Pozivam se na član 100. Gospodin Vučić je izneo nekoliko uvreda, da ih ne nabrajam. Mislim da je dovoljan razlog za repliku.
Gospodine Vučiću, pametnim ljudima se jednom kaže da nešto što se sa skupštinske govornice izrekne nije istina. Poslanici G17 plus su uredno govorili da nije istina ono što govore poslanici Srpske radikalne stranke. Mi se zadovoljimo da to kažemo jednom, a vi ponavljate 100 puta stvari koje ću otvoreno nazvati lažima. Pametnima je dovoljno reći jednom, a radikalima očigledno mora više puta da se ponovi. Od sada ćemo ponavljati onoliko puta koliko vi kažete.
Što se tiče otvorenog pominjanja imena, gospodine Vučiću, otvoreno ću reći, poslanik Srpske radikalne stranke, očigledno zajedno sa Bogoljubom Karićem, saučestvuje u napadu na G17 plus, i to je poslanik Srpske radikalne stranke malopre uradio. Znači, Bogoljub Karić i Srpska radikalna stranka su na istom putu protiv G17 plus, tačnije protiv interesa građana Srbije, protiv države Srbije, i to je ono što ćemo videti vrlo brzo, gospodine Vučiću.

Gospodin Vučić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, priznajem  da nemam ni blizu pameti kao gospodin Paunović. On je čovek veoma pametan, pravi ekspert, jednom rečju genije.
Da se vratim na ono o čemu je on govorio iza toga. Dakle, gospodine Paunoviću, Bogoljub Karić je negde sedam dana pred drugi krug predsedničkih izbora izgleda jeo mnogo salate, ne malo nego mnogo salate, a izgleda da mu je bila pokvarena ta salata, pošto je iz uvoza, pa podržao vašeg kandidata Borisa Tadića, direktno podržao Borisa Tadića protiv Tomislava Nikolića.
I rekao je narodu i građanima Srbije - kada pobedi Boris Tadić, on, Boris Tadić i vi, svi vi zajedno, dogovorićete se i učiniti sve da više ne bude lanaca i katanaca, da više ne bude viza za odlazak bilo gde u inostranstvo, pa ste rekli da će cvetati demokratija u Srbiji, da će ljudi imati ogroman životni standard.
Šta se to, gospodine Paunoviću, dogodilo? Dogodilo se to da vas je narod sve prepoznao i samo je jedna istina u svemu tome, nema dve, ne postoje tri istine, a to je da između vas nema nikakve razlike.
Ono što jeste naš zadatak, otvoreno govorim vama i građanima Srbije, jeste da pobedimo troglavu aždaju koju čine Tadić, Karić i Vlada Srbije.
Između vas nikakve razlike nema, pobedićemo vas sve zajedno i ovu Srbiju ćemo voditi na ozbiljan i pametan način. Ovu Srbiju ćemo voditi tako što nećemo vređati političke protivnike time da nisu pametni.
Vi ste geniji, mnogo ste pametni, a imate 34 poslanika. Mi nismo tako pametni, ali imamo 82. Gledajte šta ste time hteli da kažete o svom narodu, a mislim da je narod ipak mnogo pametniji, i da narod zna koga bira i za koga glasa.

Reč ima narodni poslanik Suzana Grubješić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedavajući, vratila bih se na temu ako je to ikako moguće, a da prste, pojedine ministre i ostalo ostavimo tabloidima i konferencijama za štampu. Mislim da Narodna skupština nije mesto na kojem se te stvari pričaju. Mi imamo mnogo važniji zadatak. Pred nama je 11 tačaka dnevnog reda, a danas je na dnevnom redu porez na dodatu vrednost.
Ovaj predlog zakona bi Narodna skupština trebalo da usvoji nakon rasprave, što znači da porez na promet roba i usluga definitivno odlazi u istoriju. Ovaj poreski standard se poodavno primenjuje u Evropskoj uniji, kao i u zemljama u okruženju, uključujući i Crnu Goru. Jedino još Bosna i Hercegovina nema PDV. Zanimljivo je spomenuti da se recimo SAD i dalje drže poreza na promet, ali samo na nivou pojedinih država članica, jer na federalnom nivou poreza na promet uopšte i nema.
