Gospodine predsedniče, gospodine ministre, podneo sam ovaj amandman u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i odnosi se upravo na ovu priču o finansiranju političkih stranaka.
U tom članu, kako je predloženo, predviđeno je da se rashodi po osnovu članarina i priloga političkim strankama ne priznaju u bilansu. Mi smo predložili precizniju formulaciju, koja kaže - ne priznaju se u onim iznosima koji su iznad zakonom propisanih. To je suština.
Ako je zakon propisao određene iznose koje svako preduzeće može da upotrebi na ime finansiranja političkih stranaka, onda mi ne treba to da diramo, ali ako se privredni subjekt odluči da iznad tog iznosa finansira, on će prvo prekršiti Zakon o finansiranju političkih stranaka, a drugo imaće štetne posledice, jer će mu to biti iskazano kao dobit u bilansu i moraće da plati na to dodatnih 50% poreza.
Mislim da je to logično i da treba da se prihvati, bez obzira na to što sada Odbor za finansije kaže da ne treba da se prihvati. Ne vidim šta bi smetalo. Naprotiv, ne vidim šta bi popravilo tekst ovog zakona.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Dame i gospodo poslanici, amandmanom koji je narodni poslanik Zoran Krasić podneo u ime poslaničke grupe SRS traženo je da se kao rashod u članu 7a priznaju u tački 5) kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina i u tački 6) novčane kazne i penali.
Već više puta do sada je bilo priče oko toga kakva nam je privreda, u kakvoj situaciji su nam poreski obveznici i pod kakvim teškim uslovima oni posluju. Više puta je spominjano kako je ta kaznena politika regulisana u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pa ću sada na osnovu člana 187. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji da pokažem narodnim poslanicima kako to izgleda kada nekoga poreska uprava kažnjava.
U članu 187. u stavu 4. kaže se - poreski obveznik koji podnese poresku prijavu po isteku roka propisanog poreskim zakonom, znači, ne ako je ne podnese, nego ako zakasni u podnošenju, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od dvostrukog do desetostrukog iznosa poreza koji je u skladu sa poreskim zakonom bio dužan da utvrdi u poreskoj prijavi i plati, a najmanje u iznosu od 2.000 dinara. Ako neko zakasni u podnošenju poreske prijave, rizikuje da najmanje bude kažnjen dva puta više nego što je bilo previđeno tom poreskom prijavom da plati porez, do 10 puta.
Da bi priča bila potpuna, to se još reguliše i članom 83. šta su to troškovi koji isto tako ne mogu da se prikažu u završnom računu kao rashod, pa kaže - poreska obaveza uvećava se za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelih, a neplaćenih poreza, koja se obračunava i pripisuje glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate.
U stavu 2. stoji da troškovi prinudne naplate padaju na teret dužnika. Visinu troškova prinudne naplate iz stava 2. ovog zakona propisuje Vlada na predlog ministra. Ako poreski obveznik plati obavezu pre početog postupka prinudne naplate, ne oslobađa se naplate jednokratne takse. Znači, čak i ako uplati da bi izbegao neprijatnost da dođe do toga da mu taksa bude prinudno naplaćivana, moraće da plati troškove postupka iako taj postupak nije vođen u vezi prinudne naplate.
Troškove prekršajnog postupka određuje poreska uprava u visini od 5% od iznosa izrečene novčane kazne. To je sada onaj deo od dva do deset puta. Ako niste prijavili 1.000 dinara u nekoj poreskoj prijavi, bićete kažnjeni 10.000 dinara i kažnjeni za to još 500 dinara, znači 50% od onog iznosa koji niste prijavili.
Kada je reč o kamatama zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina, još uvek poreska uprava primenjuje kamatnu politiku od 0,2% dnevno za svaki dan prijavljenih, a neizmirenih poreskih obaveza. Ta kamatna stopa je prilično velika, mnogo je veća nego bilo koja kamata koju može neka banka, a i te kamate su prilično visoke, da ostvari.
A poreski obveznik u slučaju pretplate, koja čak i greškom može da se desi, nema pravo na poreski kredit, odnosno da povraćaj tog novca koji je poreski inspektor naložio da se uplati ili poreski obveznik greškom uplatio traje do 45 dana i nema pravo ni na kakvu kamatu. Smatram da ovaj amandman i predlagač i skupštinska većina treba da prihvate.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća amandman je u ime poslaničke grupe SRS podneo narodni poslanik Zoran Krasić i tražio je da se u novom članu 7a. tačke 5) i 6) brišu.
Član 7a određuje koji se prihodi neće priznati, odnosno šta sve neće priznati na teret rashoda prilikom određivanja osnovice za porez na dobit preduzeća.
Tačka 5) kaže da se na teret rashoda neće priznati kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina.
Tačka 6) kaže da se na teret rashoda neće priznati novčane kazne i penali.
Prosto je neverovatno da poreska uprava još uvek obračunava zelenaške kamate na zakasnela poreska dugovanja i da Vlada vodi drakonsku kaznenu politiku na prijavljene, a neblagovremeno izmirene poreske obaveze. Moram ovde da naglasim da se radi o prijavljenim a na vreme neizmirenim obavezama.
Znači, nije ovde slučaj, ne radi se ovde o nezakonitoj poreskoj evaziji, odnosno izbegavanju poreza. Ovde se radi da poreski obveznici kojima vi obećavate štošta i mnoge olakšice, koji uredno prijave svoj dobitak, koji u svemu podnesu tačnu poresku prijavu, znači, ne daju netačne podatke, a zakasne za neki dan sa plaćanjem poreza, rizikuju da po novom zakonu, ukoliko kojim slučajem, rekao bih nesrećno, bude usvojen, da plate 50-struku kaznu.
Znači, umesto 2.000 dinara, biće minimalna kazna 100.000 dinara, tako da će neko, na primer, ko zakasni tri dana sa plaćanjem poreza na dobit preduzeća rizikovati da plati 500-600.000 dinara.
A da mu zatim država kaže da je ta kazna koju je on platio u stvari čist dobitak i da na taj dobitak mora da plati još 10%.
Onda se postavlja pitanje kakve su ovo reforme, kakve vi poruke šaljete stranim investitorima, da li ovo postoji bilo gde, da li je vama cilj da smanjite broj privrednih subjekata, da drakonskim kaznama oterate investitore, ili vam je cilj da pokažete da ova vlada i ova država želi odnose partnerstva sa stranim investitorima, da želi razvijanje njihovih kompanija, jer, umesto da neko plati 500-600.000 dinara zato što će za jedan dan zakasniti sa plaćanjem uredno prijavljenog poreza, mnogo bi bolje bilo da za taj novac zaposli još nekoliko novih radnika.
Sa 600.000 dinara danas u Srbiji možete platiti sve što je potrebno za dva radnika. Da li je bolje da se zaposle novi radnici, pa da se na taj način preračuna ova kazna, ili je bolje da kažete, ne gospodo, to što ste vi iz ovog ili onog razloga zakasnili, što ste kažnjeni drakonskom kaznom, nije dovoljna kazna, već ćemo vam na tu drakonsku kaznu naplatiti još 10% na dobit.
SRS smatra da to ne treba da bude tako. Ovaj amandman, ukoliko ga prihvatite, može jedino doneti korist svim privrednim subjektima i poreskim obveznicima. On neće ni na koji način narušiti niti poreski sistem, niti ovaj zakon u celini. Potrebno je samo da pogledate u oči i nas i građane i da kažete, u redu, ovo možemo da prihvatimo.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumljivo je da narodni poslanici koji pripadaju vladajućoj koaliciji podržavaju Vladu Srbije, ali dozvolite onda i nama iz opozicije da možemo da kažemo da je Vlada Srbije loša, da je Vlada Srbije nesposobna i da Vlada Srbije ne vlada u interesu građana Srbije.
Kategorisanje narodnih poslanika po tome na koji način obrazlažu amandmane ili na koji način načelno govore o predlozima vladinih zakona, jednostavno, nije dopustivo.
Ne postoje nikakve primedbe kada narodni poslanici govore o Vladinim predlozima, ali je činjenica da postoje kozmetičke promene Vladinih zakona koji se dostavljaju narodnim poslanicima. Neshvatljivo je da poslanici koji brane lik i delo Mlađana Dinkića dozvoljavaju sebi da zameraju nama, narodnim poslanicima iz SRS....

