Valjda predstavnici Vlade nisu bili na Odboru, inače bi valjda ubedili Odbor da prihvati amandman, ali svejedno, član 16. Predloga zakona koji se tiče predloga za određivanje koncesionara u stavu 3. predviđa da uz izveštaj iz stava 1. ovog člana komisija dostavlja zapisnik iz člana 15. ovog zakona, kao i drugu dokumentaciju vezanu za javni tender. Nema šta u zakonu da bude vezano za ovo ili za ono. Mora da bude jasna odredba.
Ne stavljam zaista primedbu ministarstvu, ni ljudima iz ministarstva, ni ministru zbog ovakvih termina u zakonu, jer to zaista i ne mora da bude njegov posao, ne mora čak ni da poznaje tu materiju; i oni koji se u ministarstvu bave tom problematikom više se bave sadržinom samog zakona i rešenjima koja će predložiti, a o ovome treba da brine jedno drugo telo koje se zove - vladin sekretarijat za zakonodavstvo. Očigledno da nema kadrova za tako važan posao, koji treba da brinu o usklađenosti pravnih akata, pa i terminološkoj, ponekad, vi to dobro znate svi, i u zakonu mnogo znači; ali takva se kadrovska politika u Vladi vodi, pa šta sada da radimo, ispravljaće se kada dođe vreme.
Evo, ovde je predlagač, odnosno ministar očigledno shvatio da je amandman na mestu. Odbor se nije u to upuštao i šteta je što nije, ali to je problem ove skupštine koja u Odboru za zakonodavstvo nema odgovarajuće kadrove; ili je Odbor navikao da radi po inerciji, onako kako Vlada kaže, a ovde je došlo do nekog nesporazuma, ili predstavnik predlagača nije bio tu, ili materijali nisu pripremljeni u skladu sa onim što je predlagač hteo.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Adam Urošević, Miloš Todorović i Miloš Lukić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Član 17. koji se odnosi na donošenje odluke o određivanju koncesionara u stavu 1. određuje da odluku donosi Vlada u roku od 30 dana od dana prijema izveštaja komisije o sprovedenom javnom tenderu. Po nama, to je apsolutno dovoljno, s tim što treba da ostane i poslednji stav - da odluku o određivanju koncesionara moraju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Drugi, treći i četvrti stav ovog člana predviđaju neke izuzetke, kao što je - kada se predmet koncesije nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, Vlada donosi odluku u roku od 30 dana od dana dostavljanja mišljenja izvršnog organa AP. Dalje, šta se dešava u stavu 3 - da je dužan da da mišljenje Vladi najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema izveštaja itd, a sve zbog toga da se Autonomnoj Pokrajini Vojvodini neka specijalna prava utvrde ovim zakonom. Komplikujemo jedan zakon koji može mnogo bolje i jednostavnije da se napiše, ukoliko bi svaka opština u ovoj državi bila u istom položaju, bez obzira da li se nalazi u Pčinjskom okrugu ili Severnobačkom okrugu, ali očigledno je da poslanička većina i Vlada to ne žele.
Vlada verovatno zna kako će i budući ustav izgledati, ide na ruku tom budućem ustavu, ali treba prvo da se dete rodi, pa da se kolevka kupuje, jer kažu ne valja unapred, može dete kilavo da bude, ali to je tako kako jeste.
Vaše obrazloženje je da ne prihvatate amandman iz razloga što bi se prihvatanjem ovog amandmana onemogućilo da nadležni organ pokrajine, prilikom određivanja koncesionara za predmet koncesije koji se nalazi na njenoj teritoriji dostavi mišljenje na tu odluku. To upravo jeste ono što mi želimo. To je koncept koji je nas vodio pri ulaganju amandmana na Predlog ovog zakona.
Mi ne želimo da cepamo državu, ne želimo da Vojvodini damo nikakve prioritete u odnosu na neke druge regije u ovoj državi. Vi niste nigde ni u jednom obrazloženju, niti samog predloga zakona u onim delovima koje ste promenili u odnosu na one prethodne, a pogotovu ne kada su amandmani u pitanju, rekli čime to Vojvodina zaslužuje da bude posebno tretirana u odnosu na druge regije.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)

Raspravom u pojedinostima o ovom amandmanu završavamo prepodnevni deo sednice i sednicu nastavljamo u 15,00, raspravom o amandmanu na član 18. koji je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.

Hvala vam.

(Posle pauze - 15,40.)

 

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti sa raspravom o Predlogu zakona o koncesijama, u pojedinostima.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.

