SEDMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 15.05.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

15.05.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:30 do 18:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o finansijskom lizingu (pojedinosti) (2003)
  • Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o koncesijama (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o garancijskom fondu (načela) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
     Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, podnosilac amandmana na član 23.
    ...

    Zlatan Jovanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon o koncesijama, kao i prethodni zakon o finansijskom lizingu, Zakon o privatizaciji i poreski zakoni koji su usvojeni u prethodne dve ili dve i po godine otkako je DOS na vlasti, ima jedan osnovni cilj. Taj cilj je održanje aktuelne vlasti, odnosno ovog režima, po svaku cenu, odnosno pribavljanje sredstava neophodnih da se servisiraju sve budžetske potrebe, da bi ovaj režim, odnosno ova vlast ostala i opstala do kraja mandata.
    To je jasno iz obrazloženja ovog zakona, gde lepo stoji da je donošenje ovog zakona, a čak kaže i po hitnom postupku, predloženo zato što ovaj zakon pripada paketu zakona koji direktno podstiču oživljavanje privrednih aktivnosti u Republici Srbiji. Svi znamo da od privrednih aktivnosti, odnosno od njihovog oživljavanja nema ništa, da su privredne aktivnosti bukvalno zamrle i da privreda sve teže i teže egzistira, odnosno da je pred kolapsom.
    Takođe, u obrazloženju stoji da je donošenje ovog zakona još jedan od uslova za odobravanje kredita Svetske banke Republici Srbiji. To je ono što je ključno u ovom zakonu; znači, ključni razlog da se ovaj zakon što pre donese. To su krediti koje treba Svetska banka da odobri Srbiji i upravo to je osnovna aktivnost ove vlade u poslednje dve i po godine, znači što više kredita uzeti da bi se servisirale sve obaveze budžeta.
    Pre par dana odobren je kredit od nekih 90 miliona dolara, koji je direktno otišao u budžet za socijalna davanja. Gospodo, da li je pametno i koliko je pametno da se uzimaju krediti koji idu direktno u potrošnju? To ni oni ljudi koji nisu uopšte obrazovani, a ako su iole razumni i domaćini neće dozvoliti, da uzimaju kredite da bi preživeli. Krediti se uzimaju da bi se neke privredne aktivnosti oživele, da bi se stvorilo nešto iz čega će se krediti vratiti, a što će ostati državi i društvu.
    Prema tome, ovaj zakon je sporan iz tih razloga. Sporan je i iz mnogih drugih razloga, a ja ću pomenuti samo član 11. koji je izuzetno diskutabilan i koji ostavlja dosta proizvoljnosti Vladi Republike Srbije da odlučuje kada će neku koncesiju da isključi, odnosno kada će javni tender da isključi za neku koncesiju, što ostavlja mogućnost Vladi da proizvoljno utvrdi kada je nešto od nekog posebnog interesa za Republiku Srbiju i kada će javnost biti isključena.
    Podneo sam amandman na član 23. da se briše stav 2. ovog člana, gde se ostavlja mogućnost da nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost Vlade, zaključuje ugovor o koncesiji. Ovaj član je u suprotnosti sa osnovnom idejom ovog zakona, sa prvim delom ovog zakona gde stoji jasno i glasno u prvom članu da se ovim zakonom uređuju uslovi i načini davanja koncesije za korišćenje prirodnog bogatstva, dobara u opštoj upotrebi za koje je zakonom određeno da su u svojini Republike Srbije.
    Prema tome, Republika Srbija ne može prenositi nadležnosti na lokalnu samoupravu za imovinu kojom ona raspolaže i kojom bi ona trebalo da raspolaže.
    Takođe, ovaj član 23. je u koliziji sa članom 21. ovog zakona, gde u drugom stavu stoji da Vlada imenuje pregovaračku komisiju koja će sa koncesionarom koji je određen na osnovu javnog tendera utvrđivati sadržinu ugovora u skladu sa uslovima utvrđenim koncesionim aktom i ovim zakonom itd. Znači, Vlada formira komisiju, a posle te komisije, posle izrade ugovora, posle dogovaranja, pregovaranja sa koncesionarom dolazi lokalna samouprava da potpiše taj ugovor. Nema logike i mislim da ovaj drugi stav člana 23. treba brisati, treba ovaj amandman usvojiti da bi ovaj zakon imao bar jednu nit koja je logična.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Nema više prijava po ovom amandmanu.
    Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
    Vlada i nadležni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Podnosilac amandmana nije prisutan.
    Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    Izvinjavam se, Vlada je prihvatila ovaj amandman. Vodi se rasprava, pošto Odbor nije. Ako želite nešto da kažete? Dobro.
    Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Adam Urošević, Miloš Todorović i Miloš Lukić.
    Vlada i nadležni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Miloš Todorović.
    ...

    Miloš Todorović

    Poštovana gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, iako smo rekli da nećemo diskutovati, biću veoma kratak i neću vam oduzeti previše vremena. Imam utisak da vi sami sebi oduzimate mnogo više vremena, nego bilo ko drugi.
    Znači, amandman na član 25 - u članu 25. stav 2. na kraju umesto tačke stoji zapeta i dodaju se reči "ako je učestvovao u tenderu za dobijanje koncesije i po redosledu na konačno utvrđenoj listi ponuđača". Prošli put je poslanički klub SSJ imao amandman u istom smislu, a verovatno ne na isti član, ali je sadržaj na isti član, jer smatramo da ćemo ovim amandmanom isključiti sve moguće zloupotrebe koje su najverovatnije i biće prisutne ako dopustimo da banke ili finansijske institucije koje finansiraju navodno koncesionara budu u situaciji da predlažu i zamenjuju i da stavljaju da koncesionar bude neko po njihovoj volji. Doći će i imaće mnogo prostora za malverzacije i, verujte mi, ovaj amandman na ovaj član je veoma svrshishodan.
    Naravno, koncedent mora da vodi računa o koncesionaru. Na šta bi to ličilo kada bi dali koncesiju na 20 godina a da posle godinu dana koncedent oduzme koncesionaru koncesiju zato što je nelikvidan ili je otišao pod stečaj itd. Pored tih garancija, banaka itd. moramo voditi računa o koncesionarima koji će doći na osnovu ovog zakona u priliku da vrše koncesionu delatnost kod nas. Hvala na pažnji.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč? (Ne.)
    Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski.
    Vlada i nadležni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Izvolite.
    ...

    Lazar Marjanski

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je veoma važan. O čemu se radi? Predložio sam da se u članu 25. posle tačke 2. dodaje novi stav koji glasi: "Vlada je dužna da pre donošenja odluke o zameni koncesionara obezbedi saglasnost Narodne skupštine u smislu člana 7. ovog zakona". Član 7. definiše nam šta je to što treba da se uradi i kaže - ako je predmet koncesije izgradnja, održavanje, korišćenje objekata iz člana 5. stav 1. tačka 3), 4), 5), 7) i 8) znači, istraživanje, eksploatacija raznih sirovina itd. Veoma je važno zašto Narodna skupština treba da da saglasnost.
    Gospodine zameniče ministra, verovatno ste upoznati da se dešavalo, zadnji put u Kanadi, gde je data koncesija i da kod nas nije ugrađeno da onaj ko ima koncesiju na mineralne sirovine mora da vrši istraživanje mineralnih sirovina, koliko godina, 10, 15 godina, mora da stvara rezerve. On mora da eksploatiše po metodama naučnim i svetskim, a ne samo da uzima korist od mineralne sirovine.
    Desilo se u Kanadi da je član Vlade, u stvari ministar Vlade je potpisao lažnu izjavu za velike pare, istraživanja su pozitivna i ima nekih rezervi. Posle kupovine te koncesije od koncesionara, utvrdilo se posle par godina da su netačni. Govorim ovo zbog srpskog parlamenta.
