Hvala.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, dame i gospodo, ništa epohalno se ne postiže usvajanjem ovog zakona. Vi se mučite sa ovim zakonom još od 2001. godine, kada ste usvojili prvi tekst, pa ste ga menjali 2002. godine, pa 2003. godine, a evo i 2004. godine. Izgleda da je vreme da neko ozbiljan sedne i da napravi nov tekst ovog zakona, pa da narodni poslanici počnu zaista da rade ono što im je posao i da donose zakone, a ne da se svakog časa menjaju postojeći zakonski tekstovi onako kako to odgovara pojedinim ministrima.
U prepodnevnom delu, kada je govorio o ovom zakonu, Mlađan Dinkić je bio pun hvalospeva, ali je suština ovih izmena to da se puni budžet, da bi se, kako reče Mlađan Dinkić, iz budžeta mogli isplaćivati oni koji ne zarađuju. To je juče rekao i pitala sam ga juče, a danas nije ovde, zaista me interesuje - kome se to iz budžeta plaćaju neka sredstva a da taj neko ta sredstva ne zarađuje.
Da li to Mlađan Dinkić misli da prosvetni radnici, zdravstveni radnici, sudije, državna uprava, sudska uprava ne zarađuju taj novac koji dobijaju iz budžeta. Mi iz SRS mislimo da zarađuju mnogo više nego što dobijaju iz budžeta i da bi to trebalo da bude tema za razmišljanje Mlađana Dinkića, bar dok je na funkciji ministra finansija.
Hvalite se ovde smanjenjem poreske stope. Činjenica jeste da se smanjuje poreska stopa, ali bi trebalo da se kaže ono što je stvarna istina - ko se najviše raduje smanjenju ovih poreskih stopa. To su of šor kompanije i Dinkićevi kumovi, Hamović, Lazarević i slični, i naravno Dinkićev bankarski lobi. On za njih radi uredno i preko poslaničke većine u ovoj skupštini donosi zakone koji su u interesu tog mafijaško-bankarskog lobija koji hara Srbijom. (Glasovi - žari i pali.)
Žari i pali, nažalost, ali neće dugo, budite sigurni.
U članu 3. ovog zakona predvideli ste da se na teret rashoda ne priznaju, između ostalog, kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina i novčane kazne i penali. Mi iz SRS smo predložili da se ovo briše zato što poreska uprava još uvek obračunava zelenaške kamate i niko o tome ne govori, a na zakasnela poreska dugovanja ova vlada uvodi drakonsku kaznenu politiku, na prijavljene a neblagovremeno izmirene poreske obaveze.
Mi mislimo da to nije u redu i da bi bilo dobro da se prihvati amandman SRS, uostalom kao i ostali amandmani, kojima smo pokušali krajnje dobronamerno da skrenemo pažnju i da uredimo ovaj zakon, da se zaista već jednom u ovom parlamentu donese zakon koji će biti koristan građanima Srbije.
U članu 8. Predloga zakona takođe smo predvideli određene izmene. U predlogu Vlade stoji da se izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, za zaštitu čovekove sredine i sportske namene priznaju kao rashod u iznosu do najviše 3,5% od ukupnog prihoda. Mi mislimo da je potrebno da se ovaj iznos od 3,5% poveća na 5% zato što država treba i mora da stimuliše donacije za zdravstvo, obrazovanje, nauku, verske i slične delatnosti.
Takođe smo predložili da se izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju kao rashod, u ovom Vladinom predlogu stoji 1,5%, od ukupnog prihoda, a mi iz Srpske radikalne stranke mislimo da treba da bude 3%.
U poslednjem stavu ovog člana stoji da bliže propise o tome šta se u smislu ovog zakona smatra ulaganjem u oblasti kulture donosi ministar nadležan za poslove kulture, po pribavljenom mišljenju ministra finansija i ekonomije.
Kada smo o prethodnom zakonu govorili izneli smo i načelan stav SRS da je zaista krajnje vreme da se nadležnosti Vlade Srbije ne diraju. Te nadležnosti prenosite na neke agencije i direkcije ili dajete preširoka ovlašćenja resornim ministrima.
To, prema mišljenju SRS, ne bi trebalo da ostane u ovom predlogu zakona i verujem da ćete, kada budemo govorili o amandmanima, razmisliti i prihvatiti naš predlog kao krajnje razuman.
U članu 10. Predloga zakona u stavu 1. tačka 3) kažete - na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti pojedinih potraživanja, pod uslovom da poreski obveznik pruži dokaz o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem. Mi iz SRS smatramo da je ovo potpuno nepotrebna, čak i besmislena odredba, jer dobro znate da su sudske takse suviše visoke, da sudski postupci predugo traju, da ne bi bilo dobro da i ovo vezujemo za te sudske postupke.