Takođe bih htela da spomenem da je još poslednja Vlada bivše SFRJ najavljivala uvođenje ovog poreskog instrumenta. U njenoj naslednici SRJ, Savezna skupština je 1999. godine usvojila Zakon o porezu na dodatu vrednost i on je čak i stupio na snagu, ali je zatim njegova primena tri puta odlagana. Sadašnji predlog Vlade Srbije da uvede PDV bio bi peti po redu i nadajmo se poslednji.
Pokazalo se u zemljama koje su porez na promet zamenile porezom na dobit da je PDV daleko izdašniji poreski instrument. Višak prihoda neće rezultirati samo zbog smanjenja poreske evazije, nego njega obezbeđuje uvođenje obaveze za plaćanje PDV na proizvode koji su bili oslobođeni poreza na promet.
Pored toga što se poreski sistem, makar i u ovom segmentu, usaglašava sa praksom Evropske unije, prelazak na PDV imaće i druge pozitivne efekte. Smanjiće se poreska evazija, što će pored povećanja budžetskih prihoda doprineti uspostavljanju ravnopravnijih uslova na tržištu, odnosno smanjivanju obima sive ekonomije.
Ovo su dovoljni razlozi za napuštanje poreza na promet, iako je sistem obračuna i kontrole u sistemu PDV nešto komplikovaniji.
Međutim, zakon o PDV bi počeo da se primenjuje od 1. januara 2005. godine, što znači da privrednici i poreska uprava imaju dovoljno vremena da se pripreme.
Razlike između PDV i poreza na promet su u tome što se kod PDV porez plaća u svakoj fazi proizvodnje i prometa, i to samo na onaj deo vrednosti proizvoda i usluga koji je dodat u toj fazi. PDV bi, ono što je ključno, trebalo u potpunosti da legalizuje poslove u privredi, jer niko ko ne plaća redovno obaveze prema državi neće moći da posluje. To znači da bi poslovanje na sivom tržištu postalo neisplativo, jer ukoliko jedan privrednik iz lanca utaji porez, platiće ga sledeći koji sa njim posluje.
PDV nije usaglašen između Srbije i Crne Gore. Opšta stopa PDV u Crnoj gori je 17%, a prema predlogu Vlade u Srbiji opšta stopa će biti 18%, a posebna 8%. Drugo, u Crnoj Gori nema posebne stope, ali postoji nulta stopa, uz pravo na povraćaj poreza zaračunatog u prethodnim fazama, kao što postoji oslobođenje od poreza bez prava na povraćaj.
To međutim i nije toliko presudno za funkcionisanje zajedničkog tržišta. Carinskim zakonima ove države članice područje Republike definisano je kao prostor gde se zakon primenjuje. Iz toga proizilazi ista procedura, bez obzira da li roba, odnosno usluga ulazi iz inostranstva ili iz neke od država članica.
Razlika je samo u carini. Ona se ne obračunava na robu proizvedenu i nabavljenu u drugoj državi članici državne zajednice Srbija i Crna Gora. Isto rešenje je sadržano u zakonima o porezu na dodatu vrednost. Republika je definisana kao područje primene PDV i to zahteva odgovarajuću uvozno-izvoznu dokumentaciju, odnosno kontrolu prometa među subjektima dve države članice, ali je pozitivno to što se ova procedura ne bi znatnije menjala kada bi Srbija i Crna Gora postale dve samostalne države.
Šta je suština poreza na dodatu vrednost? Jedna od definicija kaže da je to indirektni nekumulativni višefazni porez na promet, kojim se oporezuju sve faze prometa od proizvođača do krajnjeg korisnika. Suština kod ovog poreza se sastoji u tome da se proizvodi i usluge oporezuju u svim fazama, ali tako da porez plaćen u prethodnoj fazi ne ulazi u poresku osnovicu u sledećoj fazi oporezivanja.
