Pozivam se na povredu člana 100. i dostojanstvo Narodne skupštine. Moram ovo da ispravim, da ne bi ostalo nedorečeno, da ne bi građani stekli neki pogrešan utisak. Ja sam uhapšen u predizbornoj kampanji zbog lepljenja plakata sa natpisom: Prkos, Sloboda, Šešelj. Uhapšen sam i pored toga što sam imao poslanički imunitet, odnosno bar bi tako trebalo i bar tako kaže Ustav i Poslovnik o radu Narodne skupštine. Takođe, nisam uhapšen sam, uhapšen sam sa još šest aktivista SRS i proveli smo celu noć u stanici milicije, odnosno u SUP-u Stari grad.
Kada ste vi ponudili svoju pomoć, tu sam pomoć odbio, ali ne zato što sam to sređivao na neki drugi način i preko nekog drugog. Odbio sam zato što nisam želeo vaninstitucionalnu pomoć, zato što, ako ja kao narodni poslanik treba da strepim za svoju slobodu i za svoja prava, šta onda treba da rade obični građani koji nemaju poslanički imunitet?
Pored toga, već sam rekao, još šest aktivista SRS je uhapšeno. Šta bi bilo sa njima? Vi ste obećali, kada ste došli na vlast, da ćemo od sada imati pravnu državu, da će sudovi raditi svoj posao, da će tužilaštva raditi svoj posao. Sve dnevne novine objavile su informaciju. Ta informacija nije mogla da ostane tajna niti za tužilaštvo, niti za sudove.
Međutim, jasno je da je praksa danas u Srbiji da tužioci nekada reaguju ekspresno, da već naredni dan od nekoga događaja ili nazovidogađaja podnose krivične prijave, da Ustavni sud nekada reaguje posle dan ili dva, a da nekada, kada su najbrutalnije ugrožena prava građana Srbije, kao što je to bio slučaj uvođenjem vanrednog stanja, Ustavnom sudu treba više od godinu i po dana da reaguje.
Nije moj cilj bio da se štitim pomoću svog mandata, niti da se krijem iza vašeg autoriteta predsednika Narodne skupštine. Znači, nisam želeo bilo kakvu vaninstitucionalnu pomoć.
Želeo sam da se poluge državne vlasti stave u pogon i da već jedanput država pokaže brigu za svakog svog građanina.

Nije moralo za govornicom, mogli ste i privatno da mi se izvinite. Predsednik je institucija i naravno da ćemo svaki put ići institucionalno.
Reč ima narodni poslanik Milutin Pešić, a neka se pripremi narodni poslanik Ivan Radić.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nastojanje Vlade da uredi državu i učini je pravnom, stabilnom i ekonomski privlačnom nastavlja se Predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dobit preduzeća. Doterivanjem ovog zakona dobićemo dodatni kvalitet, pre svega, u sferi ekonomskih zakona; oni pored toga što treba da budu evropski, vrlo su jednostavni, a po funkciji podsticajni.
Izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća učiniće da ovaj zakon, pored Zakona o porezu na dodatu vrednost, bude najjača karika u sferi ekonomskih zakona, pogotovo ako se posmatra iz ugla investicionih ulaganja, što podrazumeva i priliv domaćeg i stranog kapitala, i to u dugoročnom vremenskom periodu.
Šta nam, pored usaglašavanja sa međunarodnim računovodstvenim standardima, donosi dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća? Pre svega, smanjenje poreske stope na dobit preduzeća sa 14 na 10%, što čini osnovanu pretpostavku da će doći do većeg investiranja, s obzirom na konstataciju da je poreska stopa od 10% najniža poreska stopa u našem okruženju. Samim tim, realno je očekivati da će doći do rasta prihoda od indirektnog poreza, jer će se broj poreskih obveznika povećati, kao rezultat povećanih stranih i domaćih ulaganja.
Kao kvalitativna novina, ovim zakonom uvodi se mnogo jednostavniji postupak obračuna amortizacije, i to grupisanjem osnovnih sredstava u samo pet grupa, uz primenu jedinstvene stope, posebne za svaku grupu, nasuprot sadašnjem sistemu amortizacije za potrebe poreza, koji bazira na preko hiljadu klasa osnovnih sredstava i isti broj amortizacionih stopa. Samim tim postupak obračuna se znatno pojednostavljuje.