Pogotovo što smo sinoć u sredstvima informisanja saznali da su zaista u pravosuđu počele ponovo da se dešavaju drastične stvari; da je Visoki savet pravosuđa vratio Gorana Kljajevića, opštepoznatog i priznatog kriminalca u sferi pravosuđa; ponovo su ga vratili u Trgovinski sud, za predsednika Trgovinskog suda. E pa, ako ćemo sa takvim sudovima da sprovodimo zakone, teško nama, teško Srbiji, a ne trebaju nam ni zakoni.
U članu 47. govorite o kaznenoj politici. Ovo su zaista drastični iznosi, koje ste predvideli. Poseban problem je što vam se u svim zakonima iz finansijske oblasti pojavljuje ono što je već regulisano kaznenom politikom Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a ponovo predviđate da se kažnjava i po ovim posebnim zakonima.
Bez obzira koliko je neophodno, a zaista jeste da se zakoni poštuju, i jeste potrebno da zakoni imaju kaznene odredbe, ali ovako drastično kažnjavati, a pogotovu kažnjavati duplo za isti prekršaj, mi u SRS mislimo da je nedopustivo i mislimo zaista da Vlada Srbije i Narodna skupština moraju da vode računa o ekonomsko-socijalnom statusu građana i privrede Srbije.
Jer ako ćemo sve da im uzmemo kroz kojekakve poreze, kazne i dažbine, onda stvarno ne znamo ko će više ostati da radi u Srbiji. Uništili ste velika preduzeća, a sada ne dozvoljavate ni malim, ni srednjim preduzećima i privatnim preduzetnicima da funkcionišu i da rade. Zaista se postavlja realno pitanje: koja je krajnja namera ove vlade i ove skupštinske većine.
Mi u SRS mislimo da vam namere nisu dobre i da ono što vi radite i ono što predviđate kroz ove zakone ne donosi ništa dobro ni građanima pojedinačno, ni privredi, i krajnje je vreme da se prizovete pameti i počnete da radite ono za šta su vas građani birali, i naravno Vlada da počne da radi ono zbog čega ste je valjda u Skupštini izglasali.
U članu 51. kažete da će Vlada Republike Srbije urediti način utvrđivanja i plaćanja mesečnih akontacija poreza na dobit za 2004. godinu posle stupanja na snagu ovog zakona. Takođe mislimo da ovo ne može da bude u nadležnosti Vlade Republike Srbije.
Ovo treba da se reguliše zakonom i, opet ponavljam naš principijelni i načelni stav, okanite se agencija, okanite se preširokih ovlašćenja Vlade, preširokih ovlašćenja ministara.
Nažalost, suviše je zloupotreba funkcija i moramo što više da donosimo zakone koji su decidni, sa jasnim odredbama, koji ne mogu preširoko da se tumače. Uostalom, sami ste svedoci šta vam se dešava u Vladi. Ne moramo mi iz opozicije ništa da vam govorimo, ne moramo da vas podsećamo na to. Gledajte samo televiziju, čitajte novine, čitajte i gledajte prepucavanja vaših ministara, pa vidite da li zaslužuju ovakva ovlašćenja kakva im predviđate ovim predlogom zakona. Mi mislimo da ne zaslužuju.

Reč ima narodni poslanik Milko Štimac, a neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović.
Dužan sam, povodom ovoga na šta mi je skrenuta pažnja, da upozorim sve poslanike. Naravno da im je imunitet garantovan i naravno da se ne odgovara ni za jednu reč koja je izgovorena za ovom govornicom, ali isto tako naravno mora da se poštuje član 100, kako prvi tako i stav 3.
Svaki poslanik koji upotrebi uvredljive izraze, što je izričito zabranjeno stavom 3. člana 100, biće momentalno udaljen sa govornice. Govorim svim poslanicima i mislim da je za dobrobit dostojanstva cele Skupštine.
Izvolite, gospodine Štimac.

Zapravo i nije bilo ničeg uvredljivog. Izvinjavam se, umalo da zakasnim. Morao sam za popodnevni deo izlaganja da konsultujem mafijaške kumove, ali su bili zauzeti, haraju Srbijom. Nikako nisam mogao da dođem do njih. Žare i pale. Mislio sam onda da ću kuma ministra da konsultujem, ali vidim da nije ni kum ministar tu. Gospođo, da li ste vi mafijaška kuma?
Ajte da se okanemo više ovakvih priča. Niti će vaše biračko telo da poraste zahvaljujući ovakvim pričama, niti će se naše umanjiti. Stvarno gubimo vreme. Bili smo kosmonauti, marsovci, majstori velike lože. Šta smo sada? Mafijaški kumovi?

Gospodine Štimac, budite ljubazni, govorite o temi.

Ko god je ikada krenuo da posluje u Srbiji pozdraviće ne samo ovaj nego čitav paket poreskih zakona. Dakle, ko je ikada zasukao rukave i krenuo nešto pošteno da zaradi može samo da pozdravi smanjenje poreske stope koju ovaj zakon predviđa, odnosno predlog ovog zakona, sa 14% na 10%.