    Naši ministri su potkupljivi. Imamo onog generala, izdao je Tita, izdao je Slobu, izdao je i pokojnog Đinđića, onaj Perišić. Taj će za 1.000 maraka sve da proda. Ali kada je veći skup ovde, više glasova se čuje. Ne može da se proda. Ne kažem o ostalim ministrima, ima i čestitih i poštenih. Kao što taj Perišić može to da proda, upravo zbog toga predlažem da se ovaj amandman usvoji. Kontrola Skupštine nad Vladom, a naročito nad nekim ministrima mora da bude. Vidite koliko su zainteresovani za ovaj zakon. Jedini je ministar Šabić ovde, a nije ovlašćen i kao poslanik sedi ovde. Uzmite da ste to negde pročitali i pročitajte, u mnogim zemljama najveće kriminalne afere su se dešavale oko koncesija i oko tih istraživanja. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? Izvolite.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, većina ministara u Vladi međusobno uopšte ne razgovara, to a propo ovoga što je moj prethodnik rekao. Moram da kažem da smo mi protiv ovako predloženog člana 25, a protiv smo i ovog našeg amandmana, ne apelujemo da ga prihvatite, nego smo ga dali da popravimo ovakav tekst zakona, ako već sledite tu koncepciju, bar da liči na nešto.
    Nama je u stvari problematičan ovaj stav 2. člana 25. koji propisuje ugovor o finansiranju. Kaže se - ugovorom iz stava 1. ovog člana može se predvideti da, u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije nad koncesionim preduzećem, na predlog banke koncedent može doneti odluku o zameni koncesionara drugim koncesionarom.
    Zašto kažete - može doneti odluku? Šta ako ugovor ne predvidi da koncedent može doneti odluku da koncesionara zameni drugim koncesionarom. Zašto bi koncedent uopšte brinuo o tome hoće li koncesionar otići u stečaj, šta time gubi koncedent; resurs koji je on ponudio je tu, ugovor propada; sve što je uložio ostaje koncedentu i raspisuje se novi tender. To bi jedino bilo normalno. Ovde više ništa nije normalno.
    Zašto Vladu Srbije, koju ne interesuje nijedno preduzeće koje ide pod stečaj, sada interesuje zašto koncesionar da ide u stečaj. Zašto koncesionar može da dobijenu koncesiju prenese drugom licu, uz saglasnost koncedenta. Pitanje je, šta ako je to drugo lice u stvari pravi koncesionar koji nije smeo da se pojavi kada je tender bio raspisivan. Imamo situaciju: Čume je asfaltirao puteve, nigde se nije pojavio on, nego se pojavljivao na tenderu neko drugi. Puteve je asfaltirao Čume i to vam je to.
    Uvećavanje vrednosti objekata, uređaja i postrojenja koja su u državnoj svojini, a koji je predmet koncesije, svojina je Republike, a to u prilog malopređašnjem amandmanu, ako samim ugovorom nije drugačije uređeno. Ne možemo čas da kvalifikujemo ugovor, čas da nešto stalno propisujemo šta u tom ugovoru mora da bude i šta ako bude. Ako bude, biće. To je sve posle između njih što mora da bude rešeno.
    Kažem, imam hendikep da obrazlažem amandmane jer se potpuno koncepcijski razlikujemo po pitanju koncesija, iako kažem da za koncesije zdušno jesmo, ali se plašimo kako će se ovaj zakon primenjivati s obzirom da se nijedan zakon ne primenjuje kako treba. S jedne strane koristite sve što vam stoji na raspolaganju da upropastite privredu, a onda pokušavate da nađete neke modele da navodno kapital uđe, da nešto krene nabolje, da se dođe do nekog slobodnog kapitala, navodno za malu privredu, za samostalne radnje, zanatske ili trgovinske, i to u vezi zakona koji će tek doći na dnevni red. Tako, ne možemo više da shvatimo šta vam je koncepcija kada je ekonomija u pitanju.
    Jedino čime se, izgleda, sada DOS i Vlada Srbije bave jeste kako da se izbore sa Srpskom radikalnom strankom i odatle dolazi ponovo rešenje za iseljenje iz prostorija stranke. U vezi s tim želim da vas podsetim da smo 1997. godine socijalistima postavili uslov da ne dozvole maltretiranje političkih stranaka, konkretno Demokratske stranke (da je Đinđić živ on bi to potvrdio, valjda ima živih koji se toga sećaju, da kažu istinu o tome, da potvrde), iako su prostorije koje Demokratska stranka koristi uzurpirane svojevremeno, u vezi s čim imam pred sobom dopis sindikata Građevinskog preduzeća "Rad" koji kaže da im nikada po ugovoru o adaptaciji zgrade u Ulici proleterskih brigada, nikada nije plaćeno, niti su imali da plate, niti očekuju da će platiti sada kada su došli na vlast.