Porezom se, dakle, u svakoj fazi oporezuje samo dodata vrednost proizvoda i usluga. Dodatu vrednost predstavlja ona vrednost koju proizvođač, trgovac i druga lica u lancu prometa dodaju na osnovnu vrednost robe, odnosno na onu vrednost po kojoj su nabavili robu. Najlakši način za izračunavanje poreske osnovice je razlika između vrednosti inputa i autputa, tj. razlika između prodajne i nabavne cene proizvoda, odnosno usluge u određenoj fazi prometa.
Koje su prednosti poreza na dodatu vrednost? To je, pre svega, smanjena mogućnost evazije, odnosno izbegavanja plaćanja, samokontrola, to je njegova izdašnost, neutralnost u spoljnoj trgovini i izuzimanje inputa iz oporezivanja.
Pomenula bih i neke nedostatke, a to su visoki administrativni troškovi, inflatorni potencijal i to što privreda, u stvari, kreditira državu. Osnovna načela poreza na dodatu vrednost proizilaze iz načina oporezivanja dobara, te tako razlikujemo načelo porekla, koje podrazumeva da se dobro oporezuje u zemlji u kojoj je proizvedeno, bez obzira na mesto njegove potrošnje. Kod primene ovog načela, uvozna dobra nisu predmet oporezivanja.
Drugo je načelo odredišta. Znači, dobra i usluge se oporezuju u zemlji gde se troše, odnosno koriste, te je predmet oporezivanja ukupna dodatna vrednost, bilo da je dodata u zemlji ili u inostranstvu.
Ovde je izvoz oslobođen plaćanja PDV, dok se uvoz oporezuje i stvaraju se uslovi za konkurentnost između domaćih i uvoznih dobara.
Tehnički posmatrano, PDV je moguće obračunati i naplatiti direktnim i indirektnim oporezivanjem dodate vrednosti. Kod direktnog metoda, najpre se utvrđuje novododata vrednost proizvoda, pa se na nju kao poresku osnovicu primenjuje poreska stopa. Tačno određivanje novododate vrednosti u praksi je teško ostvarivo, tako da se ovaj metod ređe koristi.
Kod indirektnog metoda, nema utvrđivanja novododate vrednosti proizvoda, već se poreska obaveza izračunava tako što se od ukupnog poreza na promet odbije porez plaćen u prethodnoj fazi; ovaj metod je pogodniji danas i češće se primenjuje.
Reći ću još nešto samo o osnovnim karakteristikama Predloga zakona o PDV, koji je dostavilo Ministarstvo finansija Srbije. Uvođenjem PDV se postižu sledeći ciljevi: smanjivanje obima sive ekonomije i harmonizacija poreske politike sa standardima Evropske unije.
Predloženi model je potrošni tip PDV, indirektni metod utvrđivanja poreske obaveze i poštuje se princip odredišta. Znači, izvoz je oslobođen plaćanja poreza. Obveznici PDV su sva pravna lica koja su u prethodnih 12 meseci ostvarila ukupan prihod veći od dva miliona dinara ili koja kada počinju delatnost procene da će u narednih godinu dana ostvariti ukupan promet u tom iznosu.
Oni koji su ostvarili ili procene da će u narednih 12 meseci ukupan promet biti veći od milion dinara, mogu da se opredele da postanu obveznici PDV, pri čemu obaveza plaćanja tog poreza traje najmanje dve kalendarske godine.
Ključno u ovom predlogu zakona je što postoji povraćaj PDV, odnosno poreski obveznik ima pravo na povraćaj razlike poreza, ako je iznos prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze. Rok za povraćaj je 45 dana, a kao što nam je ministar objasnio, u zemljama u okruženju je taj rok između 30 i 60 dana, a ministarstvo se opredelilo za srednju varijantu, za rok od 45 dana po isteku roka za predaju poreske prijave.
U skladu sa iskustvima drugih zemalja, pravo na povraćaj, odnosno refakciju PDV imaju strani obveznici, humanitarne organizacije, strani donatori, strani državljani, kako bi se izbeglo dvostruko oporezivanje.