Pošto sam u prepodnevnom izlaganju pomenuo, odnosno pošto su bile pomenute neke konceptualne razlike ministara u Vladi, pominjao se Kejnz, javni radovi, da ne bude da naša razmimoilaženja nisu konceptualno utemeljena, odnosno da ovo što radimo nije konceptualno utemeljeno.
Valjalo bi skrenuti pažnju da u kreiranju ekonomske politike, pa i kroz ove ekonomske zakone naša poslanička grupa, dakle ministri koji su iz naše partije u Vladi, drže se uglavnom kao polazišta koncepta neoliberalizma.
Naravno, mi smo zemlja u kojoj od poljoprivrede zavisi negde oko 45%, što posredno, što neposredno, bruto društvenog proizvoda. Primeniti jedan krajnji koncept neoliberalizma u takvom okruženju, dakle smanjiti sve moguće stope, sve moguće zaštite carinske, necarinske, stavilo bi nas u veliki problem i ugrozilo upravo tih 45% društvenog proizvoda. Tako nešto sebi mogu da dozvole male države, kao što je recimo Estonija, koja je još pre skoro desetak godina pristupila izgradnji tzv. mikrodržave smanjujući sve stope, uključujući poreske, s jedne strane, da bi stimulisala preduzetništvo i stope koje stoje sa druge strane tog procesa, one zaštitne, carinske itd.
Takav koncept se zagovara unazad nekoliko godina i u Crnoj Gori. Dakle, čist neoliberalni koncept, koncept mikrodržave sa minimalnim stopama. Međutim, to je nešto što mi sebi ne možemo da dozvolimo. Ovde se radi o dve male države, gde ne postoji jedna jaka preovlađujuća grana proizvodnje. Kod nas, kao što sam rekao, imamo poljoprivredu i hteli ne hteli mi od toga moramo da napravimo našu uporednu prednost. S jedne strane moramo da je zaštitimo, a sa druge strane moramo da podstaknemo preduzetništvo i u toj grani.
Takođe, ono što nam je nekada bila uporedna prednost, a što smo zbog sankcija izgubili, a to su tekstil, koža i obuća, moramo da podignemo i da tu takođe povratimo one pozicije na svetskom tržištu.
Dakle, ovaj koncept neoliberalizma, koji jeste polazište, morao je da doživi promene i da se pomeri prema tzv. nacionalnom liberalizmu ili prema nečemu što je skoro opšteprihvaćeno, a naziva se irskim modelom.
Polazimo od postojeće privredne strukture. U njoj moramo da prepoznamo koje su nam noseće privredne grane u razvoju i onda takve privredne grane da stimulišemo, a da ostale prepustimo neoliberalističkom konceptu, dakle preduzetništvu, snalažljivima, sposobnima, ljudima koji se, kao što sam rekao na početku, ne plaše da zasuču rukave.
Zbog toga valja posebno obratiti pažnju i pozdraviti olakšice koje obuhvataju i posebno se odnose na sve privredne delatnosti iz poljoprivrede, zatim u tekstilnoj industriji, u industriji kože i obuće. Radi se o radno-intenzivnim granama koje zapošljavaju veliki broj ljudi, veliki broj radnih mesta otvaraju, a predstavljaju nešto što je zatečeno i čime moramo da se bavimo.
Uz to, dodatne olakšice za otvaranje novih radnih mesta, sa ovakvom stopom nezaposlenosti koja je zatečena i koja je posebno porasla tokom prethodne godine, to je prosto nešto što se moralo učiniti.
Odbitak od 100% iznosa bruto plate od poreske osnovice je nešto što zaista treba prihvatiti, podržati i dalje na tome nastojati.
Ne bih se više zadržavao u podršci ovom zakonu. Naravno, naša poslanička grupa će glasati za njega. Naglasio bih još jednom da ga smatramo dobrim, uravnoteženim i pre svega sastavnim delom čitavog seta poreskih zakona, koji se opet uklapaju u niz poreskih poteza koje ova vlada preduzima, a koji bi trebalo da nas što pre dovedu do jedne stabilne, moderne, jake i, pre svega, sposobne Srbije.
Dakle, ovi zakoni su namenjeni onima koji imaju preduzetničkog duha, koji znaju to da iskoriste i koji nam onda svima zajedno mogu pomoći da izađemo iz privredne krize.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a neka se pripremi narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, još jedan, kao čusmo od kolega, zakon iz seta poreskih zakona.
Imali smo setove pravosudnih zakona, međutim, nijedan od tih setova, niti nama, niti građanima Srbije nije doneo previše toga dobrog. Govorilo se danas ovde dosta i o haosu u srpskoj privredi, o haosu koji se povećava ili ne povećava, i nekima koji već duže vreme uvode sistem, red i zakon. Govorilo se dosta i o kumovima, ovoga puta neću o njima, ali je činjenica da je četiri godine već prošlo otkako je DOS-ov režim na vlasti. Mnogo je toga obećano, ali kada se realno pogleda, kada se sagleda trenutna situacija, mi vidimo da sve to što ste pričali nije bilo baš tako kao što ste pričali, da je dosta toga posle nekog vremena ostalo samo prazno slovo na papiru, da su te promene o kojima smo govorili zaista bile samo kozmetičke promene.
