Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, o zakonu o porezu na dobit rekao bih par reči kao privatni preduzetnik.

Pre svega, želeo bih da vas uverim da su privatni preduzetnici uvek spremni da svoje poreske obaveze izvršavaju kada je u pitanju država. Najčešći razlog je nemogućnost da finansijski izdrže često prevelike namete koje im država nameće.

S tim u vezi, glavna tema i glavna rasprava će se voditi o tome koliko ovaj zakon, u stvari, olakšava položaj preduzeća i privatnih preduzetnika, rekao bih i samostalnih delatnosti, pošto je gospodin ministar to već najavio kao neki budući zakon. Do sada nismo imali porez na dodatu vrednost, do sada nismo imali fiskalne kase. To je bio jedan od razloga, uz druge, da prilikom sastavljanja poreske osnovice, sama ta poreska osnovica bude znatno manja nego realna, tako da do sada, realno gledano, nije naplaćivano 14% poreza na dobit od onog što je stvarno ostvareno.

Uvođenjem fiskalnih kasa, izbacivanjem poreza na promet i uvođenjem poreza na dodatu vrednost, samo Ministarstvo se saglasilo sa tim da će za 50% biti uvećani prihodi u samom budžetu, tako da i ovo smanjenje, koje na prvi pogled izgleda prilično i neće biti tako veliko, ukoliko ga uopšte ima, s obzirom na dosadašnju praksu kada su u pitanju preduzeća širom Srbije.

Ono što bih napomenuo i ono što mi je možda zasmetalo kao preduzetniku, to je u vezi rasterećenja, u vezi rashoda koji se ne odobravaju u članu 7a. Smatram da novčane kazne i penale koje plaćaju privatni preduzetnici, na osnovu nekih poreskih prekršaja koji su učinjeni, treba uvrstiti u rashode, jer ako su već platili kaznu, ako su već na neki način kažnjeni, zašto ih dodatno kažnjavati sa još 10%. To je onaj iznos poreza na dobit koji propisuje ovaj zakon.

Isto tako, smatram da privatni preduzetnici imaju veliki problem sa kamatama na neblagovremeno plaćanje poreza i doprinosa. Tvrdim da velika većina njih nije spremna da uđe u rizik plaćanja kamata, da su na to primorani činjenicom da naša privreda strašno loše stoji, da je veliki obim neizmirenih plaćanja, da sami ne mogu da ostvare profit, već da jako često od obrtnih sredstava isplaćuju sve poreze i namete koje država od njih očekuje.

U vezi amortizacije, smatram da novi način obračuna amortizacije sredstava nije loš, ali ono što meni, kao što i uvek zasmeta poslanicima SRS, to je pravo gospodina ministra da ih sam razvrstava po grupama i da određuje i način utvrđivanja amortizacije prilikom sastavljanja izveštaja.

Rekao bih i par reči u vezi ovih olakšica kada su u pitanju dividende na akcije. To je jako dobro i ono što je jako pozitivno za dalji razvoj akcionarstva u Srbiji. Imali smo dosta zamerki na Odboru za privatizaciju na poreze koje na osnovu prihoda plaćaju vlasnici akcija, ali je to poprilično mali iznos koji neće stimulisati akcionarstvo u Srbiji.

Prevelike su greške napravljene donošenjem Zakona o hartijama od vrednosti. Mali akcionari nisu zaštićeni zakonom, a nemamo ni zakon o investicionim fondovima, tako da mislim da ovo rasterećenje, koje jeste pozitivno, neće stvoriti značajan pomak u akcionarstvu u Srbiji.

Kao preduzetniku, na kraju ovog zakona, zasmetale su mi i prevelike kazne, kazne koje su čak i za 50 puta veće od dosadašnjih kazni koje su se primenjivale. Kaznena politika je znatno pooštrena. Rekao bih samo ono što mislim da svi osećamo, da je razloga za tako nizak nivo preduzetništva period u kome smo živeli i način na koji se u prethodnom periodu vodila naša privreda, znači, socijalizam koji je iza nas, ali da je potrebno više vremena da se preduzetnici razviju. Ne treba biti preoštar prema preduzetnicima.