Reći ću još samo da se donošenjem ovog zakona, kao i zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dobit preduzeća, zaokružuje paket poreskih zakona i na taj način Srbija postaje jedna od zemalja sa najnižim poreskim stopama u Evropi. Naravno, donošenje zakona je uvek lakši posao, mada ne uvek i u ovom parlamentu, od njegove primene, pa se nadamo da će se i poreska administracija, a i građani, poreski obveznici, dobro pripremiti, kako bi od 1. januara 2005. godine počelo sprovođenje ovog zakona.
Na kraju da dodam da će u svakom slučaju poslanička grupa G17 plus podržati ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, već ovim zakonima koje smo i ranije imali, a odnose se na uvođenje poreza, kao i ranijim zakonima o akcizama i porezima, prekoračeni su limiti (a porezi moraju da ih poznaju), i to limiti sve tri prirode, i mi smo došli u situaciju da ćemo vrlo teško uspeti da naplaćujemo porez u budućnosti zbog krajnje neefikasne privrede.       
Rečeno je ovde i predviđeno da ovaj zakon zamenjuje od 1. januara porez na promet i ne spori niko potrebu da se jedan ovakav zakon donese. Međutim, efekti koje će ovaj zakon doneti za budžet Republike Srbije su veliki i više će se novca zahvatiti od građana Republike Srbije i od privrede.
Obzirom da već dugo godina u Srbiji novac ima ulogu nekadašnjih bonova u društvenim ishranama ili u pojedinim firmama. On se na početku meseca po raznim osnovama onima koji su još uvek zaposleni podeli kroz plate, a oni koji su korisnici socijalnih usluga, socijalnih davanja i penzija taj novac kroz potrošnju vrate ponovo državi. Iz meseca u mesec novac se vrti u krug, ne stvaraju se nove vrednosti i zbog toga dolazimo u situaciju da nećemo moći ni naplaćivati nove poreze.
Mi ovde dolazimo u situaciju da se Vlada ponaša prema privredi i prema građanima na sličan način kako se prema našoj državi ponašaju međunarodne finansijske institucije.
Naime, radi se o tome da postoji želja, čak je i ministar rekao da neki privredni subjekti ili poreski obveznici neće moći na početku da plate porez, ali će moći da se zaduže, pa će na taj način platiti porez, i to je samo prvi put, a kasnije će se pokazati da je taj porez niži, mada ni tu nismo sigurni, jer je rečeno da će cene pasti za 7 posto, ali ministar sumnja i rekao je da nije siguran da će se to desiti.
Doći ćemo u situaciju da privrednici koji prvi put pozajme novac da plate porez neće moći kasnije ostvariti profit, nego će na ime tih kredita sav profit ulagati u isplatu kredita i na taj način ćemo kao država uskoro doći u situaciju da će sa ovolikim zaduženjima celokupna privredna moći samo da servisira kamate, a da će nam glavnica stalno ostajati kao kamen o vratu.
To je ono kako se sada Vlada ponaša prema građanima Srbije, prema našim privrednim subjektima kroz uvođenje poreza i prema građanima uopšte, tako da ćemo dovesti građane i privredu u jedan odnos prema državi da će raditi, a neće moći ostvarivati profit.
Ono što je iznenađenje možda za poslanike, na šta nismo navikli u ovom sazivu, jeste da Predlog novog zakona ne prati osnivanje agencije, i nije neuobičajeno zato što uglavnom, ako su zakoni iz sfere finansija, tu vam agencije ne postoje, ali ovde imamo u velikom broju članova da se uvek na kraju kaže da će ministar nadležan za poslove finansija bliže odrediti uslove, bliže propisati obrasce, i to se provlači kroz ceo zakon, a mi time dolazimo u situaciju da sumnjamo da će ministar moći obaviti sve ove obaveze koje je sam sebi dao kroz ovaj zakon, pod uslovom da još nešto radi.
Skrenuo bih samo pažnju na član 23, jer mi se čini da se ovde malo pričalo o tome, da se po posebnoj stopi PDV od 8 posto oporezuje promet dobara i usluga ili uvoz dobara itd.