Utisak kome ne mogu da se otmem, kada god se govori o podsticaju privrednog razvoja, o medu i mleku koji će da poteku, da je običaj vladajuće većine da zakon što je gori, to više hvali. Kao da sami sebe pokušavate da ubedite, kao da pokušavate da ubedite građane Srbije da su ova rešenja odlična, da će im doneti dobro i kao da se zavaravate da će, ukoliko ih ubedite u to, ova vaša rešenja zaista i postati dobra, da će zaista i doneti boljitak o kome nam od kampanje do kampanje pričate.
Tačno je da je ovim zakonom nekoliko olakšica dato posrnuloj srpskoj privredi. Jedna od najvažnijih, kako reče ministar Dinkić, što je stopa poreza na dobit preduzeća smanjena sa 14 na 10%. Kada razmislimo malo o tom kompletnom setu poreskih zakona, prethodni zakon na dnevnom redu bio je zakon o porezu na dodatu vrednost i, kako nam reče gospodin ministar, Zakon o porezu na promet do sada je bio glavni, da kažem, adut Vlade Republike Srbije prilikom punjenja budžeta i on je u ovogodišnjem budžetu učestvovao sa 37%. Znači, 37% budžetskih prihoda dolazilo je od poreza na promet.
Umesto poreza na promet uveden je porez na dodatu vrednost. Stopa je smanjena na 18%, ali će osnovica i zahvat biti mnogo širi, tako da će planirani prihod koji je priznao ministar Dinkić biti veći 50%. To je značajno povećanje, a kada povežemo to sa ovim zakonom i sa rečima koje smo čuli, da će ovo smanjenje sa 14 na 10% uticati tako što će se za oko 900 miliona dinara smanjiti poreski prihodi, odnosno samo 0,3%, onda se postavlja pitanje da li će privreda zaista biti toliko rasterećena koliko vi kažete da hoće.
Ako prihode koji čine 37% budžeta povećate za 50%, to su milijarde i milijarde dinara koje u narednom periodu planirate da izvučete od srpske privrede, i to u svim fazama proizvodnje, a što će se u krajnjoj liniji prevaliti na građane i neminovno odraziti padom proizvodnje i padom kupovne moći. Postavlja se pitanje da li povećanje najvećih poreskih prihoda za 50% može da se kompenzuje smanjenjem minimalnih poreskih prihoda od poreza na dobit preduzeća od samo 0,3%.
Podsetiću vas da je i u prethodnom periodu dobit koju su iskazivala preduzeća, a preduzeća koja iskazuju dobit je u Srbiji otprilike toliko da ih na prste možete nabrojati, nije činila nikakvu stavku u budžetu i baš zato sam ubeđen da je ovo upravo samo iz reklamnih razloga urađeno, da je ministar procenio šta bi moglo da ima najveći efekat na javnost, da bi bilo najlepše reći čak sa 14% smanjujemo porez na dobit preduzeća na 10% i bićemo prvi u Evropi.
Ali, problem je, gospodine ministre, što ćemo mi i dalje po društvenom proizvodu biti među zadnjima u Evropi. Da li će ovo podići našu proizvodnju? Neće. Da li će pojeftiniti proizvodi? Neće. To je ono što je suština i ono što zanima građane Srbije. Dajte da ukinemo porez na dobit preduzeća: 0,6% budžeta samo ćemo skresati. Ali, zašto niste onda smanjili porez na dodatu vrednost sa 18 na 12%? Da je 12% porez na dodatu vrednost, prihod budžeta bio bi u tom delu za 30% veći. To su jasne stvari.
Što se tiče samih rešenja ima ih dosta zanimljivih. U članu 3. kaže se da se na teret rashoda ne priznaju, pa pod tačkom 5) kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina, 6) novčane kazne i penali. Ne radi se ovde o tome da neko pokušava na nedozvoljen način da izbegne porez. Ne radi se o nedozvoljenoj poreskoj evaziji. Ovde se radi o onim preduzećima koja uredno prijave porez, ali iz razloga što trenutno nisu u mogućnosti sa plaćanjem poreza kasne i zbog toga su dužni da plaćaju kamate.
Valjda je jasno da danas u Srbiji nema onih koji iz hira ne plaćaju porez. Ne plaćaju zato što nemaju da plate, ali kao da nije dovoljno što su kažnjeni visokim zakonskim kaznama. Vi ih po Predlogu ovog zakona i dodatno kažnjavate na taj način što ta sredstva, koja će platiti državi kroz kazne, ponovo oporezujete kao da ona predstavljaju dobit. Na taj način oni će zapravo ove kazne, penale i kamate platiti za još 10% više, jer ćete sve to računato kao dobitak.
