U članu 74. govori se o pravu na izbor u slučaju dvostranoteretnog ugovora i stav 1. kaže: "Ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do pokretanja stečajnog postupka nisu u celosti ili delimično izvršili dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane".
Amandmanom na ovaj član predložila sam da se reči "ili delimično" brišu. Znači, da ostane – ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do pokretanja stečajnog postupka nisu u celosti izvršili dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane.
Predloženo rešenje iz Predloga zakona dovodi u situaciju da se pojedini stečajni poverioci protežiraju. Naravno, mi nemamo ništa protiv i znamo da se stečajni postupak sprovodi, između ostalog, da bi se namirili poverioci, i to je sasvim u redu, ali se ne sme doći u situaciju da se stečajni poverilac protežira.
Vlada je odbila ovaj amandman sa jednim kratkim obrazloženjem – amandman se ne prihvata imajući u vidu da je ispunjenje ugovora neophodno radi redovnog poslovanja preduzeća nakon pokretanja stečajnog postupka. Zaista ne razumem šta je Vlada ovde htela da kaže, osim onoga što sadrži amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na ovaj član.
Mi upravo hoćemo ovo što je Vlada rekla u obrazloženju, ali nećemo ovo što je Vlada rekla u Predlogu zakona. Zakonska norma mora biti jasna i ne sme da stvara mogućnost zloupotreba.
Ako se kaže da je nešto delimično izvršeno onda to otvara mogućnost zloupotreba. Šta znači delimično? Koliko delimično? Zamislite ako se kao stečajni upravnici pojave Janjušević ili Kolesar, bivše perjanice Demokratske stranke, u kojoj situaciji će se onda naći pojedini poverioci.
Šta može da se desi primenom ovog zakona? Upoznaću vas sa pismom koje je naša poslanička grupa dobila iz Smederevske Palanke od radnika Fabrike nameštaja "Goša". Ovde se radi o sukobu između funkcionera Demokratske stranke koji čine vlast u Smederevu i direktora fabrike Radomira Cokića koji je član Srpskog pokreta obnove. Zbog sukoba između Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove trpe radnici ove fabrike, ne dozvoljavaju im privatizaciju, obezvređuju im fabriku i pripremaju ih za primenu ovog vašeg zakona o stečaju.
Zahtev tih radnika upućen predsedniku opštine – obraćamo vam se da pod hitno preduzmete mere za zaštitu radnika Fabrike nameštaja "Goša", iz razloga što rukovodstvo fabrike na čelu sa Cokić Radomirom i nelegitimnim upravnim odborom od dva člana sprovodi teror nad radnicima i lišava ih svih prava po Zakonu o radu. Prvog aprila 2004. godine radnici su se javili u fabriku za dalje informacije od strane rukovodstva. Rukovodstvo na čelu sa Cokićem se nije pojavilo.
Radnici su poslati kućama i po šest meseci bez ikakvih zakonskih prava, bez papira o plaćenom odsustvu koje po zakonu može da traje samo 45 dana u godini.
Pošto se Cokić Radomir ponaša kao da je to njegova svojina nemajući šta da kaže radnicima po osnovu zakona, molimo lokalnu samoupravu i Holding "Gošu" da nam pomogne i preko odgovarajućih institucija preduzme sve mere i smeni Cokić Radomira koji je Fabriku nameštaja doveo do velikog gubitka. Radnici su napustili krug fabrike, otišli svojim kućama, nezadovoljni zbog svoje egzistencije. Molimo predsednika Skupštine opštine Smederevska Palanka da upozna sve institucije, sredstva informisanja itd.
Naravno, predsednik opštine, da bi se pokazao kao veliki demokrata i zaštitnik radnika, odgovara radnicima jednim pismom koje je "okruglo pa na ćoše". Vidim da nemam vremena da ga pročitam, ali pročitaću ga kada budem govorila o sledećem amandmanu.
Suština je da zbog sukoba Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove radnici Fabrike nameštaja "Goša" u Smederevskoj Palanci čekaju primenu ovog zakona sa zebnjom, jer znaju da će ostati bez posla, bez imovine, a da će se namiriti oni poverioci koje predsednik opštine, preko svog upravnika kojeg će postaviti, pošto niste prihvatili ni onaj amandman koji smo dali na taj član,... I već se zna u Smederevskoj Palanci ko će ostati bez posla, koji poverioci će biti namireni, ali, nažalost, vi neozbiljno shvatate naše amandmane. To je vaš problem.