Sada je ovde zanimljivo ovo oko uvoza, s obzirom da najveći broj dole navedenih stvari, koje se po posebnoj stopi oporezuju od 8%, praktično čini naš uvoz, pa računajući čak i brašno, pa smo prvi put posle 50 godina u prošloj godini imali situaciju da moramo uvoziti pšenicu, jestivo ulje itd, s obzirom da i šećerane sve manje proizvode.
Imamo sirovine za takvu vrstu proizvodnje, pošto su privatizovane i ne funkcionišu, pa za fabrike koje se bave preradom poljoprivrednih proizvoda, to je pogotovo uvoz svežeg i rashlađenog voća, povrća, mesa, ribe i jaja, uglavnom uvozna roba i ona se carini po nižoj stopi. A ovde imamo da po nižoj stopi treba da se carine i usluge smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima itd, čime se praktično preporučujemo nekim građanima koji žive u nekim bogatim državama kao vrlo jeftina i radna snaga i zemlja, koja će pružati jeftine usluge, i to ide direktno na štetu građana Srbije, pa i našeg budžeta.
Mislim da je ovde trebalo biše povesti računa što bi trebalo da se napravi drugačija lista, šta je to što bi trebalo da se oporezuje sa nižom stopom od 8%, a šta je to što bi moglo da se oporezuje višom stopom.
Na kraju, čini mi se da se Vlada ponaša, kada je u pitanju privredni sistem Srbije, slično kao polarni vuk.
Njega tradicionalno, vekovima lovi severni narod na taj način što pobodu dršku noža oštrog sa obe strane u led, namažu ga krvlju, a vuk kada omiriše krv sa više kilometara, priđe, počne da liže nož i na taj način nadalje pije sopstvenu krv, a oni ga ujutru nađu pored noža.
Tako mi se čini da će ovakvim postupcima, ovakvim zakonima Vlada praktično celokupnu privrednu supstancu kojom raspolaže država uništiti, urušiti, i da ćemo vrlo brzo doći u situaciju da nećemo moći obezbediti ni prehranu stanovništva, a da ne pričamo o pokretanju privrede.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Sreto Perić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, najpre ću da se osvrnem samo na raspravu koja je vođena u prepodnevnom delu sednice, jer mislim da deo poslanika nije na najbolji način razumeo izlaganje poslanika Teodorovića, našeg kolege iz poslaničkog kluba SPO – Nova Srbija.
Gospodin Teodorović je naime hteo, kako sam razumeo, samo da ukaže na jedan problem, a to je da se cena od 7 plus 1,5 dinara za pšenicu ne poštuje, odnosno ne poštuje se onaj deo cene koji se odnosi na 7 dinara i mislim da to nije bila kritika Vlade. Vlada je verovatno u ovom trenutku učinila najviše što je mogla.
Činjenica je da su obećanja bila nešto drugačija, da su ljudi kada su sejali pšenicu pravili kalkulaciju na 9, odnosno 9,5 dinara bez premije, odnosno sa premijom od jednog dinara. Sada je Vlada izašla sa premijom od 1,5 dinara, ali se ovde postavlja pitanje šta bi bilo da je Vlada izašla sa premijom od dva dinara. Da li bi se onda ovaj drugi deo smanjio na 6,5 ili na 6 dinara?
To je u stvari jedna sasvim druga tema o kojoj pre svega Vlada treba da razmisli, a to je tema u kojoj meri se poštuje cenovni paritet 1:2:4, odnosno na cenu pšenice od dinar, da brašno bude dva, a kilogram hleba četiri dinara, odnosno vekna hleba bi u tom slučaju (ako bi bilo 10 dinara, 20 i 40) trebalo da bude 24 dinara, što nije.
To znači da praktično ovde ceh plaćaju primarni proizvođači, s jedne strane, jer je njihova cena depresirana, a s druge strane krajnji potrošači, jer čini mi se da je sadašnja kalkulacija hleba praktično pravljena na nekoj tržišnoj ceni pšenice koja je bila i čitavih 15 dinara prošle godine.