Mi ćemo, to je očigledno, i danas morati, pre svega, da se oslanjamo na domaće preduzetnike. Uz razvoj preduzetništva i znatno bolju organizaciju i proizvodnje, a i organizaciju na nivou javnog sektora, moći ćemo da isplivamo iz ovih ekonomskih poteškoća. Treba imati znatno blaži odnos prema preduzetnicima, treba odeliti ono što je zlonamerno, ono što je zloupotreba zakona i shvatiti da nije danas lako biti preduzetnik u ovakvoj ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija.

Reč ima narodni poslanik Milan Marković (nije tu). Sledeći će biti narodni poslanik Milan Marković.

Sada je 14,00 časova i dajem pauzu do 15,00 časova.

Molim poslanike da ostanu u klupama, jer ćemo tokom pauze održati sednicu Sedmog vanrednog zasedanja.

(Posle pauze – 15,30)

Dame i gospodo poslanici, molim vas pre nego što nastavimo rad da utvrdimo kvorum. Ubacite vaše kartice u poslaničke jedinice.
Pošto smo utvrdili da imamo kvorum nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Milan Marković. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Arsen Đurić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje mišljenje je da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća hronološki i sadržajno nije slučajno na ovoj sednici uvršćen u dnevni red i nije slučajno da sadržajno ovo sniženje stopa poreza od 14% na 10% jeste osnovno što donosi kao novinu.
Naime, koja su to preduzeća u Srbiji koja posluju sa dobitkom? Vrlo ih je malo i uglavnom su to preduzeća nad kojima je izvršena privatizacija u protekle tri-četiri godine. Radi se o tome da je dvadesetak najmoćnijih porodica i pojedinaca iz Srbije kupilo najveći deo profitabilnih preduzeća u Srbiji i jedan deo, kao što je industrija cementa, duvanska industrija, hemijska industrija, kupili su strani partneri.
Mislim da je ovo diktirano van Vlade Republike Srbije, iz nekih drugih centara, i da se namerno zahteva na ovoj sednici da se usvoji ovaj zakon, po kome bi se stopa oporezivanja snizila sa 14% na 10%.
Mislim da nije uopšte slučajno što se na dnevnom redu ove sednice, kao prva tačka, našao Predlog zakona o stečajnom postupku. Stečajni postupak može da se završi bankrotom ili reorganizacijom. Obzirom na stanje u kojem se nalazi privreda u Srbiji, skoro je verovatno da će se najveći broj stečajnih postupaka završiti bankrotom.
Kada je u pitanju zakon po kome se osniva agencija za licenciranje stečajnih upravnika, tamo je navedeno da će moći da rad agencije, kao i osnivanje, sponzorišu strana i domaća pravna i fizička lica, i po tome se vidi da je osnovna delatnost ne licenciranje stečajnih upravnika, nego baš prikupljanje podataka o stanju u srpskoj privredi.
Sada bih pitao, obzirom da smo zaključili da najveći broj preduzeća koja posluju sa dobitkom su već vlasništvo stranih kompanija i najmoćnijih ljudi u Srbiji, a da onaj drugi deo koji još nije privatizovan uglavnom ne ostvaruje nikakav dobitak i neće podlegati ovim porezima, zašto se ovde nije išlo na povećanje poreza. Moglo je sa 14% da se poveća na 18%.
Mislim da to ministar nije smeo predložiti, jer oni koji stoje iza ovog zakona i ovog smanjenja su naredili da se ide na smanjenje, jer je sada potrebno da se ostvarena dobit u što većem procentu sačuva za one koji su postali vlasnici najvećeg dela profitabilne srpske privrede.
Rečeno je da će ovaj zakon podstaći privredni razvoj Republike Srbije, a samim tim verovatno i zapošljavanje. Ne sećam se ni jednog zakona koji je ovde donet, ticao se ovih oblasti, da za njega nije rečeno da će da podstakne privredni razvoj. Nažalost, svedoci su građani Republike Srbije i mi poslanici koji govorimo o ovim zakonima da se uvek to pretvara u svoju suštu suprotnost i da uglavnom dolazi do otpuštanja radnika i do smanjenja svih privrednih aktivnosti.