U članu 10. stoji da se na teret rashoda priznaje otpis vrednosti pojedinih potraživanja, osim potraživanja iz člana 7a. tačka 2) ovog zakona, pa pod uslovom, pod tačkom 3) da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati potraživanja sudskim putem. Ovo je valjda mogao da napiše samo onaj ko ne zna kako funkcioniše naše sudstvo, a evo kako čujemo, perjanica sudska DOS-ovog režima, gospodin Kljajević, vraćen je na dužnost, a izgleda da je on jedan od eksperata, da je on dobro radio.
Takse za sudske postupke izuzetno su velike. Drugi problem je taj što, pored toga što su takse velike, postupci pred sudovima traju izuzetno dugo. Traju godinama, po dve, tri, četiri, pet godina je moguće da čak i jednostavniji sudski postupci traju. Do tog trenutka kada neki poverilac dobije konačnu sudsku presudu da ne može da se naplati od nekog dužnika, znači, dok neko ode u stečaj, dok mu se rasproda sva imovina i dok neko zvanično dobije rešenje da svoje potraživanje može da naplati u procentu od 10 ili 15% ili ne može uopšte, jer je firma bankrotirala, može da prođe i do nekoliko godina. Za to vreme u potpunosti će se obezvrediti to potraživanje.
Čuli smo i najave za narednih nekoliko meseci, evro će stići do 80 dinara. Poreski obveznici, odnosno preduzeća biće prinuđena da i za ta potraživanja koja ne mogu da plate isplate državi porez na dobit, iako to svakako dobit nije, ili će morati prethodno da plate kazne, pa tek onda da plate 10% kao da je to u pitanju dobit.
Ono što je karakterisalo DOS-ov režim i u prethodnim zakonima, vi nastavljate i u ovome. Član 47. zakona o izmenama i dopunama kaže da se u članu 112. stav 1. u uvodnoj rečenici reči od 2.000 do 200.000 zamenjuje rečima od 100.000 do 600.000 dinara. Kada vidimo kako će to izgledati u zakonu, nekada je bilo 2.000 dinara, sada je 100.000 dinara, čak je 50 puta veći iznos nego prethodni put.
Potpuno je nejasno zašto je kod nekih kazni odnos povećanja pet puta, a kod nekih 10, kod nekih 50, a kod nekih 20. Ako se kazne povećavaju, onda bi logično bilo, ne samo u ovom zakonu da procenat povećanja, ali kod vas nije procenat, nego broj povećanja, jer je uvek 10, 20, 50 puta, ne radi se o povećanju o 10 ili 15%, logično bi bilo da taj iznos povećanja bude isti, da isti bude i kada se radi o Zakonu o krivinom postupku, kada se radi o Zakonu o porezu na dobit preduzeća.
Nabrojaću vam sada neke od razloga zbog kojih će neko biti kažnjen od 100 do 600.000 dinara. Na primer, ako u propisanom roku ne izvrši uplatu razlike poreza utvrđenog u poreskoj prijavi i uplaćenih mesečnih akontacija poreza.
Znači, neko ko uredno prijavi porez, ko plaća akontacije i onda kada dođe do konačnog obračuna, ostane neka razlika manje plaćenog poreza i ako preduzetnik, odnosno pravno lice taj iznos poreza ne uplati na vreme, za šta razlozi mogu biti razni, može biti trenutni poremećaj u poslovanju, može biti blokada, može biti neki štrajk, jer štrajkovi se danas odigravaju širom Srbije, i taj će ni kriv ni dužan biti prinuđen da plati kaznu od 10.000 evra, a naknadno će na tih 10.000 evra platiti još 10%, jer mu se ta kazna koju je platio neće uračunati u odbitke i on će platiti još 1.000 evra na kaznu. To su zaista neke neverovatne stvari.
Zatim, član 15, izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene, priznaju se kao rashodi u iznosu najviše do 3,5% ukupnog prihoda. Pričate stalno kako treba pomoći sport, kako treba pomoći nauku, kako treba pomoći obrazovanje, ali ovo ograničenje je ostalo.
Stav 7. „članarina i prilozi dati političkim organizacijama ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu“ briše se. Znači, niste želeli da oslobodite iznose koji se daju verskim organizacijama, humanitarnim i sportskim, ali ste vrlo rado oslobodili plaćanja poreza na dobit preduzeća one iznose koje firme daju političkim strankama i mi možemo pretpostaviti šta će se desiti.
Desiće se to da u narednom periodu, jer čuli smo već da prijave mnogih kandidata na prethodnim izborima nisu bile uredne, valjda nisu razna preduzeća i preostale firme koje još uvek rade u Srbiji dale dovoljne priloge i to nije bilo legalno. Sada vi na ovaj način pokušavate da, mimo Zakona o finansiranju političkih stranaka, obezbedite neka dodatna sredstva za svoje stranke.
Sve će ovde biti čisto, nigde se ovo neće videti, ni sa čim neće biti povezano, ali da bi neko preduzeće radilo, da bi neka profesija ili delatnost bila oslobođena poreza na dodatnu vrednost ili eventualno uvođenja fiskalnih kasa, moraće da dati određenoj partiji dobrovoljno, naravno, verovatno, veoma velike iznose.