Samo sam na to hteo da ukažem i da kažem da cena po hektaru, koju je kolega Teodorović rekao, dakle, koliko praktično jesu inputi za proizvodnju pšenice od nekih akcionara, on je rekao 25.000 dinara, važi za individualne poljoprivredne proizvođače, odnosno za seljake, a da je ta cena za društvena preduzeća koja se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom daleko veća i da iznosi blizu 40.000 dinara po hektaru.
To znatno menja ovu situaciju i menja kalkulaciju na prinos od pet tona po hektaru, a to je daleko veća cena u osnovi, tako da te zarade o kojoj je kolega govorio, kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači, baš i nema.
Reći ću vam samo da na jedan dinar obaveza koju ima poljoprivredni proizvođač, društveno preduzeće koje se bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom ima čak 26 dinara. Dakle, 26 puta je veće opterećenje.
U svakom slučaju ova mala digresija je bila neophodna prosto da bi čuli narodni poslanici, ministar, a i javnost, koji se sve problemi tu javljaju, odnosno da se prihvati saznanje da problem nastaje negde između proizvođača i potrošača, a to su mlinari, pekari i da bi tu trebalo videti zbog čega ta cena ne odgovara paritetu 1 : 2 : 4.
Što se tiče ovog zakona, ovo je još jedan dobar zakon, jedan od onih u nizu koje je predložila DS, odnosno prethodna Vlada. Uprkos tome što je jedna uvažen koleginica pre nekoliko dana ovde rekla da nije važno ko predlaže zakon, važno je da je zakon dobar, mislim da je važno da kažemo da ovo jesu zakoni prethodne vlade, upravo zbog kampanje koju je deo sadašnje vladajuće koalicije, ne mislim svi nego deo vladajuće koalicije, tada vodio, a to je bila neodgovorna kampanja, puna kleveta, neistina, u dobroj meri destruktivna i koja je za posledicu imala dosta loš rad Vlade u prva četiri meseca.
Nije sporno, mislim da je to već svima jasno, da su reforme započete 2001. godine de fakto stale, a sada se svi zajedno trudimo da te reforme pokrenemo i bojim se da to ne ide tako lako. Sve ide, tačno, ali mislim da je malo iskarikirano, da svakako ta kriza koju smo imali jesenas nije bila takvog karaktera da zbog nje nismo mogli da usvojimo porez na dodatu vrednost tada, ali kažem sve i da prihvatimo da iz nekih jačih političkih razloga tada nismo usvajali porez na dodatu vrednost.
Postavlja se pitanje zašto se taj zakon nije našao na dnevnom redu možda u martu, aprilu ili maju, nego se tek sada našao na dnevnom redu Skupštine i sada s pravom deo opozicije postavlja pitanje usklađivanja drugih propisa i uopšte mogućnosti da se do 1. januara 2005. sve pripremi za sprovođenje ovako važnog zakona.
Ne mogu da ne zamerim vladajućoj koaliciji, Vladi Republike Srbije, što su joj bili važniji neki zakoni koji praktično sada svoju sudbinu čekaju pred Ustavnim sudom Republike Srbije, dakle, čija je ustavnost osporena. Jedan od tih zakona je čak Ustavni sud suspendovao do konačne odluke, kao da je važnije bilo neko kadrovsko prepucavanje ili možda neka vrsta ostrašćenosti i borbe protiv DS-a, što se sada pokazuje kao krajnje apsurdno, s obzirom da hteli ne hteli, prinuđeni smo zajedno da radimo.
Mi se na najbolji način, od kada smo ovde opozicija, trudimo da tako i radimo, da budemo konstruktivni i da podržimo sve one zakone za koje smatramo da su na dobrobit Srbije, bez obzira što jesmo sad u opoziciji, što bismo možda mogli neke političke pena da postižemo na taj način što bi vas ometali u radu.
