti sve ono što će pospešiti privrednu aktivnost, a da li će to biti putem garancijskog fonda, videćemo.

Sada se zna da je nivo industrijske proizvodnje u prva tri meseca ove godine u Srbiji niži u odnosu na prošlogodišnji period za 6,4%; to signalizira da će industrijska proizvodnja i ove godine biti ozbiljan problem domaće ekonomije, kao i rast nezaposlenosti ako se zna da je za 3,7% smanjen broj zaposlenih u odnosu na januar prošle godine, a istovremeno broj ljudi koji traže posao povećan za čak 18% u odnosu na januar prošle godine. O tome ćemo detaljnije kada budemo govorili o Predlogu zakona o zapošljavanju. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković. Povodom Poslovnika, narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

U skladu sa članom 134. Poslovnika o radu koji kaže: "Predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika, može se uvrstiti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem od 60 dana, od dana njegovog podnošenja.

U izuzetnim slučajevima, rok od 60 dana može biti prekoračen, ali ne duže od 30 dana, a predsednik Narodne skupštine obavestiće narodne poslanike o razlozima prekoračenja roka.

Rokovi iz stava 1. ovog člana miruju kada Narodna skupština nije u redovnom zasedanju".

Predlog zakona smo dobili 8. avgusta prošle godine, što je bezmalo devet meseci. Time je prekršena odredba ovog člana i mi o ovom zakonu danas ne bismo mogli da raspravljamo, sem ukoliko Vlada ne ponovi Predlog zakona, znači uputi ga ponovo Skupštini. Po Poslovniku, mi o zakonu ne možemo danas da raspravljamo.

S obzirom da nas predsednica Skupštine nije ni obavestila o posebnim okolnostima zbog kojih je moglo da dođe do prekoračenja roka, i to samo 90 dana, prilikom formiranja dnevnog reda, znači, mi ovde po odredbama ovog poslovnika nikako ne možemo da raspravljamo o ovom zakonu; s obzirom da smo imali redovno zasedanje prošle godine, nakon podnošenja Predloga ovog zakona i da smo već duboko u ovom redovnom zasedanju, teško da možemo da raspravljamo o Predlogu ovog zakona, osim ako grubo ne prekršimo Poslovnik.

O iznetoj primedbi, na član 134. Poslovnika, vredelo bi davati obrazloženje da ste ga izneli u toku usvajanja dnevnog reda. S obzirom da se javljate nakon što je Skupština odlučila o usvajanju dnevnog reda, nema nikakvog smisla obrazloženju.

Narodni poslanik Petar Cvetković...

Želite sastanak Administrativnog odbora? Druga?

Narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS, povreda Poslovnika.

Po članu 28. predsednik Skupštine se stara o primeni odredaba ovog poslovnika, tako da poslanici jesu dužni da prate i poštuju ovaj poslovnik, ali pored svih ostalih to su dužni da rade, ponajviše, predsednik a pre svih dužan je predsednik Skupštine i sekretarijat Skupštine. Smatram da od strane predsednika Skupštine nije poštovan Poslovnik prilikom formiranja i predlaganja dnevnog reda, te je došlo do ozbiljnog kršenja odredbi ovog poslovnika. Ako ne date valjano obrazloženje, ja ću svakako tražiti da se o kršenju ovih odredbi izjasni Administrativni odbor.