Posebno zabrinjava to što vam nije palo na pamet da na bilo koji način ograničite ovaj iznos koji određena firma može bez oporezivanja dati nekoj političkoj stranci.
Dakle, osnovni je sistem u pravu da sve ono što nije zabranjeno jeste dozvoljeno. Moguće je da na ovaj način preduzeća u potpunosti izbegnu plaćanja čak i ovih 10% poreza na dobit preduzeća.
Molio bih ministra Dinkića da ne telefonira, zaista me dekoncentriše.
Šta ako neko preduzeće odluči da nekoj političkoj stranci da kompletnu dobit koju ostvari u toku jedne kalendarske godine. Na taj način to preduzeće imaće potpuno poresko oslobođenje.
Da li je to ono što ste želeli?
Sa druge strane, izdaci za reklamu, propagandu i reprezentaciju priznaju se kao rashod samo u iznosu do 3% ukupnog prihoda. Vi valjda znate da u 21. veku prodaja proizvoda najviše zavisi od reklamnih kampanja. Zavisi mnogo više od reklamnih kampanja nego čak i od kvaliteta proizvoda.
Ukoliko želite da pomognete onu akciju koju formalno sprovodite i one spotove koje nam puštate, opet za državne pare i pare ovog naroda – kupujte domaće, pomozite srpsku privredu, onda vi, gospodo, pomozite srpsku privredu na taj način što ćete domaća preduzeća osloboditi plaćanja poreza na dobit preduzeća za veći iznos od ova 3%. Omogućite im da 10, 20 ili 30% svoje dobiti investiraju u reklamne kampanje i u budućnost firmi.
S obzirom na to da je malopre gospodin Marković pominjao moje ime vezano za neke prethodne incidente i kada sam uhapšen u ovoj prethodnoj predizbornoj kampanji, on je rekao da se on zauzeo za taj moj slučaj, pa bih želeo sada da nas obavesti šta je urađeno po tom pitanju, da li je neka krivična prijava podneta, da li je neko odgovarao zbog toga ili je normalno da ministri ne odgovaraju na moja poslanička pitanja, jer sam postavio šest poslaničkih pitanja, dobio sam odgovor samo na jedno i da li je normalno da se poslanici hapse.
Mi ovde imamo sve lošiju situaciju. Ministri prete, poslanici se hapse, niko ne reaguje. Dajte da čujemo konačno odgovor na to pitanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić, ona više nije tu, reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Milutin Pešić.
Pošto je postavljeno pitanje, odgovoriću; kao što znate, želeo sam da intervenišem i pitao sam, i vi ste mi rekli, da nema potrebe, uredno pred svedocima. Ali ću svaki put posebno pitati da li ima potrebe i šta treba da uradim, i molim da se svi međusobno na isti način obraćamo. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Dinkiću, vi niste dobili ovu knjigu „Tri godine preobražaja srpskih javnih finansija“ od januara 2001. godine do februara 2004. godine, autora Božidara Đelića, vašeg bivšeg prijatelja, eksperta koji je zajedno sa vama istim metodima došao na vlast 5. oktobra 2000. godine, jer je mnogo pre nego što je on pojedinim od nas, javno zahvaljujem, poklonio kao oproštaj ovu knjigu, pukla tikva između vas dvojice.
Vi sada niste u situaciji, u prilici da, za razliku od mene i onih koji ovo poseduju, vidite da je na delu jedna resavska, prepisivačka škola, sa malim izmenama, doduše, tako da danas mogu da konstatujem da vi prepisujete zakone Božidara Đelića, kao što je to konstatovao u više navrata ovde, otkako je formirana ova nova, neprincipijelna koalicija na čijem čelu je Koštunica, a vi njegov ministar finansija.
Silom prilika, ulaskom grupacije G17 plus-minus u vlast u ovoj novoj konstelaciji snaga, ako to tako može da se nazove, vi ste postavljeni, sa vašim zvanjem i znanjem, za ministra finansija, a onda krenuli polako, jedan po jedan zakon od Đelića da prepisujete.
Dostavili ste nam Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća, i oni poslanici koji su dobili iz te vaše klimave koalicije zadatak da danas promovišu zakon o porezu na dobit preduzeća, ne samo da ne shvataju šta je taj zakon i šta on reguliše, već sa tolikom količinom neznanja i sa takvim floskulama i parolama izlaze celog dana za govornicu, da je prosto neverovatno da ih slušamo i mi, a mogu da zamislim kako je jadnom Đeliću koji se trudio da piše taj zakon, sada već davne 2002. godine, i koji je objavljen uz sve druge poreske propise u ovoj knjizi.
Tako i vi i stručni tim oko vas se nije potrudio da bar red reči u pojedinim članovima zakona promeni, već ste nestručno i nespretno rekli, primera radi, menja se član 2. zakona, Đelićevog postojećeg zakona, o porezu na dobit preduzeća, koji kaže – „za utvrđivanje oporezive dobiti priznaje se rashod i iznosi utvrđeni bilansom uspeha u skladu sa“ – vidite velike Dinkićeve promene, umesto cele reči – „međunarodnim računovodstvenim standardima“, oznaka je – „MRS“. To je cela Dinkićeva promena u tom članu zakona.