Nama to ne pada na pamet i zbog toga vam pomažemo, kao što smo pomagali i prošle nedelje, i pretprošle, i prethodna četiri meseca da usvajate zakone koji jesu reformski, koji jesu produžetak ekonomske politike koju je povela Vlada, čija je okosnica bila DS još 2001. godine, zatim 2002. i 2003. godine.
Mi smo stali iza ovog zakonskog predloga i tada kada smo bili vladajuća većina. Nama se ništa nije u našim stavovima i našim principima promenilo time što smo prešli u opoziciju. Mi i dalje stojimo iza ovog zakonskog predloga i, kako je kolega Vlahović rekao, vrlo su jasni naši razlozi zbog čega mi podržavamo ovaj zakonski predlog, što je dato u samom materijalu.
To je dalja borba protiv sive ekonomije, harmonizacija poreske politike sa Crnom Gorom. Ne znam da li je ovde rečeno, ali Crna Gora je porez na dodatu vrednost uvela još 1. aprila 2003. godine. Naravno, usklađivanje sa standardima sveta kojem težimo i kojem pripadamo, a o tome je već ovde bilo reči – Šesta direktiva Evropske zajednice o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost u državama članicama.
Ovaj porez na dodatu vrednost svakako će povećati stepen naplate, ali s druge strane on može biti dobar podsticaj za smanjenje pojedinačnog opterećenja, odnosno podsticaj za investicije, a samim tim i ekonomski rast. Ovaj porez na dodatu vrednost je dokazan u uporednim sistemima i kao takvog treba ga prihvatiti, i ne treba oko njega praviti neku preveliku dilemu ili preveliku priču.
Izvesne bojazni, koje je rekao gospodin Vlahović, koje su provejavale kroz diskusiju nekih drugih narodnih poslanika, upravo se tiču tajminga donošenja novog zakona, odnosno velikog propusta i odgovornosti vladajuće većine ili dela Vlade Republike Srbije koji je očigledno imao preimućstvo nad drugim delom Vlade Republike Srbije kada se birao redosled zakona koji će doći na dnevni red.
Podneli smo svega nekoliko amandmana. O tim amandmanima ćemo više govoriti u raspravi o pojedinostima. Sada ću samo okvirno reći, to je na članove 24, 34. i 68.
Amandmanom na član 24. smo hteli da popravimo rešenje koje se tiče poreskog oslobođenja na pružanje usluga korisnicima slobodne zone. Smatramo da bi moglo preciznije da se uredi, kako to ne bi bio razlog za poresku evaziju i tu će podnosilac amandmana, kolega Vladimir Jovanović, reći nešto više, kao i o amandmanu 34, kojim smo želeli da ukažemo na jednu nejasnoću koja se tiče poljoprivrede.
Naime, praktično svi inputi kod poljoprivrednika, odnosno kod njihove poljoprivredne proizvodnje biće opterećeni porezom od 8%, neki 18%, a iznos nadoknade koju mogu naplatiti za svoje autpute jeste 5%. Moram priznati da nam to rešenje nije najjasnije. Treba dodati i to da većina poljoprivrednika neće ispunjavati uslove da bude obveznik, odnosno u sistemu poreza na dodatu vrednost.
Pre svega, malo njih će da prikaže da spada u onu grupu, prema, mislim, članu 34, ako se ne varam, preko dva miliona; a i oni koji budu preko milion teško da će se odlučiti da vode knjige i da se bave time, što nije nimalo blisko njihovom poslu.
To ćemo više o amandmanima. Imamo tu dilemu koja se tiče člana 68, odnosi se na poslovanje u slobodnoj zoni. Ne sporimo potrebu da postoje pojedine poreske olakšice, ali smatramo da bi samo pitanje poslovanja slobodnih zona ipak trebalo da se uredi nekim drugim zakonom, odnosno nekim drugim propisima. Opet se vraćamo na ono staro, da smo ovaj zakon doneli u martu mesecu, možda bi do 1. januara 2005. imali više vremena da omogućimo, odnosno da izvršimo sve one pripreme koje su neophodne da bi se ovaj zakon primenjivao.