Još jedna kvalitativna novina je što se u oporezovanoj dobiti priznaju rashodi, u skladu sa međunarodno priznatim standardima. Omogućavanjem direktnog stimulisanja investicija u određene proizvodne delatnosti Vlada pokazuje svoju odgovornost, ne nastupajući etatistički, već, naprotiv, pragmatično, imajući u vidu naše resurse i probleme, i vodeći računa o rentabilnosti, pogotovo u međunarodnoj podeli rada.
Izmenom i dopunom ovog zakona predlaže se i znatno veće poresko stimulisanje investicionih ulaganja u određene proizvodne delatnosti, što ima za cilj da pokrene privredne aktivnosti u tim delatnostima. Pored toga, Vlada daje sebi prostora da može da propiše dodatne poreske podsticaje za stimulisanje razvoja određenih delatnosti.
Treba naglasiti da će primena ovog zakona tj. smanjenje poreskih stopa sta 14% na 10% imati smanjenje budžetskih prihoda u 2004. godini za 900 miliona dinara, što nam pre svega govori da prioritet Vlade nije punjenje budžeta po svaku cenu, da se Vlada ne bavi marketingom, da ne oživljava privredu televizijskim nastupima, već predlaganjem sistemskih zakona koji stvaraju uslove i ambijent za kvalitetnije i rentabilnije poslovanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Radić, a neka se pripremi Branka Bošnjak.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što na prvi pogled upada u oči kada se pogleda Predlog ovog zakona to je smanjenje poreske stope sa 14% na 10%. Međutim, kada se malo bolje proanalizira ovaj predlog, dolazimo do zaključka da je ovo zapravo samo nominalno smanjenje, odnosno da će primenom ovog zakona doći do uvećanog budžetskog priliva. Kako?
Pa, svi smo svesni činjenice da su u prethodnom periodu poreski obveznici iznalazili način da zaobiđu plaćanje poreskih obaveza. Na ovaj ili onaj način, legalno ili ne, neki iz razloga da bi opstali na tržištu, neki da bi došli do ekstraprofita, u šta sada nećemo da ulazimo, ali s obzirom na činjenicu da je gotovo izvesno usvajanje zakona o porezu na dodatu vrednost i da smo već ranije usvojili Zakon o nabavci fiskalnih kasa, taj prostor za manipulisanje će biti znato manji i znatno će biti teže poreskim obveznicima da u tom segmentu manipulišu, što je svakako dobro, ali se postavlja pitanje - koliko je naša privreda u ovom trenutku sposobna da izdrži ovu poresku stopu.
Bez obzira na reči gospodina ministra, da je 10% najmanja poreska stopa u Evropi, mišljenja sam da je naša privreda ne najniža, na najnižim granama u Evropi, nego daleko ispod toga, i mi ćemo već nakon par meseci primene ovog zakona videti njegove prave efekte.
Ono što je evidentno u ovom zakonu, to je da je predlagač napravio dosta kozmetičkih izmena, koje ništa suštinski nisu novo donele u ovom zakonu. To ću ilustrovati samo na jednom primeru.
U članu 9. predviđeno je da se iz člana 15. osnovnog teksta brišu stavovi 6. i 9. Stav 6. glasi: „Članarina i prilozi dati političkim organizacijama ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu“. Stav 9: „Ako se propaganda obavlja putem davanja poklona za koje nije dokumentovan primalac, ili čiji je primalac povezano lice u smislu člana 59. ovog zakona, ti rashodi ne priznaju se u poreskom bilansu“.
Da bi u članu 3. ovog predloga zakona bilo rečeno da se posle člana 7. dodaje novi član 7a koji glasi: „Na teret rashoda ne priznaju se: 3) pokloni i prilozi dati političkim organizacijama; 4) pokloni i drugi rashodi propagande koji nisu dokumentovani ili je primalac povezano lice u smislu člana 59. ovog zakona“.
Dakle, radi se o potpuno istim stavovima. Jednim članom ste izbrisali stavove iz prethodnog zakona, da biste drugim članom te iste stavove ugradili u neki drugi. To je jedna kozmetička izmena koja ništa suštinski ne donosi i ovde se radi o izmeni radi izmene, da bi se reklo da ste eto vi uneli nešto novo i da ste promenili prethodni zakon.