S druge strane, neki poslanici iz G17 i DSS, ko se već danas sve javljao za reč, govorili su o tome da je ovaj zakon – koji je samo jedno puko usklađivanje, i tu je Đelić kao eksponent poraženog DOS-ovskog režima bio u pravu, usklađivanje sa međunarodnim računovodstvenim standardima, samo kao podsticaj za investicije – a kako su to ovde pojedini poslanici danas nevešto rekli, u skladu sa tim evropskim i međunarodnim standardima, pregled prihoda i rashoda na način na koji je utvrđen u svim drugim zemljama. A ovde je novina samo ta što je stopa poreza na dobit preduzeća, vidite velikog čuda, sa 14 smanjena na 10%.
Ovaj zakon, ne samo da u institucionalnom i u pokretačkom smislu, kako su se pojedini danas ovde stimulativno izrazili, a kako je to Dinkić rekao, samo trenutak, to je jedna „simpatična“ rečenica – osnov za privredni razvoj, niske stope kao jedan od motivacijskih faktora – sve su to danas njegove reči. Ne da to nema nikakve veze sa privredom u Srbiji, koja je u veoma teškoj, poražavajućoj, katastrofalnoj situaciji, već sama činjenica da je on kao ministar finansija i da je Vlada takva, nesposobna i bez uporišta u narodu, bez podrške od strane birača, što su i poslednji predsednički izbori pokazali, potpuno nespremna da se uhvati u koštac sa svim tim nagomilanim problemima.
Na izvestan način, zbog svega ovoga, ustanovili smo da je na delu prepisivačka škola, da to nije nikakav podsticajni stimulativni zakon, da je to u stvari usklađivanje sa međunarodnim računovodstvenim standardima, onda je iluzorno i da se u okviru ovog zakona i u okviru ove teme govori o onome što je najbolnije za građane Srbije, za radnike koji su bez posla, za one koji su u desetinama hiljada preduzeća kojima preti stečaj, u onim preduzećima u kojima čekaju, ali uzaludno, restrukturiranje koje ste najavljivali i vi i Koštunica u svom ekspozeu i prethodna vlast.
Jer mi samo ovde možemo da konstatujemo da su pojedina tehnička rešenja, ali više izmenom redosleda reči i brisanjem pojedinih članova, u stvari ovaj pompezni zakon koji je danas na dnevnom redu. Znači, taj zakon o porezu na dobit preduzeća, za koji ste se vi zalagali, a protiv koga je bila SRS onda kada je donošen, da se usklađuje sa tim međunarodnim računovodstvenim standardima, u stvari nešto što smo već imali na delu.
Konstatovali smo na početku da je član 2. isti i da verovatno iz animoziteta prema Đeliću, zbog nekih neraščišćenih računa ili tek zato da bi ministar došao sa zakonom pred poslanike, hajde da prihvatimo to da je stopa smanjena sa 14% na 10%, ali to neće ništa da promeni, jer to nije zakon koji će dati podsticaj privredi, ali hajde to nekako da prihvatimo, ali sve ovo drugo pokazuje da su čak i ona prethodna rešenja bila bolja.
Zato poslanici SRS kroz mnoge članove, videćete kroz diskusiju u pojedinostima... možda je ovde razgovor na delu sada oko situacije u Mačvanskom okrugu i onome što se tamo u privrednom smislu dešava između potpredsednika skupštine i ministra, ali ću govoriti, narodni poslanici, kolege uvažene, vama i građanima Srbije.
Dakle, čak i rešenja o kojima je sam Đelić davao objašnjenje kada je donošen ovaj zakon, a tiče se člana 26, bolje je nego što je predlog Mlađana Dinkića da se taj član briše. I u članu 26. i u članu 27. se usklađuju kaznene odredbe u zakonu prema predloženim izmenama odgovarajućih članova i međunarodnim računovodstvenim standardima, što ovde nije slučaj i mi za to imamo jedino racionalno i razumno objašnjenje, o čemu je govorio uvaženi poslanik, radikal, gospodin Veroljub Arsić. A to je da je očigledna namera Mlađana Dinkića da zaštiti bankarski lobi, jer o prikazivanju prihoda i rashoda upravo govore čl. 26. i 27, a tiče se bankarskih organizacija, postojećeg zakona Božidara Đelića.
Za nas je potpuno neprihvatljiva ovakva dalja politika, kada je u pitanju utaja poreza, odnosno način na koji se vrši naplata kamata. U nekoliko navrata smo mi to potencirali sa ove govornice, od kada je Dinkić ministar finansija, ali on to kao da ne želi da sluša, ili će on morati to sa kamatom svim tim oštećenim poreskim obveznicima da isplati jednog dana.