Mi smo sigurni da su naši amandmani sa krajnjom namerom da pomognemo privredu, a vaš zakon i neprihvatanje naših amandmana je u cilju uništavanja i ovo malo privrede u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Da je ovaj predlog zakona kojim slučajem rađen u Ministarstvu pravde, ja sam apsolutno siguran da ovakav član ne bi mogao da prođe, a evo zbog čega, vrlo prosto. Reči "ili delimično" u stavu 1. apsolutno ništa ne znače. Pročitajte stav 1. pa ćete videti da su reči "ili delimično" izvršili već sadržane u rečima koje prethode, a to je - ukoliko nisu u celosti izvršili. Znači, radi se o obostranim ugovorima, gde se i jedna i druga strana javljaju kao poverioci i kao dužnici. Znači, to je jedan uzajamni poverilačko-dužnički obostrani odnos.
Moram vašu pažnju da usmerim na član 73. i poslednji stav ovog člana 74. Vidite, u ova dva člana sadržana je cela formula kako licencirani stečajni upravnici mogu da naprave dar-mar odmah nakon otvaranja stečajnog postupka. Isključivo pravo stečajnog upravnika je da li će da prizna taj obostrano teretni ugovor. Ukoliko ga prizna, onda se ide ka ispunjenju, a ukoliko se ide ka ispunjenju i u slučaju odustanka od tog ugovora sve to predstavlja trošak i ide u prvi isplatni red.
Podsećam šta ste naveli u članu 73. stav 1 – od dana pokretanja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje.
Znači, potpuno zakon dozvoljava da nerealizovan ugovor, zaključen na dva dana pre otvaranja stečajnog postupka dobije prioritet u odnosu na potraživanje koje postoji po nekom ranijem ugovornom odnosu koji je zaključen godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka.
Ova priča što niste prihvatili brisanje reči "ili delimično", jer ovo "ili delimično" u stavu 1. ništa ne znači. Pročitajte sami, pa možete logički da zaključite. Kaže – ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do pokretanja stečajnog postupka nisu u celosti - što znači da nisu ni počeli ili su delimično počeli; onda kaže – ili delimično izvršili... Ovo "ili delimično" je sasvim nepotrebno i mene čudi da niste prihvatili da otklonite ovu pogrešnu igru reči, pojmova.
Ako nešto nije u celosti, podrazumeva se da je delimično urađeno, to je barem do sada u pravu značilo. Međutim, kada se loš prevod dodatno prevede u onom Vlahovićevom, a nadam se da Vlahović nije mogao da napiše ovako nešto, doduše, ko zna, verovatno zbog njega kasnimo u Evropu, godinu dana se kasni sa ovim zakonom...
Vidite, pogledajte poslednji stav u ovom članu gde postoji prvi isplatni red, neko potraživanje još nedefinisano, na dva dana pre otvaranja stečajnog postupka; pa vi ste stvarno na putu da od licenciranih stečajnih upravnika napravite posebnu kastu, koja će da vedri, oblači, gde će vlasnici privatnog kapitala poprilično da se zaplaše ko će da bude stečajni upravnik, da budu u dobrim odnosima sa tim stečajnim upravnicima, jer monopolisti, veliki giganti uvek mogu da izazovu stečajni postupak nad svakim privatnim preduzećem.
Na početku ove rasprave o amandmanima ukazao sam vam na šest puteva naplate potraživanja.
Poslednji način naplate potraživanja jeste kada niko nema poverenja ni u stečajne upravnike, ni u sud, nego sam preuzima pravdu. Nažalost, kod nas se pokazalo da je to najefikasniji način naplate potraživanja.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 79. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

 Obećala sam da ću da pročitam ovo pismo koje je predsednik opštine Smederevska Palanka uputio, a vezano je i za ovaj član, odnosno za ceo zakon. Gospodine Aligrudiću, obećala sam to radnicima ovog preduzeća i moram to da uradim.
"Dana 2. aprila 2004. godine obavešten sam kao predsednik SO od grupe radnika Fabrike nameštaja "Goša" o teroru i samovolji koju nad njima sprovodi rukovodstvo fabrike, a na čelu sa direktorom fabrike Radoslavom Cokićem, inače odbornikom SO.
Za njega je načelno poznato da se "suprotstavlja" takvom ponašanju, pa je prosto neobično što prema svojim zaposlenima preduzima represivne mere.