Molim vas, prema članu 99. stav 1. tema je amandman, govorite o amandmanu na član 3.

 Upravo obrazlažem amandman na član 3.
Dakle, stavlja se prigovor nama iz SRS zašto koristimo priču o Hagu kada govorimo o nekim zakonima. Danas niko nije govorio o Hagu, ali nemate načina da nas zaustavite i da nas sprečite da na svakom mestu i u svako vreme podržavamo borbu Vojislava Šešelja u Hagu. Činićemo to uvek i na svakom mestu, vama to smetalo ili ne smetalo, to je vaša stvar.
Na član 3. Predloga zakona amandman je podneo naš kolega Zoran Krasić i predložio je da se u novom članu 7a. koji je Vlada predložila u 1. stavu brišu tačke 5) i 6). Te tačke kažu da se na teret rashoda ne priznaju kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina i novčane kazne i penali.
Jedan naš poslanik, odnosno koleginica Nataša Jovanović tražila je od ministra Dinkića da objasni narodnim poslanicima po kom to osnovu uprave prihoda naplaćuju one čuvene dnevne kazne od 0,2% za prijavljen, a neplaćeni porez. Nismo dobili taj odgovor, a ovaj amandman odnosi se upravo na to.
Uprava prihoda i dalje naplaćuje zelenaške kamate od građana Srbije, Vlada uvodi drakonske kazne, a ne pita se Vlada Srbije zašto neko ko je uredno prijavio nije platio ili je kasnio nekoliko dana sa plaćanjem poreza.
Trebalo bi Vlada da se zapita da li se radi o nesavesnom građaninu. Sigurno ne. Ako je neko prijavio porez, onda on nije nesavestan, a ako ga nije platio, onda je to zato što nije imao sredstava da ga plati, a nije imao sredstava da ga plati, i nažalost sve manje će biti ljudi i privrednika koji će moći da plaćaju doprinose i poreze, s obzirom da svakodnevno Vlada predlaže, a vladajuća većina donosi zakone koji će uzeti crno ispod nokata privredi i građanima Srbije.
Nemojte onda da se pitate zašto se ne plaćaju obaveze koje vi propisujete. Jednostavno, to nije moguće. Trebalo bi i da znate, a pretpostavljam da znate ali se pravite da ne znate, koliko građana Srbije nije u stanju da plati komunalni račun, nije u stanju da plati struju, nije u stanju da plati vodu, a vi se na to pravite slepi i gluvi, pa dajete novo povećanje struje, pa uvodite da se plaća porez na utrošenu vodu.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi jeste birali ovu vladu, ali ako je očigledno da Vlada ne radi u interesu građana, vi bar pokušajte, prihvatite neki od naših amandmana, verujte da su dobronamerni, da su razumni i da su sa jedinim ciljem da se poprave ovi zakoni, i da zakoni budu u interesu građana.

Hvala vam. Odgovor, ministar Dinkić, i onda završavamo današnji rad. Izvolite.