Potpuno je neprimenljivo i mi smo dali amandman na član 3. ovog predloženog zakona, da se na takav način vrši naplata kamate, sa kamatom od 0,2% dnevno, koja je izbrisana amandmanima poslanika SRS još davne 2001. godine u aprilu mesecu kroz prvi paket Đelićevih poreskih zakona.
Dakle, tada je u celokupnom paketu poreskih zakona deo zakona, odnosno član koji se odnosi na zateznu kamatu regulisan na drugačiji način i Vlada je dala odgovor.
Doduše, sada je već i davno zaboravljeni ministar finansija i potpredsednik Vlade to u ime Vlade potpisao, prihvatajući amandman radikala, da će zatezna kamata da se usklađuje sa eskontnom stopom Narodne banke, tada Jugoslavije, a sada Srbije, odnosno rastom troškova na malo.
Kao poslanici, i oni ljudi koji se bave privredom, i oni koji znaju koliko je kada na glavnicu obračunate dnevno 0,2% kamate, vide da je apsolutno neprihvatljivo. To je mnogostruko više od onoga što je zakonom propisano.
Neka izađe za govornicu Mlađan Dinkić, neka se pojavi sam premijer Koštunica i neka kažu – po kom zakonu se onima koji ne plaćaju blagovremeno porez obračunava kamata od 0,2% dnevno? Apsolutno je nemoguće da pronađu utemeljenje ni u jednom zakonu, jer je zakon u tom smislu promenjen. Na taj način vi radite, odnosno organi poreske uprave nešto što je neprimereno, nedozvoljeno.
Zbog toga smo mi dali amandman na član 3. ovog zakona. Reagovali smo, a o tome ćemo govoriti više u pojedinostima, odnosno u raspravi o amandmanima poslanika SRS, recimo član 47, odnosno postojeći član 112, svi njegovi stavovi su apsolutno nepotrebni, što se nas tiče, jer zakonom, koji je takođe Đelić u ovoj knjizi objavio, regulisano je da se Zakonom o poreskoj upravi i poreskoj administraciji vrše obaveze koje su predviđene sadašnjim članom 47. zakona.
Sve u svemu, kada se pogleda šta je urađeno, kada se pogleda na koji je način vođena rasprava kroz jučerašnju sednicu i nepostojanje sluha kod aktuelne vlasti da oslobodi poljoprivrednike, odnosno poljoprivredu, kao stratešku, i u ovim i u budućim uslovima, granu Srbije od poreza, nestvaranje pravog ambijenta kroz povećanje proizvodnje, kroz dolazak direktnih stranih investicija, bez malverzacija, bez učešća finansijskih lobija, nestvaranje mogućnosti da se javna potrošnja svede na najmanju moguću meru, što na samom primeru Dinkića i njegovog novog „audija A8" mi ne možemo da vidimo, ne stvara se mogućnost da mi imamo realan i razvojni budžet, jer on to ovaj sa ovolikim deficitom nije.
A izmene ovog zakona i njegova primena neće uticati na poboljšanje u tom smislu i na bolju popunu budžeta, i bez, naravno, neshvatanja vas koji ste u vlasti da vas građani zaista ne žele, jer su i bez primene i bez izglasavanja ovog zakona, samo kroz projektovani budžet, samo kroz činjenicu da je Dinkić ministar, samo kroz činjenicu da se tu svašta nakupilo u ovoj vladi, vas kaznili na izborima, koji su održani pre mesec dana, u Srbiji ništa nabolje neće moći da se promeni.
Ostaćemo do kraja ove nedelje, možda i naredne nedelje, da raspravljamo o zakonima čiji je predlagač ministar Dinkić i aktuelna Vlada Republike Srbije, ali ti zakoni su već pali na ispitu. Dakle, to su ovi zakoni poraženog režima Božidara Đelića, bivšeg ministra, a sada nevešto prepisani, sa izmenjenim redom reči, sa skraćenicama, tek tako da se vlasi ne dosete.
To ne da neće da poboljša situaciju u našoj zemlji, već će da učini da građani sve teže žive. Naravno, mi kao predstavnici stranke koja je uvek bila uz narod i koja želi realnim programom i realnim rešenjima da pomogne građanima, to ne priželjkujemo, ali neminovno je da se desi talas velikih protesta i štrajkova, koji već kreću da eskaliraju u Srbiji, a onda vi morate da se suočite sa za vas gorkom istinom da vas građani neće, da kroz prepisivanje zakona, presipanje iz šupljeg u prazno, bacanja prašine u oči građanima, neće ništa da se promeni u Srbiji.
Nego da mi lepo idemo na vanredne parlamentarne izbore, da na vlast dođu ljudi koji hoće zaista da prave zakone po meri i po volji građana Srbije i da uđemo u jedan ozbiljan proces stvaranja institucionalnih okvira, da se situacija u našoj privredi menja, naravno, uz aktivno učešće radikala u toj budućoj vlasti. Dame i gospodo poslanici, hvala vam na pažnji.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nemanja Šarović.