Pošto se gospodin Radoslav Cokić zalaže za legitiman rad, kako to da fabrikom rukovodi upravni odbor koji je izabran na legitiman način da ne poštuje zakonske norme kada su u pitanju prava zaposlenih, jer isto tako nam je poznato, šalje radnike na plaćeno odsustvo, a nema uporišta u zakonu, na period duži od šest meseci, a znamo da je zakonom predviđen maksimum od 45 dana u godini na ime plaćenog odsustva, kako bi ih udaljio da mu ne prave probleme. On kao direktor prvi se ne odaziva svojim obavezama, nedolaskom na posao i bojkotom sastanaka a traže ih radnici da bi se pronašla rešenja za izlazak iz krize u koju je fabrika upala, odnosno trenutno se nalazi.
Iz toga se može zaključiti da je on neodgovoran i nezainteresovan za sudbinu fabrike, a da je pri tom na sednicama SO veoma revnostan, žustar u kritikovanju drugih rukovodilaca. Kako Fabrika nameštaja još nije privatizovana i ne zna se ko će biti većinski vlasnik, ponašanje direktora, gospodina Cokića, odbornika SO, krajnje je nedopustivo, jer on nije većinski vlasnik i nema prava da zaposlenima uskraćuje prvo na egzistenciju".
Znači, nije sporno sve ovo što su zaposleni rekli o ovom direktoru, ali je sporno to što se ne dozvoljava privatizacija, a što su u to umešani zajedno i predsednik opštine i direktor, a pred radnicima okrivljuju jedan drugog dok ne nađu načina da privatizuju fabriku, verovatno, čekajući ovaj zakon o stečajnom postupku.
Na član 79. podnela sam amandman u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, i to na stav 3. ovog člana. Stav 3. kaže: "Ugovore o zakupu stečajni upravnik može otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova, sa otkaznim rokom od 30 dana". To je predloženo rešenje koje, po nama iz SRS, nikako ne može da opstane.
Predložila sam da se brišu ove reči "nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova". Takođe sam predložila da se briše: "Pravo na naknadu štete zbog otkaza zakupa zakupodavac ostvaruje u iznosu koji ne može biti viši od iznosa polugodišnje zakupnine".
Vlada kaže da ovaj amandman ne može da se prihvati, s obzirom da formulacija "nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova" samo odražava opšta pravila stečajnog postupka prema kojima stečajni upravnik odlučuje o održavanju ili raskidu dvostranoteretnih ugovora.
Mi u SRS mislimo da se zakup prekida aktom sudske vlasti i da nema mesta za naknadu štete po osnovu izgubljene dobiti u ovom slučaju, na način kako je Vlada predložila.
U teško stanje je zapao privredni subjekat, i da ne treba mi zakonski da stvaramo uslove da još dublje guramo nekoga ko se bori za život, jer znate, svaki stečaj podrazumeva stotine ili hiljade zaposlenih i svakako da zakon treba da reguliše tu materiju, ali ne treba da je reguliše na štetu zaposlenih.
Takođe, smatramo da predloženo rešenje narušava dobre poslovne običaje i načelo ekvivalentnosti koje je prisutno u trgovinskom sudu, uopšte, ne samo u poslovima stečaja, nego uopšte u poslovima, odnosno u radu trgovinskog suda.
Ima mnogo primera, nažalost, u praksi šta se dešava kada se na ovaj način reguliše zakup, toga je bilo, iako nije bilo na ovaj način sve to regulisano. Imamo primer radnika zemunskog "Centrala" koji su bili zaposleni u restoranu "Drina", svi su dobili otkaze, ostali bez posla, a ta "Drina" i dalje radi kao ugostiteljski objekat, tako što je stečajni upravnik dao svom bliskom rođaku.
Takvih primera je puno u Srbiji. Mi smo zaista očekivali da će Vlada predložiti zakon koji će onemogućiti zloupotrebe, koji će štititi ovo malo privrede što je ostalo, ali, očigledno, Vlada podržava lance i katance na društvenim fabrikama u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

U procesu svojinske transformacije, kako se to moderno zove, ili privatizacije prodate su neke firme koje su imale zaposlene i imale su pravo zakupa na poslovnom prostoru u gradu i naravno, stekle su to pravo zakupa da nastave da koriste, doduše, bili su obavezni da ne menjaju delatnost, ali frizeri su postali kafedžije.