Ovde je izvedena jedna komparacija, odnosno upoređivanje sa porezom na dodatu vrednost. Pošto će se budžet u najvećem delu od početka 2005. godine puniti iz poreza na dodatu vrednost, a da će ovaj porez biti zanemarljiv kada je u pitanju punjenje budžeta, potpuno je jasno zašto se u ovom predlogu zakona predlaže sniženje poreza, ali tamo se povećava osnovica u PDV da bi se što veći broj poreskih obveznika uključio u plaćanje poreza i na taj način punio budžet Republike Srbije.
Bilo je reči i o tome da će nerezidenti, takvi poreski obveznici, plaćati 20% porez, dok će rezidenti plaćati 10%, ali mislim da to ništa neće značiti obzirom da će najveći broj nerezidenata, posle sprovođenja zakona o stečajnom postupku, kada je jednostavno uništena srpska privreda i najveći broj preduzeća, kada se stečajni postupak završi bankrotom, vrlo lako doći za male pare do preduzeća i oni će na taj način postati privredni subjekti, pravna lica koja će praktično poslovati na teritoriji Republike Srbije, time postati rezidenti i na taj način ovo neće mnogo uticati.
Kod stimulisanja ulaganja u opremu, mislim da nema nekih značajnih primedbi, ali kod povećanja broja zaposlenih, ono pravno lice koje povećava broj zaposlenih imaće pravo sniženja osnovice za porez na dobit. Mislim da to neće stimulisati privrednike da zapošljavaju ljude, iz jednostavnog razloga što im se mnogo više isplati da otpuste one koji su zaposleni, a koje smatraju viškom zbog ovih drugih davanja, socijalnih i plata, nego da eventualno umanje za 5% porez na dobit time što će primiti jedan određeni broj novozaposlenih.
Takođe mislim da neće biti stimulisani privrednici da pokazuju dobro poslovanje, jer bi pokazivanjem dobrog poslovanja i plaćanjem poreza na dobit bili u situaciji da dođu do kredita. Obzirom da su krediti vrlo nepovoljni i da su kamate visoke, mislim da će privrednicima mnogo više odgovarati da iz one dobiti koju ostvare vrše ulaganja dalje u proces proizvodnje, nego da eventualno prikazuju dobit, na taj način plate porez, a onda da se kreditiranjem zadužuju pod vrlo nepovoljnim kamatama i da na taj način povećavaju svoje privredne aktivnosti.
Mislim da je ovim zakonom prepušteno u nekoliko članova da ministar sam određuje pojedine stvari vezane za zakon i mislim da je to zaista preveliko opterećenje za ministra, obzirom da u ovim prethodnim zakonima, o kojima smo raspravljali, takođe ima dosta obaveza. Mislim da, bez obzira o kome se radi, neće moći čak i 20 sati dnevno da radi, da ništa ne prepušta slučaju i da o svemu sam vodi računa. Mislim da to nije dobro i da je to moglo da se uredi ovim predlogom zakona, a ne da se prepušta da se naknadno uređuje.
Mislim da je osnovno zbog čega se ovakav zakon predlaže smanjenje poreske stope sa 14 na 10%. Osnovni razlog je ipak što ovo neće uticati na punjenje budžeta. Inače, da je obrnuto i da će ovim biti obuhvaćen veliki broj privrednih subjekata, pod pretpostavkom da srpska privreda dobro funkcioniše.
Mislim da ovo ministar nikada ne bi predložio, jer je iznad svega punjenje budžeta važno sa aspekta ministra finansija, dok privreda i privredne aktivnosti nisu važne ni ministru privrede, a rekao bih ni Vladi Republike Srbije, jer da jesu već bi se odavno pred ovom skupštinom našli neki zakoni koji uređuju funkcionisanje srpske privrede, kao što su izmene i dopune Zakona o privatizaciji i stavljanje van snage Zakona o radu, koji je odavno predložila SRS.

Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, koji je predložila Vlada Republike Srbije. Demokratska stranka Srbije podržava ovaj Predlog zakona jer donosi niz podsticajnih mera i umnogome pojednostavljuje postupak oporezivanja dobiti.
Donošenjem ovog zakona postiže se više pozitivnih efekata, od kojih se može izdvojiti nekoliko najbitnijih, a to su: smanjenje poreske stope sa 14 na 10%; ukidanje poreza po odbitku na isplaćene dividende i udele u dobiti između rezidenata; pojednostavljenje naplate poreza kroz uspostavljanje sistema samooporezivanja; pojednostavljenje sistema poreske amortizacije; i usklađivanjem ovog zakona vrši se njegovo usklađivanje sa novim zakonom o računovodstvu i reviziji i sa međunarodnim računovodstvenim standardima.
Smanjenjem poreske stope sa 14 na 10%, mi dobijamo najnižu stopu u Evropi i tako postajemo veoma interesantno tržište za investicije, veća investiciona ulaganja, kako domaćeg tako i stranog kapitala, u odnosu na zemlje u okruženju u kojima je ta stopa znatno veća.
Za razliku od dosadašnje prakse ovim zakonom se stimulišu investicije u određenim proizvodnim delatnostima, tako što se obvezniku koji izvrši investicije u osnovna sredstva u sopstvenoj delatnosti dozvoljavaju poreski krediti u iznosu čak i do 80% u pojedinim delatnostima kao što su poljoprivreda, tekstilna industrija, industrija obuće, mašinska industrija, i na taj način se u značajnoj meri pokreće proizvodnja u tim preduzećima.
Ukidanjem poreza po odbitku na dividende i udele u dobiti eliminiše se dvostruko oporezivanje i time se u značajnoj meri poboljšava likvidnost preduzeća, tako da ostaje dosta prostora za nova investiciona ulaganja. Sve ove sistemske izmene zakona doprinose stvaranju pozitivnog ambijenta za nova investiciona ulaganja, za pokretanje proizvodnje i investicionih ciklusa i otvaranje novih radnih mesta, ali indirektno se dolazi do većih prihoda od poreza i drugih javnih prihoda, zato što dolazi do povećanja poreske osnovice i povećanja broja poreskih obveznika.
Osim sistemskih izmena, izmenama ovog zakonom predviđeno je i pojednostavljenje postupka naplate poreza, uvođenjem sistema samooporezivanja. To znači da se poreskim obveznicima daje mogućnost da sami procenjuje i obračunavaju porez i time se podiže nivo njihove odgovornosti, ali se smanjuje administriranje poreske uprave.
Još jedna bitna izmena zakona je u pojednostavljenju sistema poreske amortizacije. Naime, dosadašnjim zakonom osnovna sredstva su bila klasifikovana u preko 1000 grupa, sa istim tolikim brojem amortizacionih stopa, a ovim zakonom se predviđa da se osnovna sredstva klasifikuju u samo pet grupa sa jedinstvenom amortizacionom stopom za svaku grupu posebno.
Zbog svega ovoga, ponavljam još jednom, DSS podržava Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća i pozivam sve poslanike da glasaju za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Jakšić.