Kada smo već kod člana 15. osnovnog teksta ovog zakona, smatram da je bilo potrebno stimulisati davanje donacija povećavanjem procenta koji se priznaje kao rashod od ukupnog prihoda. Tako se u stavu 1. navedenog člana kaže da se izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene priznaju kao rashodi u iznosu najviše do 3,5% od ukupnog prihoda.
SRS je stanovišta da ovaj procenat treba povećati. Mi smo jednim amandmanom to i predložili, da bude u iznosu do 5%, kao i da se izdaci za ulaganje u oblasti kulture priznaju kao rashodi i povećaju sa 1,5% od ukupnog prihoda na 3%. Neophodno je stimulisati davanje donacija za zdravstvene, obrazovne, naučne i druge oblasti, jer država od toga ne može da ima nikakvu štetu, a sa druge strane imaćemo zadovoljne i privrednike, koji će davanjem tih donacija sticati određene poreske olakšice, a i pomoći ćemo ovim organizacijama da koliko-toliko funkcionišu normalno.
Kod ovog člana 15. ono što srpskim radikalima smeta i ono što se neprestano ponavlja, od zakona do zakona, kako koji stiže od Vlade Republike Srbije pred ovu skupštinu, to je - davanje velikih diskrecionih prava ministrima, odnosno Vladi.
Tu se u poslednjem stavu kaže - da bliže propise o tome šta se u smislu ovog zakona smatra ulaganjem u oblasti kulture, donosi ministar nadležan za poslove kulture, po pribavljenom mišljenju ministra finansija i ekonomije.
Mišljenja smo da ovakve stavove treba brisati iz zakona i da to treba da se propiše posebnim zakonom, a to ste ponovili i u članu 51. predloženog zakona, gde ste rekli da Vlada Republike Srbije uređuje način utvrđivanja i plaćanja mesečnih akontacija poreza na dobit za 2004. godinu posle stupanja na snagu ovog zakona.
Vlada ne može to da radi. To je posao zakonodavnog tela, dakle ove skupštine, koja to mora da propiše određenim zakonskim aktom.
Dalje, evidentno je da ste ovim predlogom zakona zadržali ono što je loše iz prethodnog. Ne sve, ali veliki deo toga. I, to možemo da ilustrujemo članom 38, taj član se odnosi na član 64. osnovnog teksta, koji se menja i glasi da "obveznik poreza, koji u toku godine otpočne sa obavljanjem delatnosti dužan je da podnese poresku prijavu u roku od 15 dana itd."
I sada, ono što je posebno interesantno, da - u poreskoj prijavi iz stava 1. ovog člana obveznik daje procenu prihoda, rashoda i dobiti za tu godinu. Mislim da nije realno očekivati od poreskog obveznika da proceni prihode, rashode i dobit na početku obavljanja delatnosti.
Prosto, to je nemoguće, to zavisi od puno faktora, od puno okolnosti koje mogu da utiču na to i to bi bilo isto kao da tražite procenu od organizatora neke sportske utakmice koliko će gledalaca biti na tribinama. To zavisi od mnogo drugih faktora, zavisi da li je radni dan ili nedelja, kolika je cena ulaznice, da li je lepo vreme ili pada kiša. Znači, to jednostavno nije moguće predvideti i mi srpski radikali smatramo da je ovaj stav 2. člana 38. potpuno suvišan i predlažemo da se isti briše.
Što se tiče člana 3. koji ukazuje da se nakon člana 7. dodaje novi član 7a, koji kaže da se na teret rashoda ne priznaju, pa u tački 5) kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina i 6) novčane kazne i penali. Smatramo da ovo nije korektno prema poreskim obveznicima, jer su zaista kamatne stope ogromne, da ne kažem da su zelenaške.
Na zakasnela poreska dugovanja kazne su drakonske, a vi ste ih ovim zakonom i povećali. Krajnje je nekorektno da se poreski obveznik na taj način kažnjava za prijavljene, a neblagovremeno izmirene poreske obveznike, jer zaista ne vidim razlog kod poreskog obveznika da namerno kasni sa plaćanjem svojih obaveza ako zna da ga ovim zakonom možete i te kako žestoko udariti po džepu.
Kada smo već kod toga, kod udaranja po džepu poreskih obveznika, članom 47. predvideli ste povećanje kazni za čak 50 puta. Znači, od one minimalne kazne od 2.000 vi ste podigli na 100.000 dinara, a da ne govorimo o tome da je kaznena politika već regulisana Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i smatramo da je potpuno suviše višestruko kažnjavanje.