To je normalna veza sa članom 79. Predloga zakona. Vidite, ovde se stečajni dužnik javlja i kao zakupodavac i kao zakupac i po prirodi stvari kao stečajni poverilac može da se pojavi, jer mu vi dozvoljavate u stavu 3, jer mu priznajete pravo na naknadu štete i u stečajni postupak ulazi nešto što se desilo nakon otvaranja stečajnog postupka.
Znate, nakon stečajnog postupka; a po pravilu se u stečajnom postupku raspravlja ono i dolazi se do onog stanja i pravi se presek sa otvaranjem stečajnog postupka, a ovde kod zakupa i kod naknade štete očigledno se radi o nečemu što je događaj posle otvaranja stečajnog postupka. Jeste, to se javlja posle kao veliki problem.
Da biste shvatili u čemu se ogleda taj problem, ja ću se pozvati na član 50. Predloga zakona - pružanje usluga od opšteg interesa (struja, voda, telefon itd).
Tu ste u trećem stavu napisali da na zahtev organizacije koja pruža te usluge stečajni sudija može da obaveže stečajnog upravnika da stečajni dužnik položi depozit kao garanciju da će da se plate ti troškovi.
Tu ste zaboravili samo na jednu sitnicu - da je stečajni dužnik insolventan. Odakle da da depozit, kada mu je račun ugašen? Nad njim je otvoren stečajni postupak zato što na računu nema para i ne može da servisira svoje obaveze. Da ste kojim slučajem u isti koš stavili struju i zakup,... a verujte, kod nekih stečajnih dužnika koji su zakupci na nekom poslovnom prostoru, ako se otkaže ugovor o zakupu, vi ste ih odmah "ubili", nepotrebno je da vodite stečajni postupak. On je gotov.
Ovo posebno dolazi do izražaja kada je u pitanju stečaj nad društvenim preduzećima. Imate ova preduzeća koja koriste lokale, koja nisu još privatizovana, pokazuju svakim danom sve veću insolventnost, otvoriće se stečajni postupak. Čim se otkažu ugovori o zakupu, bez obzira da li je zakupodavac država ili neko drugi, oni su mrtvi. Džabe vam stečajni postupak.
Kako onda mislite da sprovedete reorganizaciju i da to sve spustite na nivo razmišljanja jednog prosečnog licenciranog stečajnog upravnika? To će biti krupni problemi i za tzv. privatna i za tzv. društvena preduzeća. Nije lepo kada se loš prevod pogrešno prevede.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 92. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Branče Stojanović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Socijalistička partija je uložila amandman na član 92. gde se stav 1. menja i glasi: "Posle isteka roka za prijavljivanje, sud u roku od pet dana dostavlja sve prijave potraživanja stečajnom upravniku." U stavu 2. broj "40" se zamenjuje brojem "30".
Kasnije ću da dam i obrazloženje šta nam je bio povod da ovaj amandman podnesemo; jedno veoma loše iskustvo koje smo imali primenjujući stari Zakon o stečaju, a odnosi se na način kako je to urađeno u smederevskom "Sartidu".
Naime, kao što je poznato, prekršen je zakon, odnosno zakonska regulativa koja reguliše ovu oblast i da ne bismo došli u sličnu situaciju ili, ne daj Bože, da je, što reče gospodin Vlahović, njegovo ministarstvo tvorac ovog zakona, pa se plašimo da nije na ovakav način pokušano da se pruži mogućnost da se kod sprovođenja nekih drugih stečajnih postupaka, kod nekih drugih preduzeća primeni metod i postupak koji je primenjen u "Sartidu".
Iz tog razloga u članovima 56. i 90. predviđeno je da poverioci podnesu prijave potraživanja u pismenoj formi stečajnom sudu, najkasnije u roku od 60 dana od dana pokretanja stečajnog postupka. Članom 22. stav 1. propisuje se obaveza stečajnom sudu da istovremeno dostavi sve primljene prijave poverilaca stečajnom upravniku. Propušteno je da se propiše rok u kome je stečajni sud dužan da izvrši ovu obavezu.
Amandmanom se predlaže da se po isteku propisanog roka za prijavu potraživanja od strane poverilaca stečajni sud obaveže da u daljem roku od pet dana mora da dostavi sve primljene prijave poverilaca stečajnom upravniku.
Takođe, smatramo da je stečajnom upravniku ostavljen nepotrebno dug rok za utvrđivanje valjanosti potraživanja, odnosno za sačinjavanje liste priznatih i osporenih potraživanja, te predlažemo skraćenje ovog roka na 30 dana. Iz ovih razloga molimo da se ovaj amandman prihvati.

Gospodin Vlahović, replika.