    Toliko o tome kako je Demokratska stranka došla do prostorija i kako ih koristi, a danas su u toku dana priveli i zadržali u pritvoru bivšeg direktora Zemunskog informativno-poslovnog sistema, gospodina Momira Markovića, tražeći neku kopču između ZIPS-a i tog poslovnog prostora koji smo uzeli u dugoročni zakup. To radi sadašnja vlast, ali kako radi tako će i da joj se vrati.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne.)
    Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Ima reč gospodin Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
     Zbog sadržine ovog člana prošli put je zakon o koncesijama pao u ovoj skupštini, a sada je političkom nagodbom postignut dogovor koji otprilike treba da garantuje da će zakon proći.
    Međutim, ni prošli put, ni sada predlagač i onaj sa kojim se dogovarao, koji je trgovao oko sudbine celog zakona, ne sme da se usvoji iz prostog razloga što se ovim članom krši i Ustav, a krše se i gotovo svi naši propisi iz oblasti fiskalnog sistema.
    Ako pogledate član 28, samo prvi i poslednji stavovi imaju svoje mesto u zakonu, dok stavovi 2. i 3. ne mogu da budu u zakonu iz prostog razloga što ne pripadaju materiji koja se reguliše ovim zakonom.
    Naime, u stavu 2. predlagač kaže, a čuli smo da je kasnije i prihvatio amandman jedne političke stranke, da se namenski usmeravaju sredstva. Kako se to namenski usmerava? Postoji prihod budžeta autonomne pokrajine - to je samo namenska pripadnost, ali nije i namenska odredba u pogledu korišćenja. Ali, u stavu 3, koji mi ne diramo, donekle dajete preciznost gde ipak brkate neke pojmove jer, ne može Republika ono što je u njenoj nadležnosti i ono što Vlada treba da radi izvršavajući i sprovodeći neke zakone da prenosi nižim organima i drugim organima vlasti. Ako se njima poveravaju neki poslovi, onda se i obezbeđuju sredstva u budžetu Republike Srbije, a ako se pogleda šta ste napisali u obrazloženju vašeg stava povodom tri amandmana na ovaj član, onda ste kontradiktorni u svakom od odgovora. Nemate viziju, nemate koncepciju ovog zakona, neuspeo je prevod. To se tako zove.
    Jedino što jeste dobro je možda poslednji stav koji ukazuje da onaj ko vrši i ko je nadležan za komunalne delatnosti, jedinice lokalne samouprave, ima pravo da zadrži koncesionu naknadu. To ima osnova i tu nemamo nikakvu intervenciju.
    Da biste shvatili koliko je ovo promašeno moram da vam kažem da verovatno 50 do 60% od mogućih koncesija i ne donose neku značajnu koncesionu naknadu. Uzeću posebno slučaj, na primer, kada se putem koncesije ustupa pravo da se vrši odgovarajuća delatnost na sredstvima koja već postoje, koja treba samo da se rekonstruišu, možda da se malo doteraju i nešto slično.
    Imali smo pokušaj ovde u Beogradu da se razmatra jedna velika koncesija koja se svela na to da bi stranac mnogo lakše čitao vodomere jer je to bio predmet koncesije. Znači, ako očekujete od koncesione naplate neke velike prihode, moram da vam kažem da u ovoj zemlji ne postoje stručnjaci koji bi mogli to da izračunaju, pogotovu po BAT sistemu. Postoji nekoliko knjiga o tom sistemu i svi vezuju koncesiju za taj sistem. Vi ga tumačite kao BOT, očigledno tako više volite.
    Šta ako nema koncesione naknade u tom iznosu koji vi očekujete? Prednost koncesije, kada se da, jeste, između ostalog, ne samo u naknadi nego i u činjenici da funkcioniše neki sistem, da se pružaju neke usluge, da se vrši neka delatnost.
    U prepodnevnom delu sednice sam vam skrenuo pažnju, vremensko trajanje prava vršenja neke delatnosti ne mora uvek da znači da će nakon isteka roka, vremena korišćenja koncesije biti i neka korist i neka imovina koja će ostati. Uzmite u obzir tehnološka čuda, uzmite u obzir druge faktore i druge okolnosti.
    Za ovakva rešenja, naročito u pogledu stava 2, ne postoji ustavni osnov i ne postoji mogućnost da se ovo predvidi.