Važno je da usvojimo ovaj zakon, važno je da njegova primena krene od 1.1.2005, važno je da se budžet efikasnije puni, a s druge strane da se kvalitetnim poreskim sistemom otvori novi prostor, otvori više mesta, da pojedinačno poresko opterećenje bude manje i samim tim da bude više mesta za investicije.
Međutim, obzirom da DS - Boris Tadić podržava ovaj zakon, mislim da je sam gospodin ministar jasno obrazložio koje su potrebe i koji razlozi stoje da se glasa o ovom zakonu. Iskoristiću prisustvo gospodina ministra da ga obavestim da sam podneo jedno poslaničko pitanje predsedniku Narodne skupštine, u skladu sa našim Poslovnikom o radu. Voleo bih da se gospodin ministar potrudi, odnosno da pomogne da dobijem odgovor u pismenoj formi.
Kada smo raspravljali pitanje budžeta, a kad pogledate, stalno se mi vraćamo na budžet, bilo kroz priču o pšenici, bilo kroz ovu priču ili neku drugu vraćamo se na Zakon o budžetu i tada smo, kao opozicija, ali u duhu u kom inače ovde nastupamo, konstruktivnom, ukazivali da taj budžetski deficit od 44 milijarde jeste veliki, pa smo s druge strane smatrali da su generalno sami prihodi od 338 milijardi previsoko postavljeni, ali smo tada iskazali zabrinutost za deo pokrića tog deficita u iznosu od 16.800.000.000 dinara, a to se odnosilo na prihode od privatizacije.
Naime, mislili smo da neodgovorna politika koju je vodio deo sadašnje vladajuće koalicije prema privatizaciji, populistički pristup, ulagivanje ili ideološki kompromis, koji očigledno postoji u ovoj koaliciji, ne samo što je doveo do toga da se Ministarstvo za privredu i privatizaciju zove samo Ministarstvo privrede, nego je doveo do toga da cela ta kampanja bude usmerena na taj način da će se samim negativnim odnosom prema privatizaciji, pa najavom bogzna kakvog istraživanja privatizacije, pa maltene poništavanja privatizacije, doći do toga da privatizacija u narednom periodu neće biti dobra, kvalitetna i neće doneti rezultate.
Kada smo dobili Predlog zakona o budžetu, u najmanju ruku smo se šokirali videvši da Vlada predviđa da od privatizacije dobije 16.400.000.000 dinara, a reći ću vam da je naša Vlada, koja je daleko odgovornije pristupala tom problemu, čak prihode od privatizacije koncipirala za oko tri milijarde manje.
Zato sam postavio pitanje, i znam da možda nije direktno usmereno ministru finansija, ali obzirom da ministar finansija vodi računa o punjenju i pražnjenju budžeta moram ga postaviti ministru finansija, jer ministra za privredu nemamo. Dakle - koliko je preduzeća privatizovano od početka mandata Vlade do 1. jula 2004. godine, koliko je raspisano novih tenderskih privatizacija u ovom periodu, koliko je preduzeća u postupku restrukturiranja privatizovano od početka mandata do 1. jula 2004. godine, koliki su prihodi od privatizacije ostvareni od početka mandata Vlade do 1. jula 2004. godine i koliki su troškovi Agencije za privatizacije u periodu od 15. marta do 1. jula 2004. godine?
Vi mi, ministre, nećete zameriti što sam iskoristio ovo vreme da vas pitam ovo, odnosno da vas zamolim da od Vlade Srbije dobijem odgovor u skladu sa Poslovnikom, onako kako je to i red i kako priliči, ukoliko Vlada poštuje ovaj parlament.
Na kraju krajeva, naš poslanički klub će podržati ovaj zakon, podržaće sve one zakone koje bi i sam stavio na dnevni red da smo u situaciji da vladamo Srbijom, kao što vam nikad nećemo predložiti nijedno jedino rešenje koje sami ne bismo primenili u situaciji da možemo da odlučujemo o tome koje će se rešenje primeniti. Hvala na pažnji.

Izvolite, po Poslovniku. Replika, ovlašćeni predstavnik. Izvolite.