Potpuno sam svestan činjenice da će ministar da izađe za ovu govornicu i da kaže da eto motivi za donošenje ovog zakona su u nekoj od direktiva Evropske unije ili predstavlja usaglašavanje sa međunarodnim računovodstvenim standardima. Ali, gospodo, mi u Evropsku uniju u najboljem slučaju ući ćemo za 10 do 15 godina. Mi u tom međuvremenu moramo voditi računa o interesima države, o interesima ekonomije, koja ne da je na niskim granama, nego je ispod svakog nivoa.
Slikovito bih rekao da se naša ekonomija nalazi u stadijumu kliničke smrti, da joj je u ovom trenutku neophodna reanimacija, a da ovakvim zakonskim projektima to sigurno nije moguće. Potrebno je da pokrenemo privredu, da pokrenemo domaću proizvodnju, da obezbedimo plasman domaćih proizvoda na našem i inostranom tržištu, da uposlimo milion nezaposlenih, da smanjimo broj socijalno ugroženih dok ne budemo došli do dana kada ćemo ući u Evropsku uniju.
I sve dok ne uradimo ovo što sam malopre nabrojao, mi nećemo ući u Evropsku uniju, ma koliko se trudili da prepišemo njihovo zakonodavstvo.

Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak, a neka se pripremi narodni poslanik Boško Ristić.

Dame i gospodo, gospodine predsedniče, gospodine ministre, sigurno je najveće zadovoljstvo sa ove govornice braniti i analizirati zakon koji predstavlja jedno od predizbornih obećanja stranke G17 plus.
Pre nego što pređem na analizu tog zakona i ono što bih želela o njemu da kažem, volela bih nešto da kažem o svojim dragim kolegama prethodnicima. Meni je zadovoljstvo što sam prepoznala u svim dosadašnjim izlaganjima mišljenje kolega poslanika da je ovaj zakon dobar i vidim da praktično niko od prethodnih govornika nije dao ni jednu značajnu primedbu na ovaj zakon.
No, prepoznajem u govornicima pre mene dve kategorije primedbi. Jedna su oni poslanici koji izlaze za govornicu, kažu da neće glasati za ovaj zakon, ali su primedbe koje daju na članove ovog zakona krajnje kozmetičke, neprincipijelne i praktično koriste ovu govornicu za nekakav svoj politički nastup. Često čujem da zapravo ne analiziraju zakon nego više govore o prednostima zakona i kako će uticati zakon na privredu, pričaju kako će taj zakon uticati, kako reguliše pitanje finansiranja stranaka ili nešto krajnje marginalno, što je u ovom zakonu potpuno nebitno.
Druga grupa poslanika kaže da će glasati za ovaj zakon, nemaju primedbe ni na jedan član ovog zakona, ali govornicu koriste da analiziraju neke novinske napise, praktično tračeve i izražavaju zabrinutost za stabilnost Vlade. Oni nemaju primedbe na zakon, ali kažu da zapravo ovaj zakon spada u zakone koji nisu prioritetni za podsticaj investiranja stranih investitora u našu zemlju.
Naravno, nije sporno da ti govornici planiraju da podrže taj zakon, ali mislim da je potpuno nebitno da izlazeći za govornicu zapravo daju neki svoj dodatni doprinos nestabilnosti ove vlade. Nisam prepoznala da je to nova ponuda kohabitacije, ali se nadam da neće više koristiti govornicu da o Hagu pričaju kada pričaju o zakonima koji su podsticaj za privredu.
Nasuprot prvih i drugih stranaka, G17 plus u svemu podržava ovaj zakon i tačno zna zašto. Ovaj zakon podstiče razvoj i zapošljavanje, i to na sledeći način: snižava stope poreza na dobit sa 14% na 10%; ukida porez na dividende za naše građane koji je do sada bio 20%; uvodi podsticaj za investiciona ulaganja u osnovna sredstva, tako što 80% od uloženih sredstava odbija od obračunatog poreza, sa mogućnošću da se taj odbitak obavi u narednih 10 godina.
Takođe, podstiče zapošljavanje, 100% bruto iznosa plata novozaposlenih predstavlja umanjenje poreza na dobit. Usaglašava poslovanje sa međunarodnim računovodstvenim standardima, uvodi degresivnu metodu amortizacije umesto dosadašnje linearne. Uvodi sistem samooporezivanja, čime poreski obveznik sam obračunava i plaća porez na dobit.