Dame i gospodo narodni poslanici, reč je o jednoj, da kažem, osim onog suštinskog dela, gde se porez na dobit preduzeća sa 14% smanjuje na 10%, što je jedna od retkih poreskih olakšica koje ova vlada predviđa privrednim subjektima Srbije, sve ostalo su najobičnije kozmetičke izmene već postojećeg Zakona o porezu na dobit preduzeća.
Ovaj gospodin ministar je samo u pojedinim članovima menjao pojedine odredbe. Nisu više u 16. članu, nego sada su u 7, 7a, ili slično, ali u principu to je zakon koji je ova skupština u nekom ranijem periodu već izglasala. Nastavlja se i kontinuitet prethodne vlade sa ovom, kada su pojedine odredbe ovakvog i sličnih zakona u pitanju.
U članu 7a Predloga zakona na teret rashoda ne priznaju se, pa u tački 5), kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina, i u tačka 6) novčane kazne i penali.
Pomalo je čudno, ako se uzme u obzir da će neko pravno lice koje prijavi porez, ali samo zato što nema dovoljno sredstava da ga uplati, platiti novčanu kaznu u poreskom prekršaju od dva do deset puta veću nego što je iznos poreza koji je obračunao, a nije platio.
I da uplati, opet pod pretnjom izvršenja, pet puta veći iznos poreza na ime troškova poreskog postupka.
To gospodin ministar ne da nekom pravnom licu ili subjektu da prikaže u svom završnom računu kao trošak, već treba da ga kvalifikuje kao prihod. Samo zato što neko u određenom trenutku nije bio likvidan. Ali, zato još i poreska uprava, ukoliko neko i zakasni sa plaćanjem poreza, primenjuje isto tako drakonsku kamatnu politiku.
Već duže vreme slušam obećanja da će ona kaznena kamata od 0,2% dnevno biti ukinuta, međutim, još uvek republičke poreske uprave na taj način obračunavaju kamatu. Jedina povoljnost jeste u odnosu na ranije da se to više ne radi. Iz dana u dan se ne preoročava dug, nego jednostavno na iznos koji neko duguje obračunava se kamata od 0,2% dnevno do konačne isplate i kamate i duga koji je nastao u poreskom postupku. Ministar ovim predlogom zakona kao da želi da popuni i prihode koje ostvaruju organi pravosuđa. Da bi neko ko ima određeno nenaplaćeno potraživanje starije od 60 dana mogao to nenaplaćeno potraživanje da prikaže kao poreski rashod ili trošak, on će morati svog dužnika da tuži.
Očigledno je da ne zna gospodin ministar ili zna, a pravi se da ne zna, kolike su sada sudske takse. Samo da opomenem gospodina ministra, jer je u političkoj kampanji u vreme vanrednih parlamentarnih izbora jedan od ključnih predizbornih obećanja bilo smanjivanje takse, kako republičkih, tako i sudskih.
Da stvar bude još gora, možete sada uvidom u spisak trgovinskih sudova u izvršnim odeljenjima da vidite predmete koji se vode po tri, četiri, pet, šest godina u izvršnom postupku, a imaju pravosnažnu sudsku odluku i jednostavno ni pravosuđe, ni izvršno odeljenje suda nema nikakvu želju da taj posto privede kraju.
Ali se zato od svakog ko želi da zatraži zaštitu suda taksa naplaćuje unapred i sada još jednostavno primoravate poreskog obveznika, da bi određeno potraživanje koje nije naplatio mogao da prikaže kao trošak, da se obrati sudu i izlaže novim troškovima, novim problemima i novim obavezama.
Još u tom spornom članu 16. ovog predloga zakona, što me ponovo iznenadilo, imajući u vidu u kakvoj smo privrednoj situaciji, da se jedan stav prethodnog, odnosno još uvek važećeg zakona briše, a to je odredba po kojoj na teret rashoda u poreskom bilansu priznaju i rezervisanja za pokriće drugih troškova i rizik njihovog obračuna u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje računovodstvo.
Ministar jednostavno ne želi da dozvoli preduzeću koje hoće da investira ili da se zaštiti od privrednih subjekata koji nisu solventni da ostavljaju određena sredstva u tu neku rezervu, već i na ta sredstva mora da plati porez na dohodak građana.
Postavlja se pitanje zašto se ovakva politika vodi samo prema pravnim licima koja učestvuju u običnom prometu, zašto se ne primenjuju i prema poslovnim bankama.
Jer, još uvek tvrdim da gospodin ministar pripada bankarskom lobiju, zašto se na takav način i rezervna sredstva koja banke deponuju na svoje partije ne oporezuju po ovom principu, već isključivo kod običnih pravnih subjekata, u ovom slučaju preduzeća, bez obzira po kojoj vrsti.
Na to pitanje će gospodin ministar kad-tad morati da odgovori. I još nešto želim da kažem, gospodine ministre, ovde ste za ovom govornicom danas, u toku prepodnevnog zasedanja, spominjali nekakve provizije koje SRS uzima u Zemunu. Ne znam odakle vam to, ali je vreme da se i vi zapitate zašto vam narod umesto onog plus, što imate u svom nazivu, sve više i više stavlja procenat.

Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić, a neka se pripremi narodni poslanik Sreto Perić.