Vlada i nadležni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Podnosilac amandmana nije prisutan.

Da li neko drugi želi reč? (Ne.)

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.

Vlada i nadležni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li podnosilac amandmana želi reč?

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o koncesijama, kojim tražim da se u članu 20. stav 1. reči "da koncesiju" zamenjuju rečima "dodeli koncesiju".
Vlada je odbila ovaj moj amandman uz obrazloženje da bi prihvatanjem ovog amandmana bila narušena jedinstvena terminologija koja treba da bude ispoštovana kroz tekst zakona. Ovo objašnjenje je apsurdno, jer amandman ništa ne narušava i ne menja se sama suština zakona, već se zakon pravno-tehnički usavršava.
Jedini pravi razlog neprihvatanja mog amandmana je što dolazi ispred poslaničke grupe SRS. Kao poslanik SRS imam obavezu da amandmanima, na kojima kao poslanička grupa SRS vredno radimo, pokušam da pomognem da Predlog zakona o koncesijama učinim boljim, da ga eventualno popravim. Vi uporno nastojite da ne prihvatite nešto što je racionalno, što je od koristi i za narod i za državu, samo zbog toga što to dolazi od političkih protivnika.
Diskutabilno je i to što Predlog zakona o koncesijama i same koncesije nudite onima koji su učinili sve da unište našu infrastrukturu, da bi se kasnije što jeftinije dočepali koncesija.
Elementarno demokratsko načelo podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku narušavate na taj način što o koncesijama odlučuje Narodna skupština. Zašto bi Skupština Republike Srbije snosila odgovornost za nešto što bi trebalo da pripada Vladi Republike Srbije? Zašto Vlada Republike Srbije ne prihvati odgovornost u sferi koncesija? To bi bilo logično i to bi bilo jedino ispravno. Vlada Republike Srbije ne želi da prihvati odgovornost u sferi koncesija, ali odgovornost za svoje katastrofalno delovanje, za činjenje i nečinjenje, moraće da prihvati, samo da građanima Srbije omogućite da isprave grešku koju su počinili verujući u vaša lažna predizborna obećanja.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Adam Urošević, Miloš Todorović i Miloš Lukić.
Vlada i nadležni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ima prijava za reč? (Nema.)
Da li se neko drugi prijavljuje? (Ne.)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rajko Baralić i Hranislav Perić.
Vlada i nadležni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Vlada i nadležni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu?
Ima, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Članom 22. zakona o koncesijama propisuje se šta sve ugovor o koncesiji treba da sadrži. U stavu 1. tačka 2)  predviđeno je da ugovor treba da sadrži odredbe o roku trajanja koncesije i uslovima pod kojima se taj rok može produžiti, dužini trajanja pripremnih radnji itd. Mi predlažemo da umesto reči "roku" bude "vremenu", s obzirom da se ugovor zaključuje na određeni vremenski period i da je rok nešto što podrazumeva prekluzivni rok i nešto što je svojstveno procesnom pravu.
Takođe, u tački 9) koja glasi - ugovor treba da sadrži i odredbe o pravu na prenos koncesije, mi smatramo da je primerenije da tu stoji "uslovima, načinu i postupku ostvarivanja prava na prenos koncesije". Već sam ugovor treba da reguliše da li je moguće preneti pravo koncesije na drugo lice, pod kojim uslovima, na koji način i u kakvom postupku, a pravo na prenos koncesije ne može da bude sadržina ugovora, jer se pravo ne utvrđuje ugovorom nego zakonom.
Zbog toga je ovaj amandman, kao amandman koji sledi prethodne amandmane, dat sa ciljem da popravi tekst zakona, a predlagač smatra da amandman ne treba prihvatiti iz razloga što je predlogom u članu 1. već predviđeno da se ovim zakonom određuju uslovi, način i postupak davanja koncesije. Upravo zbog toga što se to zakonom određuje i treba amandman da bude prihvaćen i da u tekstu zakona i tačka 9) i tačka 2) budu preformulisane.
Predlagač smatra da bi prihvatanjem predloženog amandmana bila narušena jedinstvena terminologija koja treba da bude ispoštovana kroz tekst zakona. Ovde je, istina, jedinstvena terminologija kroz ceo tekst zakona, ali videćete već kad budemo na dnevnom redu imali sledeći zakon, zakon o garancijskom fondu, da je potpuno druga terminologija korišćena i da to zavisi od onoga ko je na zakonu radio, odnosno od ministarstva do ministarstva se koristi različita terminologija. Kažem, to je verovatno problem Sekretarijata za zakonodavstvo koje ne neguje isti stil i istu terminologiju kod donošenja zakona.
Da je predlagač ovde, verujem da bi shvatio nameru podnosioca amandmana i da ne bi imao razloga da ne prihvati ovaj amandman.
Pored toga, mene interesuje, između ostalog, jer to nisam mogla da vidim iz člana 5. koji to predviđa, da li predmet koncesija mogu da budu i određeni građevinski objekti, odnosno da li bi, recimo, ova zgrada mogla da bude predmet koncesije, pa da se da na rekonstrukciju, korišćenje i tome slično.
To pitam zbog toga što je ponovo nadležan sud doneo negativnu odluku po pitanju prostorija koje koristi Srpska radikalna stranka za sedište svog glavnog odbora i drugih organa stranke, iako je već jednom taj isti sud tako odlučio. Okružni sud je poništio rešenje i presudu i vratio to nadležnom sudu na ponovno odlučivanje, a odluku je donela sudija koja je bila u stanju da svog stručnog saradnika išamara, pa sada vi vidite kakve sudije imamo u Okružnom sudu.

 Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i nadležni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ima prijava za reč?
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe SRS.

 Amandmanom na član 23. tražimo da se briše stav 2. Član 23. tiče se zaključenja ugovora. Ugovor o koncesiji zaključuje Vlada u ime i za račun Republike, što je normalno, i koncesionar. Ako je koncesija data većem broju lica, ugovor o koncesiji zaključuje svaki od koncesionara ili lice ovlašćeno od tih koncesionara, po specijalnom punomoćju.
To je za nas održiva pravna formulacija, ali stav 2. predviđa situaciju kada je predmet koncesije izgradnja komunalnih objekata radi obavljanja komunalne delatnosti. Ugovor zaključuju koncesionar i nadležni organ jedinice lokalne samouprave u ime i za račun jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu pismenu saglasnost Vlade.
Ovo što piše - uz pismenu saglasnost Vlade, jeste ona činjenica da je jedino država Srbija vlasnik svih dobara koja mogu da budu predmet koncesije, umetnuto ovde, ali je potpuno neprimereno da jedinica lokalne samouprave koja nema svoju imovinu može da zaključuje ugovor o koncesiji. Zbog toga smo smatrali da ovaj amandman ima pravni osnov i da bi čak možda na Ustavnom sudu ovo moglo da padne.
Sam predlagač u svom obrazloženju za odbijanje amandmana ne poklanja dovoljnu pažnju argumentima koji slede čitav niz amandmana i koji idu u prilog tome da koncesije treba isključivo da daje Vlada Srbije, ako je zadržala za sebe, da ne treba da omogući ni pokrajini, kao obliku teritorijalne autonomije, ni lokalnoj samoupravi da o tome odlučuje, jer tu onda nemamo mogućnosti, ne samo kontrole nego nemamo dovoljno ni kvalifikovanog kadra po jedinicama lokalne samouprave koji bi mogao na pravno valjan način da o tome donosi odluku, da uredi koncesioni akt, da zaključi ugovor o koncesiji, čime se praktično vrši finalizacija čitavog postupka od utvrđivanja razloga za davanje koncesije do utvrđivanja koncesionog akta, raspisivanja tendera i na kraju zaključenja ugovora.
Predmet koncesije su prava nad sredstvima u svojini Republike ili vršenje delatnosti od posebnog interesa, a Vlada Republike Srbije je jedina Ustavom određena kao organ koji u sistemu izvršne vlasti vrši imovinska prava u ime Republike i, ako ništa drugo, ovaj zakon bi morao da poštuje odredbe postojećeg Ustava, ma koliko vam se on ne sviđao.
Nije ovo prvi put da se Ustav krši. U više navrata je Ustav do sada prekršen. Kako ćemo da poštujemo taj sledeći koji vi budete doneli. Da li ćete i taj da kršite, stvarno ne znam. Bez obzira ko je doneo Ustav, to je ustav ove države i ako niko drugi onda bi barem Vlada i Skupština Srbije trebalo da ga poštuju. A ako bismo neku retrospektivu izveli, mislim da smo u protekle dve i po, evo skoro tri godine najčešće i najviše puta u Skupštini Srbije prekršili Ustav, a Vlada onda, naravno, ima odrešene ruke da to isto čini. Posledice će biti takve da mislim da je bolje da nas već sada sve pohapsite nego da sačekate da se vlast promeni, pa da onda mi hapsimo vas.