Ovim se, između ostalog, umanjuju troškovi administriranja. Dalje, povećava novčane kazne za prekršioce, čime ovaj zakon čini dodatno efikasnim.
Ono što je najvažnije, donošenjem ovog zakona idemo putem usaglašavanja sa poreskim sistemom Evropske unije.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević. Nije tu.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa.
Reč ima gospodin Jovan Palalić.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u prepodnevnom delu svog izlaganja istakao sam da će DSS podržati ovaj predlog zakona.
Međutim, ono na šta želim da se osvrnem u ovom svom izlaganju jeste činjenica da se sa ove govornice uputila jedna zapitanost kakvi će biti efekti primene ovog zakona, a sumnja je utemeljena na tome da je u ovoj državi veliki politički rizik, velika politička nestabilnost i navođeni su drugi razlozi koji ukazuju da je za ovaj zakon potpuno svejedno da li će biti donet ili neće. Činjenica je, ističu, da mi zbog svih tih razloga nećemo imati povećan priliv stranih investicija.
Mogu da kažem da je u odnosu na prethodni period učinjen nesumnjivo velik pomak kada je u pitanju saniranje političke stabilnosti i kada je u pitanju otklanjanje političkih rizika. Samo da podsetim da nije bilo nestabilnije Vlade nego što je bila prethodna Vlada. Nije bilo veće korupcije i nije bilo korupcije takvih razmera kao što je bilo u prethodnom periodu. Nema sumnje da su u tom prethodnom periodu sudovi bili pod diktatom izvršne vlasti, a da ne govorimo za tužilaštvo.
Kada se pogledaju svi propisi koji su doneti u novom sazivu ovog parlamenta, videćemo da se u velikoj meri pristupilo otklanjanju svih ovih problema na koje nam je ukazivano od strane stranih investitora, a koji bi sada kada se otklone pospešili investiranje. Tako da činjenica, koja se ovde ističe, da će politička nestabilnost da utiče na smanjen efekat primene ovog zakona, nije tačna. U većini zemalja gde imamo razne krize vlada imali bi situaciju potpune obustave stranih investicija.
Ono što je ovde više puta isticano jeste taj pesimizam, u smislu da je potpuno svejedno da li ćemo promeniti ove propise ili nećemo. Nema nam pomoći, država je u siromaštvu i bedi, privreda je propala, kao da se šalje poruka investitorima - nemojte da dolazite ovde, ovde je tužno i kužno. Dok se mi ne sredimo, dok malo ne stanemo na nego, bežite odavde.
Time na neki način mi teramo od nas uspešne, one koji žele da donesu novu tehnologiju, da donesu nove vrednosti i koji mogu da sami svojim prisustvom pošalju novu poruku da svi uspešni dolaze ovde i da podstaknu nas da budemo takođe uspešni.
Zato je važno donositi ove zakone, makar i zbog te činjenice da se jedan investitor zbog ovog zakona odluči da investira u Srbiju. Takođe, želim da istaknem da ono što je isticano u toku ove diskusije, što je meni naravno bilo čudno, jeste to da svi ovi propisi koji su do sada doneti smatrani su potpuno besmislenim, smatrano je da nemaju nikakav efekat. Rečeno je, svejedno je da li su doneti ili nisu.
Spomenuta je ovde reklamna kampanja, pa ću sada da odgovorim, naravno, u duhu jedne reklamne kampanje i jedne uspešne kompanije iz moje opštine, „Nektar“-a, nije svejedno što su doneti svi ovi propisi, nije svejedno što je donet Zakon o porezu na dodatu vrednost, nije svejedno što se donosi i ovaj zakon, nije svejedno što se donosi zakon o stečajnom postupku.
Jer svi ovi zakoni zajedno stvaraju jedan sistem koji će u narednom periodu doprineti ne samo tome što ćemo mi pospešiti da uspešni i dalje budu uspešni, nego ćemo omogućiti da ojačaju oni koji su na tragu da ojačaju. A onima kojima je teško, pokazali smo da to možemo da radimo donošenjem socijalnih propisa i pripremom novog zakona o radu, koji će regulisati pitanje zaposlenih.
Nije svejedno što se donose ovi zakoni, stvaramo isntitucionalni okvir da Srbiju unapredimo i da stvorimo uslove da se ona dalje razvija.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika želi reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres. Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospodin Todorović.